{"id":85092,"date":"2022-12-30T11:00:20","date_gmt":"2022-12-30T10:00:20","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/three-encounters-with-enri-canaj\/"},"modified":"2023-02-13T16:02:52","modified_gmt":"2023-02-13T15:02:52","slug":"tri-susreta-sa-enrijem-canajem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/tri-susreta-sa-enrijem-canajem\/","title":{"rendered":"Tri susreta sa Enrijem Canajem"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Albanski fotograf i \u010dlan fotografskog kolektiva Magnum prise\u0107a se sopstvenog izbegli\u0161tva u Gr\u010dkoj.\n\n
<\/h4>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Bio je to po\u010detak marta kada sam prvi put susrela Enrija Canaja, koji samo \u0161to nije bio oti\u0161ao iz Tirane na putu ka Odesi sa kolegom iz fotografskog kolektiva Magnum, Alexom Majolijem; planirali su da dokumentuju rat koji je nedavno po\u010deo.<\/span><\/p>

Kada se vratio iz Ukrajine, ponovo smo se sastali u Tirani. Oboje smo nosili crveno-bele narukvice od konca, koje simboli\u0161u po\u010detak prole\u0107a. Svoju narukvicu kupio je u Gr\u010dkoj, dok sam je ja kupila u Albaniji.<\/span><\/p>

Enri je slu\u0161ao glasovnu poruku na gr\u010dkom. Nasmejao se i rekao da njegov prijatelj, koji mu je poslao poruku, ume samo jednu stvar da kuva \u2014 tradicionalno jelo od povr\u0107a pod imenom burma. Pitam Enrija ume li da sprema albansku hranu.<\/span><\/p>

\u201cAlbanska i gr\u010dka hrana, to ti je jedno te isto\u201d, smeje se.<\/span><\/p>

Tada po\u010dinje na\u0161 razgovor.<\/span><\/p>

\u201cDesilo se no\u0107u, verovatno oko dva sata ujutru ili mo\u017eda kasnije\u201d, pri\u010da mi. \u201cPoprili\u010dno sam siguran da je bio prvi april, jer nije bilo preterano toplo u Atini.\u201d<\/span><\/p>

Dok govori, pominje zanos koji je osetio dok je bio jedanaestogodi\u0161njak 1991. godine, kada je usred no\u0107i morao da se probudi da bi se upustio u \u201cnovu avanturu\u201d.<\/span><\/p>

Posle studentskih protesta 1990. i izbora u martu 1991. godine, koji su ozna\u010dili kraj komunisti\u010dkog re\u017eima i najavili novu eru pluralizma, ljudi u Tirani preplavili su strane ambasade kako bi napustili zemlju nakon vi\u0161egodi\u0161nje izolacije. Ubrzo, morem su nizali brodovi nesposobni za plovidbu, hitaju\u0107i ka Italiji. U isto vreme mnogi su lutali planinama kako bi pre\u0161li granicu sa Gr\u010dkom.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Putovanje vozom 2016. godine, od Pre\u0161eva do \u0160ida, grada na severu Srbije. Fotografija: Enri Canaj<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Enrijeva porodica nije imala ro\u0111ake u inostranstvu, a kako smo on i ja lunjali po jednom starom kvartu u Tirani, u potrazi za picom pre nastavka razgovora, upitala sam ga: \u201cZa\u0161to si oti\u0161ao u Gr\u010dku, a ne u Italiju?\u201d<\/span><\/p>

\u201cBr\u017ee se dobijala viza\u201d, ka\u017ee, i tako me vrati u prole\u0107e 1991. Porodica se pripremila za ono \u0161to sledi. Enrijevi roditelji su prodali sve \u0161to su imali, u \u0161ta spada i poster Mona Lize; Enri se prise\u0107a da je tako ne\u0161to tada bila prava retkost u Albaniji. Zami\u0161ljali su da po\u010dnu ispo\u010detka.<\/span><\/p>

