{"id":82735,"date":"2022-09-29T11:50:47","date_gmt":"2022-09-29T09:50:47","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/these-are-not-factories-these-are-sadistic-torture-chambers\/"},"modified":"2022-10-24T13:32:40","modified_gmt":"2022-10-24T11:32:40","slug":"ovo-nisu-fabrike-ovo-su-sadisticke-mucionice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/ovo-nisu-fabrike-ovo-su-sadisticke-mucionice\/","title":{"rendered":"\u201cOvo nisu fabrike \u2014 ovo su sadisti\u010dke mu\u010dionice\u201d"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Radnici u regionu suprotstavljaju se povredama radnog prava i uni\u0161tavanju sindikata.\n<\/h4>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U gumenim \u010dizmama do koljena i radnoj odje\u0107i, Emina Busulad\u017ei\u0107 nas provodi po svom vrtu u Tuzli. U penziji je, ali zra\u010di istom onom energijom koja joj je mnogo godina davala zamah na \u010delu borbe za <\/span>opstanak Dite<\/span><\/a>, tuzlanske fabrike deterd\u017eenata. U okviru napora usmjerenih ka revitalizaciji fabrike, koja je pretrpjela ogromnu \u0161tetu u ratu, a zatim i u kriminalnom procesu privatizacije, Busulad\u017ei\u0107 je \u0161trajkovala gla\u0111u, izlazila na ulice sa demonstrantima te zauzimala fabri\u010dku zgradu uprkos otporu policije. Jednom je \u010dak legla ispred vozila kako bi sprije\u010dila da se iz Dite iznesu dokazi o finansijskom kriminalu po\u010dinjenom u sklopu privatizacije.<\/span><\/p>

Zahvaljuju\u0107i svojoj harizmi, Busulad\u017ei\u0107 je postala simbol borbe za radni\u010dka prava u regionu. Me\u0111utim, ona nije jedina. Borbe za radna prava vode se i u ostatku BiH i Zapadnog Balkana, a na \u010delu sa nezavisnim sindikatima.<\/span><\/p>

U tranziciji iz socijalizma u kapitalizam i tr\u017ei\u0161nu privredu nisu se preoblikovale samo firme, ve\u0107 i sindikalne organizacije, kao i organizovanje radnika uop\u0161te. Ipak, danas slabo ko u BiH, Srbiji, Albaniji i \u0161ire ima povjerenja u ve\u0107e sindikate koji su ostali iz vremena socijalizma, dok se oni novonastali, mali, bore protiv maltretiranja i pritisaka koji dolaze odozgo.\u00a0<\/span><\/p>

An\u0111ela Pepi\u0107 iz Banjaluke, doktorantkinja koja se bavi ulogom sindikalnih organizacija u dana\u0161njoj BiH, ka\u017ee da su sindikati \u2014 mada su jo\u0161 uvijek uticajni \u2014 u proteklim decenijama izgubili na zna\u010daju. Pepi\u0107 isti\u010de da su prelaskom iz socijalizma u kapitalizam \u201csindikati bili prisiljeni da se snalaze i da svoje djelovanje prilagode novom sistemu\u201d.<\/span><\/p>

Prema njenim rije\u010dima, prilago\u0111avanje dodatno ote\u017eavaju politi\u010dke i ekonomske elite koje \u010dine sve da radnici budu mirni, poslu\u0161ni i li\u0161eni prava. Uobi\u010dajeno je da se sindikatima podme\u0107u noge, \u0161to se ispoljava kroz \u201czastra\u0161ivanja otkazima i poku\u0161aje potkupljivanja sindikalnih aktivista i vo\u0111a\u201d, ka\u017ee Pepi\u0107, dodaju\u0107i da su pojedini sindikati produ\u017eena ruka politike.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Samostalni sindikati \u0161irom regiona vode neravnopravnu borbu za radni\u010dka prava. Fotografija: Adi Kebo \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Marko Mileti\u0107, urednik beogradske <\/span>Ma\u0161ine<\/span><\/a> \u2014 medijske agencije koja se bavi problematikom rada \u2014 ka\u017ee da su sindikalne organizacije u vremenu socijalisti\u010dke Jugoslavije slu\u017eile kao tampon-zona izme\u0111u vlade i nezadovoljnih radnika. \u201cSindikati su bili efikasni u re\u0161avanju individualnih radnih problema, ali su potpuno izgubili iz vida kolektivnu, klasnu borbu\u201d, ka\u017ee Mileti\u0107. \u201cTakvi sindikati su se 90-ih godina suo\u010dili sa pitanjem koja je njihova uloga u kapitalizmu. Na\u017ealost, mnogi od njih jo\u0161 uvek nisu na\u0161li adekvatan odgovor.\u201d<\/span><\/p>

