{"id":66495,"date":"2021-08-19T14:57:23","date_gmt":"2021-08-19T12:57:23","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/ne-betejen-per-mjedisin-aktivizmi-nuk-eshte-armiku\/"},"modified":"2021-09-14T14:44:49","modified_gmt":"2021-09-14T12:44:49","slug":"u-borbi-za-okolis-aktivizam-nije-neprijatelj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/u-borbi-za-okolis-aktivizam-nije-neprijatelj\/","title":{"rendered":"U borbi za okoli\u0161, aktivizam nije neprijatelj"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Borba za ambijent se nastavlja i prilago\u0111ava. <\/b><\/h4>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201e\u010ciste vode su u velikoj opasnosti jer su suprotstavljene interesima usmjerenim na njihovo iskori\u0161tavanje, poput hidroelektrana.\u201c J\u00f6rg Freyhof, biolog, 2017.<\/span><\/i><\/p>

Nejasno je za\u0161to su u februaru ove godine albanske vlasti cijelom toku rijeke Voju\u0161e odlu\u010dile garantovati status za\u0161ti\u0107ene zone. Ono \u0161to je poznato je da je ovakvoj odluci prethodila sve sna\u017enija me\u0111unarodna kampanja za za\u0161titu najve\u0107e preostale divlje rijeke u Evropi, koja se vodila pod sloganom \u201eNacionalni park Voju\u0161a \u2013 odmah\u201c.<\/span><\/p>

Punih pet godina tokom kojih se vodila freneti\u010dna kampanja, uz veliko u\u010de\u0161\u0107e civilnog dru\u0161tva koje je kombinovalo nauku i ambijentalni aktivizam kako bi sprije\u010dilo izgradnju brana na Voju\u0161i, aktivisti i predstavnici vlasti nikada se nisu pribli\u017eili stavove. Ipak, na kraju, ove dvije strane uspjele su se na\u0107i na istoj ta\u010dki, a dr\u017eavni autoriteti su odlu\u010dili za\u0161tititi rijeku.<\/span><\/p>

Kampanja za\u0161tite divljih rijeka Evrope pod sloganom \u201e<\/span>Spasimo plavo srce Evrope<\/span><\/a>\u201c, otpo\u010dela je 2012. godine uz podr\u0161ku dvije nevladine organizacije koje se bave pitanjima okoli\u0161a, RiverWatch iz Njema\u010dke i EuroNatur iz Austrije. Me\u0111utim, samo u posljednjih pet godina, zahvaljuju\u0107i anga\u017emanu doma\u0107ih partnera, one su se fokusirale na za\u0161titu rijeka Zapadnog Balkana od izgradnje hidroelektrana.<\/span><\/p>

Bitka za Voju\u0161u dobila je nove dimenzije u 2017., s dolaskom 30 evropskih nau\u010dnika koji su ispitivali centralni tok ove rijeke u kojem je bila predvi\u0111ena izgradnja brana. Ve\u0107ina odsijeka Prirodnomatemati\u010dkog fakulteta u Tirani priduru\u017eila se vi\u0161emjese\u010dnom istra\u017eivanju. I dok su po\u010detni rezultati pokazivali postojanje velike biolo\u0161ke raznolikosti, albanske vlasti odlu\u010dile su se za provokaciju i odobrile izgradnju jo\u0161 jedne brane u trenutku u kom su se de\u0161avala nau\u010dna ispitivanja.\u00a0<\/span><\/p>

\u00a0\u201eZa spas Voju\u0161e dobili smo podr\u0161ku nau\u010dnika sa razli\u010ditih univerziteta. Aktivisti, umjetnici, politi\u010dari i pravnici, predstavnici lokalnih vlasti i lokalni aktivisti bili su uklju\u010deni u kampanju\u201c, izjavio je Olsi Nika, direktor organizacije EcoAlbania, albanskog partnera u kampanji. \u201ePodaci koje smo ponudili u kampanji privukli su interes nekih bitnih medija. Uradili smo sve \u0161to je bilo mogu\u0107e; a to je bio jedan konstantan, otvoren i direktan pritisak.\u201c<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Olsi Nika i EcoAlbania, organizacija na \u010dijem \u010delu se nalazi, bili su sastavni dio me\u0111unarodne kampanje kako bi se pove\u0107ao lokalni i me\u0111unarodni anga\u017eman u spre\u010davanju izgradnje brana na Voju\u0161i, najve\u0107oj preostaloj divljoj rijeci Evrope. Fotografija: Artan Rama.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U 2018. Voju\u0161a je zadobila i me\u0111unarodnu pa\u017enju. Konvencija iz Berna, me\u0111unarodni ugovor o za\u0161titi prirode, dala je<\/span> preporuku<\/span><\/a> Albaniji da suspenduje projekte izgradnje brana na ovoj rijeci. Istovremeno i Evropski parlament<\/span> preporu\u010dio<\/span><\/a> je Albaniji da razmotri svoju strategiju obnovljive energije kako bi reducirala energetsku ovisnost zemlje o hidrocentralama.\u00a0<\/span><\/p>

Vlasti su<\/span> obe\u0107ale<\/span><\/a> da \u0107e postupiti u skladu sa preporukama, ali se u pozadini nastavile sa procedurama za provo\u0111enje potpisanih ugovora. Evropski nau\u010dnici su u Tirani, krajem 2018, predstavili rezultate svog nau\u010dnog istra\u017eivanja. Prema njihovim otkri\u0107ima, 40% prona\u0111enih vrsta nije ranije bilo otkriveno na ovoj lokaciji, a \u010dak dvije pona\u0111ene vrste nauci su do tada bile nepoznate.<\/span> Ova studija<\/span><\/a> nau\u010dno je potvrdila ekolo\u0161ki zna\u010daj netaknutog korita rije\u010dnog sistema, kao i rizik od degradacije ekosistema u slu\u010daju izgradnje brana.<\/span><\/p>

Vlasti nisu odgovarale. Grupa me\u0111unarodnih akademika u decembru 2018. tra\u017eila je sastanak sa premijerom Edi Ramom, ali su bili odbijeni. U me\u0111uvremenu su kompanije koje su trebale radile na izgradnji zavr\u0161avale proces sticanja dozvola za po\u010detak radova.\u00a0<\/span><\/p>

Nisu se samo aktivisti usprotivili vlastima. U Tirani je pro\u0161log septembra predsjednik Ilir Meta, politi\u010dki rival premijera Rame, podr\u017eao<\/span> me\u0111unarodnu nau\u010dnu konferenciju<\/span><\/a> o Voju\u0161i pod nazivom: \u201eBudu\u0107nost rijeke Voju\u0161e \u2013 izgradnja brana ili nacionalni park\u201c. \u010cak se slo\u017eio i da pozivnice za konferenciju budu podijeljene u njegovo ime.\u00a0<\/span><\/p>

Vlasti se nisu odazvale na poziv, ali se dan nakon konferencije Rama oglasio na<\/span> Twiteru<\/span><\/a> napisav\u0161i da se dijelovi Voju\u0161e progla\u0161avaju \u201enacionalnim parkom\u201c, \u0161to je kategorizacija koja onemogu\u0107ava izgradnju hidrocentrala. Ovo je bila prva javna izjava predstavnika albanskih vlasti od kada je Voju\u0161a postala me\u0111unarodno ambijentalno pitanje. \u010cinilo se da je upalila taktika aktivista da umije\u0161aju pitanje Voju\u0161e u konflikt izme\u0111u razli\u010ditih politi\u010dkih grupacija.<\/span><\/p>

