{"id":74766,"date":"2022-05-16T14:21:51","date_gmt":"2022-05-16T12:21:51","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/shkolla-fantazme-shkolla-geto-e-nderrime-te-segreguara-2\/"},"modified":"2022-05-17T13:32:27","modified_gmt":"2022-05-17T11:32:27","slug":"skole-duhova-geto-skole-i-segregacija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/skole-duhova-geto-skole-i-segregacija\/","title":{"rendered":"\u0160kole duhova, geto \u0161kole i segregacija"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Segregacija romske i a\u0161kalijske dece u srpskom paralelnom prosvetnom sistemu.<\/b><\/h4>

\u00a0<\/h4>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Zvuk \u0161kolskog zvona razle\u017ee se dvori\u0161tem Osnovne \u0161kole \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019 u Severnoj Mitrovici, \u0161kole na Kosovu pod srpskom upravom. Poslednje zvono jutarnje smene, pola sata pre podneva, nagove\u0161taj je svakodnevne koreografije: zveket drvenih stolica i stolova, prebacivanje ran\u010deva preko ramena i radosna deca koja hrle ka \u0161kolskom dvori\u0161tu.<\/span><\/p>

Jedno po jedno ili u grupama, deca odlaze iz \u0161kolskog dvori\u0161ta, koje je na pet minuta hoda od centra grada, dok dolazi druga smena u\u010denika.\u00a0<\/span><\/p>

Za drugu smenu nastava po\u010dinje u 12 i traje do poslepodne. Deca ulaze u \u0161kolsko dvori\u0161te i \u010dekaju zvuk zvona koje ozna\u010dava po\u010detak \u0161kolskog dana. Sve podse\u0107a na obi\u010dnu jutarnju smenu izuzev jedne presudne razlike – prvu smenu poha\u0111aju samo Srbi, a drugu isklju\u010divo Romi i A\u0161kalije, od kojih se ve\u0107ina autobusom prevozi iz ju\u017enog dela Mitrovice.<\/span><\/p>

Ova podela kao da nikome nije neobi\u010dna. Kada smo pitali \u017eenu iz obli\u017enje prodavnice, mu\u0161karca na gradili\u0161tu i nekoliko roditelja o tome da li u drugu smenu idu samo romska deca, svi su podjednakim tonom odgovorili \u201cDa, samo Romi\u201d, premda neki umesto da ka\u017eu \u201cRomi\u201d, izgovaraju rasisti\u010dke uvrede na albanskom i srpskom.\u00a0<\/span><\/p>

Dok je etni\u010dka segregacija ove dece uveliko poznata stvar na severu, o tome se malo \u0161ta zna u ostatku Kosova. Ipak to je poznata \u010dinjenica obrazovnim institucijama koje rade po kosovskom i srpskom sistemu, kao i za brojne me\u0111unarodne i razvojne organizacije.<\/span><\/p>

Istra\u017eivanje koje smo sproveli kao K2.0 potvr\u0111uje postojanje sli\u010dnog vida segregacije u nekoliko \u0161kola pod srpskom upravom u drugim etni\u010dki me\u0161ovitim gradovima i op\u0161tinama na Kosovu. Pored etni\u010dki segregisanih \u0161kolskih smena u Severnoj Mitrovici, u Obili\u0107u je funkcionalna gotovo sasvim prazna \u201c\u0161kola duhova\u201d u koju Rome autobusima prevoze iz druge op\u0161tine, a zna se i za getoizirano istureno odeljenje za Rome u Gnjilanu. Postoje naznake da se sli\u010dno de\u0161ava i u Janjevu, Plemetini i u selu na obodima Kosova Polja.<\/span><\/p>

Premda pomenuti segregisani raspored u \u0161kolama vu\u010de korene iz raznoraznih uslova i konteksta u svakoj op\u0161tini, rukovode\u0107i organi u paralelnom srpskom prosvetnom sistemu i pre\u0107utno odobravanje kosovske prosvete, omogu\u0107avaju da se ova diskriminatorna praksa produbi. Ipak, osnovni uzrok poti\u010de iz neprestanog ekonomskog obespravljivanja kosovskih Roma i A\u0161kalija, nekvalitetnog sistema nadzora baziranog na dualnom obrazovnom sistemu na Kosovu i, \u0161to su mnogi sagovornici K2.0 potvrdili. Ovome se mo\u017ee dodati i \u010dinjenica o namerama srpske dr\u017eave da ve\u0161ta\u010dki naduva broj radnih mesta dostupnih kosovskim Srbima u javnom sektoru.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Ljudskoprava\u0161ki aktivisti kritikuju organe lokalne samouprave i ministarstva prosvete obeju dr\u017eava zato \u0161to nisu intervenisali.\n<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Na Kosovu su od rata 1999. na snazi dva paralelna i razdvojena prosvetna sistema. Pored zvani\u010dnog kosovskog \u0161kolskog sistema, Ministarstvo prosvete Srbije \u2013 kojim se rukovodi iz Beograda \u2013 upravlja vlastitim sistemom na Kosovu, a koji brojna romska i a\u0161kalijska deca poha\u0111aju. Kosovsko \u0161kolstvo uglavnom poha\u0111aju Albanci, ali ono ima i nastavne programe dostupne na bosanskom i turskom jeziku u raznim delovima zemlje. Nastava se u srpskoj paralelnoj prosveti dr\u017ei na srpskom jeziku, koriste\u0107i nastavni plan i program Srbije.<\/span><\/p>

Ljudskoprava\u0161ki aktivisti s kojima je K2.0 razgovaralo kritikuju organe lokalne samouprave i ministarstva prosvete obeju dr\u017eava zato \u0161to nisu intervenisali i spre\u010dili etni\u010dku segregaciju u srpskim \u0161kolama,<\/span> praksa koja opstaje i u pojedinim \u0161kolama kosovskog prosvetnog sistema.<\/span><\/p>

Apelacioni sud je 2019. doneo presudu kojom se potvr\u0111uje da je Osnovna \u0161kola \u2018Mustafa Bakija\u2019 iz \u0110akovice nezakonito diskriminisala egip\u0107ansku decu i odvojiv\u0161i ih od albanskih vr\u0161nja<\/span>ka tokom 2011. i 2013. godine. Primer iz \u0110akovice privukao je ogromnu pa\u017enju nacionalnih i me\u0111unarodnih medija i, prema re\u010dima aktivista, privremeno je okon\u010dao sli\u010dne prakse koje su bile na snazi u drugim \u0161kolama po kosovskom obrazovnom sistemu.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, iz ljudskoprava\u0161ke nevladine organizacije <\/span>Advancing Together<\/span><\/i> navode da su pre nekoliko meseci intervenisali u segregisanom odeljenju sa romskom i egip\u0107anskom decom u Osnovnoj \u0161koli \u2018Xhemajl Kada\u2019 u Pe\u0107i.<\/span><\/p>

\u201cAlbanski roditelji su odbili da njihova deca idu u me\u0161ovite razrede\u201d, ka\u017ee Bashkim Ibishi, direktor NVO. \u201cRoditelji su na u\u010ditelja vr\u0161ili veliki pritisak da se to uradi, ali je onda \u0161kolska uprava reorganizovala odeljenja. To se \u010desto de\u0161ava u raznim op\u0161tinama, ali u ovakvim slu\u010dajevima naj\u010de\u0161\u0107e imamo dobru saradnju i \u0161kole ili op\u0161tinske direkcije za obrazovanje brzo reaguju, \u0161to nije slu\u010daj sa [srpskim] \u0161kolama.\u201d<\/span><\/p>

Brojne porodice sa decom koja poha\u0111aju segregisane \u0161kole umnogome su ekonomski obespravljene. Srpski zakoni koji reguli\u0161u socijalnu za\u0161titu, poput Zakona o socijalnoj za\u0161titi i Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, odnose se i na one koji poseduju srpske identifikacione dokumente sa prebivali\u0161tem na Kosovu. Brojne romske i pojedine a\u0161kalijske porodice na Kosovu ostvaruju pravo na ova dokumenta i primaju oko 30 evra mese\u010dno, \u0161to je iznos obezbe\u0111en za svako dete koje porodica upi\u0161e u srpsku \u0161kolu \u2013 a pored eventualnih isplata za nezaposlene. Ovaj novac im poma\u017ee da spoje kraj s krajem.<\/span><\/p>

