{"id":95171,"date":"2023-11-13T11:19:59","date_gmt":"2023-11-13T10:19:59","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/djersa-e-percmuar-e-bujqve\/"},"modified":"2023-11-28T11:26:34","modified_gmt":"2023-11-28T10:26:34","slug":"obezvredeni-znoj-poljoprivrednika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/obezvredeni-znoj-poljoprivrednika\/","title":{"rendered":"Obezvre\u0111eni znoj poljoprivrednika"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Poljoprivrednike sa nesigurnim poslovima \u010deka mutna budu\u0107nost.<\/h4>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Svakog dana, pre sedam ujutro, 45-godi\u0161nji Samir Hajda napu\u0161ta podno\u017eje grada Orahovca i kre\u0107e ka jednom mestu kod Tekije \u0160eha Muhedina, gde \u010deka posao. U blatnjavim radnim pantalonama, i ove jeseni, kroz laganu maglu koja obuzima grad, penje se ulicama.<\/span><\/p>

\u201cUstajem u 6:00 ujutro. Bilo da imam posla ili ne, sada mi se biolo\u0161ki sat za bu\u0111enje ve\u0107 navikao da u to vreme iza\u0111em iz ku\u0107e\u201d, ka\u017ee Samir sa specifi\u010dnim orahova\u010dkim naglaskom. Ka\u017eu da se \u010dak i po tom istaknutom naglasku Samira i njegovih sugra\u0111ana mo\u017ee re\u0107i da su radnici. <\/span>Pri\u010da se <\/span><\/a>da su slovenski radnici i trgovci gro\u017e\u0111em i vinom, kada su oti\u0161li u Orahovac po\u010detkom 19. veka, po\u010deli da govore malo albanski, a malo svojim jezicima, \u0161to je kasnije uticalo na na\u010din na koji se oblikovao tamo\u0161nji dana\u0161nji govor.<\/span><\/p>

Iz dana u dan, poslednjih 27 godina, Hajda \u010deka na slede\u0107i posao u poljoprivredi.<\/span><\/p>

\u201cKao deca smo navikli na gro\u017e\u0111e. Otac me je nau\u010dio da obrezujem gro\u017e\u0111e. Gro\u017e\u0111e nekada nije bilo kao danas, nego je raslo na zemlji\u201d, pri\u010da prise\u0107aju\u0107i se vremena koje je davno pro\u0161lo.<\/span><\/p>

\u017divopisni grad Orahovac sme\u0161ten je me\u0111u zelenim vinogradima koji se prote\u017eu sve do horizonta. Ove jeseni, na izlasku iz grada prema selu Zrze, traktori su zabili plugove duboko u plodno tlo ovog podru\u010dja. Me\u0111u vinogradima, tu i tamo su se mogli videti delovi zemlje na kojima su zasa\u0111eni drugi usevi, vo\u0107e i povr\u0107e.<\/span><\/p>

Orahovac je mesto gro\u017e\u0111a. Stara karta italijanskog fratra i enciklopediste Vin\u0107enca Koronelija iz 1693. godine opisuje Orahovac i Suvu Reku kao gradove gro\u017e\u0111a.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Orahovac je poznat po svojoj vi\u0161estole\u0107noj tradiciji uzgoja gro\u017e\u0111a. Fotografije: Atde Mula \/ K2.0<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kao \u010dlan jedne velike porodice, Hajda je ranije radio u sopstvenom vinogradu, kao \u0161to su mnogi Orahov\u010dani vekovima tradicionalno radili, \u0161to je bio njihov jedini na\u010din da opstanu. Oni koji su mogli, prodavali su stono gro\u017e\u0111e na pijacama jednom nedeljno na dan pazara, a oni koji to nisu mogli, svo obrano gro\u017e\u0111e slali bi u vinske podrume. Danas Hajda nema svoj vinograd i ve\u0107 nekoliko godina radi na tu\u0111im posedima.<\/span><\/p>

Zajedno sa Hajdom, oko 10 radnika zauzima mesto u blizini kru\u017enog toka kod tekije. Tamo dolaze vlasnici vinograda i dogovaraju se da anga\u017euju ili Hajdu ili nekog drugog od radnika. Dogovor se sklapa na licu mesta, stoje\u0107ki.<\/span><\/p>

