{"id":70337,"date":"2022-02-03T14:38:42","date_gmt":"2022-02-03T13:38:42","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/whats-left-of-my-left\/"},"modified":"2022-02-08T15:44:37","modified_gmt":"2022-02-08T14:44:37","slug":"sta-je-ostalo-od-moje-levice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/sta-je-ostalo-od-moje-levice\/","title":{"rendered":"\u0160ta je ostalo od moje levice?"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Po\u0161to sam nasledio porodi\u010dnu zaostav\u0161tinu pro\u017eetu istaknutim levi\u010darskim anga\u017emanom, moj ideolo\u0161ki pravac kao da je ve\u0107 unapred utaban. Ipak, kosovska svakodnevica je neumoljiva, pa sam odavno krenuo da samostalno tra\u017eim odgovore.<\/b><\/h4>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Svaki dan, dok sam silazio niz stepenice svoje sobe u mojoj dvospratnoj ku\u0107i u starom delu Pri\u0161tine, nabasao bih na <\/span>uokvirenu sliku<\/span><\/a> brata moje bake, sliku koja je sa istaknutog mesta visila na zidu hodnika. Na njoj se ovaj \u010dovek radosno osmehivao, a ispod njegovog lica nalazio se natpis albanskog komunisti\u010dkog vo\u0111e Envera Hoxhe koji ga progla\u0161ava za \u2018narodnog heroja\u2019.<\/span><\/p>

Sadik Stavileci, dvadesetsedmogodi\u0161nji kosovski Albanac iz \u0110akovice, koji se obrazovao u Italiji i u\u010destvovao u najranijim albanskim komunisti\u010dkim \u0107elijama, ubijen je, zajedno sa dva druga, 1942. u zasedi koju su organizovali italijanski fa\u0161isti u centru Tirane. Njihova \u017ertva <\/span>zauzima visoko mesto<\/span><\/a> u komunisti\u010dkoj mitologiji Albanije. Me\u0111utim, ova pri\u010da je umnogome prisutna i u <\/span>porodi\u010dnoj mitologiji<\/span><\/a>, gde je, me\u0111u starijim \u010dlanovima, Sadik bio oli\u010denje idola.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Moj praujak, Sadik Stavileci, koga su italijanski fa\u0161isti ubili u Tirani 1942.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Prema slovu porodi\u010dnog narativa (koji je, verovatno, preteran i na\u010di\u010dkan), Sadik nije bio samo mu\u010denik, ve\u0107 i neko ko je imao predose\u0107anje o onome \u0161to \u0107e se desiti Hoxhi. Po\u0161to je odranije kritikovao Hoxhine postupke u komunisti\u010dkom pokretu, kasnije je li\u0161en istaknutije pozicije u istoriografiji, i to zahvaljuju\u0107i totalitarnom lideru poznatom po osvetoljubivosti.<\/span><\/p>

Mnoge porodice poseduju mitologije koje zbli\u017eavaju i vezuju njihove \u010dlanove, a koje se odnose na pri\u010de o poreklu ili borbe istaknutih \u010dlanova \u2014 u pitanju je ona vrsta mitologije koja mla\u0111ima usa\u0111uje ose\u0107aj o poreklu, o onome \u2018ko smo mi\u2019. Pojedini porodi\u010dni narativi, kao \u0161to su migrantski, naposletku mogu i da uti\u010du na \u017eivotne odluke ili \u010dak da defini\u0161u njihov identitet ili smisao \u017eivota.<\/span><\/p>

Porodi\u010dne mitologije su ponekad prepune napetosti: roditelji iz razli\u010ditih etni\u010dkih zajednica ili predela, ili pak suprotstavljenih ideolo\u0161kih tabora. Etni\u010dki i verski raznolika okru\u017eenja poput Osmanskog carstva ili Jugoslavije obiluju pri\u010dama o multietni\u010dkim porodicama koje mu\u010de muku zbog politi\u010dke dezintegracije koja je usledila.<\/span><\/p>

A opet \u010desto \u2014 kao \u0161to je slu\u010daj sa mojom porodicom \u2014 porodi\u010dne storije mogu da budu potpuno monolitne i duboko ukorenjene u odre\u0111enom pogledu na svet.<\/span><\/p>

Ako se vratimo dve generacije unazad, sem moje bake po majci, koja se zvala Umihana i bila polubo\u0161njakinja, nai\u0107i \u0107emo na iste one Albance iz kosovskih multikonfesionalnih i multietni\u010dkih osmanskih varo\u0161ica (\u2018kasablije\u2019), koji su, poput Sadika Stavilecija, postali komunisti i partizani u Drugom svetskom ratu; a kasnije, po\u0161to su ove kasabe prerasle u socijalisti\u010dke industrijske gradove i nakon promene politi\u010dkog konteksta, njihova deca su postala socijaldemokrate ili ljudskoprava\u0161ki aktivisti. Uprkos brojnim previranjima i raznovrsnim kontekstima koji su gotovo istovetni od generacije do generacije, niko iz moje porodi\u010dne loze nije napustio spektar ideolo\u0161ke levice.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Moja baka po ocu, Remzije (druga sleva), na jednom od najranijih porodi\u010dnih portreta.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Na ramenima revolucije\u00a0<\/b><\/p>

Odrastaju\u0107i osamdesetih i devedesetih godina u Pri\u0161tini, dok su jugoslovenski ratovi besneli, ova levi\u010darska porodi\u010dna zaostav\u0161tina i borba njenih pristalica pospe\u0161ili su uspostavljanje gotovog moralnog okvira kroz koji bih posmatrao svet.<\/span><\/p>

Jo\u0161 uverljivije i meni bli\u017ee od Sadikove pri\u010de bile su storije o tome kako su moje deke po majci i ocu rizikovali, kako su se borili na drugoj strani granice (iako ona tada nije postojala), rame uz rame sa jugoslovenskim partizanima.<\/span><\/p>

Moj deka po ocu, Mehmet, bio je siro\u010de i maloletni radnik iz Prizrena; zavr\u0161io je tek osnovnu \u0161kolu, \u0161to je nadoknadio usvajaju\u0107i neverovatne uli\u010dne ve\u0161tine i re\u0161enost. Spajao je kraj sa krajem rade\u0107i u pekarama svoga rodnoga grada i u Skoplju, pre nego \u0161to se pridru\u017eio partizanima i izgubio oko u bici sa nacistima. Romantika i ideologija se u ovom porodi\u010dnom predanju prepli\u0107u, jer Mehmet, \u010dlan partizanske brigade u Prokletijama, saznaje da \u017eena koja poma\u017ee partizanima, to jest moja baka Remzije, jeste sestra njegovog junaka-mu\u010denika Sadika Stavilecija.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Moj deda po ocu Mehmet i moja baka Remzije.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