Kako navodi Mileti\u0107, iako dr\u017eavni organi i poslodavci sprovode politike koje idu na \u0161tetu radnika, veliki broj ljudi se i dalje bori za pobolj\u0161anje radni\u010dkog polo\u017eaja. \u201cNadam se da bi upravo neki od tih ljudi mogli da udahnu novi \u017eivot u sindikalni pokret u regionu.\u201d<\/span><\/p>

Ustanak u fabrici deterd\u017eenata<\/b><\/p>

Tuzlanska fabrika deterd\u017eenata Dita osnovana je 1977. godine u partnerstvu sa jednim italijanskim investitorom iz \u0110enove. Koriste\u0107i se novim tehnologijama i licencama sa Zapada, Dita je proizvodila ve\u0107inu deterd\u017eenata te ostalih sredstava za pranje i \u010di\u0161\u0107enje dostupnih na prostoru Jugoslavije.<\/span><\/p>

Fabrika je uredno radila do 1992. godine, kada je proizvodnju prekinuo rat. Nakon rata, Dita se godinama mu\u010dila da ponovo stane na noge. Izgubila je dugo \u010duvani primat na jugoslavenskom tr\u017ei\u0161tu, a police bh. trgovina preplavili su jeftiniji proizvodi iz zapadne Evrope. Zato je vlast 2001. godine odlu\u010dila da privatizuje preduze\u0107e.<\/span><\/p>

Kada je zapo\u010det prvi u nizu procesa privatizacije, u fabrici je radilo 780 osoba. Naredne godine su bile obilje\u017eene lo\u0161im upravljanjem te podizanjem sumnjivih kredita i sklapanjem jo\u0161 sumnjivijih ugovora od strane novih vlasnika, pa se tako Dita naprosto uru\u0161ila. Vlasnik je 2012. godine zatvorio pogon i ubrzo po\u010deo da rasprodaje opremu. Ve\u0107ina radnika je ostala bez posla.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Po\u0161to sindikat radnika Dite nije preduzeo ni\u0161ta, Busulad\u017ei\u0107 i njene kolege su shvatili da se sami moraju izboriti za svoja prava. Fotografija: Adi Kebo \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Potpuno ga\u0161enje Dite usporili su sudski procesi i istrage o potencijalnim kriminalnim radnjama vr\u0161enim u toku privatizacije. Do 2013. godine je ostalo 119 radnika, ali mjesecima im nisu upla\u0107ivane ni plate ni doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje. Ipak, odbili su da napuste fabriku, a me\u0111u njima je bila i Busulad\u017ei\u0107. Prisje\u0107a se da je \u2014 uprkos njihovom otporu te javnosti dobro poznatim navodima koji su izno\u0161eni protiv vlasnika Dite, a u vezi sa sumnjivim radnjama \u2014 sindikat \u0161utio. Umjesto da je poveo borbu, sindikat nije u\u010dinio ni\u0161ta, stoga je sve zavisilo od radnika.<\/span><\/p>

Ubrzo su tu borbu intenzivirali te je Busulad\u017ei\u0107 po\u010dela da poziva radnike na neposluh prema upravi. Uslijedile su tu\u017ebe, optu\u017ebe i \u0161trajkovi. Busulad\u017ei\u0107 su kaznili smanjenjem plate, promijeniv\u0161i joj uz to radne du\u017enosti. Naime, isklju\u010dena je iz laboratorije u kojoj je godinama radila i zadu\u017eena za \u010di\u0161\u0107enje toaleta.<\/span><\/p>

\u201cBudale nisu znale da su pogre\u0161no radile \u2014 samo su me oja\u010dali\u201d, ka\u017ee Busulad\u017ei\u0107 skoro deset godina kasnije.<\/span><\/p>