\u201cOni do\u0111u i mi im pri\u0111emo. Ka\u017eu nam kakav posao imaju za nas, mi im damo na\u0161u cenu i idemo dalje\u201d, ka\u017ee Hajda, \u010dija je cena po danu 40 eura. To je najvi\u0161a cena za koju je ikad radio, a koja je ove godine pove\u0107ana za pet eura. U poslednje tri godine pove\u0107anja su bila od po pet eura godi\u0161nje.<\/span><\/p>

\u010cim se dogovori sa poslodavcem, odlazi u vinograd. Radovi, kao i uvek, po\u010dinju u prole\u0107e rezidbom, uklanjanjem otpada, a zatim slaganjem \u017eica koje dr\u017ee lozu sa stubovima. Zatim se nastavlja sa obra\u0111ivanjem zemlje, prskanjem i \u017eetvom u kasnu jesen.<\/span><\/p>

Njegov dugogodi\u0161nji rekord u berbi iznosi 1.800 kilograma gro\u017e\u0111a dnevno – \u0161to je najpo\u017eeljnija koli\u010dina za vinogradare. \u0160to se ti\u010de Hajdinog rada za ovogodi\u0161nju sezonu, vlasnik vinograda je od prodaje u podrumu od jedne berbe zaradio 360 eura, dok Hajdina mese\u010dna primanja dosti\u017eu do 800 eura, s kojima izdr\u017eava porodicu.<\/span><\/p>

Sav novac prima u gotovini.<\/span><\/p>

\u201cU ke\u0161u dobijam, u ke\u0161u. Bolje kad dobije\u0161 pare direktno u ruke\u201d, ka\u017ee on, ali budu\u0107i da nikada nije imao ugovor, nije informisan o \u010dinjenici da bi mu se tako pove\u0107ala i fizi\u010dka i finansijska bezbednost. Niti je razmi\u0161ljao o tome, niti mu je iko to ikad nudio.<\/span><\/p>

S radnim rukavicama zaka\u010denim za pojas, jedinim za\u0161titnim materijalom, Hajda ka\u017ee da se de\u0161avalo da mu \u010ditav proliveni znoj potpuno bude obezvre\u0111en. \u201cDo\u0111e mi jedan iz dijaspore i ka\u017ee: \u201cNe vredi da ti platim vi\u0161e od 20 eura\u201d. Odbio sam ponudu i on je oti\u0161ao. Kada se vratio sutradan, rekao mi je: \u201c\u2018Ajde kol\u2019ko tra\u017ei\u0161, jer ne mogu nigde da na\u0111em radnika\u2019\u201d, ka\u017ee Samir, koji navodi da je oko 15-ak mladih radnika, samo iz njegovog kom\u0161iluka, emigriralo u poslednjih nekoliko godina.<\/span><\/p>

\u201cNema novca za redovne radnike\u201d<\/b><\/p>

Parcela od oko 30 ari nalazi se na ivici puta Orahovac-Zrze. Me\u0111u velikim listovima gro\u017e\u0111a stoji mu\u0161karac od 75 godina. To je Hajrulah Dulja. Od kada pamti, bavi se vinogradarstvom. Oko \u0161est hektara punih vinograda u razli\u010ditim mestima oko Orahovca je njegovo, jer je nekada sa svojim podrumom proizvodio vino, pri\u010da Hajrulah dok elektri\u010dnim makazama \u010dupa loze i udaljava ih.<\/span><\/p>

\u201cOvu lozu \u0107u skinuti. Ne valja vi\u0161e. Ne vredi je \u010duvati. Ve\u0107 15 godina je pro\u0161lo, verujem, od kada je zasa\u0111ena\u201d, pri\u010da Dula ne skidaju\u0107i pogled s loze.<\/span><\/p>

\u201cHo\u0107e\u0161 je ponovo zasaditi?\u201d, pitali smo ga, na \u0161ta je odgovorio: \u201cNe znam, vide\u0107u\u201d. Drugi glas iz dva reda dalje dobacuje: \u201cMa, kakvo sa\u0111enje bre?!\u201d\u00a0<\/span><\/p>

Bio je to glas Hajrulinog sina, Sezaija Dulje, starog 52 godine, koji zajedno sa sinom Dardanom neprekidno poma\u017ee Hajruli u poslu. Sa njima je bio i sin Sezaijevog brata, Aljbion.<\/span><\/p>

\u201cSve ovo mora\u0161 da radi\u0161, a na kraju ti [vinski] podrum plati 20 centi po kilogramu. To nije normalno. Tako da ne\u0107emo vi\u0161e raditi uop\u0161te. Skinu\u0107u je skroz i pre\u0107i plugom preko nje. Nema novca za redovne radnike\u201d, ka\u017ee Sezai.<\/span><\/p>