\u010cak je i krupno pitanje, ono o bogu, razre\u0161eno po ateisti\u010dkim pravilima moga deke Mehmeta.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Mehmetova ratoborna li\u010dnost snagatora (kasnije je postao visokorangirani bezbednosni slu\u017ebenik na jugoslovenskom Kosovu) upotpunjena je, s druge strane porodice, pri\u010dama o \u017ertvi koju je polo\u017eio moj deda po majci, Fejzullah, tako\u0111e siro\u010de koje su podigli ro\u0111aci u \u0110akovici. I Fejza je bio partizan, ali je u\u010destvovao u \u2018mekoj borbi\u2019 posleratne revolucije kao jedan od prvih nastavnika albanskog jezika i borac za obrazovanje, a kasnije je bio anga\u017eovan u novinarstvu, uglavnom rade\u0107i kao spoljnopoliti\u010dki urednik u Rilindji i Radio Pri\u0161tini. Se\u0107am se da su me nadahnule pri\u010de o tome kako je, neposredno po zavr\u0161etku rata, Fejza pre\u017eiveo tri poku\u0161aja atentata koje su izveli razjareni \u010dlanovi porodice devoj\u010dica od kojih je re\u017eim zahtevao da poha\u0111aju \u0161kolu, jer je obrazovanje prvi put postalo obavezno.<\/span><\/p>

Moje bake i deke komunisti u\u010destvovali su u stvaranju novoga sveta koji je trebalo da su\u0161tinski raskine sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. \u010cak je i krupno pitanje, ono o bogu, razre\u0161eno po ateisti\u010dkim pravilima moga deke Mehmeta, \u0161to se smatralo radikalnim stavom u verski konzervativnom Prizrenu u to doba, zbog \u010dega se otu\u0111io od nekih \u010dlanova porodice. Kada su ga radoznala deca priupitala o bogu, porodi\u010dna legenda navodi da je Mehmetov dijalekti\u010dki materijalisti\u010dki odgovor glasio ovako: \u201cBog je kad ne krade\u0161 i kad ne radi\u0161 ne\u0161to lo\u0161e!\u201d<\/span><\/p>

Kada je moj otac ro\u0111en 1947. na muslimanski praznik Bajram, Mehmet je bio odsutan, slu\u017ee\u0107i vojni rok. Po njegovom povratku, on nije odobravao porodi\u010dnu odluku o po\u0161tovanju obi\u010daja i davanja imena njegovom sinu kome su nadenuli ime Bajram. Njemu je dra\u017ee bilo ime Shk\u00eblzen, naziv vrha na obli\u017enjim Prokletijama. \u201cBo\u017ee dragi, kakvo li je to selja\u010dko ime?!\u201d bila je reakcija njegovih \u010dlanova porodice, kasablija, iz Prizrena, grada u kom je turski i dalje bio lingua franca, \u010diji su govornici va\u017eili za visokorangirane \u010dlanove dru\u0161tva, gde su Albanci trebali da imaju isklju\u010divo turska ili verski konotirana imena.<\/span><\/p>

Novi svet u izgradnji li\u010dio je na onaj u kom je dru\u0161tvena emancipacija i\u0161la ruku podruku sa nacionalnom emancipacijom i sekularizacijom, \u0161to se odra\u017eavalo u \u0161iroko rasprostranjenoj albanizaciji imena u novim generacijama.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Moj otac, Shk\u00eblzen, odmalena mi je usa\u0111ivao levi\u010darske vrednosti.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Po\u0161to sam ro\u0111en u novom svetu, koji su jednim delom izgradili moji bake i deke komunisti, i nakon \u0161to sam slu\u0161ao o novoj borbi generacije mojih roditelja \u2014 moj otac je bio predvodnik demokratske opcije i jedan od osniva\u010da Socijaldemokratske stranke, a moja majka Alisa je bila aktivna u tada\u0161njim feministi\u010dkim pokretima \u2014 ja sam postao obuzet ose\u0107ajem su\u0161tinskih vrednosti i ube\u0111enja koje nije bilo preporu\u010dljivo preispitivati. Odgovori na pitanja o tome kako se stvara pravedno dru\u0161tvo le\u017eali su u levici, ne samo zato \u0161to je levica donosila emancipaciju i napredak, ve\u0107 i zato \u0161to smo \u2018mi to \u0161to jesmo\u2019.<\/span><\/p>

Kognitivna disonanca<\/b><\/p>

Ipak, ako su ideolo\u0161ki odgovori ve\u0107 bili prisutni, spremni da se sprovedu u delo od ljudskih ruku, kada je do\u0161lo doba u kom sam ve\u0107 postao samosvesni tinejd\u017eer, mnogi od tih odgovora izgubili su smisao kada sam stvarnost po\u010deo da posmatram sopstvenim o\u010dima.<\/span><\/p>

Bilo je to juna 1998, posle jednodecenijskog aparthejda, kada je rat na Kosovu po\u010deo i dok se genocid u Bosni ve\u0107 bio desio. Kosovski Albanci su poku\u0161avali da privuku pa\u017enju svetske javnosti kako bi ostvarili svoj cilj, a moji roditelji su se upravo bili vratili sa konferencije o Balkanu u Stokholmu. \u201cEvropski levi\u010dari na konferenciji su bili u\u017easni!\u201d na\u010duo sam kao \u010detrnaestogodi\u0161njak maj\u010dine re\u010di. \u201cKako je mogu\u0107e da su levi\u010dari u\u017easni?\u201d se\u0107am se svojih misli.<\/span><\/p>

Nije to bilo jedina stvar koja je, polako ali sigurno, krunila ideju o tome da levica poseduje nekakvo inherentno pravo na moral. Za\u0161to se onda nekoliko godina ranije desilo da je francuski socijalisti\u010dki predsednik Mitterrand (ime koga se se\u0107am da su moji proklinjali kod ku\u0107e kada su ga \u010duli na vestima) vidno <\/span>umirivao<\/span><\/a> Slobodana Milo\u0161evi\u0107a (jo\u0161 jednog takozvanog socijalistu) i omogu\u0107avao mu da sprovodi klerikalno-fa\u0161isti\u010dki pokolj u Jugoslaviji? Za\u0161to je Milo\u0161evi\u0107 stalno <\/span>branjen<\/span><\/a>, a njegovi stavovi <\/span>predstavljani<\/span><\/a> kao antiimperijalisti\u010dki, i to u re\u017eiji svetskih intelektualnih prvaka na levici, poput Noama Chomskog?<\/span><\/p>

