{"id":67819,"date":"2021-11-03T15:35:58","date_gmt":"2021-11-03T14:35:58","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/do-our-monuments-deserve-another-look\/"},"modified":"2021-11-08T13:52:09","modified_gmt":"2021-11-08T12:52:09","slug":"zasluzuju-li-nasi-spomenici-da-ih-opet-pogledamo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/zasluzuju-li-nasi-spomenici-da-ih-opet-pogledamo\/","title":{"rendered":"Zaslu\u017euju li na\u0161i spomenici da ih opet pogledamo?"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

O statuama, djedovima i pri\u010dama uhva\u0107enim u me\u0111uprostoru. <\/b><\/h4>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u00a0<\/p>

\u0160e\u0107u\u0107i zagu\u017evanim ulicama centra Pri\u0161tine nemogu\u0107e je izbje\u0107i susresti licem u lice s likovima iz kosovske pro\u0161losti.<\/span><\/p>

Na prostoru od nekoliko stotina metara, Ibrahim Rugova i Zahir Pajaziti stoje uspravno gledaju\u0107i trgove koji nose njihova imena; si\u0107u\u0161na Majka Tereza posmatra maleni prostor za sjedenje u hladu drve\u0107a dok joj se u naborima haljine gnijezdi malo dijete; \u0110ura\u0111 Kastrioti Skenderbeg, sa konja koji se \u010dini upola manji od njega, privla\u010di pa\u017enju svih onih ispod sebe. Malo dalje, Bill Clinton ma\u0161e gustom saobra\u0107aju i onima koji poku\u0161avaju u\u0107i ili iza\u0107i iz grada.\u00a0<\/span><\/p>

Kosovski gradovi prepuni su statua i spomenika, a njihovi identiteti rijetko su satkani od te\u017enje, ve\u0107 prete\u017eno od nagovje\u0161tavanja pro\u0161losti. Statue i spomen-obilje\u017eja u\u010destvuju u istorijskom diskursu tako \u0161to razgrani\u010davaju javnu sferu i pri\u010daju pri\u010de o istoriji. Pozivaju na razmi\u0161ljanje o pro\u0161lim doga\u0111ajima, tra\u017ee zajednicu sje\u0107anja koja \u0107e ih slaviti; s namjerom da istaknu trenutke u savremenoj istoriji Kosova, oni postaju infrastruktura sje\u0107anja, organizuju\u0107i na\u0161 odnos s na\u0161om li\u010dnom, kulturnom i nacionalnom pro\u0161lo\u0161\u0107u.<\/span><\/p>

Stvorene s namjerom da budu vje\u010dne, za statue se \u010desto smatra da predstavljaju \u0161iroko rasprostranjeni dru\u0161tveni konsenzus ili da uzdi\u017eu pojedince \u010dije se \u017eivotno naslje\u0111e ukr\u0161ta sa kolektivnim vrijednostima. Ali bilo bi pogre\u0161no gledati na skulpture kao na puke neutralne simbole sloge i jednodu\u0161nosti.<\/span><\/p>

Nigde to nije jasnije nego malo ni\u017ee od Pri\u0161tine, niz autoput, gdje vas do\u010deka susrte sa neslavnim projektom Nikole Gruevskog \u201eSkoplje 2014\u201c, sa stotinama statua koje preplavile ulice glavnog grada Sjeverne Makedonije i postale simbol politi\u010dke borbe za budu\u0107nost zemlje kroz antikvitete. Neoklasi\u010dne fasade i naizgled stari spomenici i kipovi poslu\u017eili su za prikrivanje drugih naslje\u0111a, posebno jugoslovenske pro\u0161losti.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Potrebno je da kompletan dru\u0161tveni ili politi\u010dki sistem vrijednosti kolabira da bi se statua uklonila sa javnog prostora.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U Pri\u0161tini svaki dan pro\u0111em pored Zahira Pajazitija; njegova grandiozna, militarizovana statua u centru grada poru\u010duje nam da je on bio va\u017ena li\u010dnost u ratu 1999. godine. Ali nije se mnogo u\u010dinilo kako bi se okolnosti njegovog mu\u010deni\u0161tva dovele u prvi plan na na\u010din da se s njima mo\u017eemo povezati i pamtiti ih. Za statuu takvih razmjera pretpostavilo bi se da je stvorena da pokrene istorijski dijalog o civilnom otporu i oslobodila\u010dkom ratu. Iako me kip pozva da ga gledam, ono \u0161to vidim je naoru\u017eani mladi\u0107 \u010dija je \u017eivotna pri\u010da obilje\u017eena oru\u017ejem. Za ve\u0107inu je rat bio iskustvo iz kojeg su iza\u0161li kao \u017ertve, ali slava koju projektuje Zahirov kip je prevelika da bi se uklopila u pri\u010du o kolektivnoj patnji.<\/span><\/p>

Spomenici i statue ne slu\u017ee uvijek da bi se pamtila istorija, ve\u0107 vi\u0161e da se obilje\u017ee istorijske li\u010dnosti ili zbir uvjerenja. A prostorno su pozicionirane tako da ne postoji sumnja u njihov autoritet \u2013 nije slu\u010dajno da kipovi Skenderbega i Rugove gledaju na zgrade Vlade i Skup\u0161tine. Oni su neupitni i ne mogu biti svrgnuti.\u00a0<\/span><\/p>

Potrebno je da kompletan dru\u0161tveni ili politi\u010dki sistem vrijednosti kolabira da bi se statua uklonila sa javnog prostora. Statue duboko po\u0161tovanog Envera Hod\u017ee sru\u0161ene su 1991. tek nakon pada Berlinskog zida, \u0161to je ozna\u010dilo kraj diktature u Albaniji koju je on sprovodio vi\u0161e od \u010detiri decenije.<\/span><\/p>

Uklanjanje kipova, obi\u010dno sa razli\u010ditih strana prate tvrdnje o napadu na istoriju \u2014 poku\u0161aji brisanja neugodnih istina. Tokom vala protesta Black Lives Matters 2020. godine, mnoge statue trgovaca robljem i vlasnika su sru\u0161ene u Velikoj Britaniji i SAD-u, \u0161to je izazvalo globalnu debatu o tome da li je to bio napad na istoriju. Ali nekriti\u010dko izjedna\u010davanje statua sa samom istorijom, obeshrabruje razli\u010dite kulturne istorije i zajednice pam\u0107enja da daju glas druga\u010dijim narativima pro\u0161losti i stvara klimu u kojoj vi\u0161e istina ne mo\u017ee koegzistirati.<\/span><\/p>