Deda sa sinom i unukom skinuli su lozu nakon \u0161to su zavr\u0161ili ostale poslove. Radili su u jednom marketu u naselju i na benzinskoj pumpi. Ranije su unajmljivali radnike da rade u vinogradu, a sada da bi platili radnika moraju da prodaju 200 kila gro\u017e\u0111a vinskom podrumu koji je 200 koraka udaljen.<\/span><\/p>

Dok je Sezai govorio, mladi momci Dardan i Aljbion pa\u017eljivo su ga slu\u0161ali i klimali glavom u znak odobravanja. Ruke su im pocrnele od \u017eice koja dr\u017ei lozu dok su je izvla\u010dili iz betonskih stubova vinograda i skupljali. Jednom od njih je to bio poslednji put da je skupljao \u017eicu. Uskoro \u0107e, umesto \u017eice, skupiti ode\u0107u, spakovati se i iza\u0107i u Nema\u010dku. Njegov brat je tamo ve\u0107 po\u010deo da radi.<\/span><\/p>

\u201cNapu\u0161tam Kosovo. Eto, vidi\u0161? Radi\u0161 i ubija\u0161 se oko loze, jer stvarno ima previ\u0161e posla, da bi ti je na kraju kupili za 20 centi po kilogramu\u201d, ka\u017ee Dardan.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Hajrulah Dulja, koji ima 75 godina, radi sa svojim sinom Sezaijem i unucima Dardanom i Aljbionom. Fotografije: Atde Mula \/ K2.0<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Hodali su kroz redove neobrane vinove loze. Zrele grozdove belog mu\u0161katnog gro\u017e\u0111a visile su o\u010dajno zanemarene od strane bera\u010da.<\/span><\/p>

Niska finansijska dobit od prodaje gro\u017e\u0111a u podrumima, gubitak stabilne budu\u0107nosti za rad u poljoprivredi sa vidika i migracija mla\u0111e generacije ostavili su mnoge neobra\u0111ene vinograde i loze bez berbe.<\/span><\/p>

U blizini je Habib Dina punio kamion sa grozdovima za Pe\u0107. Unuk mu je pomagao da sla\u017ee drvene sanduke jednu na drugu kako se ne bi pomerale tokom vo\u017enje. Kao i ve\u0107ina drugih Orahov\u010dana, Dina je ro\u0111en okru\u017een gro\u017e\u0111em i njime se bavi. Me\u0111utim, te\u0161ko pronalazi radnike za svoje vinograde koji se prostiru na osam hektara.<\/span><\/p>

\u201cNema vi\u0161e radnika. Ovi koji iza\u0111u u Orahovac, guraju se s nama ko \u0107e prvi da ih unajmi. Rezervi\u0161emo ih dva dana unapred. Iza\u0161li su masovno iz zemlje\u201d, pri\u010da Dina. On ka\u017ee da je rad u poljoprivredi pravno nesiguran. Broj stalnih radnika po ugovoru je mali. To pripisuje nedostatku podr\u0161ke o\u010duvanju poljoprivrednih kultura, a pogotovo uzgoju gro\u017e\u0111a.<\/span><\/p>

On tako\u0111e vodi udru\u017eenje vinogradara u Orahovcu pod nazivom \u201cUzgajiva\u010di gro\u017e\u0111a\u201d, koje broji 80 \u010dlanova. Na sastancima koje odr\u017eava u udru\u017eenju informi\u0161e se i o problemima vinogradara. Jedan od tih problema je smanjenje povr\u0161ine vinograda i opadanje interesovanja za uzgoj gro\u017e\u0111a kao rezultat nedostatka institucionalne podr\u0161ke.<\/span><\/p>

\u201cZamislite, nekada je na Kosovu bilo 11.000 hektara vinograda, uglavnom u na\u0161em regionu Orahovca, Suve Reke, \u0110akovice i Prizrena. Sada u Orahovcu ima oko 3.000 hektara vinograda. \u0160ta vi\u0161e da ti ka\u017eem\u201d, pri\u010da Dina, pokazuju\u0107i na brda oko puta.<\/span><\/p>