Kako je mogu\u0107e da su Sjedinjene Dr\u017eave, epicentar \u2018zlog kapitalizma\u2019, bile predvodnik u borbi za ljudska prava na Balkanu? Ve\u0107i deo razo\u010daranja na ra\u010dun levice \u0161irom tada\u0161njeg sveta po\u010divao je na propasti Sovjetskog Saveza, uz argument da komunisti\u010dki re\u017eimi nisu funkcionalni. Po\u0161to sam i dalje bio tinejd\u017eer, uglavnom nisam bio upoznat sa tim diskusijama, ali nakon posmatranja uni\u0161tenja Bosne i zahvaljuju\u0107i sopstvenom iskustvu pod represivnim re\u017eimom, po\u010deo sam druga\u010dije da razmi\u0161ljam: \u0160ta je pobogu sa tom zapadnja\u010dkom levicom i za\u0161to nije solidarna sa slabima i obespravljenima?<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

\u0160to je ova disonanca bivala sna\u017enija i \u0161to sam vi\u0161e poku\u0161avao da unapredim sopstvene ideje, to je vi\u0161e u meni rastao prezir prema levi\u010darskoj teoriji i njenim salonskim intelektualcima.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Nekoliko godina kasnije, ideolo\u0161ka zbunjenost kod mene kao \u0161esnaestogodi\u0161njaka intenzivno je rasla. Eto mene, iza\u0161ao iz nedavno svr\u0161enog rata u kom je \u2018imperijalisti\u010dki\u2019 NATO naposletku spasao moj narod od genocida, provodim po ceo dan sa prijateljem umetnikom i sprejem pravimo grafit u mojoj spava\u0107oj sobi, sa natpisom \u2018Bullet in the Head\u2019 \u2014 bio je to naslov pesme mog omiljenog benda, ozlogla\u0161enog antikapitalisti\u010dkog i antiimperijalisti\u010dkog benda Rage Against the Machine. Me\u0111utim, kada se sada osvrnem na taj period, mo\u017eda je metak (eng. bullet) podsvesno ni\u0161anio moju kognitivnu disonancu.<\/span><\/p>

\u0160to je ova disonanca bivala sna\u017enija i \u0161to sam vi\u0161e poku\u0161avao da unapredim sopstvene ideje, to je vi\u0161e u meni rastao prezir prema levi\u010darskoj teoriji i njenim salonskim intelektualcima. \u010cinilo mi se da ima ne\u010deg u\u017easno nadmenog u tome da neko udaljen hiljadama kilometara, ili neko \u010dija se senka prote\u017ee iz perioda od pre nekoliko stotina godina, mo\u017ee da propoveda o moralu i \u0161ematskim formulama o tome kako fer i po\u0161teno dru\u0161tvo treba da izgleda, pritom primenjuju\u0107i te principe na kontekste koje nisu razumeli ili koje nikada nisu videli. Kao da su ljudski \u017eivot i moral predstavljali stvari \u010dije su varijable i slo\u017eeni karakter mogli da napuknu poput zakona fizike.<\/span><\/p>

Kao da se bolji na\u010din za povezivanje sa sredi\u0161njom zamisli (da je kapitalizam podrio ceo sistem u korist bogatih i povla\u0161\u0107enih) krio u \u010ditanju levi\u010darske beletristike i levi\u010darskih eseja knji\u017eevnih intelektualaca i ljudskoprava\u0161kih aktivista \u2014 onih koji su isticali borbu i otpor ljudi koje je obespravio kapitalizam , imperijalizma i rasizma. Romani Jacka Londona, poput distopijskog \u201c<\/span>The Iron Heel<\/span><\/a>\u201d, kao da o\u017eivljavaju primere toga kako nesputana oligarhijska vladavina tla\u010di radnike i tako podsti\u010de otpor kod njih. Nikada ne\u0107u zaboraviti jezu \u2014 koju i dan-danas povremeno osetim \u2014 od prvog \u010ditanja govora i pisama Martina Luthera Kinga, posebno tekstove poput \u201c<\/span>Letter From a Birmingham Jail<\/span><\/a>\u201d, u kom izra\u017eava duboki \u017eal zbog nepravde, a da nikad ne pribegne mr\u017enji.<\/span><\/p>

Jedino sam \u010ditanjem tih tekstova podgrejavao svoja ose\u0107anja koja bi me navela da sebe i dalje smatram levi\u010darem, jer se ovakvo razmi\u0161ljanje nadovezivalo na ostale ljudske neprilike nastale usled obespravljenosti, a ne na grandiozno apstraktno teoretisanje. \u010citanje ovih tekstova pomoglo je da potisnem druge oluje emocija koje su me navodile da preispitam sve levi\u010darsko \u2014 a posebno pitanje levi\u010darstva kao porodi\u010dnog identiteta. Ve\u0107ina se odnosila na tinejd\u017eersku nesigurnost i nedoumice: Da li je sve ono za \u0161ta su se moji bake i deke borili zaista vredelo, imaju\u0107i u vidu kako se sve svr\u0161ilo?<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Dok sam bio tinejd\u017eer, imao sam pote\u0161ko\u0107e da pojmim de\u0161avanja koja su menjala svet oko nas.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Nikada nisam gajio nostalgiju prema Jugoslaviji (koje se jedva i se\u0107am), ali ako po strani ostavimo nesumnjive emancipatorske elemente ovog dr\u017eavnog projekta, sve uverljivije mi je delovala tvrdnja da su njegove ekonomske i politi\u010dke doktrine bile zasnovane na gomili la\u017ei i dubokim unutra\u0161njim protivure\u010dnostima i nepravdama, koje su, naposletku, implodirale.<\/span><\/p>

Moj deka po majci, Fejzullah, bio je najljubazniji \u010dovek koji se mo\u017ee zamisliti. Iskreni vernik u humanisti\u010dke principe, ako je takva persona ikada postojala, i neko ko je bio miljama daleko od bilo kakve me\u0111unacionalne mr\u017enje. Drugog aprila 1999. srpska policijska jedinica je <\/span>masakrirala celo naselje<\/span><\/a> u njegovoj rodnoj \u0110akovici. U masakru su stradali Fejzin jedini brat, Januz Cana, i cela njegova porodica. Fejza je toliko bio shrvan da otada vi\u0161e nikada nije bio isti \u010dovek. \u010cinilo mu se kao da je celi svet, u \u010dijoj je izgradnji pomagao, svr\u0161io u tim grobnicama sa \u010dlanovima njegove porodice. Mentalno i fizi\u010dki oslabljen, nekoliko godina kasnije i sam je preminuo.<\/span><\/p>