Sveobuhvatnim istra\u017eivanjem, kroz razgovore sa u\u010denicima, roditeljima, aktivistima, nastavnicima i \u0161kolskim upravama, K2.0 je mapiralo i verificiralo segregaciju romske i a\u0161kalijske dece u \u0161kolama na Kosovu, prodiru\u0107i u pojedinosti sistema koji omogu\u0107ava nastavak institucionalnog rasizma nad ovim zajednicama.<\/span><\/p>

\u201cSegregacija je nezakonita i reakcija institucija na svaki pojedina\u010dni primer mora da bude upe\u010datljiv\u201d, ka\u017ee Isak Skenderi, direktor NVO Glas Roma, A\u0161kalija i Egip\u0107ana, \u010diji se delokrug rada odnosi na obrazovanje, zapo\u0161ljavanje i socijalnu pravdu za potrebe triju pomenutih zajednica. \u201cBez obzira na to da li se nastava u \u0161koli dr\u017ei <\/span>[na albanskom ili srpskom jeziku], svaka vrsta segregacije suprotna je Evropskoj konvenciji o pravima deteta, koju smo kao dr\u017eava potpisali, polaze\u0107i od Ustava Kosova.<\/span>\u201d<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

Smene u segregisanim \u0161kolama u Severnoj Mitrovici<\/b><\/p>

Svakog radnog dana od 11.30 ujutru, vi\u0161e od 100 dece iz Romske mahale u ju\u017enom delu Mitrovice \u010deka \u0161kolske autobuse ispred obrazovnog centra pod upravom Dokumentacionog centra za Rome i A\u0161kalije (RADC), nevladine organizacije koja sa zajednicama u ovoj sredini sara\u0111uje od 2004.<\/span><\/p>

Pre odlaska u Severnu Mitrovicu, gde po\u010dinje formalno obrazovanje u drugoj smeni, ve\u0107ina ove dece poha\u0111a besplatne \u010dasove koje nastavnici RADC-a dr\u017ee svako jutro. Srpske prosvetne institucije organizuju prevoz autobusima iz Romske mahale do osnovne \u0161kole na severu.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Deca iz druge smene \u010dekaju da po\u010dne \u0161kolski dan.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Sa 8.000 stanovnika, mitrova\u010dka Romska mahala bila je drugo po veli\u010dini romsko naselje u Jugoslaviji pre rata na Kosovu. Samo je \u0160uto Orizari, na obodima Skoplja, imalo vi\u0161e stanovnika.<\/span><\/p>

Kada se rat zavr\u0161io juna 1999, mir je postao nedosti\u017eni ideal za me\u0161tane ovoga kraja. Brojni Romi, A\u0161kalije i Egip\u0107ani \u0161irom Kosova optu\u017eivani su za saradnju sa srpskim re\u017eimom Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, pa su po zavr\u0161etku rata napadani ili isterivani iz svojih domova pod pritiskom albanskih grupacija. Romska mahala u Mitrovici nije bila izuzetak, a nakon nekoliko napada, me\u0161tani naselja su se <\/span>iselili prekono\u0107i<\/span><\/a>.<\/span><\/p>

Ba\u0161 kao u primeru Romske mahale, zgrada \u0161kole \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019 prenamenjena je u periodu posle rata. Na jesen 1999, nakon \u0161to je ve\u0107ina kosovskih Srba izbegla na sever ili van Kosova, nekoliko srpskih osnovnih \u0161kola sme\u0161tenih na jugu tako\u0111e je preseljeno na sever.<\/span><\/p>

Pet \u0161kola je zadr\u017ealo isto administrativno osoblje, strukture i karakter, ali su sme\u0161tene zajedno pod istim krovom \u2013 u zgradi \u2018Branka Radi\u010devi\u0107a\u2019. U\u010denici koji su ranije poha\u0111ali istoimenu \u0161kolu tamo su nastavili obrazovanje u jutarnjoj smeni, dok je popodnevna smena popunjena u\u010denicima iz pet osnovnih \u0161kola preseljenih na sever.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Srpska paralelna prosveta<\/h4>

<\/div>\n

Srbija na Kosovu rukovodi paralelnim dr\u017eavnim strukturama. Premda su mnoge, makar na papiru, integrisane u zvani\u010dni <\/span>kosovski sistem posredstvom sporazuma potpisanih u Briselu, paralelni sistemi zdravstva, prosvete i kulture uglavnom su ostali netaknuti.<\/p>


<\/p>\n

<\/p>\n

Vi\u0161e od 100 \u0161kola \u0161irom Kosova finansira se iz bud\u017eeta Srbije i koristi srpski nastavni plan i program. Veliki broj pomenutih \u0161kola, a posebno one ju\u017eno od reke Ibar, finansiraju se i iz kosovskog bud\u017eeta, \u0161to zna\u010di da \u0161kolsko osoblje ponekad prima dve dr\u017eavne plate za isto radno mesto.<\/p>


<\/p>\n

<\/p>\n

Dijalog pod posredstvom Evropske unije o normalizaciji odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije retko se bavi prosvetom.<\/p>


<\/p>\n

<\/p>\n

Aktivisti za prava Roma tvrde da se \u201cpoliti\u010dki\u201d karakter aktuelne situacije koristi kao izgovor doma\u0107ih i me\u0111unarodnih institucija da se odreknu odgovornosti za probleme poput segregacije u \u0161kolama.<\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Po zavr\u0161etku rata, oko 600 stanovnika Romske mahale preselilo se severno od reke Ibar, geografska me\u0111a na severu Kosova koja razdvaja deo zemlje ve\u0107inski naseljene Srbima od ostatka Kosova, smestiv\u0161i se u blizini rudarskog kompleksa Trep\u010da u improvizovanim kampovima pod upravom Ujedinjenih nacija.<\/p>

Nakon uzastopnih istraga, ispostavilo se da je ovo podru\u010dje izuzetno zaga\u0111eno industrijskim otpadom i da su tamo\u0161nji stanovnici trpeli ozbiljno trovanje olovom. Savetodavni panel UN-a pozvao je ovu svetsku organizaciju da se izvini za \u017ertvu koju su ovi ljudi podneli i da plati od\u0161tetu, ali je UN godinama\u00a0izbegavao da prihvati odgovornost<\/a>. Godine 2007. otpo\u010deo je proces povratka interno raseljenih u njihove nekada\u0161nje stanove i ku\u0107e u Romskoj mahali.<\/p>

Brojna romska deca iz ovih kampova na severu, zajedno sa ostalom raseljenom romskom i a\u0161kalijskom decom, upisala su srpske \u0161kole po proterivanju iz Romske mahale. Nakon zavr\u0161etka dugoo\u010dekivanog procesa povratka u staro naselje na jugu, mnoge porodice su svoju decu nastavile da \u0161alju u severnomitrova\u010dku \u0161kolu.<\/p>

Prema\u00a0izve\u0161taju OEBS-a iz 2020,<\/a>\u00a0nastavu u zgradi \u0161kole \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019 poha\u0111a 352 romska i a\u0161kalijska u\u010denika, od kojih 290 \u017eivi u Romskoj mahali.<\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Bekim Syla, izvr\u0161ni direktor RADC-a, sara\u0111uje sa stanovnicima Romske mahale jo\u0161 od osnivanja organizacije 2004. godine. Ka\u017ee da se nad ljudima koji \u017eive u Romskoj mahali vr\u0161i vi\u0161estruka diskriminacija i da \u201csegregacija u \u0161kolama predstavlja tek jo\u0161 jedan sloj diskriminacije\u201d.<\/span><\/p>

\u201cVe\u0107 smo godinama svedoci da nikoga nije briga za segregaciju u <\/span>[\u0161koli] <\/span>\u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019\u201d, ka\u017ee on. \u201cOvo <\/span>[pitanje] smo pokrenuli kod lokalnih organa vlasti u Mitrovici [na severu i na jugu], kod \u0161kolske uprave, ministarstva, vlade, me\u0111unarodne zajednice i\u2026 ni\u0161ta<\/span>\u201d, ka\u017ee Syla.<\/span><\/p>