Prema statistici <\/span>kori\u0161\u0107enja poljoprivrednog zemlji\u0161ta za 2022. godinu<\/span><\/a> iz Agencije za statistiku Kosova (ASK), vinogradi \u010dine skoro 3.500 od preko 420.000 hektara zemlji\u0161ta koje se koristi na Kosovu. U ovoj zemlji, prema <\/span>Anketi o radnoj snazi za 2022. godinu<\/span><\/a>, slu\u017ebeno radi 9.110 radnika, od \u010dega 8.073 mu\u0161karaca i 1.037 \u017eena. Ovi ljudi, koji rade u kategoriji \u201cPoljoprivreda, \u0161umarstvo i ribarstvo\u201d, \u010dine samo 2,2% svih zaposlenih na Kosovu.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Habib Dina se svakodnevno suo\u010dava s manjkom radnika. Foto: Atde Mula \/ K2.0<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Od ovih zaposlenih, neki od njih imaju nestabilno zaposlenje. Ovo uklju\u010duje samozaposlene osobe bez zaposlenih, kada neko sam obra\u0111uje zemlju, ili one koji rade besplatno u porodi\u010dnom biznisu, gde porodica obra\u0111uje zemlju, ali ne prima platu za posao koji rade zajedno. Najmanja je verovatno\u0107a da \u0107e ove dve grupe radnika imati formalni ugovor o radu u pore\u0111enju sa radnicima po ugovoru. Ukupno, 970 osoba je samozaposleno bez zaposlenih, dok je 1.345 osoba zaposleno bez plate u porodi\u010dnom biznisu.<\/span><\/p>

U <\/span>Kvartalnom ekonomskom biltenu<\/span><\/a> koji izdaje Ministarstvo finansija, rada i transfera (MFRT), navodi se da je njihov izve\u0161taj zasnovan na podacima Poreske uprave Kosova (PUK), jer su podaci ASK ograni\u010deni. U proseku izva\u0111enom iz \u010detiri tromese\u010dna biltena 2022. godine, \u010dini se da je broj radnika registrovanih u poljoprivredi, \u0161umarstvu i ribarstvu 19.120.<\/span><\/p>

Ako uzmemo broj radnika koji navode ekonomski bilteni MFRT-a, proizlazi da radnik ima negde oko 22 hektara zemlje za rad, \u0161to te\u0161ko ko mo\u017ee da pokrije. Ovde se vidi da brojke nisu iste u podacima dr\u017eavnih institucija, zbog velikog broja radnika koji su nezvani\u010dno zaposleni.<\/span><\/p>

Nedostatak ugovora o radu zna\u010di da nema socijalne pomo\u0107i<\/b><\/p>

Brojni doga\u0111aji uticali su da ova godina bude jedna od najte\u017eih godina u poljoprivredi. Nizak prinos proizvodnje doveo je do visokih cena vo\u0107a i povr\u0107a.<\/span><\/p>

Agroekonomista Hartim Ga\u0161i, koji vodi Udru\u017eenje prera\u0111iva\u010da vo\u0107a i povr\u0107a Kosova (PePeKo), koje okuplja 32 lokalne kompanije, ka\u017ee da za to postoji vi\u0161e razloga. Prvi razlog su, prema njegovim re\u010dima, potpuno neobi\u010dni klimatski uslovi.<\/span><\/p>

\u201cSa\u0111enje paprike i povr\u0107a trebalo je da bude zavr\u0161eno do 15. maja ili najkasnije do 15. juna. Ove godine je zavr\u0161eno u prvoj nedelji jula. Upravo zbog ovog ka\u0161njenja ve\u0107ina poljoprivrednika je imala 30% gubitaka\u201d, ka\u017ee on i dodaje da se ne se\u0107a kad je palo vi\u0161e ki\u0161e nego \u0161to je palo do po\u010detka jula. Kao drugi razlog navodi nedostatak radne snage.<\/span><\/p>

U poslednje tri-\u010detiri godine poljoprivredni sektor je tako\u0111e pogo\u0111en migracijama radnika u zemlje Evropske unije. Te\u017eak i slabo pla\u0107en posao zna\u010di da se poljoprivreda ne vidi kao po\u017eeljan sektor za rad. Odlazak radnika ostavio je vlasnike velikih obradivih povr\u0161ina pred neo\u010dekivanim tro\u0161kovima rada.<\/span><\/p>

\u201cRanije je radnik bio pla\u0107en 15 eura, ove godine minimalac je bio 30 eura za radnika koji bere paprike. Deset radnika zara\u0111uju po 300 eura. Da biste zaradili 300 eura, morate prodati 3.000 kg paprike\u201d, ka\u017ee Ga\u0161i zabrinut \u0161ta donosi budu\u0107nost.<\/span><\/p>