Radnici Dite su po\u010detkom 2014. godine ponovo stupili u \u0161trajk. Demonstracijama su se pridru\u017eili radnici iz Tuzle i okolnih podru\u010dja, a njihov bunt se nedugo zatim pro\u0161irio cijelom zemljom. U gradovima \u0161irom BiH buknulo je tzv. Bosansko prolje\u0107e, u kojem su se gra\u0111ani okomili na korumpirane vlasti, naro\u010dito na njihovu ravnodu\u0161nost prema masovnom siroma\u0161tvu i velikoj stopi nezaposlenosti. U demonstracijama je zapaljeno vi\u0161e zgrada vlasti, a brojni funkcioneri kantonalnih vlada su podnijeli ostavke.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Uprava je poku\u0161ala da kazni Busulad\u017ei\u0107 tako \u0161to su joj dodijelili novu du\u017enost: \u010di\u0161\u0107enje toaleta. Skoro deset godina kasnije, Busulad\u017ei\u0107 ka\u017ee: \u201cBudale nisu znale da su pogre\u0161no radile \u2014 samo su me oja\u010dali.\u201d
Fotografija: Adi Kebo \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Na kraju su radnici Dite odnijeli pobjedu, ali ne odlu\u010duju\u0107u. Preostali radnici su uspjeli da u ograni\u010denom obimu ponovo zapo\u010dnu proizvodnju, s tim da je jedino rje\u0161enje za opstanak Dite bilo da se prona\u0111e novi vlasnik koji bi mogao reinvestirati sredstva i uhvatiti se uko\u0161tac sa dugovima preduze\u0107a. Isti je i prona\u0111en 2015. godine, a do sada je ispunio jedan dio zahtjeva radnika. Me\u0111utim, za Busulad\u017ei\u0107 je to bio kraj borbe. Godine 2017. je oti\u0161la u penziju, ali tek nakon \u0161to joj je novi vlasnik zabranio ulazak u fabriku, i to u strahu da \u0107e di\u0107i novi ustanak. U trenutku kada je Busulad\u017ei\u0107 napustila Ditu, uprava joj je jo\u0161 uvijek dugovala 65 plata.<\/span><\/p>

Rudari, naftni radnici i zaposlenici pozivnih centara<\/b><\/p>

Nakon \u0161to je po\u010detkom 90-ih svrgnut hod\u017eaisti\u010dki re\u017eim, \u0161irom Albanije su po\u010deli da se formiraju sindikati. Oni koji su ih osnivali borili su se za plate radnika i kvalitetnije uslove rada, istovremeno ulaze\u0107i u sukob sa starim sindikatima \u2014 reliktima socijalisti\u010dkog doba koji su i dalje \u0161urovali sa vlastima.<\/span><\/p>

\u201cSindikati su na tlu Albanije imali veli\u010danstven uspon\u201d, ka\u017ee Arlind Qori, aktivista, predava\u010d i \u010dlan organizacije Organizata Politike. \u201cBili su veoma sna\u017eni 1991. godine, kada su organizovali radni\u010dku klasu u skoro svim krajevima zemlje. U aprilu 1991. su \u010dak uspjeli da pokrenu generalni \u0161trajk, \u0161to predstavlja najvi\u0161i oblik sindikalnog organizovanja. Tada su radnici u mnogim djelatnostima napustili radna mjesta i stupili u \u0161trajk.\u201d<\/span><\/p>

Me\u0111utim, taj period intenzivnog sindikalnog i aktivisti\u010dkog djelovanja bio je kratkog vijeka. Sindikati su po\u010deli da se smanjuju, gube\u0107i na snazi. \u201cGodine 1992. zapo\u010det je proces privatizacije, a to nije dovelo do oporavka fabrika. \u0160tavi\u0161e, one su u ve\u0107ini slu\u010dajeva tretirane kao \u0161kart\u201d, ka\u017ee Qori.<\/span><\/p>

U posljednjih nekoliko godina, samostalni sindikati u Albaniji prete\u017eno su aktivno anga\u017eovani u te\u0161kim industrijama sa dugogodi\u0161njom tradicijom sindikalnog organizovanja, a to su rudarska i industrija nafte.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Sindikati se formiraju i van djelatnosti sa tradicijom sindikalnog organizovanja kao \u0161to su rudarska i naftna industrija. Fotografija: Atdhe Mulla \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Naftni radnici su 2020. godine osnovali nezavisni sindikat \u2014 Ujedinjeni sindikat nafta\u0161a. Njegovo stvaranje je katalizovano ga\u0161enjem rafinerije nafte u Bal\u0161u, i to nakon prenosa vlasni\u0161tva. U tom procesu, ukupno 800 radnika je ostalo bez posla, ali i vi\u0161emjese\u010dnih naknada za rad.<\/span><\/p>