\u201ePodr\u0161ka predsjednika bila je zna\u010dajna i to je cijelom slu\u010daju dalo novu dimenziju\u201c, izjavio je Ulrich Eichelmann, generalni direktor organizacije RiverWatch. \u201eIdeja da ambijentalne odluke treba donositi na osnovu nau\u010dnih podataka bila je ispravan pristup i model, to je bilo ne\u0161to \u010deme smo godinama te\u017eili.\u201c<\/span><\/p>

Me\u0111utim, u februaru ove godine, dok su se bli\u017eili op\u0161ti izbori, sadr\u017eaj pojedinih mapa Ministarstva okoli\u0161a procurio je u medije razotkriv\u0161i druge planove. Voju\u0161i nije bio zagarantovan status nacionalnog parka. Jo\u0161 gore, njen osnovni tok, du\u017e kojeg je bila predvi\u0111ena izgradnja brana, ostao je neza\u0161ti\u0107en.<\/span><\/p>

Reakcija dobrog dijela onih koji imaju neki interes u cijelom ovom pitanju bila je hitra. EcoAlbania i RiverWatch reagovali su javno. Znatan broj organizacija, doma\u0107ih i me\u0111unarodnih, potpisalo je peticiju upu\u0107enu vlastima, podsje\u010daju\u0107i ih na njihova obe\u0107anja koja su bila vazana za odr\u017eivu budu\u0107nost rijeke Voju\u0161e. Dono\u0161enjem<\/span> rezolucije<\/span><\/a>, 25. marta Evropski parlament apelovao je na albanske vlasti da \u201euspostave, \u0161to je mogu\u0107e ranije, Nacionalni park Voju\u0161a du\u017e cijelog toka rijeke\u201c. Nekoliko medija prenijelo je ovu informaciju.<\/span><\/p>

Ipak, u stilu politi\u010dkog vo\u0111stva na Balkanu, u kojem je djelovanje potaknuto koristoljubivo\u0161\u0107u, a ne uvjerenjima, igra sa predizbornim obe\u0107anjima \u010desto rezultira i nekim benefitima kada je u pitanju javni interes. Stoga su vlasti objavile<\/span> druge mape<\/span><\/a>. Ovaj put je progla\u0161eno da je korito rijeke Voju\u0161e u potpunosti za\u0161ti\u0107eno kao nacionalni park, mada nije progla\u0161eno nacionalnim parkom.\u00a0 Ovakva odrednica zna\u010di da je za\u0161tita Voju\u0161e mnogo slabija i da je njen biolo\u0161ki zna\u010daj potcijenjen. Istovremeno, ova karakterizacija pove\u0107ava \u0161anse za budu\u0107u izgradnju hidroelektrana. Tako\u0111e, najzna\u010dajnije pritoke ove rijeke, <\/span>Shushica i B\u00ebn\u00e7a<\/span>, ostale su neza\u0161ti\u0107ene. Ova odluka bila je finalna. Kako god, ne\u0161to se ipak postiglo.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Kao rezultat okoli\u0161ne kampanje, rijeka Voju\u0161a za\u0161ti\u0107ana je pod kategorijom nacionalnog parka, \u0161to je slabija kategorija od odrednice nacionalni park. Fotografija: Artan Rama.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u00a0\u201eSituacija se promijenila, a rizik od izgadnje brana se smanjio\u201c, izjavio je Eichelmann iz RiverWatcha. \u201eZahtijevali smo da se Voju\u0161a proglasi ‘nacionalnim parkom\u2019 jer je status koji joj je dodijeljen za kategoriju ni\u017ei i ne predstavlja izuzetne i jedinstvene vrijednosti ove rijeke. Ipak, i ovo je ne\u0161to i bolje je nego ni\u0161ta.\u201c<\/span><\/p>

Postom na Instagramu ovu odluku proslavio je i poznati holivudski glumac Leonardo DiCaprio, istaknuti aktivista kada je u pitanju za\u0161tita \u017eivotne sredine, i time dodatno skrenuo pa\u017enju javnosti na ovu kampanju.\u00a0<\/span><\/p>

\u00a0\u201eTokom ove kampanje otkrili smo i koristili ranije neisprobane mehanizme, poput me\u0111unarodnih konvencija ili drugih institucija globalnog upravljanja okoli\u0161em; tako\u0111e koristili smo pravo da neke slu\u010dajeve izvedemo pred sud\u201c, izjavio je Nica iz EcoAlbanije. \u201eUpravo je ovakva praksa pokazala kako aktivizam mo\u017ee dovesti u pitanje i oboriti pogre\u0161ne odluke i to ne samo kada je u pitanju za\u0161tita \u017eivotne sredine.\u201c<\/span><\/p>

Na Balkanu kampanja \u201eSpasimo plavo srce Evrope\u201c postaje regionalni pokret. Aktvnosti za\u0161tite rijeka pro\u0161irile su se na Kosovo, Sjevernu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, a i dalje. Pod motom \u201eRijeke spajaju, brane razdvajaju\u201c, zemlje Zapadnog Balkana, nekada podjeljene etni\u010dkim konfliktima, danas se ujedinjuju protiv zajedni\u010dkog neprijatelja zahvaljuju\u0107i okoli\u0161nom aktivizmu. Razvojni plan, koji su podr\u017eale Evropska komisija, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj i ostale me\u0111unarodne finansijske institucije, predvi\u0111a preko<\/span> 3400 projekata izgradnje rije\u010dnih hidroelektrana<\/span><\/a>, od kojih je tre\u0107ina predvi\u0111ena u za\u0161ti\u0107enim zonama.\u00a0<\/span><\/p>

S obzirom da ambijentalni aktivizam istra\u017euje nove puteve podr\u0161ke o\u010duvanju ograni\u010denih resursa i protivi se praksama takozvanog odr\u017eivog razvoja, on ima duplog neprijatelja. Me\u0111u neprijateljima su finansijske korporacije, \u010diji ulaga\u010di i dioni\u010dari najvi\u0161e profitiraju od kori\u0161tenja ovih resursa. Drugi neprijatelj su vlasti, koje davanje podr\u0161ke razvoju biznisa vide kao svoju moralnu obavezu.\u00a0<\/span><\/p>

U junu ove godine, nekoliko aktivista i stanovnika podru\u010dja <\/span>Dib\u00ebr<\/span> u Albaniji policija je zadr\u017eala cijela tri dana, a potom su ih jo\u0161 i<\/span> nov\u010dano kaznili<\/span><\/a>, i to samo zato \u0161to su mirno protestvovali protiv izgradnje hidrocentrale na podru\u010dju Nacionalnog parka Lura. Na Kosovu je pro\u0161le godine kompanija Kelkos – ina\u010de partner austrijske kompanije koja gradi elektrane na brojnim lokacijama Zapadnog Balkana – Shprese Loshaja, aktivistu koji se usprotivio izgradnji kaskadnih hidrocentrala na podru\u010dju Nacionalnog parka Prokletije,<\/span> tu\u017eila<\/span><\/a> za iznos od 100.000 eura.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>

Ipak, simbol otpora kada je u pitanju za\u0161tita \u017eivotne sredine su \u017eene iz Kru\u0161\u010dice (selo smje\u0161teno sjeverozapadno od Sarajeva), koja su jo\u0161 prije \u010detiri godine, uz prijetnje i nasilno opho\u0111enje policije, puna 503 dana blokirale prolaz ma\u0161inerije za izgradnju brane i time dovele do raskida ugovora o koncesiji za izgradnju dvije hidroelektrane na rijeci Kru\u0161\u010dici, koje su bile prijetnja da \u0107e selo ostati bez vode.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Iako je jezero Lura u Dib\u00ebru (Albanija) dio nacionanog parka, vlasti su du\u017e njega odobrile izgradnju hidrocentrala. Fotografija: Artan Rama.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Za stanovnike Zapadnog Balkana, podru\u010dja koje ima naslije\u0111e autoritarnog vodstva, pogled na eklo\u0161ki aktivizam i njegov razvoj kroz istoriju bi mogao biti pogre\u0161no shva\u0107en. S obzirom na nedostatak bilo kakvog aktivizma u pro\u0161losti ove regiji, ne postoji alternativa prijateljskom pristupu ekolo\u0161kog aktivizma u zapadnim demokratijama, gdje se prvi put i pojavio.\u00a0<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Korijeni aktivizma: Greenpeace<\/b><\/p>