Uprkos vjerovanju da se statue podi\u017eu da bi se stvorio senzorijum kulturolo\u0161kog pam\u0107enja, koliko one zaista mogu biti u\u010dinkovite u preno\u0161enju istorijskih pri\u010da? Sje\u0107anje i komemoracija su i danas povezane s materijalnim objektom i tradicijom izgradnje statua i spomenika. U ovoj regiji, nesrazmjeran fokus na proizvodnju statua i memorijalnih mjesta, na ra\u010dun istinskih napora da se radi ve\u0107e \u2014 i kvalitetnije \u2014 istorijsko istra\u017eivanje, doprinosi op\u0161toj zabludi da pri\u010danje pri\u010da o na\u0161im zajednicama i sje\u0107anje na na\u0161u pro\u0161lost mora biti \u010dinjeno tako \u0161to \u0107e biti odliveno u bronzi.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Zavisno od toga na kojoj se poziciji nalazim u odnosu na dominantni istorijski narativ, moj rod, etni\u010dka ili porodi\u010dna istorija bivaju u\u0161utkani ili im se daje vidljivost.<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ono \u0161to statue bez sumnje imaju je mo\u0107 da uti\u010du na misli i osje\u0107anja. I podizanje i uklanjanje statua uti\u010de na to kakvi smo i \u0161ta smo u javnosti. Zavisno od toga na kojoj se poziciji nalazim u odnosu na dominantni istorijski narativ, moj rod, etni\u010dka ili porodi\u010dna istorija bivaju u\u0161utkani ili im se daje vidljivost. Ove oznake identiteta su dogovorene i prevedene u prava, defini\u0161u\u0107i na\u010din na koji u\u010destvujem u javnom \u017eivotu. \u0160ta zna\u010di \u017eivjeti u gradu u kojem statue \u017eena gotovo da ne postoje? Da li to zna\u010di da \u017eenska iskustva nikada ne\u0107e biti informacija o istoriji?<\/span><\/p>

Pri\u010de koje slijede ispri\u010dane su uz pomo\u0107 razli\u010ditih naratora. One govore o ljudima i memorijalnim mjestima i na\u010dinu na koji istorija sti\u017ee do njih. Otvorena za gre\u0161ke, iscrtala sam ove pri\u010de iz vlastitog iskustva i sje\u0107anja, kao i iz iskustava i sje\u0107anja drugih. Sakupljaju\u0107i usmene i pisane izvore, organizovala sam ih oko pitanja vezanih za lokalne komemorativne prakse, projekte ja\u010danja nacije, te li\u010dne i kolektivne memorije.\u00a0<\/span><\/p>

U ovom \u010dinu pretvaranja razli\u010ditih izvora u narativ, pratim ukr\u0161tanje privatne i javne istorije. Hor glasova koji opisuju razli\u010dite trenutke u savremenoj pro\u0161losti Kosova odolijevaju pojednostavljivanju i linearnoj progresiji vremena, time komplikuju\u0107i na\u0161e shvatanje istorije i i\u0161\u010ditavanje komemorativnih praksi.\u00a0<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Trokut<\/b><\/p>

U februaru 1944,<\/span> Minir Du\u0161i<\/span><\/a> imao je jedva 15 godina. Kao \u010dlan Saveza komunisti\u010dke omladine Jugoslavije,<\/span> SKOJ<\/span><\/a>, pridru\u017eio se jugoslovenskim partizanima u Griju, selu na visoravnima oko \u0110akovice, kao dio Bataljona Bajram Curi kojeg je vodio Fadil Hod\u017ea. Ali nedugo nakon \u0161to im se pridru\u017eio, \u010duli su se glasovi da se njema\u010dke snage pribli\u017eavaju. S obzirom na nedostatak municije, partizanima je bilo nare\u0111eno da se rasformiraju i pridru\u017ee jedinicama u drugim podru\u010djima. S obzirom da je Minir u to vrijeme bio tinajd\u017eer, komandir Hod\u017ea mu je naredio da ide ku\u0107i. On se bunio, \u017eele\u0107i da ostane u partizanima, ali komandir Hod\u017ea mu je rekao da nisu u poziciji da izdejstvuju bitku protiv Nijemaca u tom trenutku.\u00a0<\/span><\/p>

Minirova porodica dugo nije imala nikakvih vijesti o njemu \u2013 nije ih ni pitao kada je odlu\u010dio oti\u0107i u partizane. Nakon \u0161to se tri no\u0107i probijao kroz veliki snijeg stigao je ku\u0107i. Zabrinuta da u \u0110akovici ne\u0107e biti siguran, porodica ga je poslala da radi u prodavnici tekstila na Kapali \u010dar\u0161iji u Pri\u0161tini. Tamo barem, mislili su, niko ne\u0107e znati za njegovu nedavnu pro\u0161lost.\u00a0<\/span><\/p>

Plan je bio da ostane u Pri\u0161tini dvije godine, \u017eive\u0107i sa dvije razli\u010dite jevrejske porodice. Svake subote tokom \u0160abata obavljao je poslove za njih, pale\u0107i vatru za gospodina Salomona dok je ovaj \u010ditao dijelove iz Tore.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Bilo je prerano da shvati kako \u0107e ovaj lokalni doga\u0111aj koji se zbio u ku\u0107i u kojoj je unajmljivao sobu biti kontekstualizovan u svjetskoj istoriji.<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Minirov prijatelj Jak, mladi Jevrej iz susjedstva, radio je kao prodava\u010d u istoj prodavnici. Jak je volio da di\u017ee cijene tkanina tako da je uvijek bilo prostora za cjenkanje i razgovor sa mu\u0161terijama. Na kraju bi Jak prodao robu po originalnoj cijeni. Iluzija koju bi postizao bila je da su mu\u0161terije izlazile iz radnje s osje\u0107ajem trijumfa, kao da su se dobro pogodile.\u00a0<\/span><\/p>

Jedne kasne majske no\u0107i 1944., Minir je bio kod ku\u0107e sa Salomonima i svojim ujakom koji bi svakog ponedeljka dolazio u Pri\u0161tinu iz \u0110akova i ostajao do utorka koji je bio pazarni dan. Spremali su se da krenu na po\u010dinak kada su \u010duli da neko udara zvekir na njihovim vratima. Bila je to nepoznata vojna jedinica.<\/span><\/p>

Vojnici su nastavili kucati tako sna\u017eno sve dok nisu sru\u0161ili vrata, a u ku\u0107u su upali \u010dlanovi SS divizije \u201eSkenderbeg\u201c, albaske jedinice pod njema\u010dkom kontrolom koji su djelovali samo na Kosovu \u2013 do\u0161li su da pokupe Jevreje. Prije nego je Minir i shvatio \u0161ta se de\u0161ava, vojnici su pohapsili \u010dlanove doma\u0107instva dok su ovi jo\u0161 bili u pid\u017eamama. Zajedno sa 280 drugih Jevreja iz Pri\u0161tine, odlu\u010deno je da budu deportovani u koncentracioni logor<\/span> Bergen-Belsen<\/span><\/a> u Njema\u010dkoj.<\/span><\/p>

Beznade\u017ena ti\u0161ina i praznina nadvila se nad ku\u0107om, a u\u017eas kojem su svjedo\u010dili ostavili su Minira i njegovog ujaka bez rije\u010di u danima koji su slijedili. S obzirom da je bio \u010dlan Jugoslovenske narodnooslobodila\u010dke vojske i borio se protiv fa\u0161izma, Minir je pomislio da je SS jedinica \u201eSkenderbeg\u201c do\u0161la po njega. Zarobljen vlastitim strahom, nije shvatio je ono \u010demu je svjedo\u010dio bio dio Holokausta; bilo je prerano da shvati kako \u0107e ovaj lokalni doga\u0111aj koji se zbio u ku\u0107i u kojoj je unajmljivao sobu biti kontekstualizovan u svjetskoj istoriji.\u00a0<\/span><\/p>