Prole\u0107e je, no\u0107 je najcrnja. Porodi\u010dni prijatelj dolazi ku\u0107i u Tiranu, odakle \u0107e preuzeti Enrija, njegovu sestru i njihove roditelje i prevesti ih do grani\u010dnog prelaz Kakavia u blizini \u0110irokastre. U automobilu se, sem prtljaga, nalazi stara pohabana kutija za cipele sa dragocenim dokumentima i crno-belim fotografijama njihove porodice; to je sidro koje \u0107e ih odr\u017eati u predstoje\u0107im godinama.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Fotografije iz kutije za cipele. Fotografija: Enri Canaj.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Put do grani\u010dnog prelaza, za koji bi danas bilo potrebno nekoliko sati, traje celi dan. Na prelazu se njih \u010detvoro pozdravlja sa prijateljem i ukrcava na autobus da bi dospeli na kona\u010dno odredi\u0161te: Atina.<\/span><\/p>

Kada stignu u Atinu, ve\u0107 je no\u0107. Enri se i dalje prise\u0107a \u010darolije i strahopo\u0161tovanja prema \u0161lja\u0161te\u0107im gradskim svetlima.<\/span><\/p>

\u201c\u0160ta ho\u0107e\u0161 da kupi\u0161?\u201d pita ga otac.<\/span><\/p>

Za de\u010daka koji prvi put nabasa na kapitalisti\u010dko obilje, odgovor je bio nedvosmislen.<\/span><\/p>

\u201cKoka-kolu\u201d, Enri ka\u017ee odu\u0161evljeno.<\/span><\/p>

Hotel koju je porodica prve no\u0107i prona\u0161la u centru Atine postao je njihova baza na narednih mesec dana. Enri je imao 11 godina i sve je shvatao kao avanturu, ali dok sada razmi\u0161lja o svojoj trogodi\u0161njoj \u0107erki, uti\u0161ava glas i ka\u017ee: \u201cStvarno ne znam kako je mojim roditeljima tada to po\u0161lo za rukom. Zaista ne znam.\u201d<\/span><\/p>

Lutao je hotelskim hodnicima sa sestrom i \u0161pijunirao \u201cprelepe \u017eene koje su nosile \u0161minku za potrebe svog posla\u201d. Ovi trenuci su mu pomogli da izgradi odnos sa gr\u010dkim okru\u017eenjem, a koje je kasnije zabele\u017eio u svojstvu profesionalnog fotografa.<\/span><\/p>

Posle koka-kole, naredna porodi\u010dna kupovina bila je kamera za jednokratnu upotrebu sa filmom u boji.<\/span><\/p>

Porodici je trebalo par meseci da na\u0111e ku\u0107u u kvartu i kupi neophodni name\u0161taj. Upravo se ovaj kvart na\u0161ao u sredi\u0161tu njegovog novog fotografskog projekta.<\/span><\/p>

Tada u Atini nije bilo mnogo me\u0111unarodnih migranata i Enri je bio jedino dete koje nije bilo Grk u prepunoj u\u010dionici. Dru\u017eenje mu je uvek i\u0161lo odruke, ali mu je u po\u010detku palo te\u0161ko \u0161to ne govori gr\u010dki. Jednom ga je u\u010ditelj odveo u \u0161kolsku biblioteku i dao mu da \u010dita verski tekst. Enri je brzo shvatio da, iako nije bio zainteresovan za religiju, zanimalo ga je sve ostalo u toj prostoriji.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Fotografija iz Canajevog ranog projekta \u201cSvetlost krugova\u201d, 2002.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Iz projekta \u201cPre odlaska ka\u017ei zbogom\u201d, 2018. Fotografije: Enri Canaj. <\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cUzeo sam neke druge knjige\u201d, pri\u010da mi. \u201cNisam ih razumeo, ali ponavljanje mi je pomoglo da nau\u010dim \u2018noima\u2019, kako da ka\u017eem\u2026 ne znam kako se ka\u017ee na engleskom ili na albanskom.\u201d<\/span><\/p>

Smisao.<\/span><\/p>

Enri je po\u010deo da usvaja <\/span>noime <\/span><\/i>raznih kulturnih obi\u010daja u mestu koje kasnije naziva svojim domom.<\/span><\/p>