Zatim je tu bila i zaostav\u0161tina dede Mehmeta, koga smo smatrali snagatorom i junakom, liderom u bezbednosnom sektoru, a koji je, izme\u0111u ostalog, bio predvodnik inicijative za uspostavljanje Teritorijalne odbrane (TO) na Kosovu. Nevoljno je pristao na molbu Fadila Hoxhe (najvi\u0161e pozicioniranog lidera) da postane sekretar unutra\u0161njih poslova u najte\u017ea vremena, zadu\u017een da predvodi akcije protiv albanskih studentskih protesta 1981. Stotine su pritvorene pod njegovom komandom zbog optu\u017ebi za albanski nacionalizam i iredentizam.<\/span><\/p>

Njegova generacija kosovskih albanskih komunista, odana Titu, duboko je u sebi racionalizovala ovo nasilje potrebom da se brani visoki stepen autonomije Kosova (koja je skoro bila nalik republi\u010dkoj) i to od novokomponovanih nacionalista u posletitoisti\u010dkoj Srbiji, koja je te\u017eila recentralizaciji vlasti u Beogradu i koristila proteste kao izgovor. Me\u0111utim, brojni tada\u0161nji Albanci (a posebno oni dana\u0161nji) smatraju poteze kosovskih komunista kvislin\u0161kim. Kako god da tuma\u010dimo pomenuta de\u0161avanja, niko ne osporava da je u pitanju neopravdano politi\u010dko tla\u010denje.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Ovaj ose\u0107aj krivice zbog nasle\u0111enih povlastica stalno je u zategnutom odnosu sa mojim \u017eivotnim iskustvom.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Mehmet \u2014 \u010dovek \u010diji su li\u010dni integritet, harizma i ljubav prema porodici u\u010dinili da ga kod ku\u0107e obo\u017eavaju \u2014 preminuo je 1985. dok sam imao tek godinu dana. Me\u0111utim, njegov duh, kao oli\u010denje njegove zaostav\u0161tine kao komunisti\u010dkog snagatora, nastavio je da \u017eivi, pronosiv\u0161i pritisak na javni anga\u017eman moga oca, iako se on ideolo\u0161ki bunio protiv autoritarnog karaktera re\u017eima (i protiv ro\u0111enog oca) jo\u0161 od \u0161ezdesetih godina.<\/span><\/p>

Dok sam bio profesionalno i javno anga\u017eovan, \u010desto sam nailazio na ljude iz moje generacije koji su odrastali bez oca zato \u0161to ih je moj deda pritvarao zbog njihovog politi\u010dkog aktivizma. Poneki me povremeno podsete na to kada se ne sla\u017eu sa idejama koje iznosim u tekstovima. Oduvek su mi bili jasni njihov bes i ogor\u010denost; uvek sam saglasan sa njihovom tvrdnjom da tranziciona pravda ne\u0107e biti sasvim uspe\u0161na ako se ne pozabavimo zlo\u010dinima komunisti\u010dkog re\u017eima.<\/span><\/p>

Ovaj ose\u0107aj krivice zbog nasle\u0111enih povlastica stalno je u zategnutom odnosu sa mojim \u017eivotnim iskustvom kao \u017ertve represije dr\u017eave Srbije, izme\u0111u ostalog. A ipak, iako je ova zategnutost bila tegobna, ona me je i oslobodila, jer je ukazala put za kidanje porodi\u010dnih lanaca kao izvora ideolo\u0161kog identiteta.<\/span><\/p>

Ako je generacija mojih roditelja raskinula sa vi\u0161evekovnom porodi\u010dnom tradicijom, zameniv\u0161i boga Marksom, a moji roditelji u\u010dinili isto uporno izbegavaju\u0107i komunisti\u010dku dogmu svojih roditelja u korist demokratije i ljudskih prava, onda je, mo\u017eda, najvrednija porodi\u010dna zaostav\u0161tina koje treba da se dr\u017eim upravo samoostvarenje i samootkrivanje.<\/span><\/p>

Kradljivac po imenu stvarnost<\/b><\/p>

Bilo je to negde u doba kada je po\u010dinjao rat u Iraku, po\u010detkom dvehiljaditih, a ja studirao politi\u010dke nauke i me\u0111unarodne odnose na Ameri\u010dkom univerzitetu u Bugarskoj; se\u0107am se da sam gledao dokumentarac o ameri\u010dkim neokonzervativcima koji su orkestrirali rat. Li\u010dnosti poput Irvinga Kristola i ostalih njujor\u0161kih intelektualaca govorile su o tome kako su svi nekada bili socijalisti i trockisti, ali postali konzervativci nakon \u0161to ih je \u201cstvarnost pokrala\u201d. Ja sam svakako ve\u0107 po\u010deo da se ose\u0107am kao da mi je ne\u0161to ukradeno, premda mi je bilo neshvatljivo kako levi\u010dar mo\u017ee da postane konzervativac u bilo kom smislu.<\/span><\/p>

A ipak, se\u0107am se kako su se moji studentski ideali na\u0161li pod paljbom mogu\u0107nosti da bi kradljivac po imenu <\/span>stvarnost <\/span><\/i>mogao da ugrozi moja duboko ukorenjena uverenja (stopljena sa mojim identitetom). U stvari, tako su moja uverenja \u2014 kao i sve drugo \u0161to je opasno i riskantno \u2014 postala jo\u0161 primamljivija. \u201c\u0160ta to \u017eivot skriva od mene?\u201d<\/span><\/p>

Ako sebe smatrate progresivnim aktivistom \u2014 kako sam sebe okarakterisao tada \u2014 nije korisno da se usredsredite na stvarnost; ona kroti va\u0161u ma\u0161tu i sposobnost da ne\u0161to promenite. Ali ako vas zanimaju intelektualni poduhvati, onda \u0107ete uvideti napetost izme\u0111u uverenja da \u010dove\u010danstvo mo\u017ee da napreduje i instinkta da ne budete lakoverni kada se suo\u010dite sa istinom da je \u010dove\u010danstvo i te kako sposobno da kreira jad i bedu.<\/span><\/p>

Nakon rata stalno razmi\u0161ljam o svom deki Fejzi kako sumorno pu\u0161i za kuhinjskim stolom, ruke mu se blago tresu, glava mu je pomalo pognuta napred, a o\u010di uperene u novine pred sobom; nesposoban je da pojmi surovost koja je njegov svet prevrnula naglava\u010dke, to jest po ubistvu porodice njegovoga brata. Kada \u010dovek do\u017eivi rat, onda to ostavlja izvesne posledice po njega, ali je u mom slu\u010daju prepoznatljivo to \u0161to me je rat osvestio i u\u010dvrstio u uverenju da me ne\u010dove\u0161tvo ne\u0107e zate\u0107i nespremnog.<\/span><\/p>