Gra\u0111ani Severne Mitrovice ka\u017eu da se ne se\u0107aju datuma ili godine, ali ubrzo po preme\u0161tanju \u0161kola sa juga u nove prostorije na severu \u2013 romska i a\u0161kalijska deca bila su primorana da sama poha\u0111aju drugu smenu.<\/span><\/p>

Nastavnik iz Severne Mitrovice ka\u017ee da je podsticaj za segregaciju u\u010denika do\u0161ao u vidu pritiska srpskih roditelja koji su po\u010deli svoju decu da uklanjaju iz u\u010dionica i \u0161kola za koje su smatrali da u njima dominiraju romska deca.<\/span><\/p>

Avni Mustafa, direktor NVO Roma Versitas Kosovo, ve\u0107 godinama prati kako \u0161kole u\u010destalo dobijaju zahteve roditelja da u odeljenja ne primaju romsku, a\u0161kalijsku i egip\u0107ansku decu. Mustafa ka\u017ee da \u2013 iako direktori \u0161kola imaju obavezu da odbace zahteve za odvajanje dece po etni\u010dkom klju\u010du, jer bi se time prekr\u0161ili zakoni protiv diskriminacije \u2013 odre\u0111ene \u0161kole ipak odobravaju ovakve zahteve.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

\u201cRomi se boje da se pobune u Severnoj Mitrovici. Ja se pla\u0161im da se pobunim u Severnoj Mitrovici.\u201d\n
\n- Sebastian \u0160erifovi\u0107\n<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Mustafin kolega u NVO Roma Versitas Kosovo, Sebastian <\/span>\u0160<\/span>erifovi\u0107, ka\u017ee da pravna siva zona kreirana u re\u017eiji srpskih paralelnih struktura omogu\u0107uje nesmetano usvajanje ovih zahteva te da srpske \u0161kole na severu \u2013 koje u jo\u0161 ve\u0107oj meri izbegavaju nadzor nadle\u017enih institucija \u2013 mogu da dozvole uvo\u0111enje nedvosmislene segregacije u \u0161koli \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019.<\/span><\/p>

\u201cLako je uvesti segregaciju na severu jer tamo nema nijednog sistema koji svime upravlja. Ni Kosovo ni Srbija ne upravljaju situacijom na terenu\u201d, ka\u017ee ona. \u201cRomi se boje da se pobune u Severnoj Mitrovici. Ja se pla\u0161im da se pobunim u Severnoj Mitrovici.\u201d<\/span><\/p>

K2.0 je razgovaralo sa dvoje srpskih nastavnika koji su sara\u0111ivali sa romskom i a\u0161kalijskom decom iz druge smene u \u0161koli \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019. Oni nisu posebno kritikovali zahteve srpskih roditelja za u\u010dionice bez Roma i A\u0161kalija, pritom ponavljaju\u0107i uobi\u010dajene negativne stereotipe i predrasude.<\/span><\/p>

\u201cRomi imaju slabiji u\u010dinak, manje su efikasni u radu i pokazuju manji stepen interesovanja za u\u010denje. Izostanak discipline kod njih negativno se odrazio na drugu decu, a srpski roditelji nisu bili zadovoljni time\u201d, rekao je jedan nastavnik.<\/span><\/p>

Oba nastavnika su odbacila tvrdnju da su ovakve izjave stereotipne i rasisti\u010dke. <\/span>Jedan je kazao: \u201cNije to rasizam jer nam je poznato da Romi imaju druga\u010diji stil \u017eivota. Mi ne \u017eelimo da <\/span>promenimo njihov stil \u017eivota, nego da ih obrazujemo i nau\u010dimo da u\u010de i \u010ditaju.\u201d<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Nesaradnja<\/h4>

\u00a0<\/p>

Obrazovni centri nevladinih organizacija igraju izuzetno va\u017enu ulogu jer daju dopunske \u010dasove romskoj, a\u0161kalijskoj i egip\u0107anskoj deci. Brojne porodice iz ovih zajednica suo\u010davaju se sa vi\u0161egeneracijskim izop\u0161tenjem iz \u0161kolstva, pa tako ovi obrazovni centri ponekad naprave veliki iskorak, \u010dak preuzev\u0161i na sebe roditeljsku ulogu u komunikaciji sa \u0161kolama u koje deca idu.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

Me\u0111utim, ve\u0107ina obrazovnih centara s \u010dijim je predstavnicima K2.0 razgovaralo poru\u010duje da nisu uspeli da uspostave saradnju sa \u0161kolama po srpskom sistemu.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

Isak Skenderi iz NVO Glas Roma, A\u0161kalija i Egip\u0107ana ka\u017ee da ovaj otpor saradnji nije ni\u0161ta novo. \u201cMi, kao kosovska organizacija, \u010desto nismo priznati od strane \u0161kolskih predstavnika kao legitimna organizacija ili partner\u201d, rekao je.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

Trenutni i biv\u0161i nastavnici, koji su zamolili da ih ne imenujemo, ka\u017eu da \u2013 premda pojedini nastavnici iz srpskog sistema koordini\u0161u rad sa obrazovnim centrima \u2013 ve\u0107ina se boji da \u0107e se nekako napismeno saznati za njihovu saradnju sa nevladinim organizacijama registrovanim na Kosovu.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

Izve\u0161taji me\u0111unarodnih organizacija, poput Fonda za obrazovanje Roma, sugeri\u0161u da u\u010denici koji poha\u0111aju nastavu u segregisanim \u0161kolama kasnije ostvaruju slabiji \u0161kolski uspeh u pore\u0111enju sa svojim vr\u0161njacima. Aktivisti smatraju da izostanak koordinacije u ovoj sferi stvara dodatne prepreke stru\u010dnom i akademskom napredovanju ove dece.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Nastavnik, koji radi sa romskom i a\u0161kalijskom decom u drugoj smeni, M.D., ka\u017ee da podelu dece u \u0161koli samu po sebi ne smatra segregacijom, \u201cve\u0107 socijalnom segregacijom svakako. Oni su segregisani, odvojeni, ali to je zbog dru\u0161tva iz koga poti\u010du\u201d.<\/p>

Tvrdi da je kosovsko Ministarstvo obrazovanja du\u017eno da ovoj deci obezbedi nastavu i \u0161kolovanje jer uglavnom dolaze sa juga. \u201cOni su to morali da u\u010dine, ali nisu\u201d, ka\u017ee on. \u201cMo\u017eda to nisu uradili da ne bi tu decu me\u0161ali sa albanskom decom.\u201d<\/p>

Romski aktivisti upoznati sa situacijom u Severnoj Mitrovici tvrde da odvojene \u0161kolske smene i odr\u017eavanje razdvojenih \u0161kolskih uprava u istoimenoj zgradi \u010dine makar deo izgovora da se odr\u017ei prenaduvani broj nastavnika u \u0161kolstvu. Nastavnici na severu ka\u017eu da su du\u017eni da predaju samo jedan predmet po razredu.<\/p>

Ne\u0161to \u0161to dodatno komplikuje stvari jeste \u010dinjenica da deca iz Romske mahale, koja poha\u0111aju srpske \u0161kole na severu, uglavnom govore romski i albanski kod ku\u0107e. Na po\u010detku \u0161kolske godine ve\u0107ina slabo poznaje srpski ili ga uop\u0161te ne govori.<\/p>

\u201cNajve\u0107a prepreka le\u017ei u jeziku. Deca ne razumeju \u0161ta treba da rade\u201d, ka\u017ee jedan nastavnik iz RADC-a. \u201cU \u0161koli nema prevodilaca, i deca znaju mo\u017eda pomalo da pi\u0161u i \u010ditaju, ali ni\u0161ta vi\u0161e sem toga. Matematiku i biologiju ne mo\u017eete da objasnite bez odre\u0111enog znanja srpskog jezika.\u201d<\/p>

Oko 120 romske i a\u0161kalijske dece iz Romske mahale trenutno poha\u0111a kurseve u RADC-u. Tri grupe poha\u0111aju srpsku \u0161kolu na severu i dodatne \u010dasove srpskog jezika u RADC-u, dok \u010detvrta grupa, koja poha\u0111a \u0161kolu na albanskom u okviru kosovskog obrazovnog sistema, ide na dodatne \u010dasove albanskog.<\/p>