Kapali \u010dar\u0161ija bila je najve\u0107i pazarni centar u Pri\u0161tini. Brojne zanatlije i trgovci imali su tu svoje prodavnice sa razli\u010ditom ru\u010dno ra\u0111enom i uvezenom robom. Prodavnice su se nalazile jedna do druge du\u017e glavne ulice poznate pod imenom Duga ulica, koja je po\u010dinjala od dana\u0161njeg Narodnog pozori\u0161ta, prolazila kroz plato koji danas spaja zgradu Vlade i zgradu Skup\u0161tine, i zavr\u0161avala se na Divan Joli, dana\u0161njoj U\u00c7K ulici. U blizini Kapali \u010dar\u0161ije nalazile su se male ku\u0107e, orijentalnog stila gradnje, u kojima su \u017eivjeli vlasnici prodavnica. Njihovo nacionalno porijeklo bilo je mije\u0161ano. Bilo je tu Srba, Jevreja, Turaka, Rumuna i Albanaca, i svi su bili trgovci u tom post-otomanskom gradu.\u00a0<\/span><\/p>

Nakon Drugog svjetskog rata, iz kojeg su partizani, kojima je nekada pripadao i Minir, iza\u0161li kao pobjednici, Kapali \u010dar\u0161iju su sru\u0161ili sami gra\u0111ani, koji su se dobrovoljno prijavli da uni\u0161te ono \u0161to je pripadalo drugom na\u010dinu \u017eivljenja i da prosperiraju u svijetu. Trgova\u010dki stil \u017eivota koji je cvjetao du\u017e Duge ulice je zamijenjen novim razvojnim projektima koji se predvi\u0111ali jedan druga\u010diji centar grada. Centar u kojem bi se nalazile klju\u010dne institucije; zgrade vlade, \u0161oping centri, dr\u017eavne banke, a sve to je projektovalo novi politi\u010dki poredak i novu ekonomiju kojom upravlja dr\u017eava.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Obelisk u centru pri\u0161tinskog Trga bratstva i jedinstva izgra\u0111en je u znak se\u0107anja na kolektivnu borbu protiv fa\u0161izma, ali je zabetonirao \u017eivopisno i vi\u0161eslojno nasle\u0111e grada. Slika: Nita Salihu Hod\u017ea \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U godinama poslijeratne tranzicije u ovom dijelu grada,<\/span> lokalna djeca<\/span><\/a> su se i\u0161la igrati na gradili\u0161tu i \u010desto bi pronalazila perle i druge stvar\u010dice koje su se ranije prodavale u radnjama u vlasni\u0161tvu Jevreja. Ali, po\u0161to je jevrejski \u017eivot u Pri\u0161tini bio gotovo izbrisan, ova opsesija je ubrzo prekinuta jer je bilo i drugih relikvija koje se mogle na\u0107i.\u00a0<\/span><\/p>

U srcu novozami\u0161ljenog centra grada nalazio se Trg bratstva i jedinstva. I upravo \u0107e ovdje, na mjestu gdje je nekada bila Kapali \u010dar\u0161ija, biti postavljen Spomenik herojima Narodnooslobodila\u010dkog pokreta koji i dan danas tu stoji.<\/span><\/p>

Spomenik herojima Narodnooslobodila\u010dkog pokreta napravljen je 1961. godine. Inspirisan Bauhausom, 22 metra visok obelisk sa tri stuba, pra\u0107en manjim isprepletenim skulpturama koje prikazuju pale partizane, izgra\u0111en je u znak sje\u0107anja na kolektivnu borbu tokom Drugog svjetskog rata. Ovaj spomenik, autora Miodraga \u017divkovi\u0107a, u to vrijeme simbolizovao je solidarnost i jedinstvo tri najbrojnije nacionalne grupe koje su \u017eivjele na Kosovu: Albanaca, Crnogoraca i Srba. \u017divost jedne ve\u0107e raznolikosti, koja je samo do prije nekoliko godina karakterisala upravo to mesto u centru grada, sada je zata\u0161kana u betonski spomenik koji nije pokazivao diferencijacije.<\/span><\/p>

Taj obelisk nije govorio ni\u0161ta o \u017eivahnoj trgova\u010dkoj ulici na \u010dijem mjestu je nikao. \u0160utio je o Jakovom poduzetni\u0161tvu i o gospodin Salomonovom \u010ditanju Tore na \u0160abat \u2013 te uspomene su izgubljene zajedno sa njima na onom vozu za Bergen-Balsen.<\/span><\/p>

Umjesto toga, on je pri\u010dao pri\u010du o revoluciji i o bratstvu i jedinstvu jugoslovenskog naroda, o vladaju\u0107em politi\u010dkom koncenzusu tog trenutka. Komemoracija trijumfa partizana nad fa\u0161izmom i njihove socijalisti\u010dke vizije bila je sredstvo disciplinovanja pluraliteta iskustava u jedan zajedni\u010dki narativ. Bio je to i na\u010din da se sti\u0161aju iskustava u\u017easa koja su do\u017eivljena u srcu zajednica koje su sada tvorile Federalnu Narodnu Republiku Jugoslaviju.\u00a0<\/span><\/p>

Ipak, dru\u0161tva zaboravljaju da i ti\u0161ina stvara narative oko onoga \u0161to se ne govori; ostavljaju\u0107i veliku prazninu u sredini; nevoljno pokazuju\u0107i na ono \u0161to je odsutno.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Za Skendera, i mnoge druge poput njega na Kosovu, njegova porodi\u010dna istorija bila je uvijek neusagla\u0161ena sa \u201ezvani\u010dnom\u201d istorijom.<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Spomenik herojima Narodnooslobodila\u010dkog pokreta na Trgu bratstva i jedinstva zvani\u010dno je otkriven pred stotinama ljudi.<\/span> Skender Bo\u0161njaku<\/span><\/a>, tada\u0161nji srednjo\u0161kolac koji je poha\u0111ao Kraljevsku gimnaziju u Pe\u0107i, sje\u0107a se kako je tom prilikom vozom poslan u Pri\u0161tinu da prisustvuje ceremoniji. Iako je ovo bilo njegovo prvo putovanje vozom, iskustvo ba\u0161 i nije bilo uzbudljivo kako bi se moglo o\u010dekivati \u2013 bilo je dehumaniziraju\u0107e. Vagon kojima su transportovani bio je namijenjen stoci, pa se tako i osje\u0107ao kada je iza\u0161ao iz voza.<\/span><\/p>

S obzirom na velike radove koji su se odvijali na Ulici JNA (Jugoslovenske narodne armije) \u2013 koja se ranije zvala Divan Ioli ulica \u2013 sje\u0107a se kako je ista bila prekrivena blatom do koljena. \u0160etnja do novosagra\u0111enog trga bila je te\u0161ka i poni\u017eavaju\u0107a.\u00a0<\/span><\/p>