\u00a0\u201e\u010covjek svojom slobodnom voljom ne mo\u017ee kontrolisati sunce, vjetar, mraz ili snijeg, ali ipak je sigurno da se klima polako promijenila, pobolj\u0161ala ili pogor\u0161ala usljed djelovanja \u010dovjeka\u201c, George Perkins Marsh, filolog, 30. septembar 1847., Vermont, USA<\/span><\/i><\/p>

Te\u0161ko je danas zamisliti avanturu malog ribarskog broda, koji je prije 50 godina preplovio razdaljinu od 4.000 km do Aljaskog zaliva u nastojanjima da sprije\u010di nuklearne probe koje su bile \u010dak 400 puta sna\u017enije od bombe u Hiro\u0161imi. Bio je to vrhunac hladnog rata, a svijet se, posve\u0107en trci za naoru\u017eanjem, suo\u010davao s opasnostima koje nisu bile samo ekolo\u0161ke.<\/span><\/p>

Dana 15. septembra 1971., grupa ekologa i novinara vizionara, otputovala je iz luke u Vankuveru (Kanada) do ostrva Am\u010ditka (Amchitka), Aljaska, kako bi zaustavila vojne nuklearne eksplozije SAD-a. Sa palube svoga broda, koji se nalazio u blizini testne lokacije, obratili su se svijetu putem radija: \u201eOvaj na\u0161 brod zovemo Greenpeace i to je najbolje ime koje smo uspjeli smisliti kako bismo povezali dva velika problema na\u0161eg vremena, opstanak \u017eivotne sredine i mir u svijetu\u201c, rekli su tom prilikom. \u201eSebe ne smatramo radikalima. Mi smo \u010duvari koji insistiraju na o\u010duvanju ambijenta za na\u0161u djecu i budu\u0107e generacije.\u201c<\/span><\/p>

Upavo na ovaj na\u010din otpo\u010deo je ekolo\u0161ki pokret.\u00a0<\/span><\/p>

Aktivisti Greenpeacea nisu zaustavili eksploziju, ali je ovaj doga\u0111aj poprimio me\u0111unarodni karakter, izazvav\u0161i seriju politi\u010dkih i diplomatskih reakcija protiv Sjedinjenih Dr\u017eava. Predsjednik Nixon otkazao je neke druge probe, ali se trka u naoru\u017eanju nastavila. Greenpeace je u svoje redove privukao na hiljade simpatizera, volontera i donatora, \u0161ire\u0107i aktivnosti i flotu.\u00a0<\/span><\/p>

Me\u0111utim, 1985. godine u <\/span>Aucklandu<\/span> (Novi Zeland) potonuo je najbolji brod Greenpeacea nakon eksplozije dvije mine, koje su, kako je kasnije<\/span> dokazano<\/span><\/a>, postavili agenti francuske tajne slu\u017ebe po nare\u0111enju predsjednika Fran\u00e7ois Miterranda. Francuska, koja se u tom trenutku spremala da izvr\u0161i nuklearne probe na nekoliko ostrva u Pacifiku, eliminisala je brod prije nego \u0161to su aktivisti uspjeli da im se usportive i protestuju.<\/span><\/p>

Greenpeace nije do\u0161ao niotkuda. Potaknut ranijim okolnostima i kretanjima, Greenpeace je bio odraz zajedni\u010dke hrabrosti grupe vizionara koji su \u017eeljeli za\u0161tititi planetu. U stvari, neki od aktivista na brodu, koji su kasnije osnovali Fondaciju Greenpeace, bili su inspirisani knjigom ameri\u010dke biologinje Rachel Carson \u201e<\/span>Tiho prolje\u0107e<\/span><\/a>\u201c, koja je 1962. skrenula pa\u017enju na opasnosti \u0161iroke upotrebe pesticida.<\/span><\/p>

U osvit ekonomskog procvata nakon Drugog svjetskog rata, pored rizika od proizvodnje nuklearnog oru\u017eja, okolina je bila izlo\u017eena pritisku konzumerizma, modela kapitalizma koji se oslanjao na masovnu proizvodnju hrane i rast stanovni\u0161tva. Veliko pove\u0107anje broja automobila, aviona i prate\u0107e infrastrukture pove\u0107alo je i nivo ugljendioksida koji se emituje u atmosferu.<\/span><\/p>

Nastojanja da se shvati utjecaj emisija u atmosferu uslijed ekonomskih aktivnosti, po\u010dela su mnogo prije nego \u0161to je korelacija formalno prihva\u0107ena.<\/span><\/p>

Britanski hemi\u010dar Robert Angus otkrio je ve\u0107 1872. promjenu u vremenskim prilikama zbog sagorijevanja ugljena u tvornicama odje\u0107e u sjevernoj Engleskoj. Ipak, trebalo je vi\u0161e od 140 godina nakon ove<\/span> studije<\/span><\/a> da \u010dovje\u010danstvo prizna svoj uticaj na globalno zagrijavanje. Me\u0111uvladin panel o klimatskim promjenama Ujedinjenih nacija (IPCC) 2013. godine po prvi put<\/span> je zaklju\u010dio<\/span><\/a> da je „izuzetno mogu\u0107e da je ljudski uticaj glavni uzrok primije\u0107enog zagrijavanja od sredine 20. vijeka“.<\/span><\/p>

Ovo otkri\u0107e bilo je izuzetno va\u017eno za nau\u010dno poja\u0161njenje\u00a0 pojmova koji su jo\u0161 uvijek bili neodre\u0111eni. Iz ovih nalaza proiza\u0161lo je na\u0161e zajedni\u010dko razumijevanje klimatskih promjena, globalnog zagrijavanja i ideja antropocenskog razdoblja (novi geolo\u0161ki vremenski okvir definiran masivnim utjecajem \u010dovje\u010danstva na Zemlju), kao i sam pokret za za\u0161titu \u017eivotne sredine.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Napredovanje neoliberalne politika, ja\u010danje antiglobalizacijskih pokreta uslijed \u0161irenja globalnih finansija i razvoj interneta u krajem 1990-ih, dovelo je do saveza ekolo\u0161kog aktivizma i antikapitalisti\u010dke retorike.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Osamdesetih godina 20. vijeka, britanska premijerka Margaret Thatcher provodila je novu ekonomsku politiku. Otvaranje tr\u017ei\u0161ta kontinentalnoj Evropi, u kombinaciji sa liberalizacijom finansijskih bankarskih politika, stvaralo je prilike za brz razvoj. U Americi je predsjednik Ronald Reagan vodio sli\u010dnu politiku otvaranja tr\u017ei\u0161ta, uspostavljaju\u0107i Sjevernoameri\u010dki sporazum o slobodnoj trgovini. Obaveze dr\u017eave prema socijalnim pitanjima su blijedjele. Rizik od degradacije okoli\u0161a bio je visok..\u00a0<\/span><\/p>

Pod tim uslovima, aktivisti su po\u010deli da protestuju. Nekoliko evropskih zemalja, SAD i Australija, povukle su poteze u\u010diniv\u0161i svoje dr\u017eavno zakonodavstvo izrazito agresivnim prema aktivistima za za\u0161titu okoli\u0161a. Ipak, ovaj pokret je tra\u017eio nove strategije i taktike.\u00a0<\/span><\/p>