Premda je \u0161kola bila pretrpana, porodi\u010dna ku\u0107a u kvartu \u010desto je bila prazna. Enrijeva majka i njegov otac morali su da rade mnogo kako bi spojili kraj s krajem. Enrijeva \u0161kola je radila od dva popodne, pa je jutro provodio prodaju\u0107i \u0111evreke, tanke koluti\u0107e testa poznatije kao <\/span>simit <\/span><\/i>u Turskoj. <\/span>Kupuju\u0107i ih na veliko i preprodavaju\u0107i ih potom na ulici po skupljoj ceni, ubrzo je zara\u0111ivao vi\u0161e od svojih roditelja.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Fotografije mladog Enrija za vizu iz 1991. godine.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Enri prodaje \u0111evreke na ulicama Atine. Fotografije: Enri Canaj.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Nakon zavr\u0161etka srednje \u0161kole, Enri je na\u0161ao posao u fabrici za obradu drveta. Po\u0161to je bio migrant, trebao mu je ugovor o radu da bi ostao legalno u zemlji. Iako je znao da to nije posao koji mo\u017ee da radi celi \u017eivot, nau\u010dio je da obavlja manuelne radove koje i dan-danas ceni.<\/span><\/p>

Izme\u0111u se\u010denja drveta i sastavljanja delova u stolarskom poslu, Enri i njegova porodica su posle nekog vremena napravili \u2014 ovaj put u boji \u2014 novi porodi\u010dni album sa trenucima iz svog \u017eivota u atinskom kvartu.<\/span><\/p>

Tada se na\u0161ao u novom svetu crno-bele fotografije koja se mnogo razlikovala od<\/span> intimnih slika <\/span>koje su pratile porodicu na migrantskom putu do Gr\u010dke. U ovom drugom jednobojnom susretu sa fotografijom, veli\u010dina \u0161tampe umnogome prema\u0161uje kutiju za cipele koju je njegova porodica nosila sa sobom na dugoj vo\u017enji do Atine. Enri je nabasao na velike crno-bele slike, uramljene i oka\u010dene na zidovima atinskog muzeja, \u0161to mu je bio prvi put da je prisustvovao izlo\u017ebi fotografija. Ljubav na prvi pogled.<\/span><\/p>

Ipak, da je svojevoljno napustio svoj posao da se posveti novoj ljubavi, onda ne bi mogao da zadr\u017ei zeleni karton. Enrijevi zaprepa\u0161\u0107eni \u0161efovi su pristali da mu daju otkaz, \u0161to mu je omogu\u0107ilo da upi\u0161e atinsku Akademiju fotografije <\/span>Leica <\/span><\/i>i zadr\u017ei boravi\u0161nu dozvolu.<\/span><\/p>

Prvi povratak u Albaniju<\/b><\/p>

Sada je jesen 2001. i Enri ima 21 godinu. \u010cita Kerouaca, slu\u0161a Bacha i vi\u0161esatno kru\u017ei kvartom sa kamerom Minolta od 35mm. Ve\u0107i deo ostatka slobodnog vremena provodi u porodi\u010dnom kupatilu ili u mra\u010dnoj komori Akademije, gde razvija filmove. I dalje je jedini stranac u odeljenju i zadubljen je u rad fotografa poput Roberta Franka, Garryja Winogranda, Hirohika Arakija i Masahise Fukase.<\/span><\/p>

Profesor ga jedan dan dovodi u biblioteku i nudi mu knjigu. \u201cProfesor me je pitao da ga pratim do biblioteke i tamo mi je\u201d, po Enrijevim re\u010dima, \u201cpokazao knjigu crno-belih fotografija na kojima je zemlja koju sam napustio sa porodicom na prole\u0107e 1991.\u201d Za razliku od verou\u010ditelja u osnovnoj \u0161koli, ova knjiga je bila <\/span>ona prava<\/span><\/i>.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\"Snowing<\/figure><\/div>
\"OLYMPUS<\/figure><\/div>
\"During<\/figure><\/div>
\"OLYMPUS<\/figure><\/div>
\"12<\/figure><\/div>
\"07<\/figure><\/div>\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