Sindikat je poveo niz protesta, pa tako i 42-dnevni \u0161trajk gla\u0111u. U po\u010detku je bio predvo\u0111en mu\u0161karcima iz sindikalne organizacije, ali kormilo je nakon 17 dana preuzela grupa njihovih kolegica te je \u0161trajk trajao jo\u0161 24 dana. Sokol Dautaj, predsjednik nove sindikalne organizacije, ka\u017ee da su radnici imali osje\u0107aj da su ih stari sindikati ostavili na cjedilu, a za potonje smatra kako odugovla\u010de u sudskom procesu tako da nikad ne dobije epilog.<\/span><\/p>

Dautaj je trenutno nezaposlen zbog toga \u0161to je rafinerija uni\u0161tena. Ipak, \u0161to se ti\u010de sindikalnog organizovanja, ne gubi motivaciju jer on i ostali radnici imaju za cilj da od novog vlasnika dobiju 13 zaostalih plata, \u010diji je ukupni iznos osam miliona eura.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Ujedinjeni sindikat nafta\u0161a potra\u017euje 13 neispla\u0107enih plata od novog vlasnika rafinerije nafte Bal\u0161. Fotografija: Erisa Kryeziu \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Samostalne sindikalne organizacije su se pojavile i u djelatnostima sa slabijom tradicijom sindikalnog organizovanja. Sindikat Solidarnost formiran je u prostorijama najve\u0107eg pozivnog centra u Albaniji, a zbog tehnolo\u0161kih vi\u0161kova. Lider Solidarnosti, Tonin Preci, navodi da \u201ckao zaposlenik pozivnog centra niste imali nikakvu za\u0161titu\u201d, pri \u010demu radnici nisu polagali nade u postoje\u0107e, klasi\u010dne sindikalne organizacije.<\/span><\/p>

Solidarnost se u toku pandemije borila protiv postavljanja kamera u domove radnika, \u010dime je uprava preduze\u0107a namjeravala da nadzire njihov rad. \u201cKao sindikat smo preduzeli sve neophodne mjere, pa je odredba ukinuta\u201d, ka\u017ee Preci, opisuju\u0107i to kao jednu od najve\u0107ih pobjeda Solidarnosti.<\/span><\/p>

Kasnije, tako\u0111e u toku pandemije, pozivni centar mu je dao otkaz, a zbog njegovog sindikalnog djelovanja. Preci napominje da je jo\u0161 osam njegovih kolega otpu\u0161teno nakon \u0161to su iza\u0161li u javnost kao \u010dlanovi sindikata. Zajedno su podnijeli tu\u017ebu za nepropisan raskid ugovora o radu, ali Preci od tada nailazi na pote\u0161ko\u0107e u potrazi za novim poslom \u2014 niti jedan pozivni centar ga ne \u017eeli primiti.<\/span><\/p>

Arlind Qori isti\u010de da je radnicima ponekad veoma te\u0161ko formirati sindikat nezavisan od preduze\u0107a ili organa vlasti. \u201cPostoji taj prelazni period koji je prili\u010dno opasan, a traje od pokretanja inicijative za osnivanje sindikata do trenutka kada sindikat i broj\u010dano i u svakom drugom pogledu postane dovoljno sna\u017ean da sve radnike \u2014 a naro\u010dito sindikalne vo\u0111e \u2014 za\u0161titi od nepravednog odstranjivanja s posla\u201d, ka\u017ee Qori.<\/span><\/p>

\u201cOvo su sadisti\u010dke mu\u010dionice\u201d<\/b><\/p>

Ju\u017enokorejska fabrika kablova Yura Corporation 2010. godine je <\/span>otpo\u010dela proizvodnju u Srbiji<\/span><\/a>. Ubrzo su otvoreni pogoni na jugu zemlje, i to u Leskovcu, Ni\u0161u i Ra\u010di. Na sva zvona se govorilo da \u0107e ti pogoni \u2014 otvoreni kroz sporazum sa vladom \u2014 otvoriti hiljade novih radnih mjesta u podru\u010dju koje bilje\u017ei ekonomski pad. Me\u0111utim, nedugo nakon pokretanja tih pogona, uslijedile su pritu\u017ebe radnika. Kako su neki od njih <\/span>tvrdili<\/span><\/a> na ovogodi\u0161njim prvomajskim protestima: \u201cOvo nisu fabrike \u2014 ovo su sadisti\u010dke mu\u010dionice.\u201d<\/span><\/p>