Ovo rano razo\u010daranje, u sprezi sa mojim dvostrukim do\u017eivljajem povla\u0161\u0107enosti i \u017ertvenosti, li\u0161ilo me je romanti\u010darskog i shematskog razmi\u0161ljanja, zbog \u010dega sam postao vrlo nepoverljiv prema ideologiji. Takav sam postao jer sam akutno svestan nepredvidljivosti klasnog statusa i pojedina\u010dnih odluka te kako spoljne strukturne sile oblikuju na\u0161e moralne sudove. \u010citaju\u0107i eseje i knjige Edwarda Saida, jo\u0161 kao student, istovremeno sam mogao da se ne slo\u017eim sa njegovim preteranim kritikama na ra\u010dun Zapada i da pritom razumem za\u0161to bi neko iz Palestine, poput njega, imao sasvim druga\u010diji moralni pogled na svet od moga.<\/span><\/p>

Da li je uop\u0161te bilo mogu\u0107e diskutovati o moralu i vrednostima kao univerzalnim stvarima koje se nalaze van opsega na\u0161ih li\u010dnih gledi\u0161ta? Pojedini principi, poput onih predo\u010denih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, delovali su moralno nesporni kao ciljevi, ali kako oni mogu biti instruktivni u praksi, imaju\u0107i u vidu politi\u010dka razmatranja i raznorazne kontekste u kojima ljudi svakodnevno obitavaju?<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
U samom centru dru\u0161tvenog tkiva koje se neprestano menja, posleratne tenzije su produbljene zbog licemerne nadmenosti brojnih samoprogla\u0161enih levi\u010dara.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ova pitanja su od posebnog zna\u010daja u kontekstu burne posleratne realnosti na Kosovu, gde je nova srednja klasa bila u nastajanju, a nova elita se uspinjala na vlast. Segmenti (ponajvi\u0161e ruralnog) albanskog dru\u0161tva, koje je bilo osiroma\u0161eno u Jugoslaviji, masovno su se preselili u gradove i javne prostore, potra\u017eivaju\u0107i plen iz narodnooslobodila\u010dkog rata koji su hrabro vodili protiv genocidnog re\u017eima, nose\u0107i sa sobom vi\u0161evekovnu ogor\u010denost prema povla\u0161\u0107enoj srpskoj manjini i kolonijalnoj vladavini, a ne samo asertivni militantni stav.<\/span><\/p>

Etablirani urbani Albanci poput mene smatrani su \u2014 a i dalje se, u neku ruku, smatraju \u2014 permanentnom kvislin\u0161kom klasom (bilo osmanskom ili jugoslovenskom), premda su moji roditelji bili aktivni u mirovnom pokretu za nezavisnost, dok se brat moga oca (moj dragi ujko Gazmend) borio u redovima Oslobodila\u010dke vojske Kosova.<\/span><\/p>

Moja skepsa naspram ideolo\u0161kom promi\u0161ljanju eksponencijalno je rasla dok sam gledao kako moj izme\u0161teni urbani i dru\u0161tveni milje, u koji spadaju mnogi njegovi samoprogla\u0161eni levi\u010dari, pro\u017eivljava gubitak povlastica uz prate\u0107u licemerno-moralnu indignaciju koja je otu\u0111ila \u201cvarvarske seljake\u201d u toj meri da su oni dehumanizovani. Svakako da je novi javni diskurs u epicentru imao grabe\u017eljivi karakter nove vladaju\u0107e klase. Ipak, osetio sam da ispod tih pritu\u017ebi na karakter vlasti vreba duboka ksenofobi\u010dna revnost i nerazumevanje istorijskog gledi\u0161ta ili interesa ni\u017eih dru\u0161tvenih klasa koje je nastaju\u0107a elita predstavljala i zahvaljuju\u0107i \u010dijim je glasovima pomenuta elita do\u0161la na vlast. Ovakva kratkovida nadmenost dovela je do toga da se oni u nepovoljnom polo\u017eaju dodatno ve\u017eu za svoje prvake, i to sve agresivnije i agresivnije.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Razvio sam nepoverenje prema moralizatorskom izra\u017eavanju, jer me iskustvo u\u010di da je ono pre\u010desto ukaljano neiskrenim i dehumanizuju\u0107im motivima.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Mnogi od nas \u2018gra\u0111ana\u2019 iz urbanih sredina nisu videli (ili nisu hteli da vide) da se ono \u0161to se de\u0161avalo upravo de\u0161ava u pretdemokratskim dru\u0161tvima koja se ne bave tla\u010diteljskim politi\u010dkim re\u017eimima: Ogor\u010denost i dalje traje, a uzlazna dru\u0161tvena mobilnost je mogu\u0107a samo ako su \u017eivoti ugro\u017eeni. A ipak, umesto da se bave ranama iz pro\u0161losti, da usmere ovaj dru\u0161tveni sukob kroz demokratske kanale ili pak da ispru\u017ee ruku ka bira\u010dima nove politi\u010dke klase, ve\u0107ina je odlu\u010dila da dodatno antagonizuje ove identitetske razlike.<\/span><\/p>

Se\u0107am se kako sam, sredinom dvehiljaditih, bio impresioniran izrekom Ericha Fromma o tome da \u201cne postoji fenomen koji sadr\u017ei toliko destruktivnih ose\u0107anja kao \u2018moralna ogor\u010denost\u2019, koja dozvoljava da se zavist ili mr\u017enja ispoljavaju pod maskom vrline\u201d. Razvio sam nepoverenje prema moralizatorskom izra\u017eavanju, jer me iskustvo u\u010di da je ono pre\u010desto ukaljano neiskrenim i dehumanizuju\u0107im motivima \u2014 koji nisu toliko vo\u0111eni ose\u0107ajem pravednosti i ljubavi, ve\u0107 racionalizovanom mr\u017enjom i ogor\u010denjem.<\/span><\/p>

\u010cinilo se da moralizatorsko izra\u017eavanje u bilo kojoj ideologiji slu\u017ei kao puki instrument u ljudskoj borbi za dostojanstvo i mo\u0107. Upravo zato je Michel Foucault \u2014 \u010diji se rad bavio funkcijama mo\u0107i \u2014 postao jedini levi\u010darski teoreti\u010dar koji mi je, dok sam zavr\u0161avao studije, delovao smisleno. Foucault je tvrdio da je mo\u0107 konstruisana na bazi prihva\u0107enih oblika saznanja i istine \u2014 zbog \u010dega su elite imale prednost u njenom oblikovanju i za\u0161to treba targetirati hegemoniju diskursa ako \u017eelite da steknete mo\u0107.<\/span><\/p>