Napredovanje neoliberalne politika, ja\u010danje antiglobalizacijskih pokreta uslijed \u0161irenja globalnih finansija te razvoj interneta krajem 1990-ih, dovelo je do saveza ekolo\u0161kog aktivizma i antikapitalisti\u010dke retorike. Brojne aktivnosti i protesti protiv korporativizacije i komercijalizacije resursa de\u0161avali su se na globalnoj razini.<\/span><\/p>

Protesti za globalnu pravdu, protiv brzog ekonomskog rasta i neoliberalne politike, zahvatili su Evropu u velikim razmjerima. Internacionalni me\u0111uvladini forumi poput G8 (Grupa osam) i G20 (Grupa dvadeset) ili kasnije Cop21 (Konferencija o klimatskim promjenama Ujedinjenih naroda 2015. u Parizu) postali su glavna meta ovih protesta.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Budu\u0107nost: prikaz ekolo\u0161ke distopije\u00a0<\/b><\/p>

\u201cAlbanija mora postati mala energetska velesila regije\u201d, biv\u0161i premijer Sali Berisha, 2011.<\/span><\/i><\/p>

Od po\u010detka novog milenijuma, zemlje G7 najve\u0107i su emiteri ugljika na planeti, dok su emisije zemalja Zapadnog Balkana, uzete zajedno, zanemarive. Jednako zanemariva za Evropu, bi\u0107e i ukupna proizvedena struja dobijena mogu\u0107om izgradnjom 3.400 hidroelektrana predvi\u0111enih za Zapadni Balkan.<\/span><\/p>

Ilustrujmo primjerom: ukupni energetski kapacitet oko 900 ugovora o izgradnji hidroelektrana, odobrenih tek u posljednjoj deceniji u Albaniji, ne dose\u017ee ni polovicu ukupnih kapaciteta svih hidroelektrana izgra\u0111enih u zemlji do 1985. godine. Ulaganje \u0107e samo na\u0161tetiti ambijentu i donijeti prihod manjoj grupi korisnika, od kojih su neki predstavnici stranih korporacija.<\/span><\/p>

U Albaniji, i u zemljama Zapadnog Balkana u cjelini, ekolo\u0161ka kriza se uglavnom odnosi na prekomjernu eksploataciju prirodnih resursa i otu\u0111enje divljih ekosistema, u korist stranih ulaganja koje financiraju razvojne banke i podr\u017eavaju dr\u017eavni poticaji. Stoga bi ekolo\u0161ka borba za za\u0161titu resursa protiv agresivnog modela kontinuiranog ekonomskog rasta, posebno u zemljama s relativno malim povr\u0161inama, trebala biti glavni fokus ekolo\u0161kog aktivizma.<\/span><\/p>

Prije nekoliko mjeseci, na proslavi svog tre\u0107eg mandata, Edi Rama je najavio cilj njegove nove vlade – da Albanija postane \u0161ampion regionalnog turizma. Sa stanovi\u0161ta distopijske ekolo\u0161ke slike koju projektuje, ovo je sli\u010dno onome \u0161to je njegov politi\u010dki protivnik Sali Beri\u0161a najavio prije deset godina pod motom: Albanija, mini energetska velesila u regionu.<\/span><\/p>

Vlada je ubrzala procedure za privatne kompanije kao na\u010din privla\u010denja ulaganja u eksploataciju prirodnih resursa. Me\u0111utim, ovo je izazvalo dodatnu zabrinutost jer je u praksi izbjegnuta odgovornost vlasti, dok je stanovni\u0161tvu negirano pravo na informacije.<\/span><\/p>

Neki stru\u010dnjaci smatraju da podjela odgovornosti izme\u0111u dr\u017eave i privatnih partnera pokazuje nedostatak nadzora. Ekonomija, nauka koja ispituje stepen iskori\u0161\u0107enosti prirodnih resursa, dokazala je da je kapital sposoban da djeluje \u010dak i u odsustvu restriktivnih mjera. Odluka o prebacivanju odgovornosti na privatna preduze\u0107a ograni\u010dava mogu\u0107nosti vlade da sprovodi uskla\u0111ivanje sa standardima za\u0161tite \u017eivotne sredine.<\/span><\/p>

\u00a0\u201eTo su vi\u0161e planovi potro\u0161nje nego politike za odr\u017eavanje standarda“, rekao je Klodian Ali, nezavisni albanski stru\u010dnjak za upravljanje okoli\u0161em. \u201cModel koji je na djelu poti\u010de potro\u0161nju energije za proizvodnju jo\u0161 vi\u0161e energije, za slu\u017eenje ekonomiji. Zahvaljuju\u0107i ovoj ekonomiji, mo\u017eemo proizvoditi jo\u0161 vi\u0161e energije za podr\u0161ku drugoj ekonomiji, \u010dak i ve\u0107oj, i tako u nedogled.“<\/span><\/p>

No, pritisak na resurse rezultirao je pojavom novih ekolo\u0161kih pokreta koji se oslanjaju na zajednicu.\u00a0<\/span><\/p>

Na \u010delu protesta nisu uvijek ekolozi ili takozvani stru\u010dnjaci za za\u0161titu okoli\u0161a, ve\u0107 sami stanovnici \u010diji su lokalni resursi ugro\u017eeni. Iako manji po brojnosti, oni se \u010desto odr\u017eavaju, a neki zavr\u0161avaju fizi\u010dkim sukobima.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
U 2016. godini organizovan je veliki broj protesta u sklopu kampanje \"Ne diraj mi Valbonu\" koja se protivila izgradnji hidroelektrana na rijeci Valboni u Nacionalnom parku Fotografija: Artan Rama.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Rijeka Valbona smatrana je nedodirljivom i njena neukro\u0107ena priroda postala je dio svijesti naroda.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U Valboni, na sjeveru Albanije, zajednica je protestovala protiv izgradnje hidroelektrana u Nacionalnom parku. Stanovnici su se sami organizovali i njihovi protesti su se pro\u0161irili na Tiranu. Rijeka Valbona smatrana je nedodirljivom i njena neukro\u0107ena priroda postala je dio svijesti naroda.<\/span><\/p>

Premijer Rama poku\u0161ao se opravdati tvrdnjom da su ugovori dodijeljeni prije nego \u0161to je do\u0161ao na vlast, ali su mediji ba\u0161 u tom razdoblju izvijestili da su u Valboni planirane jo\u0161 tri hidroelektrane, od kojih \u0107e jedna biti unutar za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja. Catherine Bon (Bohne), Amerikanka koja se zaljubila u Valbonu i tamo se doselila prije gotovo dvije decenije, pomogla je u vo\u0111enju ovog protesta. Ubrzo ju je zbog klevete<\/span> tu\u017eila<\/span><\/a> gra\u0111evinska kompanija koja je pobijedila na tenderu za izgradnju brane. Kompanija je tra\u017eila 150.000 eura od\u0161tete.<\/span><\/p>

Drugi stanovnici su protekle tri godine protestovalii protiv izgradnje hidroelektrana na potoku <\/span>Zall-Gjo\u00e7aj,<\/span> koji je dio Nacionalnog parka Lura. Do sada je policija zaustavila demonstrante vi\u0161e od \u010detiri puta, dok se ilegalni radovi na teritoriji parka nastavljaju.<\/span><\/p>

Tokom 2020. godine protestni skupovi su prekinuti zbog pandemije COVID-19, ali je sprovo\u0111enje ugovora o koncesijama nastavljeno – ne samo za kori\u0161tenje vodnih resursa, ve\u0107 i za kori\u0161tenje drugih prirodnih resursa. U uslovima <\/span>lockdowna<\/span><\/i>, ekolo\u0161ke vlasti nastavile su odobravati zahtjeve za gra\u0111evinske dozvole, odlu\u010duju\u0107i u korist preduze\u0107a, iako je u nekim slu\u010dajevima nedostajala uklju\u010denost javnosti.\u00a0<\/span><\/p>