Iako su radnici Yure uspjeli da se sindikalizuju netom prije izbijanja pandemije 2020. godine \u2014 ba\u0161 kao i \u010dlanovi sindikata Solidarnost u Albaniji \u2014 izgleda da \u010dlanstvo u sindikalnoj organizaciji isklju\u010divo stavlja metu na le\u0111a njenih najrevnosnijih predstavnika. Nakon \u0161to je osniva\u010d leskova\u010dkog sindikata Predrag Stojanovi\u0107 iza\u0161ao u medije i javno govorio o problemima u fabrici, uru\u010deno mu je upozorenje pred otkaz, uz obrazlo\u017eenje da je \u201ciznio poslovne tajne\u201d.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Sindikalni anga\u017eman se nastavlja uprkos \u017eestokim reakcijama vlasti i uprava preduze\u0107a. Fotografija: Adi Kebo \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Nezadovoljstvo je eskaliralo, pa je Yura tu\u017eila Stojanovi\u0107a i njegovog kolegu sindikalca Zorana Markovi\u0107a. <\/span>Postupak<\/span><\/a> je u toku. \u201cProtiv nas su pokrenuli spor zbog navodnog naru\u0161avanja ugleda i kreditne sposobnosti poslodavca jer smo iza\u0161li u javnost. Zapravo je osnovni razlog to \u0161to je osnovan sindikat\u201d, ka\u017ee Markovi\u0107, upozoravaju\u0107i da \u0161irom Srbije ima mnogo sli\u010dnih primjera.<\/span><\/p>

Predsjednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije nedavno je podnio tu\u017ebu protiv firme, tvrde\u0107i da su radnicima uskra\u0107eni dnevni i sedmi\u010dni odmor te da ih uprava prisiljava da potpisuju izjave u kojima se navodi da ne \u017eele dane odmora.<\/span><\/p>

\u017deljko Veselinovi\u0107, predstavnik <\/span>Sloge<\/span><\/a> (Saveza samostalnih sindikata u Srbiji), apostrofira: \u201cU Srbiji je sindikalna strana potpuno umrtvljena \u2014 sindikati imaju mnogo lo\u0161e me\u0111usobne odnose\u201d, pri \u010demu dodaje da je stanje manje-vi\u0161e isto i u regionu. \u201cUkoliko se nastavi ovakav trend\u201d, ka\u017ee Veselinovi\u0107, \u201cmislim da \u0107e sindikati u celom regionu nestati, jer \u0107e vlade raditi na tome da se ugase i oni vi\u0161e ne\u0107e postojati \u2014 ili \u0107e postojati samo oni podobni koji \u0107e jednog dana biti slepi poslu\u0161nici i produ\u017eena ruka svake vlasti.\u201d<\/span><\/p>

\u201cAko \u0107e\u0161 raditi, i\u0161\u010dlani se iz sindikata\u201d<\/b><\/p>

Drvna industrija je svojevremeno bila jedan od simbola BiH. Najstarija bh. drvoprera\u0111iva\u010dka firma, Nova Dipo, postoji i radi ve\u0107 du\u017ee od 180 godina u mjestu Podgradci kod Gradi\u0161ke, na sjeveru zemlje. Za vrijeme socijalizma je bila u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, a 2008. godine je privatizovana. \u010cinilo se da stvari idu nabolje nakon privatizacije, ali nakon nekoliko godina po\u010dinje maltretiranje radnika i mobing od strane uprave.<\/span><\/p>

Poslije niza otkaza, prijetnji, nepla\u0107enih prekovremenih sati, pa \u010dak i zabrana odlaska u toalet, dio radnika je odlu\u010dio da osnuje samostalni sindikat. Na samom po\u010detku se u\u010dlanilo oko 140 radnika.<\/span><\/p>

Kako navodi jedan od osniva\u010da sindikata, Milovan Tend\u017eeri\u0107, iz uprave su ubrzo pozvali sve radnike te im rekli: \u201cAko \u0107e\u0161 raditi, i\u0161\u010dlani se iz sindikata.\u201d<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Milovan Tend\u017eeri\u0107 i Milo\u0161 \u0160mitran, biv\u0161i radnici preduze\u0107a Nova Dipo i sindikalisti, uklonjeni su sa posla. Fotografija: Adi Kebo \/ K2.0. <\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Radnici su dobijali ve\u0107 ovjerene izjave koje su samo potpisivali \u2014 \u010dime su pristajali na izlazak iz sindikata. Posljedi\u010dno mjerama uprave, u sindikatu je ostalo samo 40 \u010dlanova. Sindikat je poku\u0161ao da zadobije podr\u0161ku od granskog sindikata u Republici Srpskoj, ali na tom planu nije bilo konkretnih pomaka.<\/span><\/p>