Ali ta \u0161etnja ozna\u010davala je njihovu pobjedu \u2013 pobjedu komunizma, bratstva i jedinstva i Tita – dr\u017ee\u0107i u rukama transparent na kome je pisalo \u201e\u017divio Tito\u201c, slu\u0161ao je govor jednog od vode\u0107ih komunista Jugoslavije Svetozara Vukmirovi\u0107a Tempa. Po Skenderovim rije\u010dima, Tempo je bio zakleti anti-albanac, a opet, on \u2013 albanski dje\u010dak – bio je tamo podr\u017eavaju\u0107i ovaj veliki doga\u0111aj. Za Skendera, i mnoge druge poput njega na Kosovu, njegova porodi\u010dna istorija bila je uvijek neusagla\u0161ena sa \u201ezvani\u010dnom\u201d istorijom.<\/span><\/p>

Ru\u0161enje Kapali \u010dar\u0161ije i izgradnja trga i spomenika umesto nje, imali su za cilj da uvedu novi po\u010detak za sve, koji je me\u0111utim zaboravljao ostatke vi\u0161eslojnog naslje\u0111a koje su stvarale razli\u010dite zajednice nastanjene u Pri\u0161tini. Zvani\u010dna pri\u010da o bratstvu i jedinstvu predstavljala je samo deli\u0107 ovog naslje\u0111a \u2014 naslje\u0111a onih koji su prihvatali veliki narativ o novoj konfederaciji u stvaranju.<\/span><\/p>

Dan se za Skendera zavr\u0161io onako kako je i po\u010deo; bio je poslan nazad u Pe\u0107, na isti na\u010din na koji je do\u0161ao u Pri\u0161tinu \u2013 kao \u017eivotinja.\u00a0<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Vuk Karad\u017ei\u0107\u00a0<\/b><\/p>

Po\u010detkom ’90tih godina, kada smo moja sestra i ja bile djeca, gledale smo Radio televizuju Srbija 2. Njihov program bio je uglavnom obrazovni, i zahvaljuju\u0107i tome nau\u010dile smo mnogo o nauci, kulturi i klasi\u010dnoj muzici. Za nas djecu to je bilo i prili\u010dno dosadno, ali s obzirom da nismo imali satelitsku antenu morale smo se zadovoljiti bilo \u010dime.\u00a0<\/span><\/p>

\u010cesto su prikazivali dokumentarce o narodnim herojima i ljudima od slova. Tako smo i saznale za poznatog lingvistu i reformatora srpskog jezika Vuka Karad\u017ei\u0107a. S obzirom da je program bio dosta slab, a emisije su se \u010desto ponavljale, prili\u010dno dobro smo se upoznale sa njegovom veli\u010dinom.\u00a0<\/span><\/p>

U to vrijeme moja sestra je po\u010dela da crta Vuka i znanje o njemu po\u010delo je da se ispoljava kroz njen blok za crtanje. Iz nekog razloga, skicirala ga je golog, zajedno s intimnim dijelovima tijela. Po\u0161to jo\u0161 nismo bile polno zrele – iako se Frojd s tim ne bi slo\u017eio – moja majka i djed po majci, koji je nam u to vreme bio u pojseti, ispitivali su moju sestru o ovim crte\u017eima, a posebno o Vukovom intimnim dijelovima tijela. Njen odgovor je bio da je tu Vuk oka\u010dio klju\u010deve.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Statue istorijskih li\u010dnosti iz srpske kulture i istorije po\u010dele su da se pojavljuju u gradskom pejza\u017eu.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Vuk ne samo da je bio klju\u010dan za srpsku kulturu, nego se smatralo da je, reformi\u0161u\u0107i jezik, otklju\u010dao njen potencijal i poplo\u010dao put ka modernoj knji\u017eevnosti. Po\u0161to su ga na takav na\u010din opisivali u brojnim televizijskim dokumentarnim programima, moja sestra je \u2013 sasvim logi\u010dno \u2013 pretpostavila da je on bio \u010dovjek sa puno klju\u010deva.\u00a0<\/span><\/p>

Statua Vuka Karad\u017ei\u0107a bila je otkrivena na zelenoj povr\u0161ini ispred Filolo\u0161kog odsjeka Univerziteta u Pri\u0161tini. Moja sestra i ja smo naravno imale ve\u0107 izgra\u0111en odnos sa Vukom, ali ve\u0107ina albanske zajednice nije.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Pojava Vukove skulpture ispred univerzitetskog kampusa nije bio izolovan doga\u0111aj, nego dio \u0161irih politi\u010dkih, dru\u0161tvenih i kulturnih de\u0161avanja. Godine 1989. ukinute su odredbe jugoslovenskog Ustava iz 1974. koje su osiguravale ve\u0107a politi\u010dka prava za pokrajine, a posljedice su odmah stupile na snagu. Ova politi\u010dka promena, koja je status Kosova svela sa autonomne pokrajine na teritoriju kojom su upravljali Srbi, uticala je na javnu sferu, jer je napadnuto sve ono \u0161to se ranije do\u017eivljavalo kao dio zajedni\u010dke istorije. Ve\u0107ina statua iz Drugog svetskog rata je sru\u0161ena, a zatvoren je Muzej revolucije koji je ba\u0161tinio pri\u010du o zajedni\u010dkoj borbi protiv fa\u0161izma. Istovremeno, statue istorijskih li\u010dnosti iz srpske kulture i istorije po\u010dele su da se pojavljuju u gradskom pejza\u017eu.<\/span><\/p>

Vuk je bilo jedan od li\u010dnosti iz istorije za koje smo moja sestra i ja sticajem okolnosti \u010dule. Postojala je i statua pjesnika i filozofa Njego\u0161a, \u010diji je lik predstavljao novost na\u0161em kulturnom senzibilitetu. Njegovo sve\u0161teni\u010dko prisustvo bilo je smje\u0161teno u drugom krilu Filolo\u0161kog odsjeka. Malo dalje, iza univerzitetske biblioteke, po\u010dela se nazirati<\/span> struktura pravoslavne crkve<\/span><\/a>. Sve te oznake srpske kulture bile su smje\u0161tene unutar univerzitetskog kampusa.\u00a0<\/span><\/p>

Promjene imena ulica bile su jo\u0161 jedan epistemi\u010dki nasilan \u010din, koji je udaljavao albansku zajednicu od javne sfere. Kao ve\u0107insko stanovni\u0161tvo na Kosovu, Albanci su ovo preina\u010davanje shvatili kao poku\u0161aj da se preokrenu zajedni\u010dke vrijednosti i dodatno otu\u0111e od onoga \u0161to je ranije bilo zajedni\u010dko. Ova defamilijarizacija s javnom sferom produbljivala se kako su ’90-te odmicale.<\/span><\/p>