Nastavnici iz RADC-a ka\u017eu da su upe\u010datljive razlike u obrazovnim ishodima izme\u0111u dece koja poha\u0111aju nastavu na albanskom i one koja poha\u0111aju nastavu na srpskom \u2013 jer deca iz RADC-a koja poha\u0111aju \u0161kolu na albanskom ostvaruju bolji uspeh.<\/p>

\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

K2.0 je stupilo u kontakt sa srpskim obrazovnim ustanovama u Severnoj Mitrovici kako bi nam predstavili svoje gledi\u0161te, ali nismo dobili odgovor na upit.<\/span>K2.0 je poku\u0161alo da razgovara sa brojnim porodicama iz Romske mahale, ali su samo dve osobe pristale na razgovor, jedna A\u0161kalijka i jedan Rom, a oboje su tra\u017eili da njihova imena ne koristimo. \u017dena je kazala da je svoju \u0107erku upisala u kosovsku \u0161kolu jer se to u\u010dinilo kao prakti\u010dna odluka koja bi pove\u0107ala izglede za zapo\u0161ljavanje tamo gde je neophodno znanje albanskog jezika.<\/span><\/p>

\u201cNe ide nam lo\u0161e. Moj suprug radi i imamo neke prihode\u201d, ka\u017ee ona, nakon \u010dega prstom upire u obli\u017enje ku\u0107e u kojima \u017eive deca koja poha\u0111aju nastavu na srpskom jeziku na severu. \u201cAko u\u0111ete u njihove ku\u0107e, vide\u0107ete da su siroma\u0161niji. Mo\u017eda ne mogu da opstanu sa novcem koji dobijaju od slanja dece u srpske \u0161kole.\u201d<\/span><\/p>

Mu\u0161karac iz ovoga kom\u0161iluka izjavio je za K2.0 da su im pre nekoliko godina pri\u0161li predstavnici Op\u0161tine Mitrovica iz ju\u017enog dela grada sa molbom da svoju decu upi\u0161u u kosovski obrazovni sistem.<\/span><\/p>

\u201cJe l\u2019 mogu oni da nam daju pomo\u0107 ako odvedemo decu u va\u0161u \u0161kolu?\u201d ispri\u010dao nam je \u0161ta je pitao predstavnike kosovske prosvete. \u201cOvde smo mad\u017eupi, tamo smo mad\u017eupi\u201d, ka\u017ee mu\u0161karac,<\/span> misle\u0107i na etni\u010dki zasnovanu uvredu koju slu\u0161a sa obe strane reke.<\/span> \u201cMakar neki mogu da kupe hleb sa parama iz srpske \u0161kole.\u201d<\/span><\/p>

Ve\u0107ina s kojima je K2.0 razgovaralo u Romskoj mahali odbila je pri\u010dati o poha\u0111anju nastave dece iz naselja. Ljudskoprava\u0161ki aktivisti koji tesno sara\u0111uju sa ovim zajednicama smatraju da strah poti\u010de od toga da \u0107e ih neko ponovo u javnosti povezati sa Srbima ili ih ponovo optu\u017eiti, kao u posleratnom periodu, da su srpski kolaboracionisti.<\/span><\/p>

Narativ o sau\u010desni\u0161tvu Roma u srpskim zverstvima nad Albancima, \u0161to je rezultiralo osvetni\u010dkim napadima koji su ispraznili Romsku mahalu, <\/span>osu\u0111en je<\/span><\/a> kao neutemeljen od strane Evropskog centra za prava Roma.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, ono \u0161to nam je na\u0161 romski sagovornik ispri\u010dao o finansijskom podsticaju za poha\u0111anje nastave u srpskim \u0161kolama zvu\u010di sli\u010dno onome \u0161to se mo\u017ee \u010duti od nastavnika iz kosovskog sistema, a koji ka\u017eu da su isto to slu\u0161ali od drugih romskih roditelja.<\/span><\/p>

Bresje (u okolini Kosova Polja) i Janjevo jesu mesta u kojima su u jednoj \u0161kolskoj zgradi sme\u0161teni razredi po kosovskom i srpskom nastavnom planu i programu. Osoblje ovih \u0161kola tvrdi da su tra\u017eili od romskih roditelja da povuku svoju decu iz srpskih \u0161kola i da ih upi\u0161u u \u0161kole na albanskom (u kosovskoj prosveti) jer ova deca u ku\u0107i i na ulici ponajvi\u0161e govore albanski, a ne srpski.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Zgrada \u0161kole u Janjevu dom je dveju zasebnih institucija. Jedna radi po programu na albanskom jeziku i po kosovskom obrazovnom sistemu, a druga je na srpskom jeziku i njome se rukovodi iz Beograda. Fotografija: Ferdi Limani \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cJednom sam u d\u017eamiji sreo Roma \u010dija deca poha\u0111aju nastavu na srpskom jeziku, u razredu koji se nalazi na drugom spratu [\u0161kole]. Zamolio sam ga da svoje dete upi\u0161e u \u0161kolu na albanskom\u201d, rekao je radnik Osnovne \u0161kole \u2018Shtjef\u00ebn Gje\u00e7ovi\u2019 iz Janjeva.<\/span><\/p>

\u201cJe l\u2019 mo\u017eete vi da nam date pomo\u0107 kao srpska \u0161kola na drugom spratu?\u201d pitao ga je ovaj, kako je za K2.0 izjavio zaposleni u pomenutoj \u0161koli.<\/span><\/p>

\u201cDa biraju mogu oni povla\u0161\u0107eni, a ne oni koji jedva pre\u017eivljavaju, kao \u0161to je to slu\u010daj sa Romima\u201d, ka\u017ee Avni Mustafa, radnik u NVO Roma Versitas Kosovo.<\/span><\/p>

\u201cPitanje ne treba da glasi \u2018Za\u0161to ne vodite decu u na\u0161e \u0161kole?\u2019 ve\u0107 \u2018Za\u0161to ne dajemo istu pomo\u0107 kao srpska dr\u017eava?\u2019\u201d ka\u017ee Mustafa. \u201cPoznato nam je da porodice svoju decu \u0161alju u segregisane \u0161kole da bi dobile primanja poput srpske socijale. Za\u0161to se vlada Kosova ne anga\u017euje i ne pomogne ovoj deci, umesto da ona moraju da putuju, na primer, na sever?\u201d<\/span><\/p>

Aktuelna kosovska vlada uvela je pro\u0161le godine politiku socijalne za\u0161tite namenjenu porodicama. Prema pomenutoj politici, omogu\u0107uje se davanje d\u017eeparca u iznosu od 20 evra porodicama sa decom uzrasta do druge godine. Porodice sa decom izme\u0111u druge i 16. godine primaju 10 evra mese\u010dno po detetu.<\/span><\/p>

Iako je ovo novina kada govorimo o kosovskom socijalnom sistemu, ne postoje nikakve sveobuhvatne politike da se pozabave osiroma\u0161enim i nezaposlenim Romima, A\u0161kalijama i Egip\u0107anima. Novouvedene isplate socijalne pomo\u0107i na Kosovu daleko su manje od onih koje ispla\u0107uje Srbija.<\/span><\/p>

Stopa nezaposlenosti u romskoj, a\u0161kalijskoj i egip\u0107anskoj zajednici na Kosovu <\/span>prelazi 90%<\/span><\/a>. \u010clanovi ovih zajednica \u010desto rade u neformalnom sektoru, na nebezbednim, slabo pla\u0107enim i ni\u017eerangiranim poslovima poput sezonskih gradili\u0161ta ili u poljoprivredi, kr\u010de \u0161umu ili skupljaju gvo\u017e\u0111e. Neke porodice su primorane da svoju decu ispi\u0161u iz \u0161kole da bi mogli da spoje kraj s krajem.<\/span><\/p>

\u201cZnate kako glasi istina?\u201d pita Mustafa. \u201cRomi bi dosad oti\u0161li da nije socijalne za\u0161tite od srpske dr\u017eave. Oni bi se iselili, kao \u0161to je ve\u0107ina ve\u0107 uradila.\u201d<\/span><\/p>

\u0160erifovi\u0107 je saglasan sa kolegom-aktivistom i ka\u017ee kako se ovo \u201cne ti\u010de pripadnosti romskoj zajednici, ve\u0107 siroma\u0161tva.\u201d<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