Za to vrijeme, jedna grupa radnika je bila na \u010dekanju, a na njihova mjesta su zapo\u0161ljavani drugi, dok je jedna radnica otpu\u0161tena tokom bolovanja. U sindikatu su smatrali da se radi o ciljanim poku\u0161ajima razbijanja sindikata.<\/span><\/p>

Izme\u0111u ostalih su otpustili i Milo\u0161a \u0160mitrana, biv\u0161eg \u010dlana upravnog odbora sindikata. \u201cPoslali su nas na \u010dekanje u martu 2020. i onda nam slali pozive da se vratimo na posao, ali je uslov bio da se i\u0161\u010dlani\u0161 iz sindikata. Ja to nisam \u017eelio, i zbog toga sam i kona\u010dno dobio otkaz\u201d, ka\u017ee \u0160mitran.<\/span><\/p>

Navodi da mu je poslovo\u0111a u vi\u0161e navrata dolazio na vrata kako bi ga ubijedio da \u0107e mu rukovodstvo dopustiti da se vrati na posao ako istupi iz sindikata. U tu svrhu mu je \u010dak ponudio i unapre\u0111enje.<\/span><\/p>

\u0160mitran je tu\u017eio preduze\u0107e jer mu duguje dvije godine i osam mjeseci neupla\u0107enog radnog sta\u017ea. Proces se razvla\u010di ve\u0107 nekoliko godina, a ro\u010di\u0161te je do sada dva puta bilo odgo\u0111eno.<\/span><\/p>

Iz rukovodstva su <\/span>izjavili<\/span><\/a> da osnivanje sindikata nema nikakve veze sa otpu\u0161tanjem radnika.<\/span><\/p>

Tend\u017eeri\u0107 ka\u017ee da \u2014 u kona\u010dnici \u2014 sindikat nije promijenio mnogo toga. Danas sindikalna organizacija preduze\u0107a Nova Dipo postoji jo\u0161 samo na papiru, a \u0160mitran i Tend\u017eeri\u0107 se prisje\u0107aju kako su u Podgradcima nekad va\u017eili za buntovnike. \u0160mitran je umoran od borbe, ali za Tend\u017eeri\u0107a ona nije gotova.<\/span><\/p>

Naslovna fotografija: Adi Kebo \/ K2.0.<\/b><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\"\"<\/p>

Regionalni program \u201cOtpornost: Djelovanje civilnog dru\u0161tva u pravcu reafirmacije slobode medija i suzbijanja propagande mr\u017enje na Zapadnom Balkanu i u Turskoj\u201d provodi se uz finansijsku podr\u0161ku Evropske unije, a realizatori su partnerske organizacije\u00a0SEENPM<\/a><\/span>,\u00a0Albanski institut za medije<\/a><\/span>,\u00a0Mediacentar Sarajevo<\/span><\/a>,\u00a0Kosovo 2.0<\/a><\/span>,\u00a0Institut za medije Crne Gore<\/span><\/a>,\u00a0Makedonski institut za medije<\/a><\/span>,\u00a0Novosadska novinarska \u0161kola<\/span><\/a>,\u00a0Mirovni institut<\/a><\/span>\u00a0i\u00a0Bianet<\/a><\/span>.<\/em><\/p>

Istra\u017eivanje za ovaj \u010dlanak je ra\u0111eno uz finansijsku podr\u0161ku Evropske unije. Sadr\u017eaj je isklju\u010diva odgovornost Kosova 2.0 te nu\u017eno ne odra\u017eava stavove Evropske unije.<\/em><\/p>

Za\u0161to je navedena ova\u00a0klauzula<\/a><\/span>?<\/em><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Radnici u regionu suprotstavljaju se povredama radnog prava i uni\u0161tavanju sindikata. U gumenim \u010dizmama do koljena i radnoj odje\u0107i, Emina…<\/p>\n","protected":false},"author":652,"featured_media":82683,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[1246],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82735"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/652"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=82735"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82735\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":83224,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82735\/revisions\/83224"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/82683"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=82735"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=82735"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=82735"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}