To mesto je bilo isto ono koje je zabele\u017eeno na porodi\u010dnim fotografijama sme\u0161tenim u kutiji za cipele \u2014 \u010dak je i crno-bela shema boja bila identi\u010dna. Me\u0111utim, slike su napravljene sa stanovi\u0161ta profesionalnog gr\u010dkog fotoreportera koji je putovao u Albaniju posle pada re\u017eima 1991, a nakon \u0161to su Enri i njegova porodica napustili zemlju.<\/span><\/p>

Kada je Enri u\u0161ao u prvu zimu kao student fotografije, deset godina je bilo pro\u0161lo otkako je onaj gr\u010dki fotograf napravio pomenute slike i otkako je Enri poslednji put boravio u Albaniji. Nego ga vozi do grani\u010dnog prelaza Kakavia. U kolima se na\u0161ao i jedan gr\u010dki prijatelj, zatim Minolta od 35mm, objektiv od 50mm i torba sa 20 rolni filma od 35mm.<\/span><\/p>

Kada su stigli u Tiranu, ve\u0107 je bio dan. Pod prirodnom svetlo\u0161\u0107u, grad je sasvim ogolio svoju dekadenciju proisteklu iz jednodecenijske tranzicije. Ipak, no\u0107u, nesta\u0161ice struje dozvolile su mraku da padne i napravi izvesnu atmosferu na ulicama i u ku\u0107i u kojoj je Enri boravio sa ro\u0111acima.<\/span><\/p>

\u201cMoj rad u Albaniji li\u010di na bajku\u201d, ka\u017ee on.<\/span><\/p>

Upravo je na tom putovanju decembra 2001, to jest na prvom povratku u Albaniju posle decenije, zapo\u010det njegov rad.<\/span><\/p>

Albanske fotografije stvaraju druga\u010diju atmosferu od ostatka njegovog rada. Enri je posvetio nekoliko godina svoje karijere crno-belim slikama migrantskog \u017eivota, dok njegov rad obavljen u Gr\u010dkoj \u010desto dokumentuje gorak ukus urbanog \u017eivota <\/span>marginalizovanih<\/span>.<\/span><\/p>

Njegove <\/span>slike o Albaniji prikazuju njegovu domovinu na na\u010din kao da je posmatra kroz rupicu u kutiji za cipele.<\/span><\/p>

Enrijev boravak u Albaniji nije potrajao. Bilo da je zbog gr\u010dkih ksenofobi\u010dnih stavova prema Albancima ili zbog uverenja da je Albanija opasno mesto, porodica njegovog prijatelja i saputnika Grka saznala je kuda je oti\u0161ao i zahtevala da se vrate.<\/span><\/p>

Po diplomiranju na Akademiji, Enri je morao da na\u0111e stabilan posao koji bi mu omogu\u0107io da zadr\u017ei vizu. Tek je 2005. godine, kada je osnovao svoju firmu, mogao da priu\u0161ti jo\u0161 jedno putovanje u Albaniju, gde je nastavio rad zapo\u010det 2001.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\u010camac sti\u017ee do obala Gr\u010dke 2015. godine. Fotografija: Enri Canaj.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Nekoliko godina prolazi dok ne ugledamo iskusnog fotoreportera kako \u010deka na obalama Gr\u010dke da bi dokumentovao i susreo se sa s prvim migrantskim \u010damcima koji su pristigli u Evropu, \u0161to su mediji kasnije nazvali \u201cizbegli\u010dkom krizom\u201d. Sada je 2013, mnogo godina pre nego \u0161to su obale preplavljene stranim fotografima koji svra\u0107aju da uslikaju i sa svetom podele <\/span>tu\u0111i bol<\/span><\/i>. Sve do 2015. godine, obale tihuju i Enri ka\u017ee da je \u010dekao \u201cu ti\u0161ini i osami na obali\u201d, <\/span>u i\u0161\u010dekivanju ne da zabele\u017ei \u201cizbegli\u010dku krizu\u201d, ve\u0107 da prika\u017ee ljude i njihove pri\u010de o migraciji, koju je i on sam iskusio.<\/span><\/p>