Svako je na posleratnom Kosovu mogao da posegne za svime time. Aparthejd, rat i uni\u0161tena privreda naneli su kona\u010dan udarac pojmu bratstva i jedinstva, kao i socijalisti\u010dkom modelu ekonomije. Ova nova, diskurzivna hegemonija po\u010divala je na narodnom oslobo\u0111enju, zapadnja\u010dkom modelu izgradnje dr\u017eave, liberalnim institucijama i tr\u017ei\u0161noj ekonomiji. Sa izuzetkom elementa nacionalnog oslobo\u0111enja, nova hegemonija je nametnuta sagorevanjem starog poretka i u re\u017eiji dominantnih zapadnih sila, pa tako nije imala polaznu ta\u010dku u narodu (odozdo-nagore). Tako su nastale najve\u0107e politi\u010dke tenzije na posleratnom Kosovu.<\/span><\/p>

Jedina sila koja je narasla dovoljno da dovede u pitanje novu hegemonisti\u010dku paradigmu oli\u010dena je u Samoopredeljenju (Vet\u00ebvendosje), koje je prvobitno imalo marginalni antikolonijalni i levi\u010darsko-nacionalisti\u010dki diskurs koji sam oduvek smatrao anahronim u odnosu na kontekst, a na kraju i reakcionarnim u pogledu rezultata. \u010cinilo se kao da su su\u017eavali ve\u0107 ograni\u010deni prostor za kritiku levice na posleratnom Kosovu; i ne samo to, nego su koristili revolucionarni diskurs i nasilne akcije radi delegitimizacije izabranih institucija; naposletku se \u010dini da ova stranka nije sasvim posve\u0107ena demokratiji, ili makar ne kako je ja razumem.<\/span><\/p>

Mekano liberalno sletanje\u00a0<\/b><\/p>

Otpor grandioznim ideolo\u0161kim i moralnim idejama, kao i uva\u017eavanje ironije, u\u010dinili su da George Orwell postane moj intelektualni svetionik dvehiljaditih. Jedan od najboljih levi\u010darskih kriti\u010dara (u sebi), Orwell je, posredstvom svojih knji\u017eevnih dela i eseja, istra\u017eivao ideologiju sa ta\u010dke gledi\u0161ta ljudskog potencijala i ljudske pogre\u0161ivosti. Njegov najve\u0107i doprinos levici mo\u017eda se svodi na to \u0161to ju je upozorio na opasnost iluzornog, zabludelog razmi\u0161ljanja.<\/span><\/p>

\u010cinilo se da \u2014 ako levica iz perioda nakon Hladnog rata \u017eeli da se spasi svojih najgorih impulsa, koji su, izme\u0111u ostalog, doveli do sovjetskih gulaga i privredne bede u Albaniji, i ako nastavi da mediokritete i nasilnike poput venecuelanskog Chaveza predstavlja kao alternative \u2018neoliberalnom poretku\u2019 \u2014 onda mora da prona\u0111e novi vokabular i odbaci stare \u0161ematske svetonazore. U ovom novom vokabularu \u2018ameri\u010dki imperijalizam\u2019 vi\u0161e nije bio arhineprijatelj, a re\u010di poput \u2018bur\u017eoazija\u2019 nisu kori\u0161\u0107ene u svakoj drugoj re\u010denici kao pse\u0107a zvi\u017edaljka koja nadahnjuje klasni sukob.<\/span><\/p>

Orwellovi savremeni naslednici bili su nalik Christophera Hitchensa, koji je postao moj li\u010dni heroj jer je bio jedan od retkih levi\u010darskih radikala koji su pravilno shvatili balkanske ratove. On to nije uspeo tako \u0161to je sedeo u nekoj fotelji (poput Noama Chomskog), generi\u010dki krive\u0107i ameri\u010dki imperijalizam, ve\u0107 se potrudio da do\u0111e u Sarajevo dok ga je nemilosrdno bombardovala genocidna vojska. Hitchovo pisanije o Balkanu naposletku me je dovelo do njegovih \u201cLetters to a Young Contrarian\u201d, gde pi\u0161e o tome kako ljudi treba da razmi\u0161ljaju, a ne \u0161ta da misle; pa je tako upozorio \u010ditaoce da se \u201c\u010duvaju iracionalnog, ma koliko ono bilo zavodljivo\u201d.<\/span><\/p>

Ako ste dvehiljaditih bili mlada osoba koja poku\u0161ava da promi\u0161lja o levici \u2014 u poslednjim godinama \u2018kraja istorije\u2019 \u2014 bilo vam je lako da osetite moralni bes ili zadojenost knjigama poput one koje je napisala Naomi Klein, \u201cNo Logo\u201d ili \u201cShock Doctrine\u201d, ili tako \u0161to pratite kako je izgradnje dr\u017eave na Kosovu, pod palicom Zapada, krenulo po zlu u mnogo\u010demu. Kapitalisti\u010dka tr\u017ei\u0161ta i liberalne institucije u velikoj su meri remetili svakodnevicu; njih su slepo u delo sprovodili zapadnja\u010dki \u2018stru\u010dnjaci\u2019 i \u2018konsultanti\u2019, bez ikakvog po\u0161tovanja kulturnog konteksta, a sve je to izvo\u017eeno sa istom revno\u0161\u0107u kao \u0161to su komunisti\u010dki re\u017eimi poku\u0161ali da nametnu socijalisti\u010dku industrijalizaciju selja\u010dkim dru\u0161tvima, pritom ostvaruju\u0107i brojne dehumanizuju\u0107e rezultate. Kosovo se, na primer, nije ose\u0107alo kao svoj na svome jer je dobilo progresivni zakonodavni okvir koji nije odra\u017eavao u punoj meri sve vrednosti kosovskog dru\u0161tva, i vi\u0161e se upravljao prema shvatanju prava koje su zapadnja\u010dka dru\u0161tva usvojila posle vi\u0161evekovne borbe.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\u0160to sam bolje razumevao svet, to sam postajao sve ve\u0107i pobornik liberalne demokratije.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Zapadne socijalne dr\u017eave, najve\u0107i uspeh levice, svakako su bile dokaz za sve \u0161to je mogu\u0107e ostvariti.<\/strong><\/h2><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\u00a0<\/h2><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Me\u0111utim, isto je tako bilo te\u0161ko zanemariti da ova globalizacija (podstaknuta tr\u017ei\u0161nim kretanjima) i zapadnja\u010dko \u0161irenje normi vadi stotine miliona ljudi iz siroma\u0161tva po stopi koja nikada ranije nije zabele\u017eena, grade\u0107i tako svetsku srednju klasu. To mi se u\u010dinilo kao ne\u0161to \u0161to bi levica trebalo da uva\u017ei i nadogra\u0111uje tako \u0161to bi insistirala na ja\u010danju institucija i socijalne za\u0161tite; kao na\u010din da se obra\u010duna sa grabe\u017eljivim elitama, a ne da se vra\u0107a svojim revolucionarnim zabludama. Reakcija na novo, \u010darobno razmi\u0161ljanje o nesputanim tr\u017ei\u0161tima svakako nije oli\u010deno u starom magi\u010dnom, lenjem i generi\u010dkom antikapitalizmu.<\/span><\/p>