Iz podataka ASK tokom godina mo\u017ee se uo\u010diti nagli pad broja radnika u poljoprivredi, \u0161umarstvu i ribarstvu. Iako nije ra\u0161\u010dlanjeno za svaki sektor posebno, 2020. godine broj radnika iznosio je 16.900. U 2022. broj se skoro prepolovio sa 9.110 prijavljenih radnika, ili 46% manje nego 2020. godine.<\/span><\/p>

Poljoprivreda je svuda sezonski posao i izazovi u pronala\u017eenju sezonskih radnika nisu samo na Kosovu. Ali za razliku od Kosova, mnoge druge dr\u017eave su kreirale programe koji nude podsticaje za podr\u0161ku mladim mu\u0161karcima i \u017eenama koje \u017eele da rade u ovoj industriji.<\/span><\/p>

Poljoprivredu na Kosovu sada odr\u017eavaju oni koji sade na sopstvenoj zemlji, a proizvode prodaju da bi zaradili dodatni prihod pored ostalih poslova koje rade, kao i oni kojima je poljoprivreda primarni posao.<\/span><\/p>

Prvi rade sa porodi\u010dnim snagama i povremeno primaju radnu snagu za nedeljne i dnevne periode. Takav je Krenar, koji nije \u017eeleo dati svoje pravo ime. Dolazi iz jednog sela kod Podujeva, poznatog po uzgoju maline, ali sade i papriku.<\/span><\/p>

Krenar je od devetog razreda radio na parcelama u tu\u0111em vlasni\u0161tvu po ceni od 12,50 do 15 eura po danu. Najte\u017ei mu je period kada se paprika sadi ru\u010dno, ali u tome ne vidi nikakav rizik.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Mnogi poljoprivredni radnici smatraju da bi uplata penzionih doprinosa smanjila njihovu ionako nisku platu. Rastu\u0107i tro\u0161kovi \u017eivota onemogu\u0107avaju im da gledaju u budu\u0107nost, po\u0161to im je novac trenutno potreban.<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cObi\u010dno posao po\u010dinje u 4:00 ujutru, kako bi se radilo dok je jo\u0161 sve\u017ee. Kada sadite ru\u010dno, to je jako zamorno, a kod ostalih delova posla nema toliko umora i napora\u201d, ka\u017ee 28-godi\u0161njak koji je zasadio i do dva hektara sopstvene zemlje.<\/span><\/p>

Kada treba da zaposli radnike, spreman je da im plati 40 do 45 eura dnevno \u2014 za toliko su cene u Podujevu porasle tokom 2023. godine. Ali, sada, ni po ovoj ceni nije lako na\u0107i radnike. \u010cak i Krenar potvr\u0111uje da se struktura zaposlenosti <\/span>promenila<\/span><\/a> kao rezultat migracije. Ovo je dovelo do zapo\u0161ljavanja ve\u0107eg broja radnika Roma, A\u0161kalija i Egip\u0107ana u poljoprivrednom sektoru, sli\u010dno drugim privrednim sektorima na Kosovu \u2014 radnika koji su diskriminisani na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/span><\/p>

Ponos pokazuje da kad god mu zatrebaju radnici, ode i pokupi ih autom, te im obezbedi hranu i pi\u0107e. Na kraju posla, novac im daje u gotovini.<\/span><\/p>

Krenar je nekima nudio i ugovor, me\u0111utim radnici, prema njegovim re\u010dima, to ne prihvataju jer ugovor <\/span>podrazumeva uplatu doprinosa<\/span>, a to bi im smanjilo ionako ve\u0107 malu platu. Uz visoku stopu inflacije, koja je ove godine dovela do pove\u0107anja tro\u0161kova \u017eivota za <\/span>4,2%<\/span><\/a>, radnicima je te\u0161ko da \u010dekaju penziju, kada im je novac trenutno potreban. Shodno tome, nisu sigurni da \u0107e raditi svaki dan i njihova plata na kraju meseca nije dovoljno visoka da bi pristali da im se oporezuje kao onima koji rade 12 meseci po ugovoru.<\/span><\/p>

Zakon o radu<\/span><\/a> na Kosovu priznaje ugovore o radu na neodre\u0111eni period, na odre\u0111eni period i za odre\u0111ene poslove i zadatke (ne du\u017ee od 120 dana u godini). Sezonski rad nije preciziran u Zakonu.<\/span><\/p>