Hotel iz snova<\/b><\/p>

Na na\u0161em tre\u0107em sastanku pripade mi te\u0161ko da pitam Enrija za njegov rad sa izbeglicama. Mo\u017eda imam previ\u0161e pitanja ili sam preplavljena bolom zbog nehumanog i bezose\u0107ajnog pristupa evropskih politi\u010dara ovoj problematici.<\/span><\/p>

Mo\u017eda me i dalje dr\u017ei mamurluk od Enrijeve prezentacije no\u0107 ranije, kada je predstavio svoju novoobjavljenju knjigu \u201cPre odlaska ka\u017ei <\/span>zbogom<\/span><\/i>\u201d. Bio je to prvi put da je Enri predstavio svoj rad u Albaniji. Na prezentaciji nije bilo slobodnih mesta i Enri je poku\u0161ao da se publici obrati na albanskom, iako se izvinio zbog ne tako perfektnog znanja jezika.<\/span><\/p>

Prezentacija je zavr\u0161ena dugim aplauzom publike.<\/span><\/p>

Prisutni su kasnije pri\u0161li Enriju da podele svoja iskustva o izbegli\u0161tvu. <\/span>Temi o izbegli\u0161tvu iz Albanije i dalje se ne poklanja dovoljno pa\u017enje<\/span>; te\u0161ko je uveriti javnost da je u pitanju va\u017ena tematika. Prezentacija knjige svakako je pospe\u0161ila ovaj proces.<\/span><\/p>

Kasnije smo seli na sofu u poku\u0161aju da svarimo sve \u0161to smo \u010duli i videli na prezentaciji, kada je Enri naru\u010dio rum.<\/span><\/p>

Pitam ga o tome postoji li pri\u010da koju bi voleo da podeli, a sem brojnih drugih na koje je nai\u0161ao, koje je zabele\u017eio i i\u0161tampao.<\/span><\/p>

\u201cTu je Ahmedova pri\u010da\u201d, odgovara bez oklevanja.<\/span><\/p>

\u201cZa\u0161to njegova?\u201d<\/span><\/p>

\u201cJer u njegovim o\u010dima vidim sebe kad sam bio de\u010dak.\u201d<\/span><\/p>

Se\u0107am se prve Ahmedove slike koju mi je pokazao; de\u010dak na slici nosi masku igra\u010dku preko lica.<\/span><\/p>

\u201cAhmeda i njegovu porodicu upoznao sam 2016\u201d, pri\u010da mi Enri. \u201cEmigrirali su iz Avganistana i primetio sam ih jer su bili neobi\u010dna porodica. Fatima, majka, htela je da ode iz ku\u0107e jer je njen suprug bio nasilnik. Baka ju je podr\u017eala i same su otputovale sa dvojicom bra\u0107e.\u201d<\/span><\/p>

Tada je Ahmed imao pet godina, a Ajmad osam. \u201cNeobi\u010dno je da nai\u0111ete na \u017eenu iz Avganistana koja putuje sama, bez pratnje odraslog mu\u0161karca\u201d, ka\u017ee Enri.<\/span><\/p>

Prvi Enrijev susret sa Ahmedom i njegovom porodicom u Gr\u010dkoj bio je kratak. Me\u0111utim, dve godine kasnije, tj. 2018, Enri je \u010duo za tragediju koju je ova porodica do\u017eivela u Srbiji i odlu\u010dio je da ih poseti sa svojom suprugom Evom, socijalnom radnicom i psihologicom koja u Gr\u010dkoj radi sa migrantkinjama. <\/span>Baka je preminula, a majka je zbog svog stanja morala da koristi invalidska kolica. <\/span>Iako je Enri hteo da dokumentuje pri\u010du ove porodice, te\u0161ko mu je bilo da to u\u010dini a da pritom ne stekne utisak da je odstranio njihovu bol.<\/span><\/p>

Enri je ostao sa porodicom sve dok nije video ne\u0161to \u0161to smatra \u010dudotvornim: porodica je uspela da se razveseli. Upravo je te trenutke radosti zabele\u017eio kada je uslikao Ahmeda dok nosi masku ili se igra sa majkom u invalidskim kolicima. Ajmad je tik van rama.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Ahmed vodi majku u popodnevnu \u0161etnju kroz srpsko selo, 2017. Fotografija: Enri Canaj<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cOn je bio stariji, pa je verovatno bolje razumeo de\u0161avanja\u201d, pri\u010da mi Enri.<\/span><\/p>