\u2018\u0160kola duhova\u2019 u Obili\u0107u<\/b><\/p>

Jo\u0161 jedna osnovna \u0161kola koja je ime dobila po srpskom romanti\u010darskom pesniku Branku Radi\u010devi\u0107u nalazi se u centru Obili\u0107a, gradi\u0107u u okolini Pri\u0161tine. Me\u0161tani je nazivaju \u0161kolom duhova; aktivisti ka\u017eu da ona predstavlja jo\u0161 jedan primer \u0161kolske segregacije romske dece na Kosovu. Aleksandar Popovi\u0107, direktor, ka\u017ee da \u0161kola predstavlja zna\u010dajnu istorijsku znamenitost koja bi mogla da otvori put Srbima da se vrate u grad.<\/span><\/p>

Ova O\u0160 \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019 nalazi se izme\u0111u op\u0161tinske zgrade i Osnovne \u0161kole \u2018Ismail Dumoshi\u2019 (gde se nastava dr\u017ei na albanskom jeziku i po kosovskom obrazovnom sistemu). Iako je \u0161kolsko dvori\u0161te Osnovne \u0161kole \u2018Ismail Dumoshi\u2019 prepuno, u O\u0160 \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019 jedva da ima dece. U hodnicima \u0161kole, na istaknutom mestu, oka\u010den je poster sa likovima \u0161est najve\u0107ih knji\u017eevnika iz srpske istorije. Me\u0111utim, u \u0161koli nema nijednog srpskog u\u010denika.<\/span><\/p>

\u201cPrebrojao sam decu pre nekoliko dana. Nema ih vi\u0161e od 10\u201d, rekao je \u010dlan obezbe\u0111enja koji radi u blizini.<\/span><\/p>

\u201cOvu \u0161kolu poha\u0111a 18 Roma\u201d, ka\u017ee direktor Popovi\u0107. \u201cSvi su Romi.\u201d<\/span><\/p>

Popovi\u0107, koji radi kao direktor \u0161kole ve\u0107 11 godina i svaki dan putuje iz Gra\u010danice do svog radnog mesta u Obili\u0107u, pri\u010da kako je \u0161kola nekada nosila naziv \u201cBratstvo\u201d i imala hiljade dece \u2013 Albanaca, Srba, Roma i ostalih zajednica \u2013 koja su u\u010dila pod njenim krovom i u isturenim odeljenjima sme\u0161tenim u okolnim selima.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Osnovna \u0161kola \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019 iz Obili\u0107a pru\u017ea nastavu na srpskom jeziku i gleda na op\u0161tinsku zgradu Obili\u0107a. Fotografija: Ferdi Limani \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Albanska deca su iz \u0161kole isterana 1992, dok je trajala Milo\u0161evi\u0107eva vladavina, i pridru\u017eila se albanskom paralelnom obrazovnom sistemu koji je u pomenutoj deceniji funkcionisao na dobrovoljnoj osnovi, u privatnim stanovima i podrumima, a zato \u0161to su srpske vlasti, izme\u0111u ostalog, branile Albancima da koriste albanski jezik u institucijama.<\/span><\/p>

U jeku uru\u0161enih snova o bratstvu i jedinstvu u Jugoslaviji, \u0161kola je 1997. preimenovana u \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019. Po zavr\u0161etku rata, ve\u0107ina Srba je pobegla iz grada. Mnogi od onih koji su ostali, u me\u0111u kojima je i oko 50 srpske dece i njihove porodice, napustili su svoje domove <\/span>nakon nereda<\/span> iz <\/span>marta 2004.<\/span><\/a> koji su se pro\u0161irili po Kosovu. Grupe Albanaca su u nemirima spalile oko 90 ku\u0107a i 40 stanova u vlasni\u0161tvu Srba u Obili\u0107u. Odre\u0111eni broj lokalnih Roma je, tako\u0111e, isteran, a ku\u0107e su im oplja\u010dkane.<\/span><\/p>

Prema Popovi\u0107evim re\u010dima, svi u\u010denici njegove \u0161kole od 2018. romske su nacionalnosti. Ka\u017ee da trenutno radi pet odeljenja. Ukupno petero dece je u odeljenje od prvog do petog razreda. Dele istu sobu, dok nastavnik rotira dr\u017eanje nastave u\u010denicima. Ostalih 13 u\u010denika podeljeno je od petog do osmog razreda.<\/span><\/p>

Popovi\u0107 ka\u017ee da u \u0161koli radi 20 nastavnika. To zna\u010di da imaju vi\u0161e od jednog nastavnika po u\u010deniku.<\/span><\/p>

Srbija svake godine <\/span>izdvaja<\/span><\/a> stotine miliona evra da bi odr\u017eala svoje paralelne sisteme na Kosovu. Poznavaoci prilika tvrde da ovaj sistem postoji da bi obezbedio radna mesta kosovskim Srbima i u\u010dinio da oni ostanu odani vladi u Beogradu i Srpskoj listi, ubedljivo dominantnoj srpskoj politi\u010dkoj stranci na Kosovu. \u0160kole i zdravstvene institucije imaju posebno veliki broj radnih mesta u javnom sektoru.<\/span><\/p>

\u010cesta je pojava da zaposleni u srpskim \u0161kolama na Kosovu istovremeno budu na platnim spiskovima po srpskom i po kosovskom sistemu.<\/span> Sahit Zeqiri, direktor op\u0161tinske Direkcije za obrazovanje u Obili\u0107u izjavio je za K2.0 da osoblje svih srpskih \u0161kola u op\u0161tini prima plate i iz kosovskog bud\u017eeta, uz izuzetak \u2018Branka Radi\u010devi\u0107a\u2019.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

\u201c\u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019 nije \u0161kola. Oni zlostavljaju romsku decu i manipuli\u0161u njima u zamenu sa mese\u010dnu stipendiju.\u201d
- Sahit Zeqiri\n<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

On i Rexhep Zeka, koji je na \u010delu ove direkcije bio do pre nekoliko meseci, ka\u017eu da su osoblje iz \u0161kole \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019 uklonili sa platnog spiska.<\/span><\/p>

\u201c\u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019 nije \u0161kola\u201d, ka\u017ee Zeqiri. \u201cOni zlostavljaju romsku decu i manipuli\u0161u njima u zamenu sa mese\u010dnu stipendiju. Ta deca nisu iz Obili\u0107a. Ona su iz Plemetine i odatle ih ovde dovla\u010de svaki dan samo da bi \u0161kola ostala otvorena.\u201d<\/span><\/p>

Kao i sa slu\u010dajem u Severnoj Mitrovici, ve\u0107ina dece koja poha\u0111aju \u2018Branka Radi\u010devi\u0107a\u2019 u Obili\u0107u govore romski i albanski kod ku\u0107e, pa imaju pote\u0161ko\u0107e da se prilagode srpskom jeziku kojim su okru\u017eeni u \u0161koli. I Popovi\u0107 prime\u0107uje da sporazumevanje predstavlja problem. \u201cDeca koja poha\u0111aju ni\u017ee razrede govore romski i albanski jezik i jedva se prilago\u0111avaju\u201d, ka\u017ee on i dodaje da u\u010denici bolje razumeju srpski kada stignu u vi\u0161e razrede.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Na zidovima Osnovne \u0161kole \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019 u Obili\u0107u visi plakat sa istaknutim srpskim knji\u017eevnicima. \u0160kolu ne poha\u0111aju srpski u\u010denici. Fotografija: Ferdi Limani \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Zeka ka\u017ee da je Direkcija za obrazovanje pre nekoliko godina uklonila pomenuto osoblje sa platnog spiska, a nakon \u0161to su do\u0161li do saznanja da samo Romi poha\u0111aju \u0161kolu.<\/span><\/p>

\u201cKada smo saznali da se ovom decom manipuli\u0161e, Direkcija za obrazovanje ovu \u0161kolu vi\u0161e nije priznavala kao legalnu. Uklonili smo ih sa platnog spiska i ne \u017eelimo da u\u010destvujemo u tom zlostavljanju\u201d, ka\u017ee Zeka.<\/span><\/p>