Ograni\u010denja zbog koronavirusa kombinovana su s drugim zakonskim ograni\u010denjima, zbog nedosljednosti izme\u0111u Krivi\u010dnog zakona i Ustava.<\/span><\/p>

\u201ePolicija je \u010desto koristila zakonsku klauzulu ‘dobijanje dozvole od nadle\u017enog organa’, brkaju\u0107i je sa ‘pravom na najavu’\u201c, rekao je advokat Dorian Matlija, izvr\u0161ni direktor nevladine organizacije Pravni centar Res Publica. \u201eZakon sam po sebi nije jasan, \u0161to je dovelo do toga da su neki protesti bili selektivno zabranjeni.\u201c<\/span><\/p>

Zaista, ono \u0161to je bilo dozvoljeno jednim zakonom bilo je zabranjeno drugim. Prema<\/span> Krivi\u010dnom zakonu<\/span><\/a>, za skupove je potrebno prethodno odobrenje, dok prema<\/span> Zakonu o skupovima<\/span><\/a>, podnosioci zahtjeva koji planiraju da organizuju javne skupove moraju samo obavijestiti nadle\u017ene.<\/span><\/p>

U maju je<\/span> Ustavni sud<\/span><\/a> ukinuo \u201eobavezu\u201c<\/span><\/a> dobijanja dozvole od nadle\u017enog tijela u korist \u201enajave\u201c, \u0161to je korak naprijed ka ve\u0107oj slobodi okupljanja. Ipak, ovo nije odluka koja odmah stupa na snagu, tako da \u0107e morati da pro\u0111e \u0161est mjeseci prije nego protesti prestanu biti <\/span>a priori <\/span><\/i>ograni\u010deni te postanu prihva\u0107eni kao pravo.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ekolo\u0161ki pokret primorao je vlade nekih zemalja Zapadnog Balkana da preispitaju ugovore o koncesiji za izgradnju malih hidroelektrana i ograni\u010de financijske poticaje, ali zasad nema jasnih rezultata. U Albaniji je Ministarstvo energetike zapo\u010delo proces ocjenjivanja postoje\u0107ih ugovora, ali vlada zaklju\u010dke dr\u017ei u tajnosti.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

\u201ePokreti protiv izgradnje hidrocentrala na Balkanu postaju najja\u010di pokreti civilnog dru\u0161tva u Evropi\u201c, izjavio je Eichelmann iz RiverWatcha. \u201eEkolo\u0161ki pokret okuplja sve vi\u0161e ljudi. Stoga oni ne \u0161tite samo okoli\u0161, nego \u0161tite i zemlju od korupcije.\u201c<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U me\u0111uvremenu u Crnoj Gori postoji bojazan da \u0107e se proces revizije ovih ugovora koristiti samo za nano\u0161enje \u0161tete politi\u010dkim protivnicima. Na Kosovu, nedavno<\/span> objavljeni<\/span><\/a> stru\u010dni izve\u0161taj Ministarstva \u017eivotne sredine i prostornog planiranja utvrdio je nepravilnosti i povrede zakona pri izdavanju dozvola privatnim kompanijama za kori\u0161tenje vodnih puteva, ali do sada nijedna od ovih dozvola nije opozvana.<\/span><\/p>

\u201ePokreti protiv izgradnje hidrocentrala na Balkanu postaju najja\u010di pokreti civilnog dru\u0161tva u Evropi\u201c, izjavio je Eichelmann iz RiverWatcha. \u201eEkolo\u0161ki pokret okuplja sve vi\u0161e ljudi. Stoga oni ne \u0161tite samo okoli\u0161, nego \u0161tite i zemlju od korupcije.\u201c<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Kako upravljati ekolo\u0161kim protestima?<\/b><\/p>

„Aktivizam zna\u010di djelovanje!“ Arben Kola, aktivista iz Albanije<\/span><\/i><\/p>

Uklju\u010divanje ekolo\u0161kog aktivizma u protestnu politiku datira iz kasnih 1960-ih. Starije organizacijske prakse imale su hijerarhijsku formaciju odozgo prema dole. Ove organizacije bile su bogate resursima i njihovo djelovanje sezalo je preko granica. U me\u0111uvremenu, novi pokreti, uglavnom u vidu bazi\u010dnih lokalnih grupacija, imaju tendenciju da budu jo\u0161 radikalniji, podsti\u010du\u0107i rastu\u0107u gra\u0111ansku neposlu\u0161nost.<\/span><\/p>

U Albaniji neki aktivisti misle da duga zadr\u017eavanja u policiji, nov\u010dane kazne, kazne u vidu dru\u0161tveno korisnog rada koje izri\u010de krivi\u010dni sud, kampanje ocrnjivanja i \u010desta upotreba Krivi\u010dnog zakona protiv njih, slu\u017ee zajedni\u010dkim interesima dva saveznika: vlade i finansijskih korporacija. Naravno, ovakvi postupci doveli su do o\u010diglednog porasta radikalnijeg lokalnog ekolo\u0161kog aktivizma u pore\u0111enju s tradicionalnijim oblicima. No, iako nezavisniji, ovaj lokalni aktivizam nije nu\u017eno nasilan u svom porijeklu.<\/span><\/p>

\u201ePridru\u017eio sam se mre\u017ei volontera sa \u017eeljom da ostanem \u0161to dalje od organizacija\u201c, izjavio je Arben Kola, aktivista iz <\/span>Shishtaveca u blizini Kuk\u00ebsa<\/span>. \u201eNeki od njih zlouptrijebili su volonterizam. Velika ve\u0107ina tro\u0161i vi\u0161e novca i provodi vi\u0161e svoga vremena na radionicama nego na terenu.\u201c<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Arben Kola je dio novog vala ambijentalnog aktivizma, kojim se nastoje organizovati lokalne grupe. Fotografija: Artan Rama.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

\"Ako nam trebaju rukavice, prevoz ili vre\u0107e, ljudi nam pomognu\u201c, ka\u017ee Kola.<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

On nosi tradicionalnu narodnu kapu i majice sa nacionalnim simbolima, spajaju\u0107i ljubav prema prirodi i patriotizam. Kao iskusan turisti\u010dki vodi\u010d, Arben je proputovao cijelu zemlju, upoznaju\u0107i turiste sa magi\u010dnom divljinom albanske prirode. On je sveprisutni aktivista koji ima jedinstven pristup.<\/span><\/p>

Njegovi saradnici su dekani fakulteta sa diplomama iz oblasti nauke, ekonomisti i nastavnici, in\u017einjeri i studenti. Oni se sakupljaju na razli\u010ditim mjestima kako bi protestovali protiv zaga\u0111ivanja, bilo da je rije\u010d o neadekvatnom tretmanu otpada ili prekomjernom kori\u0161tenju resursa. Hijerarhija je u ovom slu\u010daju zamijenjena mre\u017eom koordinatora. Odluke se donose na bazi \u0161irokog konsenzusa. Slu\u017ee\u0107i se dru\u0161tvenim mre\u017eama, koordinatori ovog pokreta organizuju sedmi\u010dne aktivnosti u korist ekolo\u0161kih akcija.\u00a0<\/span><\/p>

\u201eObra\u0107amo se javnosti putem na\u0161ih li\u010dnih profila. Ako nam trebaju rukavice, prevoz ili vre\u0107e, objavimo sve zahtjeve javno na mre\u017eama prije same aktivnosti i ljudi nam pomognu\u201c, ka\u017ee Kola. \u201eAko nam neko \u017eeli dati novac kako bismo pokrili tro\u0161kove odre\u0111ene aktivnosti, mi ga prihvatamo. Reakcija javnosti je do sada bila dobra i to je za nas jako inspirativno.\u201c<\/span><\/p>