Odnos izme\u0111u onoga \u0161to smo u\u010dinili vidljivim i onoga \u0161to smo izbacili \u2014 zamu\u0107en je i neproziran. Odabir koji napravimo obi\u010dno je vo\u0111en principom \u201ccrne kutije\u201d, to jest narativom koji ne mo\u017eemo sasvim da kontroli\u0161emo, ali kog ne bi trebalo da se bojimo. U slu\u010daju Ahmedove pri\u010de, Enri je doneo odluku da vizualizuje nadu.<\/span><\/p>

Enri je pro\u0161le zime otputovao da poseti Ahmedovu porodicu u njihovom novom domu, izbegli\u010dkom stambenom kompleksu na obodima Stokholma, koji nosi naziv \u201cHotel iz snova\u201d. Enri je boravio bli\u017ee gradskom jezgru, ali je bio po\u010dastvovan \u0161to mu je omogu\u0107eno da no\u0107 provede s porodicom u zamenu za albansko-gr\u010dku ve\u010deru za sve njih.<\/span><\/p>

Na najnovijoj fotografiji koju je Enri uslikao tokom svog boravka u Stokholmu, Ahmed ima tek 11 godina. Objektiv u prvi plan stavlja de\u010dakove tamno sme\u0111e o\u010di. Maska je skinuta. Deli\u0107 vo\u0107ke, ponete sa kuhinjskog stola u njegovom novom domu, visi sa de\u010dakovog uva.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Ahmed u svom novom domu u \u0160vedskoj, 2018. Fotografija: Enri Canaj. <\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Prise\u0107am se inicijalne razmene imejlova sa Enrijem, kada sam ga pitala da mi po\u0161alje PDF fajl svoje knjige kako bih se spremila za na\u0161e razgovore.<\/span><\/p>\n

Stigao mi je prvi nacrt, koji je kasnije izmenjen, ali u prologu koji nikad nije objavljen \u2014 a koji sam imala sre\u0107e da pro\u010ditam \u2014 on pi\u0161e o velikoj datuli, \u201churma\u201d na albanskom, u svojoj ku\u0107i iz detinjstva. Opisuje ranu jutarnju svetlost koja pravi obris krune povrh stabla uz koje je de\u010dak hteo da se popne i da ga osvoji. Zatim je, no\u0107u, isto to stablo bacalo stra\u0161ljive senke od kojih se dete brani pokrivaju\u0107i se posteljinom.<\/span><\/p>\n

Na dnu stranice nalazi se Enrijeva slika dok je jo\u0161 bio de\u010dak. Ona se umnogome razlikuje od estetike sa Ahmedovog portreta. Nju je napravio Grk koji je kupovao \u0111evreke od Enrija na pijaci. Taj mu\u0161karac je morao da kupi toliko \u0111evreka, vra\u0107aju\u0107i se iznova Enriju na pijaci, da je tada jedanaestogodi\u0161nji Enri, pristao da bude uslikan.<\/span><\/p>\n

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla \/ K2.0.
<\/b><\/p>\n

Sadr\u017eaj ovog \u010dlanka je isklju\u010diva odgovornost K2.0. 
<\/span><\/i><\/em><\/p>\n

Zanima vas kako se na\u0161 novinarski rad finansira? Saznajte vi\u0161e <\/span><\/i>ovdje<\/span><\/i><\/a>.<\/span><\/i><\/em><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Albanski fotograf i \u010dlan fotografskog kolektiva Magnum prise\u0107a se sopstvenog izbegli\u0161tva u Gr\u010dkoj. Bio je to po\u010detak marta kada sam…<\/p>\n","protected":false},"author":830,"featured_media":84860,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[1322],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/85092"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/830"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=85092"}],"version-history":[{"count":18,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/85092\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":86214,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/85092\/revisions\/86214"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/84860"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=85092"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=85092"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=85092"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}