K2.0 je razgovaralo sa kosovskom ministarkom prosvete Arb\u00ebriom Nagavci o nalazima na\u0161eg istra\u017eivanja koja je rekla kako \u201cpitanje srpskih \u0161kola predstavlja izuzetno slo\u017eeno politi\u010dko pitanje jer je re\u010d o \u0161kolama koje ne podle\u017eu kontroli kosovskih institucija.\u201d<\/span><\/p>

Za razliku od tvrdnji nevladinih organizacija i aktivista koji ka\u017eu da ve\u0107 godinama insistiraju na ovoj problematici kod nadle\u017enih prosvetnih ustanova, Nagavci odgovara ovako: \u201cMi ne posedujemo nikakve informacije da je na snazi segregacija\u201d i \u201cne posedujemo pomenute \u0161kolske izve\u0161taje, ali \u0107emo sada poku\u0161ati da uradimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i i da interveni\u0161emo\u201d.<\/span><\/p>

Dodaje da ministarstvo sada planira da po\u0161alje inspektore i, ako je to neophodno, preporuke nadle\u017enim op\u0161tinskim organima i \u0161kolama. Kada smo pitali o tome da li Kosovo pokriva tro\u0161kove za pla\u0107anje srpskih \u0161kola i da li ta \u010dinjenica kosovskim vlastima daje izvesni stepen kontrole ili nadzora, ona je rekla da odgovornost za to snose lokalne vlasti, a na osnovu Zakona o obrazovanju u op\u0161tinama.<\/span><\/p>

\u201cZakon o obrazovanju u op\u0161tinama predstavlja rezultat <\/span>Ahtisaarijevog <\/span>plana i usvojen je isklju\u010divo da bi op\u0161tinama sa srpskom ve\u0107inom dao pro\u0161irene nadle\u017enosti\u201d, ka\u017ee ona.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Politike koje se bave aktuelnom segregacijom u \u0161kolama moraju u obzir da uzmu probleme osiroma\u0161enih romskih porodica.\n<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Isak Skenderi, direktor NVO Glas Roma, A\u0161kalija i Egip\u0107ana, ka\u017ee da se nezavidnom situacijom u kojoj se nalaze osiroma\u0161eni ljudi iz ovih zajednica \u201cmanipuli\u0161e i eksploati\u0161e\u201d. Prepri\u010dava kako su brojne srpske \u0161kole na Kosovu i posle rata nastavile da rade uprkos tome \u0161to skoro nisu ni imale u\u010denike. \u201cDa bi se opravdalo postojanje ovih \u0161kola i da bi nastavnici i dalje primali plate, javila se potreba da se \u0161kole napune, pa su za to iskoristili decu iz [romske, a\u0161kalijske i egip\u0107anske] zajednice\u201d, ka\u017ee on.<\/span><\/p>

Avni Mustafa iz NVO Roma Versitas Kosovo ka\u017ee da tako segregacija \u201cdobija na va\u017enosti. Imate po jednog nastavnika po razredu, \u0161to zna\u010di da \u0107e vi\u0161e [Srba] imati posao na Kosovu\u201d, ka\u017ee on. \u201cVi\u0161e ljudi u sistemu. Toliko je prosto.\u201d<\/span><\/p>

Skenderi pri\u010da da je u svom radu nai\u0161ao na slu\u010dajeve da su nastavnici direktno pla\u0107ali deci ili njihovim roditeljima male iznose novca kako bi nastavili da poha\u0111aju \u0161kolu, pa bi se samim tim opravdalo postojanje radnih mesta za nastavnike u \u201c\u0161koli duhova\u201d.<\/span><\/p>

\u201cBilo je primera. Nisam siguran da li se desilo u protekle dve godine, otkako je pandemija po\u010dela, ali znam da je pre pandemije bilo neke dece u srpskim \u0161kolama koja su dobijala finansijske ponude da nastave da poha\u0111aju odre\u0111ene \u0161kole\u201d, ka\u017ee Skenderi. \u201c\u010cuo sam sa slu\u010daj iz Obili\u0107a i za druge \u0161kole koje imaju mali broj u\u010denika. U suprotnom, te \u0161kole bi bile zatvorene.\u201d<\/span><\/p>

Skenderi oprezno prime\u0107uje da razgovor o ovim finansijskim poklonima treba da po\u010dne od izra\u017eavanja saose\u0107anja prema tim ljudima. Politike koje se bave segregacijom u \u0161kolama moraju, kako on veruje, da u obzir uzmu probleme osiroma\u0161enih romskih porodica i da im pomognu da iza\u0111u iz za\u010daranog kruga siroma\u0161tva, a da pritom ne budu predmet dodatne stigmatizacije.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Janjevo i Bresje (Kosovo Polje)<\/h4>

\u00a0<\/p>

Aktivisti tvrde da se sli\u010dan vid segregacije odvija u srpskim \u0161kolama u Janjevu i Bresju, selu u blizini Kosova Polja. Kao u drugim primerima, potreba za finansijskom pomo\u0107i iz srpskog sistema socijalne za\u0161tite navodi brojne romske porodice \u2013 kako one koje dominantno govore romski, tako i one koje dominantno govore albanski \u2013 da svoju decu upi\u0161u u sistem kojim upravlja Srbija, a u kom su uglavnom odvojeni od svojih neromskih vr\u0161njaka.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

Direktor kosovske \u0161kole u Janjevu izjavio je za K2.0 da njegova \u0161kola ima 212 u\u010denika i da su svi Albanci, dok srpska \u0161kola u istoj zgradi ima 46 u\u010denika, od kojih je ve\u0107ina Roma, zajedno sa \u0161a\u010dicom Hrvata.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

\u0160to se Bresja ti\u010de, tamo u \u0161kolu na albanskom jeziku, a po kosovskom sistemu, \u201cDaut Bogujevci\u201d, idu albanska, a\u0161kalijska, egip\u0107anska i romska deca, dok jedna grupa, uglavnom romske dece, poha\u0111a nastavu na srpskom jeziku u \u0161koli \u201cAca Marovi\u0107\u201d, i to u istim prostorijama.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Avdula Mustafa iz NVO Roma Versitas Kosovo slu\u0161ao je od \u010dlanova zajednica koje \u017eive u Obili\u0107u o tome kako je aktuelna situacija nastala.<\/p>

Ka\u017ee da je, posle 2004. godine \u2013 kada je ve\u0107ina Srba napustila Obili\u0107 \u2013 op\u0161tinska srpska \u0161kola iznenada ostala bez u\u010denika i bila u \u201ckonkurenciji\u201d, po Mustafinim re\u010dima, sa srpskom \u0161kolom u Plemetini, selu udaljenom nekoliko minuta vo\u017enjom od Obili\u0107a. \u201cPojedini Romi iz Plemetine odlu\u010dili su da po\u0161alju svoju decu u [srpsku \u0161kolu] u Obili\u0107u jer su deca dobijala stipendije. Stipendije dodeljuju nastavnici. U pitanju je mali iznos\u201d, ka\u017ee Mustafa.<\/p>

Iako u Obili\u0107u \u017eivi mali broj Roma i A\u0161kalija, Plemetina je etni\u010dki raznoliko mesto.<\/span><\/p>

Srpska osnovna \u0161kola \u2018Sveti Sava\u2019 u Plemetini, koju poha\u0111aju romski i srpski u\u010denici, deli \u0161kolsko dvori\u0161te sa osnovnom \u0161kolom \u2018Pandeli Sotiri\u2019, gde se nastava dr\u017ei na albanskom jeziku pod okriljem kosovske prosvete i u koju idu a\u0161kalijski i albanski u\u010denici.<\/span><\/p>

Aktivisti poput Mustafe smatraju da bi deca iz Plemetine trebalo da poha\u0111aju \u0161kolu u Plemetini, a ne da se neki od njih vozikaju autobusom u drugo mesto kako bi se opravdalo funkcionisanje prazne \u0161kole.<\/span><\/p>

\u201cTo je logi\u010dno, zar ne? Oni su deca iz Plemetine, a ipak idu u Obili\u0107 da se \u0161koluju\u201d, ka\u017ee on. \u201cAutobus ih prevozi do \u0161kole svaki dan.\u201d<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Popovi\u0107 odbacuje tvrdnje da nastavnici daju deci novac da bi poha\u0111ala \u0161kolu, ali potvr\u0111uje da ve\u0107ina u\u010denika dolazi iz Plemetine.<\/p>