Sli\u010dan napor sprovodi se i u <\/span>Laknasu<\/span>, sjeverno od Tirane. Ve\u0107 neko vrijeme grupa mladih ljudi, prete\u017eno \u017eena, podr\u017eava lokalno stanovni\u0161tvo u borbi investitora kako bi za\u0161titili zelene povr\u0161ine oko svojih ku\u0107a. Prethodno je ista grupa ljudi podr\u017eala jednu drugu zajednicu koja je protestovala protiv izgradnje hidroelektrana u <\/span>Mirditi<\/span>.\u00a0<\/span><\/p>

\u00a0\u201eMi podr\u017eavamo stanovni\u0161tvo. Ve\u0107ina nas \u017eivi ovdje. Mi smo mladi i \u017eelimo pomo\u0107i starijima\u201c, ka\u017ee Diana Malaj, jedna od osniva\u010dica ove grupe. \u201eU Laknasu neki investitori \u017eele posje\u0107i \u0161umu kako bi izgradili klaonicu, a op\u0161tina ne podr\u017eava stanovnike.\u201c<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
U januaru 2019., stanovnici Zall-Gjo\u00e7aja i ostali aktivisti protestovali su protiv izgradnje hidroelektrane na seoskom potoku, koji je sastavni dio Nacionalnog parka Lura, na kojem se usprkos trogodi\u0161njim protestima radovi nastavljaju Fotografija: Artan Rama.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ve\u0107ina stanovnika Laknasa do\u0161la je na ovo mjesto prije tridesetak godina. Lokaciju na kojoj je planirana izgradnja klaonice koristila su djeca za kampovanje. Vremenom, dok je populacija Laknasa rasla, priroda je tako\u0111e bujala i sada, nakon 30 godina, du\u017e obala rijeke narasla je prelijepa \u0161uma koju stanovnici ovog mjesta nazivaju \u201eDrve\u0107e Bruke\u201c. Za njih, ova \u0161uma je ne\u0161to \u0161to ih direktno vezuje za nedavnu pro\u0161lost.<\/span><\/p>

Malaj, nedavno licencirani advokat, zajedno sa Aurorom Leka, suosniva\u010dicom grupe, uspostavio je Pravni centar Kujri, koji zajednici nudi besplatnu pomo\u0107 za pitanja dru\u0161tvene i ekolo\u0161ke jednakosti.\u00a0<\/span><\/p>

Kujri, ina\u010de stara <\/span>albanska<\/span> rije\u010d koja ozna\u010dava javno dobro i koja se spominje u <\/span>Kanunu Lek\u00eb Dukagjinija<\/span>, mogao bi slu\u017eiti budu\u0107im zajednicama u za\u0161titi njihovog zajedni\u010dkog prostora.\u00a0<\/span><\/p>

U me\u0111uvremenu, u 2019.<\/span> Rural Observer<\/span><\/a>, organizacija koja je posve\u0107ena za\u0161titi zajednica od posljedica ekstraktivne industrije i hidroelektrana, podr\u017eala je lokalne zajednice u \u010detiri albanske regije.<\/span><\/p>

Projekat koji je osnovala Evropska unija imao je za cilj pobolj\u0161anje transparentnosti i odgovornosti dr\u017eavnih organa i privrednika koji koriste prirodne resurse. Neke zajednce su vidjele projekat kao jedino sredstvo koje je moglo za\u0161tititi resurse od korporativne agresije.<\/span><\/p>

Tokom dvije godine projekat je uklju\u010dio veliki broj u\u010desnika koji su zainteresovani za ishod. Stru\u010dnjaci, novinari, pravnici, aktivisti i obi\u010dni anga\u017eovani gra\u0111ani, organizovali su forume i radionice, izgradili<\/span> online platforme<\/span><\/a> s mno\u0161tvom informacija i uradili promotivne intervjue na glavnim i lokalnim televizijama.<\/span><\/p>

Malo prije zavr\u0161etka projekta, otkrili su i dokumentovali izgradnju hidroelektrane na teritoriji Nacionalnog parka Shebenik-Jablanica u isto\u010dnoj Albaniji, na granici sa Sjevernom Makedonijom. Ovo je bio alarmantan slu\u010daj, jer izgradnja hidroelekrana nije dozvoljena u nacionalnom parku. Sve \u0161to je trebalo uraditi bilo je da se podnese tu\u017eba u ime stanovni\u0161tva.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\u010cak ni Nacionalni park Shebenik-Jablanica u isto\u010dnoj Albaniji nije uspio izbje\u0107i izgradnju hidrocentrala, usprkos mobilizaciji i protestima stanovni\u0161tva i aktivista. Fotografija: Artan Rama.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ali tu\u017eba nije ura\u0111ena. Ugovor s advokatima i projektni ugovor zavr\u0161avali su se tih dana, a sudske procedure trajale bi nekoliko mjeseci, tako da nije bilo dovoljno vremena. Vo\u0111e projekta nisu poku\u0161ali produ\u017eiti ugovor. Ovo pitanje je napu\u0161teno, a hidrocentrala je izgra\u0111ena, i do danas nelegalno proizvodi struju.<\/span><\/p>

\u201eOrganizacije se mogu kretati u odre\u0111enim okvirima i njihove aktivnosti \u010desto su uslovljene sve ja\u010dim birokratskim \u0161emama donatora\u201c, izjavila je Ermelinda Mahmutaj, izvr\u0161na direktorica EDEN-a, Centra za ambijentalni razvoj, obrazovanje i umre\u017eavanje.<\/span><\/p>

\u201eIako aktivizam ostaje individualna moralna odgovornost, vjerujem da izrada izvje\u0161taja i dokumenata ne bi trebala postati krajnji cilj, jer to mo\u017ee ugroziti djelotvornost akcije.\u201c<\/span><\/p>

Agencija za podr\u0161ku civilnom dru\u0161tvu, javna bud\u017eetska institucija koja promovi\u0161e odr\u017eivi razvoj\u00a0 ovog sektora, distribuirala je oko bilion albanskih leka (oko 10 miliona eura) finansijske pomo\u0107i u 10 godina. Ali, ekolo\u0161ki projekti koji su dobili podr\u0161ku nisu bili brojni i nisu ostvarili veliki uticaj. Niti jedan projekat niti organizacije koje su ih provodile nisu bili zna\u010dajni, barem ne u pore\u0111enju sa ekolo\u0161kim pitanjima koja se u \u0161irem kontekstu smatrana relevantnima.\u00a0<\/span><\/p>

Pregledom<\/span> podataka<\/span><\/a> koje je Agencija dala javnosti na uvid mo\u017ee se ustanoviti da niti jedan individualac ni neformalna grupa nisu nikada primili pomo\u0107 od Agencije.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Tehnologija i novi izazovi aktivizma\u00a0<\/b><\/p>

„Ne, ne, ne poznajem te jer nismo prijatelji na Facebooku.“ Poruka na Whatsappu, 2017.<\/span><\/i><\/p>

Ekolo\u0161ka kriza postala je globalno pitanje. I sam ekolo\u0161ki pokret postao je jednako globalan. Naravno, ne bismo danas bili na ovom mjestu bez podr\u0161ke medija. Mediji su bili glavni instrument u oblikovanju mi\u0161ljenja i uticaja na podizanje svijesti o okoli\u0161u. U posljednje dvije decenije ni\u0161ta se nije br\u017ee i vi\u0161e promijenilo od proizvodnje i \u0161irenja informacija. Dakle, u odre\u0111enom smislu, dinamika ekolo\u0161kog pokreta tako\u0111e je proizvod ovog pritiska.<\/span><\/p>