Jedna od mnogih trajnih zaostav\u0161tina ovog loma je da, osim etni\u010dke podjele, nije mnogo ura\u0111eno na dokumentovanju umjetnosti 70-ih i 80-ih na Kosovu. Ako se predstave istorijski, djela umjetnika su kontekstualizovana unutar nacionalnih umjetni\u010dkih narativa, potpuno odvojenih od jugoslovenskog etosa. Dakle, te\u0161ko je imati jasno razumijevanje kosovske umetnosti tokom jugoslovenskog perioda ili napraviti zna\u010dajnije veze izme\u0111u srpskih i albanskih umjetnika, jer oni se odvojeno prou\u010davaju u okviru njihovih nacionalnih istorija.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Podizanje kipa Vuka Karad\u017ei\u0107a na univerzitetskom kampusu u Pri\u0161tini sredinom '90tih bilo je dio \u0161ire kampanje re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a da se prepravi kosovski dru\u0161tveni i politi\u010dki narativ. Slika: Nita Salihu Hod\u017ea \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kada sam prije nekoliko godina dobila priliku da radim vlastito istra\u017eivanje lokalne istorije umjetnosti, veoma brzo sam naletila na ime srpskog vajara Zorana Kareleji\u0107a. Uprkos godinama koje su pro\u0161le, nije mi trebalo dugo da se sjetim susreta koje sam kao dijete imala sa Karaleji\u0107evim djelima. Upravo je Zoran Karaleji\u0107 napravio statuu Vuka Karad\u017ei\u0107a koja je pune \u010detiri godine stajala ispred Filolo\u0161kog odsjeka.<\/span><\/p>

Karaleji\u0107u je mentor bio cijenjeni kosovsko-albanski vajar Agim \u010cavdarba\u0161a. Pod jakim uticajem svog mentora, bilo ih je te\u0161ko razdvojiti jednostavnim posmatranjem njihovih radova. Karaleji\u0107 je ubrzo postao \u010cavdarba\u0161in asistent na Akademiji likovnih umjetnosti, a zamijenio ga je krajem ’80-ih, kada je \u010cavdarba\u0161a bio odsutan zbog bolesti. Karaleji\u0107a su svi do\u017eivljavali kao sljede\u0107eg \u010cavdarba\u0161u, jer je ovaj nesebi\u010dno prenio toliko vlastitog umjetni\u010dkog senzibiliteta na svog u\u010denika. Stoga nije bilo iznena\u0111enje kada je po\u010detkom ’90-ih Karaleji\u0107 izabran za novog dekana Akademije.<\/span><\/p>

Karaleji\u0107evi radovi stilom su bili uglavnom modernisti\u010dki. Njegove skulpture, razli\u010ditih veli\u010dina i materijala, bile su apstraktne figuracije socijalisti\u010dkih tema.<\/span><\/p>

Pristup Vukovoj statui bio je druga\u010diji, realisti\u010dki. S Milo\u0161evi\u0107em na vlasti, Karaleji\u0107 je postao dio njegovog ideolo\u0161kog aparata koji je konstriusao sliku o sebi. To je promijenilo njegovu umjetni\u010dku praksu, ali prije svega i umjetni\u010dku paradigmu, smje\u0161taju\u0107i ovog umjetnika u srce nacionalisti\u010dke ideologije. Vukova statua ispred Filolo\u0161kog odsjeka podupirala je srbocentri\u010dni narativ da su temelji javnog univerziteta ukorenjeni u srpskoj istoriji i kulturi.<\/span><\/p>

Kroz ’90-te to je postala realnost. Nakon \u0161to su albanski profesori, studenti i administrativno osoblje istjerani iz ove institucije 1991., Univerzitet u Pri\u0161tini ponudio je obrazovanje samo na srpskom jeziku, a Albanici vi\u0161e nisu kro\u010dili u ovaj objekat; umjesto toga, organizovali su visoko obrazovanje u privatnim ku\u0107ama na periferiji grada.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Vezana za kamion, Karaleji\u0107eva skulptura vukla se po gradu.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Sasvim je sigurno da je Karaleji\u0107 kompleksna figura \u2013 mnogo kompleksnija nego \u0161to to istorija bilje\u017ei. Kao novoimenovani dekan Akademije likovnih umjetnosti, Karaleji\u0107 je zvani\u010dno obavijestio albanske profesore umjetnosti Akademije da im se raskiduju ugovori u sklopu masovnog otpu\u0161tanja albanskih radnika u javnom sektoru zbog odbijanja da potpi\u0161u obavezu lojalnost Srbiji; naravno, ovom prilikom je otpustio i svog biv\u0161eg mentora, \u010cavdarba\u0161u. A Karaleji\u0107 je preuzeo na sebe da svima poka\u017ee njihovo mjesto u novouspostavljenom re\u017eimu.<\/span><\/p>

Njegova statua Vuka sru\u0161ena je neposredno nakon kosovskog rata, tokom masovnog mitinga 2. jula 1999. Vezana za kamion, Karaleji\u0107eva skulptura vukla se po gradu, a<\/span> o\u010devici<\/span><\/a> su opisali stra\u0161nu \u0161kripu koja je ostajala za njom. Statua je kori\u0161tena kao svojevrsni \u017ertveni jarac. Sav bijes koji je albanska zajednica nagomilala tokom decenijskog ugnjetavanja kanalisan je u skidanje Vuka sa njegovog pijedestala. Svjedoci skupa se sje\u0107aju i dje\u010daka koji je japankama sna\u017eno udario o bronzanu statuu i tako antropomorfizovao skulpturu.<\/span><\/p>

Za Albance, ljeto 1999. predstavljalo je jednu eufori\u010dnu epizodu tranzicije iz ugnjetavanja u slobodu; tako brzu transformaciju, nakon toliko godina trauma i trpljenja, bilo je te\u0161ko procesovati. Me\u0111utim, osim trenuta\u010dnog katarzi\u010dnog osloba\u0111anja emocija, ru\u0161enje Vukove statue samo po sebi nije dovelo do nekog trajnog rje\u0161enja; upravo suprotno \u2014 efekti uskra\u0107ivanja kulturnog izra\u017eavanja na albanskom jeziku u javnoj sferi se i danas ose\u0107aju.<\/span><\/p>

\u00a0<\/b><\/p>

Prizrenska liga<\/b><\/p>

Kad god je Muhamed \u0160ukriju bio lo\u0161e raspolo\u017een, njegova supruga Margareta bi se zapitala da li je crijep na nekoj od prizrenskih znamenitosti bio pogre\u0161no postavljen. Poznavaju\u0107i dobro svog mu\u017ea, bila je itekako svjesna da ga \u010dak i tako mali doga\u0111aj mo\u017ee duboko uznemiriti. Gospodin \u0160ukriju je bio jedan od osniva\u010da Odeljenja za za\u0161titu spomenika kulture op\u0161tine Prizren 1967. godine, i skoro dvije decenije je bio njegov direktor.<\/span><\/p>

Kako se pribli\u017eavala stota obljetnica Prizrenske lige, 1972. g.din \u0160ukriju i njegovo odjeljenje po\u010deli su osmi\u0161ljavati memorijalni kompleks \u2013 kako bi obilje\u017eili Albansku alijansu iz 1978. koja se borila protiv promjena granica koju su izglasale velike sile na Berlinskom kongresu. Liga je tako\u0111e tra\u017eila nezavisnost od Osmanskog carstva.\u00a0<\/span><\/p>