U me\u0111uvremenu, mnogi radnici koji ne prihvataju ugovor novac koji bi im bio skinut za penzijske doprinose smatraju ba\u010denim novcem. U <\/span>analizi<\/span><\/a> anga\u017eovanja sezonskih radnika na Kosovu, koju je objavio institut D4D, navodi se da \u201cve\u0107ina radnika smatra da su penzijski doprinosi koje upla\u0107uju izgubljen ili uzalud potro\u0161en novac\u201d.<\/span><\/p>

Ista situacija je i sa poljoprivrednim proizvo\u0111a\u010dima u Mamu\u0161i, osim \u0161to je nedostatak radnika tamo pove\u0107ao zapo\u0161ljavanje radnika iz goranske manjine.<\/span><\/p>

\u201cU Mamu\u0161i zapo\u0161ljavaju \u017eene iz kraja [gde \u017eivi goranska manjina]\u201d, ka\u017ee Ga\u0161i iz \u201cPePeKoa-a\u201d i isti\u010de da ih poslodavci, sli\u010dno kao Krenar, pokupe kolima i, pored dnevne uplate, pokrivaju i tro\u0161kove hrane. Vodi se borba ko \u0107e prvi dobiti te radnike, koji se zapo\u0161ljavaju u martu ili aprilu, ka\u017ee on i dodaje da su proizvo\u0111a\u010di po\u010deli da uvi\u0111aju da je postalo sve te\u017ee.<\/span><\/p>

Odbijanje prihvatanja ugovora o radu je tako\u0111e povezano sa na\u010dinom izgradnje dr\u017eavnih socijalnih \u0161ema na Kosovu, \u010diji korisnici napu\u0161taju \u0161emu \u010dim se zaposle.<\/span><\/p>

To dovodi do toga da ovi radnici rade u neformalnom sektoru kao deo sive ekonomije, \u0161to rezultira nerealnim statistikama zaposlenosti iz ASK. Model re\u0161avanja ovog problema koji je Vlada Srbije sprovela, Vladi Kosova su predlo\u017eili nema\u010dka organizacija za me\u0111unarodnu saradnju GIZ i udru\u017eenje \u201cPePeKo\u201d.<\/span><\/p>

\u201cSistem bi trebalo sezonskim radnicima koji primaju socijalnu pomo\u0107, za vreme kada imaju mogu\u0107nost da do \u0161est meseci na\u0111u posao, da ne ukida socijalna primanja. Kod nas \u010dim se sklopi ugovor prekida se socijalna \u0161ema\u201d, ka\u017ee Ga\u0161i iz udru\u017eenja \u201cPePeKo\u201d i dodaje da je takav model u Srbiji u roku od godinu dana uticao da se broj prijavljenih radnika pove\u0107a za 10.000.<\/span><\/p>

Drugi slu\u010dajevi u regionu o tome kako je re\u0161en izazov registracije sezonskih radnika su razli\u010diti. Hrvatska je, na primer, implementirala \u0161emu vau\u010dera za sezonske i povremene poljoprivredne radnike. Poslodavci kupuju vau\u010dere za pla\u0107anje sezonskih radnika, a socijalni doprinosi i porezi su uklju\u010deni u te vau\u010dere. Obaveza poslodavca je da za svaki prijavljeni radni dan radniku da dnevni vau\u010der, kojim se pla\u0107aju poreske obaveze za radnika. One kupone koji se ne daju, poslodavac ih vra\u0107a u dr\u017eavnu kancelariju u kojoj ih je kupio i nadokna\u0111uje mu se novac.<\/span><\/p>

Nijedna inicijativa poput ovih iz regiona nije pokrenuta na Kosovu, gde se poljoprivrednik svuda pominje usputno, bez posebne pa\u017enje. Ministarstvo poljoprivrede, \u0161umarstva i ruralnog razvoja (MP\u0160R) nije odgovorilo na pitanje koliko ima radnika u poljoprivredi. Ka\u017eu da imaju samo neke podatke o onima koji imaju koristi od Programa ruralnog razvoja \u2013 grantova, preko kojih poljoprivrednici dobijaju finansijsku podr\u0161ku dr\u017eave, ali da te podatke ne daju.<\/span><\/p>

Tako\u0111e, iz ovog ministarstva ka\u017eu da nemaju nikakvu odgovornost da kontroli\u0161u tr\u017ei\u0161te rada, osim kada pet godina zaredom prate korisnike grantova.<\/span><\/p>