Ali ba\u0161 kao i sa ekolo\u0161kim krizama, u kojima konzumerizam vodi ka neadekvatnom upravljanju resursima, i u medijima konzumerizam vijesti ne garantuje objektivno izvje\u0161tavanje.<\/span><\/p>

Istra\u017eivanjem o medijskom izvje\u0161tavanju o ekolo\u0161kim pitanjima koje je sprovela EcoAlbanija, ustanovljeno je da su tokom 2018., ekolo\u0161ka pitanjima u centralnim informativnim emisijama i u vode\u0107im medijima bila rijetka.\u00a0<\/span><\/p>

Do danas, niti jedna albanska informativna redakcija nema specijalizovane novinarske izvje\u0161taje vezane isklju\u010divo za ekolo\u0161ka pitanja. Uredni\u010dka politika i dalje daje prednost tabloidnom izvje\u0161tavanju i crnoj hronici, stavljaju\u0107i u drugi plan izvja\u0161tavanje o krizi resursa.\u00a0<\/span><\/p>

Nove medijske tehnologije imaju o\u010digledne prednosti, ali istovremeno su stvorile i neke probleme za aktiviste.\u00a0<\/span><\/p>

Provo\u0111enje medijske komunikacijske strategije u praksi, naro\u010dito na dru\u0161tvenim mre\u017eama, mo\u017ee rezultirati gubitkom fokusa, \u0161to mo\u017ee ugroziti postizanje ciljeva i degradirati proteste. Uspjeh u zadobijanju medijske pa\u017enje ne treba biti vi\u0111en kao znak uspjeha, ve\u0107 vi\u0161e kao posljedica uspjeha.<\/span><\/p>

Urednik relativno popularne informativne platforme u Tirani nije sprije\u010dio svoje reportere da izvje\u0161tavaju o aktivnostima u odbranu rijeka, koje su se odvijale na centralnom gradskom trgu (prema modelu aktivizma), ali ih je savjetovao da se izrugaju organizatorima doga\u0111aja. Ovaj stav odra\u017eava percepciju javnosti da neke organizacije vide aktivizam kao sredstvo za samopromociju, a ne za rje\u0161avanje problema. Aktivizam se ne smije pretvoriti u marketin\u0161ku strategiju.<\/span><\/p>

Druga razo\u010daravaju\u0107a okolnost mo\u017ee biti stvaranje la\u017ene iluzije; \u201elajkovi\u201c na dru\u0161tvenim medijima ne zna\u010de nu\u017eno da \u0107e se mnogi fizi\u010dki pridu\u017eiti na terenu. Dalje, dru\u0161tvene mre\u017ee mogu na\u0161koditi aktivistima, jer njihove izjave i postovi kojima se podi\u017ee svijest, mogu iskoristiti kompanije i policija protiv njih, a mogu se koristiti i kao dokazni materijal na sudu.<\/span><\/p>

U Tirani je 2016. godine tu\u017eila\u0161tvo na sudu koristilo li\u010dne postove nekih aktivista o odbrani Velikog parka u Tirani kao dokaz protiv njih. Na Kosovu, KelKos Energy Ltd. tu\u017eio je 2020. aktiviste Adriatika Gacaferrija i Shpresu Loshaja zbog njihovog stava protiv izgradnje hidroelektrana u Nacionalnom parku Prokletije. Tu\u017eioci su koristili objave aktivista na njihovim li\u010dnim Facebook profilima i predstavili ih kao dokaz u tu\u017ebi, tra\u017ee\u0107i od\u0161tetu od vi\u0161e hiljada eura.<\/span><\/p>

No, i pored velike i aktivne rasprave o relativnoj korisnosti dru\u0161tvenih mre\u017ea, one se uspje\u0161no koriste za \u0161irenje ekolo\u0161kih poruka i slu\u017ee kao zvu\u010dnik za aktiviste, bez obzira ne rizik od neta\u010dnosti i manipulacije.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Posljednjih godina ekolo\u0161ki aktivizam pro\u0161irio se na brojna pitanja, uklju\u010duju\u0107i i ovu grupu aktivista u Tirani koji su 2016. godine protestovali protiv op\u0161tinskih planova da jednu \u0161umu pretvore u urbani park Fogofrafija: Artan Rama.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U drugu ruku, nova virtuelna generacija stvorila je platformu za razvoj alternativnog novinarstva, takozvanog novinarstva \u201egra\u0111anina pojedinca\u201c, \u0161to je i same aktiviste od korisnika transformisalo u producente.<\/span><\/p>

Na primjer, 2016. godine grupa aktivista protestovala je 77 dana protiv op\u0161tinskog plana da jednu \u0161umu pretvori u urbani park. Brane\u0107i ovu zelenu povr\u0161inu, aktivisti su uposlili jednog demonstranta da neprekidno snima video materijal koji je u\u017eivo emitovan na dru\u0161tvenim mre\u017eama i putem tradicionalnih medija.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Okoli\u0161: sva\u010dija stvar<\/b><\/p>

„U kapitalisti\u010dkim zemljama, prioritet vlade kada je rije\u010d o ambijentalnoj politici i drugim oblastima je da usre\u0107i korporativne investitore.\u201c John Dryzek, profesor politi\u010dke teorije, 1997.<\/span><\/i><\/p>

Borba za okoli\u0161 i aktivnosti vezane za zelenu politiku slijedile su zajedni\u010dki put od samog po\u010detka ekolo\u0161kog pokreta. Ali zeleno upravljanje nije postalo prihvatljivo sve dok se na horizontu nije pojavilo alternativno tr\u017ei\u0161te.<\/span><\/p>

Ujedinjene nacije su 1992. godine u Rio de Janeiru organizovale Samit planete Zemlje. Na ovoj je konferenciji koncept \u201e<\/span>odr\u017eivog razvoja<\/span><\/a>\u201c, inkluzije okoli\u0161nog potencijala u neoliberalne ekonomske politike, prvi put u\u0161ao u \u0161iru upotrebu. To je u praksi samo slu\u017eilo ja\u010danju destruktivne ekonomske politike na \u0161tetu okoli\u0161a.<\/span><\/p>

Stvorila se impresija da je otvaranje tr\u017ei\u0161ta i finansijska liberalizacija dosljedna i \u010dak neophodna u za\u0161titi ambijenta. Dogovor u Kjotu 1997., koji je predstavljao nastavak konferencije u Rio de Janeiru, poslu\u017eio je kao \u017eari\u0161te za otvaranje puta za stvaranje tr\u017ei\u0161ta alternativne energije.<\/span><\/p>

Stvaranjem ekolo\u0161ki prihvatljivog imid\u017ea u ime borbe protiv klimatskih promjena, takozvano „zeleno upravljanje“ generiralo je nova tr\u017ei\u0161ta za ja\u010danje korporacija putem \u0161ema javno-privatnog partnerstva.\u00a0<\/span><\/p>

Sve je kulminiralo 2015. \u201e<\/span>Pari\u0161kim sproazumum<\/span><\/a>\u201c, kada je ve\u0107ina zemalja (osim Kine, Turske, Irana i nekolicine drugih) dala obe\u0107anje da \u0107e sprije\u010diti da se prosje\u010dna globalna temperatura pove\u0107a za vi\u0161e od 2\u00b0C iznad nivoa iz predindustrijskog perioda.<\/span><\/p>

Promovisanjem ekolo\u0161kog obrazovanja i organskih proizvoda, zeleno globalno upravljanje prilago\u0111ava se pona\u0161anju ekologa, koje prijeti da zadominira ekolo\u0161kim pitanjem. Rje\u0161avanje situacija odozgo prema dolje oslabilo je ekolo\u0161ke akcije i demotivisalo civilno dru\u0161tvo u za\u0161titi zajedni\u010dkih dobara.<\/span><\/p>