\u201cPetoro dece je iz Obili\u0107a, ali su ostala iz Plemetine\u201d, rekao je. \u201cMe\u0111utim, to nisu deca poreklom iz Plemetine. To su deca iz kampova u Plemetini i neka \u017eive u socijalnim stanovima, a neka imaju ku\u0107e koje su tamo izgra\u0111ene.\u201d<\/p>

Romske i a\u0161kalijske porodice koje \u017eive u socijalnim stanovima u Plemetini spadaju u najsiroma\u0161nije zajednice na Kosovu. Oni su u toku rata i posle njega raseljeni i preme\u0161teni u Plemetinu iz raznih delova Kosova, pa su godinama \u017eiveli u izbegli\u010dkim kampovima \u0161irom zemlje.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Brojni Romi iz Plemetine \u017eive u socijalnim stanovima, prenamenjenim izbegli\u010dkim kampovima i improvizovanim ku\u0107ama.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Popovi\u0107 odbacuje kritike da nesvakida\u0161nji \u0161kolski aran\u017eman rada predstavlja segregaciju romske dece. Umesto toga, on postavlja retori\u010dko pitanje o tome da li je bilo poku\u0161aja da se ova deca upi\u0161u u kosovske \u0161kole u Plemetini.<\/span><\/p>

\u201cMislim da ostale mogu\u0107nosti nisu ni\u0161ta bolje. Samo gore. Ovde, u Obili\u0107u, ima mnogo srpskih porodica koje nisu prodale svoju imovinu. Postoji \u0161ansa da \u0107e se vratiti. Za\u0161to se ne vra\u0107aju? To treba da pitate Ministarstvo za zajednice i povratak\u201d, ka\u017ee on. \u201cAko se \u0161kola zatvori, gde \u0107emo poslati decu onih porodica koje se vrate? Onda bismo morali da ih po\u0161aljemo u Plemetinu i da zatvorimo ovu stogodi\u0161nju \u0161kolu.\u201d<\/span><\/p>

U javnosti su poznate i brojne anegdote o etni\u010dkoj segregaciji u srpskoj Osnovnoj \u0161koli \u2018Sveti Sava\u2019 u Plemetini, iako K2.0 nije uspelo da potvrdi njihovu verodostojnost. Mustafa iz NVO Roma Versitas Kosovo ka\u017ee da su on i drugi roditelji iz Plemetine svesni \u010dinjenice da pojedine <\/span>razrede poha\u0111aju isklju\u010divo romska deca.<\/span><\/p>

Iz \u0161kolske uprave Osnovne \u0161kole \u2018Sveti Sava\u2019 odgovorili su Kosovu 2.0 u pisanoj formi. \u201cNe mo\u017eemo mnogo da komentari\u0161emo ove tvrdnje. Kada u jednom odeljenju ima samo Roma, onda je to zato \u0161to ima vi\u0161e romske nego srpske dece koja poha\u0111aju \u0161kolu, pa su Romi ponekad podeljeni na dve u\u010dionice, dok se srpska deca nalaze u jednom, me\u0161ovitom odeljenju.\u201d<\/span><\/p>

Prema re\u010dima Sahita Zeqirija, direktora op\u0161tinske Direkcije za obrazovanje u Obili\u0107u, Osnovnu \u0161kolu \u2018Sveti Sava\u2019 poha\u0111a 108 romske dece i 81 srpski u\u010denik.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

Geto \u0161kola u Gnjilanu<\/b><\/p>

Mala \u0161kolska zgrada sme\u0161tena je u romskom naselju u Gnjilanu i podse\u0107a na segregisane, improvizovane \u0161kole koje su Albanci bili primorani da poha\u0111aju u svojim domovima u paralelnom obrazovnom sistemu devedesetih godina pro\u0161log veka.<\/span><\/p>

Romska deca iz kom\u0161iluka poha\u0111aju nastavu u ovoj \u0161kolskoj zgradi, srpskoj Osnovnoj \u0161koli \u2018Vuk Karad\u017ei\u0107\u2019, sme\u0161tenoj u privatnoj ku\u0107i jedne romske porodice<\/span>. Od arhitektonskog izgleda do malog dvori\u0161ta, ona je nalik ostalim ku\u0107ama u naselju.<\/span><\/p>

Ova \u0161kola predstavlja jo\u0161 jedan primer srpske \u0161kolske ustanove koja je zadr\u017eala svoj institucionalni identitet, ali je preme\u0161tena posle rata. Izmestiv\u0161i se iz zgrade koja je danas poznata pod imenom Osnovna \u0161kola \u2018Thimi Mitko\u2019 u Gnjilanu, posle rata, Osnovna \u0161kola \u2018Vuk Karad\u017ei\u0107\u2019 preseljena je u drugu zgradu u srpskom selu \u0160ilovu, petominutnom vo\u017enjom udaljenom od gradskog centra u Gnjilanu.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Te\u0161ko je razlikovati \u0161kolu u romskom naselju u Gnjilanu od ostalih ku\u0107a u privatnom vlasni\u0161tvu. Fotografija: Ferdi Limani \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Uprkos tome \u0161to \u0161kola ima glavnu zgradu i upravu sme\u0161tenu u selu, ona ima i manja isturena odeljenja koja zvani\u010dno pripadaju istoimenoj instituciji. Jedan ogranak se nalazi u Gnjilanu i poha\u0111a ga manje od desetak u\u010denika, uglavnom srpske nacionalnosti. Drugo istureno odeljenje, u koje ide skoro 70 romske dece, nalazi se u romskom naselju.<\/span><\/p>

Organizacija Glas Roma, A\u0161kalija i Egip\u0107ana ve\u0107 godinama sprovodi program dopunskog u\u010denja u pomenutom kom\u0161iluku. Skenderi, direktor NVO, ka\u017ee da postojanje ove getoizirane \u0161kole jeste ishod diskriminacije koja se sprovodi nad ovom zajednicom.<\/span><\/p>

Dodaje da je \u0161kola formirana nakon rata, kada su romska deca upisana u srpske obrazovne ustanove bila meta napada Albanaca na putu do \u0161kole. Reaguju\u0107i na napade, zajednica je otvorila \u0161kolu u svojoj sredini kako bi izbegla opasan put do \u0161kole.<\/span><\/p>

Nastavnici iz \u0161kole potvr\u0111uju ovu pri\u010du, navode\u0107i da je odluka roditelja da upi\u0161u svoju decu tamo zasnovana na na\u010delima bezbednosti i blagostanja.<\/span><\/p>

\u201c\u0160to se roditelja ti\u010de, njima je mnogo lak\u0161e i bezbednije da njihova deca ne izlaze iz naselja\u201d, ka\u017ee jedan nastavnik Srbin. Nastavnici su zaposleni u srpskoj prosveti, koriste srpski nastavni plan i program i skoro svi putuju do \u0161kole iz obli\u017enjeg \u0160ilova.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Iako ova \u0161kola pripada srpskom obrazovnom sistemu, postoje dokazi o saradnji sa kosovskom prosvetom. Vlasnik zgrade je za K2.0 izjavio da op\u0161tina Gnjilane pla\u0107a mese\u010dnu kiriju.<\/span><\/p>

Skenderi pak tvrdi da je ku\u0107na \u0161kola imala smisla samo onda kada je bezbednost bila ugro\u017eena i da je odavno potrebno intervenisati.<\/span><\/p>

\u201cIako je pitanje otvaranje \u0161kole \u2013 bezbednosne prirode, \u0161teta koja je nastala zbog ove odluke je velika\u201d, ka\u017ee on. \u201cPostavlja se pitanje: Za\u0161to se ovo ne menja? Za\u0161to roditelji ne donesu druga\u010diju odluku? Za\u0161to se \u0161kola ne preseli u svoje prvobitne prostorije?\u201d<\/span><\/p>

K2.0 je poslalo imejl na adresu nekoliko kabineta u Ministarstvu prosvete Srbije, kao i Kancelariji za Kosovo i Metohiju, srpskom organu nadle\u017enom za administraciju dr\u017eave Srbije na Kosovu, a kako bismo im pru\u017eili prostor da reaguju na sadr\u017einu ovoga teksta. Niko od njih nije odgovorio na na\u0161 upit.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