Kada je marksisti\u010dki profesor na univerzitetu predstavio \u201cVeliku transformaciju\u201d Karla Polanyija kao dokaz da je dominantna kapitalisti\u010dka kultura tek skora\u0161nja konstrukcija na Zapadu, ne\u0161to \u0161to bi moglo da se razmontira, a ne ne\u0161to \u0161to oli\u010dava neizbe\u017ean \u201ckraj istorije\u201d, se\u0107am se da sam, kao student, osetio olak\u0161anje zbog zamisli da je kapitalizam privremena stvar. Ali sada, po\u0161to sam video sveta i po\u0161to me je on pomalo pokrao, zapitao sam se za\u0161to bi kapitalizam trebalo razmontirati ako bi njegova produktivnost mogla da se preoblikuje u preimu\u0107stvo za dostizanje socijalnih ciljeva. Zapadne socijalne dr\u017eave, najve\u0107i uspeh levice, svakako su bile dokaz za sve \u0161to je mogu\u0107e ostvariti.<\/span><\/p>

Posebno sam (i \u010dvrsto) po\u010deo da podr\u017eavam liberalnu demokratiju kao politi\u010dki sistem, jer je prilika koju je ona pru\u017eala dru\u0161tvima da se samokoriguju i u\u010de iz svojih gre\u0161aka doticala moje sumnje spram ljudske racionalnosti i motivacije. Pomenute sumnje dobile su na intenzitetu \u010dim sam saznao za rad psihologa Daniela Kahnemana, \u010dija su shvatanja o kognitivnim predrasudama \u2014 najbolje sumiranim u knjizi \u201cThinking Fast and Slow\u201d \u2014 najpoznatija po tome da osporavaju ekonomiste liberalnog tr\u017ei\u0161ta koji tvrde da su ljudi racionalni ekonomski akteri. Me\u0111utim, Kahnemanovi nalazi su mi se u\u010dinili kao va\u017eniji zbog toga \u0161to su diskvalifikovali ljude da daju bilo kakve odgovore na krupna pitanja, posebno ona moralna.<\/span><\/p>

Sve sam vi\u0161e stasavao u uverenju da je pojam teoreti\u010dara po imenu Isaiah Berlin, \u201cpluralizam vrednosti\u201d \u2014 koji je odbacivao i moralni relativizam i moralni apsolutizam, prihvataju\u0107i da postoje brojne suprotstavljene vrhovne vrednosti \u2014 bio dobra ta\u010dka gledi\u0161ta sa koje treba posmatrati politi\u010dki poredak. Berlinove preferencije politi\u010dkih sistema koji <\/span>negativnoj slobodi<\/span><\/a> (\u201csloboda od (ne\u010dega)\u201d) daju prednost nad pozitivnom slobodom (\u201csloboda da (ne\u0161to)\u201d) stvorile su uslove za dru\u0161tveni napredak i eksperimentisanje, pritom \u0161tite\u0107i dru\u0161tva od nasilnih grabljivaca. Pozitivno shvatanje slobode kao \u201cslobode da (ne\u0161to)\u201d pre\u010desto je zloupotrebljavano u re\u017eiji grupacija koje su proizvoljno nametale svoju kolektivnu volju.<\/span><\/p>

Kao da je \u010dove\u010danstvo bilo suvi\u0161e podlo\u017eno delovanju svojih grabe\u017eljivih \u010dlanova, pa je tako najva\u017enija stvar bila odr\u017eati politi\u010dku sferu otvorenu za takmi\u010denje ideja i ja\u010danje demokratskih institucija. Nije trebalo menjati ljude, makar ne u onoj meri u kojoj je trebalo njihove najgore impulse dr\u017eati na povocu, a one dobre podsticati. Ako je levica, \u010dijim sam se \u010dlanom i dalje smatrao, trebalo da ostvari bilo koji od svojih ciljeva, onda \u0107e to morati da u\u010dini po pravilima liberalne demokratije.<\/span><\/p>

Prolog: istorijske petlje<\/b><\/p>

Optimizam u vezi sa\u00a0 \u201ckrajem istorije\u201d svakako je preteran (iako je i Francis Fukuyama, za koga se veruje da je popularizovao ovaj termin, i sam bio neshva\u0107en). U toku cele protekle decenije, kapitalisti\u010dki ekscesi su implodirali na Zapadu, a globalizacijski paradoksi (na koje su <\/span>upozoravali ljudi poput harvardskog profesora Danija Rodrika<\/span><\/a>) materijalizovali su se, produbljuju\u0107i neravnopravnost (u pojedina\u010dnim zemljama, ali <\/span>ne svuda po svetu<\/span><\/a>) i prizivaju\u0107i aktuelnu eru o\u017eivljavanja autoritarizma, veliku konkurenciju za mo\u0107 i devastiraju\u0107eg udara na klimu \u2014 \u0161to nesrazmerno vi\u0161e poga\u0111a periferne regione, poput Balkana.<\/span><\/p>

U tom smislu, ako i dalje razmi\u0161ljate o sebi kao \u010dlanu levice, navijanje za liberalne bezli\u010dne institucije, sa te\u017ei\u0161tem na ljudskim pravima i vladavini zakona, \u010desto izgleda kao da podr\u017eavate sudiju na fudbalskoj utakmici. Sve u svemu, slabije ekipe iz reda obespravljenih i dalje bivaju ga\u017eeni zbog nere\u0161enih strukturnih nedostataka, zbog \u010dega nisu sposobni da se takmi\u010de u igri. Posle svetske finansijske krize, koja je te nedostatke ogolila, levica je posebno oja\u010dala u potrazi za strategijama koje bi izjedna\u010dile uslove za sve ljude.<\/span><\/p>

Danas se na Zapadu odnose va\u017ene pobede, posebno u kulturnoj sferi. Na primer, tamo pobe\u0111uju \u017eene koje preispituju diskurzivnu hegemoniju patrijarhata. Ali, generalno gledano, tendencija levice \u2014 kako na Kosovu, tako i svuda u svetu \u2014 kao da se kre\u0107e u pravcu ponavljanja istih gre\u0161aka iz pro\u0161losti.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Koja je poenta po\u0161tovanja plemenitih ciljeva kada konzervativci i reakcionari bolje razumeju ljudski karakter i mogu da vas poraze u igri zvanoj stvarnost?\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Umesto da ulo\u017ei mnogo vi\u0161e napora radi ubla\u017eavanja strukturnih prepreka u nesavr\u0161enim konturama liberalne demokratije, dana\u0161nja levica gubi one koje je globalizacija obespravila i oni odlaze pod okrilje ekstremne desnice; oni se klade na revolucije koje se nikada ne dese ili, ako se pak i dese, brzo razo\u010daraju gra\u0111ane i na vlast dovode vlade koje su nesposobne da vode javnu politiku. Mo\u017eda najvi\u0161e zabrinjava to \u0161to se tako pothranjuje zapadnja\u010dki ose\u0107aj samoprezira i manifestuje slaba posve\u0107enost demokratiji.<\/span><\/p>