Novi jugoslovenski Ustav iz 1974., koji je Kosovu dao ve\u0107u autonomiju i gotovo ista prava koja je imalo \u0161est jugoslovenskih republika \u2013 uklju\u010duju\u0107i <\/span>de facto<\/span><\/i> i mogu\u0107nost veta u srpskom parlamentu \u2013 olak\u0161avalo je proces pripremanja za obilje\u017eavanje godi\u0161njice jer su kosovski Albanci sada bili slobodni da ispolje vlasni\u0161tvo nad svojom istorijom, bez da pritome budu ozna\u010deni kao nacionalisti.\u00a0<\/span><\/p>

Lokacija na kojoj se nalazila rezidencija Prizrenske lige nije imala infrastrukturu pogodnu za memorijalni centar. Imala je plo\u010du, ali je pored toga izgledala kao svaka druga ku\u0107a gra\u0111ena u otomanskom stilu u centru grada. Lokalitet je bio pod upravom dr\u017eave i bio je ustupljen na kori\u0161tenje porodicama bez krova nad glavom, pa se za izgradnju memorijalnog kompleksa najprije moralo prona\u0107i stambeno rje\u0161enje za ove porodice. Deset stanova je tako izgra\u0111eno u rekordnom roku od 25 dana. Zatim su morali izgraditi zid, kako bi osigurali da rijeka <\/span>Bistrica<\/span> ne poplavi memorijal.<\/span><\/p>

Bilo je tu mnogo posla, prepreka nije nedostajalo, a stogodi\u0161njica i 1978. godina je bila iza \u0107o\u0161ka. Memorijalni kompleks trebao je imati brojne elemente: tematsku biblioteku sa stru\u010dnom literaturom koja se bavila istorijatom Lige; umjetni\u010dku galeriju sa kolekcijom slika koje \u0107e izraditi najpriznatiji savremeni umjetnici koji su bili anga\u017eivati da modernim vizuelnim jezikom prika\u017eu taj doga\u0111aj; muzej u kome bi bila izlo\u017eena kolekcija artefakata vezanih za Ligu; te statue Abdil Fra\u0161erija i Imer Prizrenija \u2013 dvojice od ukupno 47 delegata Prizrenske lige.\u00a0<\/span><\/p>

Memorijalni centar trebao je biti otkriven na specijalnoj ceremoniji. Ovo je bila rijetka prilika da se istoriji, koju je obilje\u017eila borba protiv podjele zemalja nastanjenih Albancima, pomogne da se oporavi od pro\u0161losti, ali i istorijski doga\u0111aj koji je bio poseban za albansko stanovni\u0161tvo. Dakle, memorijalni kompleks je morao biti besprijekoran.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Prizreni he bio sahranjen, njegovo tijelo je ekshumirano, a profesor Nemesk\u00e9ry je proveo antropolo\u0161ko istra\u017eivanje kako bi sakupio dovoljno informacija za realizaciju umjetni\u010dkog djela.<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Stigla je 1978. godina, kao i stogodi\u0161njica, a<\/span> Besa Krajku<\/span><\/a> je dobila svoj prvi posao u prizrenskoj skup\u0161tini. U to vrijeme ona je jo\u0161 uvijek bila studentica prava, ali je ovaj posao bez razmi\u0161ljanja prihvatila vidjev\u0161i u njemu zna\u010dajnu priliku da sazna ne\u0161to o svijetu birokratije. Sje\u0107a se obilje\u017eavanja stogodi\u0161njice kao dobro organizovane ceremonije i, uop\u0161te, kao uzbudljivog i bitnog dana.\u00a0<\/span><\/p>

To je bio i prvi put da je \u010dula operu izvedenu na albanskom jeziku. Opera Goca e Ka\u00e7anikut (Ka\u010dani\u010dka djevojka), koju je komponovao Rauf Domi, naru\u010dena je za ovu sve\u010danu ceremoniju. Opera, koju su izvodili orkestar Radio televizije Pri\u0161tina i hor Collegium Cantorum, preno\u0161ena je u\u017eivo na svim kanalima jugoslovenskih televizija.\u00a0<\/span><\/p>

Statue Abdila Fra\u0161erija i Imera Prizrenija, koje je izradio Agim \u010cavdarba\u0161a, otkrivene su u memorijalnom kompleksu, nakon \u010dega su uslijedili govori visokog funkcionera Komunisti\u010dke partije Mehmeda Hod\u017ee i vode\u0107eg akademika Pajazita Nu\u0161ija, te pjesme hora Kulturno-umjetni\u010dkog dru\u0161tva Agimi.<\/span><\/p>

Po\u0161to slika i portreta Imer Prizrenija nije bilo, a u tom momentu vi\u0161e niko od njegovih savremenika nije bio \u017eiv i u mogu\u0107nosti da opi\u0161e njegove crte lice, \u010cavdarba\u0161a je blisko sara\u0111ivao sa antropologom J\u00e1nosem Nemesk\u00e9ryem kako bi rekonstruisao lice ovog \u010dlana Prizrenske lige.\u00a0<\/span><\/p>

Uz dozvolu op\u0161tine Ulcinj u Crnoj Gori, gdje je Prizreni bio sahranjen, njegovo tijelo je ekshumirano, a profesor Nemesk\u00e9ry je proveo antropolo\u0161ko istra\u017eivanje kako bi sakupio dovoljno informacija za realizaciju umjetni\u010dkog djela.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, tokom istra\u017eivanja, otkrivena je i sljede\u0107a \u010dinjenica: prema nau\u010dnicima, Imer Prizreni nije umro od starosti kako se mislilo, nego je bio ubijen u Crnoj Gori gdje je oti\u0161ao tra\u017eiti politi\u010dki azil. S obzirom da je lokalna istorija borbe protiv fa\u0161izma u Drugom svjetskom ratu pri\u010dana kroz paradigmu bratstva i jedinstva Srba, Crnogoraca i Albanaca, ova informacija nikada nije otkrivena kako bi se izbjegla mogu\u0107a netrepeljivost izme\u0111u tri nacije.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Otkrivanje memorijalnog kompleksa Prizrenske lige 1978. bio je simboli\u010dan trenutak nakon \u0161to je Ustav iz 1974. omogu\u0107io kosovskim Albancima ve\u0107u slobodu da izraze vlasni\u0161tvo nad svojom istorijom i kulturom. Slika: Nita Salihu Hod\u017ea \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Stoje\u0107i jedan pored drugog, statue Abdila Fra\u0161erija i Imera Prizrenija u prirodnoj veli\u010dini po\u0161tovale su modernisti\u010dke principe. \u010cavdarba\u0161a je svakoj figuri dao odre\u0111eni govorni gest; svako dr\u017ei papirni svitak u rukama – mo\u017eda deklaraciju. Nije koristio herojsku ikonografiju, naprotiv. Postavljaju\u0107i ih na postolje od pola metra visine, stvorio je horizontalni odnos izme\u0111u osniva\u010da Prizrenske lige i posjetilaca. U na\u010dinu na koji su predstavljeni nije bilo mitske veli\u010dine. \u010cavdarba\u0161a je izbjegao monumentalnost i humanizirao obojicu.<\/span><\/p>