Diskriminacija i izop\u0161tenje \u2014 i van srpskih \u0161kola<\/b><\/p>

Kao \u0161to pokazuju primeri iz Severne Mitrovice, Obili\u0107a i Gnjilana, o\u010dita je \u0161kolska segregacija romske i a\u0161kalijske dece u srpskom obrazovnom sistemu na Kosovu. Me\u0111utim, i kosovski \u0161kolski sistem ima manjkavosti kada je u pitanju inkluzivno obrazovanje za romsku, a\u0161kalijsku i egip\u0107ansku decu.<\/span><\/p>

Kosovske institucije i dalje rade na tome da uklone mrlju segregacije koja je nastala pre desetak godina. Iako je primer iz \u0110akovice privukao najve\u0107u pa\u017enju, romska, a\u0161kalijska i egip\u0107anska deca u Kosovu Polju i Uro\u0161evcu tako\u0111e su u u\u010dionicama odvojenim od albanskih vr\u0161njaka.<\/span><\/p>

Sudska odluka doneta u \u0110akovici potvr\u0111uje da je \u2013 usled segregacije u u\u010dionicama Osnovne \u0161kole \u2018Mustafa Bakija\u2019 izme\u0111u 2011. i 2013. godine \u2013 \u201cop\u0161tinska Direkcija za obrazovanje u \u0110akovici diskriminisala romsku, a\u0161kalijsku i egip\u0107ansku decu na rasnoj i etni\u010dkoj osnovi\u201d.<\/span><\/p>

Sud je odredio da se o\u0161te\u0107enima isplati po 2.741 evro u znak od\u0161tete. Me\u0111utim, prema re\u010dima Armenda Behlulija, radnika u op\u0161tinskoj Kancelariji za zajednice u \u0110akovici, \u201c\u0161teta je ve\u0107 pri\u010dinjena, a nekada je u pitanju duboko du\u0161evna \u0161teta\u201d.<\/span><\/p>

\u201cDeca i roditelji iz \u0110akovice nisu znali \u0161ta zna\u010di \u2018segregacija\u2019, ali su prosto znali da ih neko izdvaja po etni\u010dkoj osnovi i zbog toga se ljudi vrlo lo\u0161e ose\u0107aju\u201d, ka\u017ee Behluli. \u201cOstavlja gorak ukus u ustima roditelja koji svoju decu vode u \u0161kolu da bi se obrazovala.\u201d<\/span><\/p>

Aktivisti sa celoga Kosova govore o tome da r\u0111avo pona\u0161anje prema romskoj, a\u0161kalijskoj i egip\u0107anskoj deci u re\u017eiji nastavnog osoblja i dalje predstavlja problem, kao i da su nemar i drugi oblici diskriminacije \u0161iroko rasprostranjeni.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

\u201cDok sam poha\u0111ao \u0161kolu i kada bi me neko nazvao \u2018ciganinom\u2019, nisam se dobro ose\u0107ao.\u201d
- Avni Mustafa\n<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cVe\u0107ina \u0161kola poseduje koncept integracije koji se razlikuje od inkluzije. Ako dovedete dete u \u0161kolu, to ne zna\u010di da ste svu decu ravnopravno uklju\u010dili u u\u010denje. Direktori i nastavnici jo\u0161 ne razumeju zna\u010denje koncepta inkluzije\u201d, ka\u017ee Muhamet Arifi, direktor edukativne nevladine organizacije posve\u0107ene Romima, A\u0161kalijama i Egip\u0107anima, <\/span>Balkan Sunflowers Kosova<\/span><\/i>. Arifi je ranije <\/span>komentarisao<\/span><\/a> za K2.0 da se deci iz ovih zajednica \u010desto govori da sede u zadnjoj klupi i da ih niko ne podsti\u010de da se anga\u017euju u vannastavnim aktivnostima sa drugom decom.<\/span><\/p>

Svi aktivisti s kojima je K2.0 razgovaralo vide iste obrasce diskriminacije i dan-danas. Oni ka\u017eu da je nekoliko \u0161kola pod okriljem kosovske prosvete u poslednjih nekoliko godina sastavilo odeljenja na na\u010din da su romski, a\u0161kalijski i egip\u0107anski u\u010denici odvojeni od svojih vr\u0161njaka drugih nacionalnosti. Tvrde da samo uporno potenciranje ove teme, pritisak i ulaganje \u017ealbi aktivista i roditelja iz romske, a\u0161kalijske i egip\u0107anske zajednice mogu da spre\u010de nastanak segregisanih u\u010dionica.<\/span><\/p>

Avni Mustafa iz NVO Roma Versitas Kosovo prime\u0107uje da segregacija nije problem samo zbog \u0161kolskog uspeha, ve\u0107 i zato \u0161to kreira dugotrajne psihi\u010dke posledice.<\/span><\/p>

\u201cDok sam poha\u0111ao \u0161kolu i kada bi me neko nazvao \u2018ciganinom\u2019, nisam se dobro ose\u0107ao\u201d, ka\u017ee Mustafa, misle\u0107i na etni\u010dki zasnovanu uvredu koja se \u010desto upu\u0107uje Romima. \u201cA mi smo bili u me\u0161ovitim razredima. Zamislite samo decu koja idu u segregisano odeljenje, kako \u0107e to da se odrazi na njihovo samopouzdanje.\u201d<\/span><\/p>

\u201cTo nije samo kr\u0161enje de\u010djih prava, ve\u0107 naru\u0161avanje ljudskog dostojanstva\u201d, ka\u017ee Mustafin kolega Sebastian \u0160erifovi\u0107. Uprkos tome \u0161to se zgra\u017eava nad segregacijom, \u0160erifovi\u0107 ne veruje da \u0107e diskriminacija nestati \u010dim se segregacija ukine.<\/span><\/p>

\u201c\u0160ta \u0107e da se promeni?\u201d pita on. \u201cSvakako da postoje drugi problemi, ali opet imate decu koja poha\u0111aju [nastavu u me\u0161ovitim razredima], a imaju iste probleme kada je u pitanju diskriminacija.\u201d<\/span><\/p>

Prise\u0107a se perioda kada je njegov sin do\u0161ao ku\u0107i iz \u0161kole i pitao ga \u0161ta to zna\u010di \u201ccigan\u201d. \u201cSrce mi se slomilo napola jer nisam odgajao svoje dete kako bih ga u\u010dio o zna\u010denju re\u010di \u2018cigan\u2019 ili o diskriminaciji\u201d, ka\u017ee on.<\/span><\/p>

Zaklju\u010dio je da neravnopravni tretman romske, a\u0161kalijske i egip\u0107anske dece predstavlja odraz onoga kako dru\u0161tvo i dr\u017eava razumeju ove zajednice.<\/span><\/p>

\u201cI onda neko pita: \u2018Za\u0161to Romi \u017eive u naseljima? Za\u0161to se ne integri\u0161u?\u2019 Stvarno? Vi ste ti koji nas izoluju\u201d, ka\u017ee \u0160erifovi\u0107. \u201cDru\u0161tvo ih izoluje, a onda o\u010dekujete da se integri\u0161u? Kako da se integri\u0161u ako vam ne veruju?\u201d<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

Naslovna ilustracija: Ferdi Limani \/ K2.0<\/strong><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\"\"
<\/span><\/i><\/p>

Ova publikacija je objavljena uz finansijsku podr\u0161ku Evropske unije, a u okviru projekta \u201cGra\u0111ani, anga\u017eujte se\u201d, koji K2.0 provodi u partnerstvu s Institutom GAP. Isklju\u010divu odgovornost za sadr\u017eaj snose Kosovo 2.0 i Institut GAP. Sadr\u017eaj ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Evropske unije.<\/i><\/span><\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Za\u0161to je navedena ova <\/span>klauzula<\/span><\/a>?<\/span><\/i><\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Segregacija romske i a\u0161kalijske dece u srpskom paralelnom prosvetnom sistemu. Zvuk \u0161kolskog zvona razle\u017ee se dvori\u0161tem Osnovne \u0161kole \u2018Branko Radi\u010devi\u0107\u2019…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":74802,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[973],"tags":[561],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/74766"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=74766"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/74766\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":74822,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/74766\/revisions\/74822"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/74802"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=74766"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=74766"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=74766"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}