\u201cOno \u0161to Ministarstvo radi i namerava posti\u0107i je kontrola radnih mesta koje je korisnik\/poljoprivrednik otvorio iz podr\u0161ke kroz programe Ministarstva. Kontrola za korisnike grant projekata vr\u0161i se na pet godina, koliko traje period pra\u0107enja\u201d, navodi se u odgovoru ministarstva. S druge strane, Inspektorat rada nije uzvratio odgovor u vezi kontrole uslova rada u poljoprivredi.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, analiza anga\u017eovanja sezonskih radnika na Kosovu koju je sproveo D4D preporu\u010duje da se \u0161eme subvencija preispitaju u \u201cfazi promocije\u201d sa kampanjama podizanja svesti i direktnim kontaktom sa poljoprivrednicima, ja\u010daju\u0107i promociju registrovanog i prijavljenog rada.<\/span><\/p>

U okviru jednogodi\u0161njeg Programa ruralnog razvoja – grantovi, Ministarstvo ruralnog razvoja je postavilo kriterijume da ukoliko vlasnik \u017eeli da dobije dodatnih 20 bodova za ocenjivanje za dobijanje granta, mora da obavesti \u010detiri zaposlena radnika. Tako da im 20 bodova vi\u0161e ide u prilog dobijanju vladine pomo\u0107i, odnosno finansijske pomo\u0107i.<\/span><\/p>

Ovaj program je redovan i najavljuje se svake godine, kao i za <\/span>2023. godinu<\/span><\/a>, koja je najavljena kao otvorena 30. oktobra. U pozivu se navodi da \u0107e svi oni koji se poslovnim planom izjasne da zapo\u0161ljavaju radnike, morati da prilo\u017ee dokaz o uplati penzijskih doprinosa i poreza na zarade mesec dana pre podno\u0161enja zahteva za kori\u0161\u0107enje ovog poziva. To je mera za podsticanje radnika da se prijave, iako Ministarstvo sa K2.0 nije podelilo podatke o prethodnim pozivima.<\/span><\/p>

Mutna budu\u0107nost poljoprivrede<\/b><\/p>

Broj onih koji su napustili zemlju je razli\u010dit prema razli\u010ditim izvorima. Ali u Nema\u010dkoj, prema podacima Saveznog zavoda za nema\u010dku statistiku za <\/span>godine 2010-2022 <\/span><\/a>, proizlazi da je u tom periodu broj Kosovara u toj zemlji porastao za 86%, sa 291.000 na 542.000.<\/span><\/p>

U 2022. godini, od 300.000 ljudi koji su naveli razloge za emigriranje u Nema\u010dku (spajanje porodice i tra\u017eenje azila, izme\u0111u ostalog), njih 64.000 je kao razlog navelo zaposlenje. Sa radnim vizama u paso\u0161u i\u0107i \u0107e i Krenar iz Podujeva i Dardan iz Orahovca, koji \u0107e se pridru\u017eiti mladima koji su 45-godi\u0161njeg Samira ostavili da od svih postane najmla\u0111i radnik.<\/span><\/p>

Na osnovu toga postoji bojazan me\u0111u onima koji se bave poljoprivredom, da \u0107e liberalizacija viza u januaru 2024. godine uticati na dalje smanjenje broja radnika u ovom sektoru. Ga\u0161i iz \u201cPePeKo\u201d to povezuje sa uticajem koji \u0107e imati na proizvodni ciklus u poljoprivredi. U vreme priprema za sadnju krajem januara i po\u010detkom februara u Nema\u010dkoj po\u010dinju radovi, uglavnom u gra\u0111evinarstvu. Tako \u0107e, prema njegovim re\u010dima, poljoprivrednici potr\u010dati da zauzmu posao na crno, a kada do\u0111e vreme glavnih priprema do meseca aprila, njih ovde vi\u0161e ne\u0107e biti.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Dardan i Aljbion poma\u017eu u vinogradu, ali razmi\u0161ljaju da napuste Kosovo. Foto: Atde Mula \/ K2.0<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201c\u010cak i oni koji su ranije sadili \u0107e napustiti zemlju i oti\u0107i da rade u inostranstvu, te ne\u0107e imati vremena da pripreme \u017eetvu jer \u0107e biti tamo. Onda \u0107e se vratiti i provesti maj, jun i jul na Kosovu. Kada berba po\u010dne u avgustu, septembru i oktobru, opet \u0107e oti\u0107i odavde\u201d, rekao je on.<\/span><\/p>