Pomjerimo se dvije decenije naprijed, do 27. marta 1999. – tre\u0107eg dana NATO bombardovanja. Rezidenciju Prizrenske lige spalile su srpske vojne snage; statue Abdila Fra\u0161erija i Imera Prizrenija su i\u0161\u010dupane iz svojih postolja i ba\u010dene na deponiju u blizini Buzagileka. I time je veliki dio memorijalnog kompleksa Prizrenske lige skoro u potpunosti uni\u0161ten.<\/span><\/p>

Brisanjem memorijalnog kompleksa re\u017eim je namjeravao izbrisati njegov zna\u010daj i na taj na\u010din u\u010diniti nemo\u0107nim one koji su se identificirali sa istorijom koju je memorijal prenosio. Ali, u kontekstu ekstremnog nasilja, iskorjenjivanje memorijalnog kompleksa samo mu je dalo novu simboliku, pretvaraju\u0107i ovo mjesto nacionalnog ponosa u mjesto nacionalne traume.<\/span><\/p>

Nakon rata, Muhamed \u0160ukriu se vratio iz Albanije gdje je bio deportovan i primoran da potra\u017ei uto\u010di\u0161te. Ubrzo je saznao gdje se statue nalaze i oti\u0161ao po njih. Ipak, uprkos povratku na posao u Odjeljenju za za\u0161titu spomenika kulture, nikada nije uspio da vrati statue Abdila Fra\u0161erija i Imera Prizrenija na postolje, ali su umjesto toga na\u0161le novi dom kao skulpture u galeriji Lige.<\/span><\/p>

Na obilje\u017eavanje 140 godina Prizrenske lige 2018. godine, u centru memorijalnog kompleksa Lige otkrivene su nove statue Abdila Fra\u0161erija i Imera Prizrenija, druga\u010dijeg stila i senzibiliteta u odnosu na originale. Uz njih je sada stajala jo\u0161 jedna vode\u0107a li\u010dnost iz Lige, vojni komandant Sulejman Vok\u0161i. Ova kasnija prilago\u0111avanja predstavljaju suptilnu intervenciju u po\u010detnom narativu – razloge za njih tek treba istra\u017eiti.<\/span><\/p>

\u00a0<\/b><\/p>

Djed po ocu<\/b><\/p>

Nikada nisam imala fotografiju sa svojm djedom po ocu. Bez nje, tragovi koji stvaraju osje\u0107aj kontinuiteta izme\u0111u njega i mene su tako nematerijalni i malobrojni. Na\u0161e porodi\u010dne fotografije zavr\u0161ile su u arhivi jugoslovenske tajne slu\u017ebe.<\/span><\/p>

Moj djed,<\/span> Metu\u0161 Krasni\u0107i<\/span><\/a>, bio je \u010dlan pokreta <\/span>Ilegalja <\/span><\/i>(<\/span>Ilegala<\/span>). Kao aktivista i osniva\u010d brojnih ilegalnih politi\u010dkih organizacija tokom svog \u017eivota, njegov politi\u010dki cilj bio je da oslobodi sve zemlje koje su naseljavali Albanci i ujedini ih u jednu dr\u017eavu. To je naravno i\u0161lo protiv Jugoslavije, i zbog toga je cijela porodica platila veliku cijenu.\u00a0<\/span><\/p>

S obzirom na to ko je bio djed, moja sestra i ja smo rano u \u017eivotu nau\u010dile da se ne mo\u017eemo obla\u010diti samo u crveno i crno. Moja majka, jedina koja se brinula o nama, pobrinula se i da istra\u017eimo druge boje; cijela porodica je bila svjesna \u010dinjenice da ne smiju sebi dozvoliti da budu nemarni sa simboli\u010dkim jezikom. Predobro su znali da znakovi neprestano dobijaju nova zna\u010denja i da brzo mogu izmaknuti kontroli \u2013 pogre\u0161na simbolika mogla bi zna\u010diti posjetu UDBE, jugoslovenske tajne policije.<\/span><\/p>

Ku\u0107a mog djeda i bake slu\u017eila im je i kao mjesto za susrete sa ostalim \u010dlanovima <\/span>Ilegalje<\/span><\/i>. Moja baka, koja je morala sama odgajati petoro djece jer je djed kontinuirano odlazio u i izlazio iz zatvora, nije mogla podnijeti ove pretenciozne politi\u010dke aktiviste; jer oni su bili uzrok svih njenih nesre\u0107a. Na tim sastancima, kako se prisje\u0107a baka, uvijek je bio jedan koji bi sara\u0111ivao sa tajnom slu\u017ebom i sve ostale uvalio u nevolje.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Kao i materijalna imovina, i nematerijalno naslije\u0111e je uskra\u0107eno \u017eenama.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kada je moja majka \u017eivela zajedno sa svekrom i svekrvom u velikoj porodi\u010dnoj zajednici, u njihovu ku\u0107u su upadali policija i tajna slu\u017eba svaki put kada je Kosovo prolazilo kroz politi\u010dku krizu. Tokom ovih racija, tajna policija je zaplijenila sve porodi\u010dne fotografije. Moj djed po ocu bi bio privo\u0111en na ispitivanje i zatvaran na nekoliko dana, mjeseci, a ponekad i godina, sve dok politi\u010dka situacija nije bila pod kontrolom. Prvi put je uhap\u0161en 1958. i osu\u0111en na 18 godina zatvora – posljednji put je uhap\u0161en 1985. godine, samo nekoliko mjeseci prije smrti.<\/span><\/p>

Nikada nisam upoznala svoga djeda. Imam samo jedno sje\u0107anje na njega, za koje mislim da i nije moje jer sam imala godinu i po dana kada je umro 1986., sa samo 60 godina. Moja sestra i ja smo oti\u0161le do njegove samrtne postelje da se oprostimo. Zbog mu\u010denja koje je pretrpio u zatvoru imao je slabo srce. Policija koja je stajala na vratima njegove bolni\u010dke sobe nije nas pu\u0161tala unutra. Ali iznenada, vrata su se naglo otvorila i moja sestra je pror\u010dala izme\u0111u policaj\u010devih nogu i sko\u010dila na krevet da ga posljednji put zagrli.<\/span><\/p>

U poku\u0161ajima da se pomirite s opskurno\u0161\u0107u koja okru\u017euje li\u010dnost va\u0161eg djeda, shvatate da je to u odre\u0111enoj mjeri uslovljeno i rodnim odnosima u porodici. Kao \u017eena, izlo\u017eeni ste porodi\u010dnim pri\u010dama, ali one nisu upu\u0107ene vama. Kao i materijalna imovina, i nematerijalno naslije\u0111e je uskra\u0107eno \u017eenama. Ono \u0161to znam o svom djedu nau\u010dila sam od svoje bake, majke i tetke po ocu, ali ne i od mu\u0161karaca iz porodice.<\/span><\/p>