Ovo se najbolje vidi u slaboj reakciji na opasnost koju predstavljaju autoritarni re\u017eimi Kine i Rusije ili u tome \u0161to antiimperijalisti\u010dka ekstremna desnica moralno izjedna\u010dava sebe sa njima ili pak navija za ove autoritarne re\u017eime. Gde god se okrenete, levi\u010darski orkestar svira varijacije Jeremyja Corbyna.<\/span><\/p>

Mnogi od mene kvalifikovaniji autori poku\u0161avaju da razmontiraju razloge koji se kriju iza ponovljenih neuspeha levice, pa se tako u ovom kratkom eseju ne\u0107u usuditi da se time bavim. Ipak, imam svog omiljenog krivca \u2014 a to je \u010dinjenica da, iako je levica, generalno gledano, zaslu\u017ena za sekularizaciju, nikada nije istinski napustila verske modele razmi\u0161ljanja, ve\u0107 se umotala oko njih.<\/span><\/p>

Pobo\u017enost, samopravednost i moralna revnost levi\u010dara i dalje predstavljaju koristan izvor nadahnu\u0107a za aktiviste i onu vrstu herojstva koja je navela ljude poput Sadika Stavilecija da se \u017ertvuju u potrazi za boljim svetom. Me\u0111utim, obmanama pro\u017eeto razmi\u0161ljanje koje odatle nastaje \u010dini ga nepo\u017eeljnim u normalnoj, svakodnevnoj politici \u2014 to jest, prilikom delovanja na nivou onoga <\/span>kakvi su ljudi<\/span><\/i>, a ne <\/span>kakvi bi trebalo da budu<\/span><\/i>.<\/span><\/p>

Koja je poenta po\u0161tovanja plemenitih ciljeva kada konzervativci i reakcionari bolje razumeju ljudski karakter i mogu da vas poraze u igri zvanoj stvarnost?<\/span><\/p>

Skoro svaki dan, dok vodim svoga sina u obdani\u0161te u Tirani \u2014 gde sada provodim najvi\u0161e vremena \u2014 prolazim pored spomenika koji odaje po\u0161tu \u017ertvi koju su podneli Sadik i njegova dva komunisti\u010dka druga, Vojo Kushi i Xhorxhi Martini. Spomenik se nalazi na mestu na kom su ubijeni, odmah blizu \u2018Barikadnog puta\u2019.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Skoro svaki dan prolazim pored spomenika podignutog u \u010dast mog praujka Sadika Stavilecija i pitam se \u0161ta bi on mislio o mom politi\u010dkom stavu.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Svakodnevno gledam uklesano Sadikovo ime i to mi li\u010di na istorijsku petlju koja se ve\u017ee za ona jutra iz detinjstva, kada sam silazio niza stepenice svoje ku\u0107e. \u010cesto se pitam \u0161ta bi intelektualac kakav je bio Sadik, koji je govorio \u0161est jezika, mislio o decenijama koje su usledile nakon \u0161to je ubijen zbog svojih uverenja i aktivizma. \u0160to je jo\u0161 bitnije meni li\u010dno, pitam se \u0161ta bi on mislio o izrazito socijalno-liberalnom stavu svog dalekog ne\u0107aka.<\/span><\/p>

Posmatraju\u0107i Sadikov \u0161irok osmeh i projektuju\u0107i u njemu onu vrstu smisla za humor i ironiju koji su uobi\u010dajeni kod \u0110akov\u010dana, \u010desto volim da poverujem u mitologiju nalik na bajku o tome da je on \u2014 ba\u0161 poput Orwella, koji se dru\u017eio sa komunisti\u010dkim fanaticima u \u0160panskom gra\u0111anskom ratu \u2014 bio na nekom tragu dok je kritikovao Hoxhu i da nije bila samo stvar li\u010dnog nesvi\u0111anja.<\/span><\/p>

Tako\u0111e sam sklon da verujem da postoji zajedni\u010dka nit, ako ne punopravna odanost idejama, izme\u0111u onoga kako posmatramo socijalnu i politi\u010dku borbu u sasvim razli\u010ditim kontekstima. Kao \u0161to ka\u017ee izreka, istorija se ne ponavlja, ali se rimuje.<\/span><\/p>

Ako mi realnosti kapitalizma nekada dozvole da pi\u0161em ono \u0161to bih zaista hteo da pi\u0161em, a manje ono \u0161to moram, mo\u017eda bih jo\u0161 mogao da se prepustim ovoj porodi\u010dnoj mitologiji i da napi\u0161em knjigu imaginarnih razgovora pod naslovom \u201cRazgovori sa Sadikom\u201d. Tako se svakako ni\u0161ta ne bi promenilo u praksi, ali bi se predala municija levi\u010darskoj literaturi samopomo\u0107i.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, u uvodu bih obavezno spomenuo kao upozorenje ono Orwellovo prodorno i melanholi\u010dno zapa\u017eanje puno nade o tome da napredak ipak nije bio iluzija \u2014 \u201cDe\u0161ava se, ali je spor i neizbe\u017eno razo\u010daravaju\u0107.\u201d<\/span><\/p>

Naslovnica: Spomenik \u2018Narodni heroji\u2019 u \u010dast Sadiku Stavileciju, Voji Kushiju i Xhorxhiju Martiniju u Tirani.<\/b><\/p>

Arhiva porodice Maliqi ustupila sve originalne slike. Dizajn: Majlinda Hoxha \/ K2.0.<\/b><\/b>
<\/b><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ova pri\u010da je nastala uz podr\u0161ku fondacije <\/span><\/i>Rosa-Luxemburg-Stiftung Gesellschaftsanalyse und politische Bildung e.V. \u2013 Kancelarija u Bosni i Hercegovini.<\/span><\/i><\/p>

\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u0161to sam nasledio porodi\u010dnu zaostav\u0161tinu pro\u017eetu istaknutim levi\u010darskim anga\u017emanom, moj ideolo\u0161ki pravac kao da je ve\u0107 unapred utaban. Ipak, kosovska…<\/p>\n","protected":false},"author":225,"featured_media":70214,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[973],"tags":[970,464,1066],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70337"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/225"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=70337"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70337\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":70350,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70337\/revisions\/70350"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/70214"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=70337"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=70337"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=70337"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}