Uprkos Ga\u0161ijevim mra\u010dnim prognozama, u planskim dokumentima Vlade Kosova predstavljena je situacija sa vi\u0161e nade. <\/span>U Programu ekonomskih reformi<\/span><\/a> 2023 – 2025 u sektoru poljoprivrede navodi se da poljoprivreda omogu\u0107ava otvaranje novih radnih mesta i da se u ovom sektoru o\u010dekuju strukturne promene. Me\u0111utim, ovi dokumenti ne daju detalje o tome kako uti\u010de odlazak radnika koji iz sektora.<\/span><\/p>

Pored trenutnog nedostatka radne snage, slika poljoprivrednog sektora na Kosovu je tako\u0111e zamagljena jo\u0161 jednim trendom.<\/span><\/p>

Na Kosovu se pove\u0107ao nedostatak radnika i nastavi\u0107e da pove\u0107ava tro\u0161kove proizvodnje jo\u0161 vi\u0161e. To je, tvrdi Ga\u0161i, uticalo da se kompanije za preradu vo\u0107a i povr\u0107a orijenti\u0161u na druga tr\u017ei\u0161ta, poput Albanije, gde je prinos ve\u0107i, a samim tim i cene ni\u017ee.<\/span><\/p>

Tako\u0111e, zbog nepovoljnih uslova tr\u017ei\u0161ne mre\u017ee na Kosovu, drugi deo doma\u0107ih kompanija koje se bave preradom vo\u0107a i povr\u0107a tako\u0111e je odabrao izvoz kao vid poslovanja. Prema Ga\u0161iju, ti nepovoljni uslovi uklju\u010duju: doplatu za registraciju proizvoda, doplatu za pozicioniranje proizvoda, zahteve da se daju godi\u0161nji bonusi tr\u017ei\u0161tu i za svaki novi punkt koji se otvori taj lanac marketa mora da plati od 500 do 1.500 eura kako bi plasirao proizvod na tr\u017ei\u0161te.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, fokus prera\u0111iva\u010dkih kompanija na izvoz ne zna\u010di stabilnije zapo\u0161ljavanje radnika na Kosovu.<\/span><\/p>

Prijemom porud\u017ebina mesecima unapred, prera\u0111iva\u010dke kompanije planiraju da sve zalihe proizvedu u kratkom roku, tako da im ne treba mnogo radnih dana za radnike koji su sezonski i \u010desto neprijavljeni.<\/span><\/p>

A da bi popunili prostor nastao nedostatkom radne snage, preduze\u0107a su po\u010dela da zapo\u0161ljavaju radnike iz azijskih zemalja. O\u010dekuje se da \u0107e ovaj trend oja\u010dati u narednim godinama.<\/span><\/p>

Nedavno je stranica na dru\u0161tvenim mre\u017eama koja dovodi radnike iz Banglade\u0161a na Kosovo postala viralna. Prema istra\u017eivanju <\/span>Radija Slobodna Evropa<\/span><\/a>, u periodu januar-jun ove godine strani dr\u017eavljani podneli su 1.858 zahteva za izdavanje boravi\u0161ne dozvole na Kosovu radi zapo\u0161ljavanja. U me\u0111uvremenu, 1.391 je ve\u0107 dobilo dozvolu za privremeni boravak, \u0161to je blagi porast u odnosu na pro\u0161lu godinu kada je ovu dozvolu dobilo njih 1.317.<\/span><\/p>

Iako radnici mogu do\u0107i iz celog sveta, to ne\u0107e re\u0161iti hroni\u010dne pote\u0161ko\u0107e na tr\u017ei\u0161tu rada na Kosovu. Oni \u0107e se, zajedno sa kolegama koje ovde zateknu, i dalje suo\u010davati s pote\u0161ko\u0107ama rada u nesigurnom okru\u017eenju.<\/span><\/p>

Naslovna slika: Atde Mula \/ K2.0<\/b><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Poljoprivrednike sa nesigurnim poslovima \u010deka mutna budu\u0107nost. Svakog dana, pre sedam ujutro, 45-godi\u0161nji Samir Hajda napu\u0161ta podno\u017eje grada Orahovca i…<\/p>\n","protected":false},"author":818,"featured_media":94424,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[973],"tags":[1548],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/95171"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/818"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=95171"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/95171\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":95177,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/95171\/revisions\/95177"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/94424"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=95171"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=95171"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=95171"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}