Pri\u010de o njemu s vremena na vrijeme izranjaju u talasima, poput traume, jer sje\u0107anja vezana za mog djeda porodica te\u0161ko procesira. Ljudi koje su nekada poznavali vi\u0161e ih nisu pozdravljali na ulici, ne \u017eele\u0107i da budu dovedeni u vezu sa porodicom koju jugoslovenski politi\u010dki sistem nije cijenio. A pisana dokumentacija je oskudna. Kada je djed bio na slobodi, \u0161to je bio rijedak doga\u0111aj, malo je pisao, a jo\u0161 manje dokumentovao. Za pripadnike <\/span>Ilegalje<\/span><\/i> briga jednih o drugima zna\u010dila je da za sobom ne ostave nikakav trag koji bi kasnije tajna slu\u017eba mogla iskoristiti protiv njih.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Dvadeset pet godina nakon njegove smrti, 2011. godine, u naselju Ulpiana u Pri\u0161tini otkrivena je njegiva statua u prirodnoj veli\u010dini \u010diji je autor Ismet Jonuzi. Iako je i dalje nepoznat \u0161iroj javnosti, ovaj kip ne uspijeva re\u0107i dovoljno o tome ko je on bio i \u0161ta bi trebao predstavljati na\u0161im savremenicima.<\/span><\/p>

On ne daje nikave detalje o njegovom \u017eivotnom zalaganju. Skromna, izblijedjela slova ne spominju\u00a0<\/span>decenije njegovog progona.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Za mene, ova statua predstavlja mogu\u0107nost da uokvirim porodi\u010dnu fotografiju koju nikada nisam imala.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u00a0Nijedan prolaznik ne mo\u017ee znati da je ovaj \u010dovjek tri godine prije smrti organizovao najve\u0107i miting Ilegalje, na kojem je bilo 17 \u010dlanova pokreta \u2013 \u0161to veliki broj za politi\u010dku organizaciju koja se nikada nije okupljala u grupe ve\u0107e od tri pojedinca.<\/span><\/p>

\u010cak i kada bi se dodale ove informacije, statue same po sebi ne mogu odr\u017eati kolektivno pam\u0107enje.<\/span><\/p>

Ipak, mogu\u0107nost da vidimo djedovu statuu na otvorenom, simboli\u010dno nudi neku vrstu zaklju\u010dka meni i mojoj porodici, a mo\u017eda i po\u010detnu ta\u010dku sa koje se mogu po\u010deti razmatrati sudbine brojnih porodica koje su proganjane za vrijeme Jugoslavije.\u00a0<\/span><\/p>

Za mene, ova statua predstavlja mogu\u0107nost da uokvirim porodi\u010dnu fotografiju koju nikada nisam imala. Vizuelna informacija koju fotografije nose otkriva na\u0161 \u017eivot u snimcima \u2013 kada su nam oduzeti porodi\u010dni albumi postalo je te\u0161ko zadr\u017eati osje\u0107aj porodi\u010dne istorije. Iako fotografije nisu transkript realnosti, kao predmeti sje\u0107anja zadr\u017eavaju mogu\u0107nost da se vratimo ne\u010demu \u0161to svi \u010dlanovi familije dijele i njeguju.<\/span><\/p>

\u00a0<\/b><\/p>

\u2018Statue na napuhavanje\u2019<\/b><\/p>

U jednom trenutku na Kosovu grupa mladih umjetnika i arhivara pronalazi tekst iz 21. vijeka. Rije\u010d je o katalogu retrospektivne izlo\u017ebe iz 2015. godine u kojem umjetnik Sokol Be\u0107iri spominje svoju ideju jednom umjetni\u010dkom poznaniku – djelo koji \u0107e se zvati „Statue na napuhavanje“. Me\u0111utim, budu\u0107i da je sredina u kojoj je \u017eivio cijenila statue tako jako, ovo djelo nikada nije napravljeno.<\/span><\/p>

Grupa umjetnika i arhivara uzela je ovaj doga\u0111aj kao po\u010detnu ta\u010dku za izradu svojih statua na napuhavanje, replika statua stvorenih izme\u0111u 1961. i 2021. godine, ali koje ve\u0107 dugo nisu dio gradskih pejza\u017ea na Kosovu.\u00a0<\/span><\/p>

Statue iz ’60-tih izrazito su fokusirane na mu\u0161arce. One predstavljaju mu\u0161karce u uniformama, mislioce i radnike; i u pore\u0111enju sa njima broj statua \u017eena je neproporcionalno mali. \u017dene kada zaslu\u017ee da im se izradi statua, moraju biti ili u\u010diteljice ili vjerske misionarke. Sude\u0107i po arhivskim materijalima o ovim statuama, biv\u0161a dru\u0161tva bila su patrijarhalno puritanska.\u00a0\u00a0\u00a0<\/span><\/p>

Iako ove statue na napuhavanje predstavljaju opskurne kulturne reference, ljudi ih i dalje vole kupiti, bave\u0107i se pritom ironi\u010dnim konzumerizmom. U\u017eivaju i u njihovom obliku i u funkciji. Ljudi ih nose i na ljetovanja, i koriste ih kao le\u017ealjke na pla\u017ei ili za kupanje u moru. S obzirom da su se elementi koji nam poma\u017eu u razumijevanja dramati\u010dno promijenili, ve\u0107ina imena heroja iz ovog istorijskog perioda, predstavljenih kroz statue, vi\u0161e nisu onakva kakva su bila.<\/span><\/p>

Stru\u010dnjaci epistemologije 21. vijeka tvrde da, uz nekoliko drugih kulturnih pokazatelja iz tog perioda, ljudi danas ne mogu ispravno ni izgovoriti – a vrlo \u010desto \u0107e i pogre\u0161no napisati \u2013 imena istorijskih li\u010dnosti iz tih vremena. S obzirom da je i jezik evoluirao, nau\u010dnici ka\u017eu da ljudi danas ne uspijevaju u potpunosti razumjeti niti se povezati sa tom kulturom.<\/span>K<\/span><\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Image: Nita Salihu Hod\u017ea \/ K2.0.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kreativni direktor: Er\u00ebmir\u00eb Krasni\u0107i & Nita Salihu Hod\u017ea.<\/b><\/p>

Dizajn: Nita Salihu Hod\u017ea.<\/b><\/p>

\u00a0<\/b><\/p>

Pisanje ove pri\u010de podr\u017eala je Rosa-Luxemburg-Stiftung Gesellschaftsanalyse und politische Bildung e.V. \u2013 Office in Bosnia and Herzegovina.<\/span><\/i><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O statuama, djedovima i pri\u010dama uhva\u0107enim u me\u0111uprostoru. \u00a0 \u0160e\u0107u\u0107i zagu\u017evanim ulicama centra Pri\u0161tine nemogu\u0107e je izbje\u0107i susresti licem u…<\/p>\n","protected":false},"author":121,"featured_media":67623,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[973],"tags":[970,372],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67819"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/121"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=67819"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67819\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":67833,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/67819\/revisions\/67833"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/67623"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=67819"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=67819"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=67819"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}