Krajem juna ove godine ministarstva okoli\u0161a Kosova i Albanije sprovela su zajedni\u010dki akciju \u010di\u0161\u0107enja plasti\u010dnog otpada u mjestu Vermica, u blizini granice izme\u0111u ove dvije dr\u017eave. Ministarstva dvaju zemlja privukla su aktiviste i dala sop\u0161tenja za medije.<\/span><\/p>

„Akcije \u010di\u0161\u0107enja se neophodne jer njeguju ekolo\u0161ku svijest gra\u0111ana\u201c, izjavio je Mahmutaj iz ekolo\u0161ke organizacije EDEN. \u201eAli, akcije koje organizuju vlade su iznimno sumnjive i slu\u017ee drugim propagandnim svrhama. Mo\u017eda time poku\u0161avau prikriti vlastitu odgovornost za takvu situaciju?\u201c\u00a0<\/span><\/p>

Aktivista Arben Kola sli\u010dno razmi\u0161lja. \u201eZadatak vlade je da sprovodi zakon, a ne da se upu\u0161ta u demagogiju\u201d, rekao je. \u201eMi se i nalazimo u ovako haoti\u010dnoj situaciji, najprije usljed lo\u0161eg upravljano otpadonm koji sprovode dr\u017eavni organi.\u201c\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Druga osporavana ideja o ekolo\u0161kim akcijama je stav da su pitanja za\u0161tite okoli\u0161a \u010disto tehni\u010dka.\n<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

I zaista, koriste\u0107i ovu taktiku ozelenjavanja, albanski ministar okoli\u0161a izgradio je svoj ekolo\u0161ki imid\u017e kao rijetki drugi prije njega. Svakog vikenda, sa svojim PR timom, odlazi na u\u0161\u0107a rijeka prepuna deponija plastike, \u010disti lijepe, ali zaga\u0111ene pla\u017ee, otvara gostionice u ruralnoj divljini ili do\u010dekuje i ispra\u0107a avione sa stranim turistima koji, prema njegovim rije\u010dima, silno \u017eele otkriti \u010darobne tajne koje nudi djevi\u010danska Albanija.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

No, vladina propaganda povezivanja zelenog vokabulara s navodno zelenim praksama samo je jedan od njenih ciljeva. Druga propagandna korist vezana je za prikrivanje odgovornosti putem dezinformacija, \u0161ire\u0107i zabludu da pobolj\u0161anje situacije zahtijeva podizanje svijesti javnosti, dok se pri tome zaboravlja odgovornost vlasti za nastalu situaciju.<\/span><\/p>

Druga osporavana ideja o ekolo\u0161kim akcijama je stav da su pitanja za\u0161tite okoli\u0161a \u010disto tehni\u010dka. Taj argument podr\u017eavaju uglavnom birokrati, a nerijetko i dio civilnog dru\u0161tva, kojeg predstavljaju tehni\u010dari koji djeluju u konvencionalno strukturiranim ekolo\u0161kim organizacijama.<\/span><\/p>

Promovisanje ovakvog stanovi\u0161ta po pitanjima okoli\u0161a u javnoj raspravi ima nekoliko svrha. Prvo, time se nastoji u\u010diniti netransparentnim dono\u0161enje odluka o okoli\u0161u; drugo, nastoje se o\u010duvati ekskluzivne privilegije nadmo\u0107i stru\u010dnjaka; i tre\u0107e, nastoji se potkopati ekolo\u0161ko pitanje isklju\u010divanjem aktivista iz bitke za okoli\u0161.<\/span><\/p>

Iako su pokretu za za\u0161titu okoli\u0161a potrebni nau\u010dni podaci, njegov fokus je dru\u0161tveni. Tranzicija ambijenta u ambijentalizam odra\u017eava odnos \u010dovjeka i prirode. Okoli\u0161 ne bi trebao da slu\u017ei uskim interesima, ve\u0107 da bude u korist cijelog dru\u0161tva. U propagandnoj strategiji ozelenjavanja, okoli\u0161 se smatra „tehni\u010dkim pitanjem“ za neke birokrate, dok se u birokratskoj administrativnoj praksi vidi kao prilika za ja\u010danje tr\u017ei\u0161ta u korist korporacija.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Crvena \u0161ifra za \u010dovje\u010danstvo<\/b><\/p>

\u201e\u0160to vi\u0161e saznajemo o klimatskim promjenama, imamo vi\u0161e razloga za brigu.\u201c Mark Hovden (Howden), podpredsjednik Me\u0111unarodnog panela o klimatskim promjenama, IPCC, 2021.<\/span><\/i><\/p>

Planeta se zagrijava usljed djelovanja ljudi. Najnoviji<\/span> izvje\u0161taj<\/span><\/a> Me\u0111uvladinog panela o klimatskim promjenama Ujedinjenih nacija (IPCC), objavljen po\u010detkom avgusta ova godine, donosi jasan zaklju\u010dak da temperatura raste. Generalni sekretar UN-a Ant\u00f3nio Guterres izjavio je da je ovaj izvje\u0161taj \u201ecrvena \u0161ifra za \u010dovje\u010danstvo\u201c.<\/span><\/p>

IPCC je izrazio optimizam u pogledu promovisanja i pru\u017eanja podr\u0161ke vladama u kori\u0161tenju obnovljive energije. Isti optimizam pokazao je i ameri\u010dki predsjednik Jo Bajden (Joe Biden) ranije ove godine, kada je zatra\u017eio od lidera ameri\u010dke automobilske industrije da do 2030. polovinu prodaje njihovih automobila \u010dine elektri\u010dna vozila. On je \u010dak potpisao izvr\u0161nu naredbu tra\u017ee\u0107i podr\u0161ku vlade u postizanju ovog cilja.<\/span><\/p>

U praksi, retorika o obnovljivoj energiji prati jednu drugu dinamiku. \u010cini se da \u0107e korporacije i finasijske grupacije koristiti taktiku usporavanja ekolo\u0161kih mjera.<\/span><\/p>

Ekolo\u0161ka kriza je globalna i iziskuje globalnu saradnju. Namjera je da podaci IPCC-a dopru do mnogo \u0161ire javnosti od donosilaca odluka. Na isti na\u010din, terenske akcije aktivista za za\u0161titu ambijenta mogu poslu\u017eiti IPCC -u poma\u017eu\u0107i im da shvate kako \u0161ira javnost gleda na njihove nalaze.<\/span><\/p>

Danas, kada se sve \u010dini tako nestabilno, kada su razmjere ekolo\u0161ke krize tako ozbiljne, ekolo\u0161ki aktivisti predstavljaju snagu na koju treba ra\u010dunati. Nastojanja vlada da kriminaliziraju ekolo\u0161ke aktiviste, kao i poku\u0161aj preuzimanja ovlasti i sloboda organizacija, predstavljaju ozbiljnu prijetnju ekosistemima, ba\u0161 kao i njihovo teku\u0107e fizi\u010dko uni\u0161tavanje.<\/span><\/p>

Ipak, jedna stvar je jasna. Aktivisti su jedini koji za sada nastavljaju odbijati, \u010desto i radikalno kroz direktne akcije, propagandu zelenog upravljanja. Oni su i dalje na ulicama, u \u0161umama i na jezerima, uz zajednice, nasuprot birokrata i korporacija, u ime jednakosti i pravde u za\u0161titi ambijenta, za\u0161titi resursa i pro\u0161losti, za svoju zemlju i za generacije koje \u0107e do\u0107i.<\/span><\/p>

Fotografija na naslovnici: Artan Rama.<\/b><\/p>

Pisanje ovg teksta podr\u017eala je organizacija Rosa-Luxemburg-Stiftung Gesellschaftsanalyse und politische Bildung e.V. \u2013 kancelarija u Bosni i Hercegovini.<\/span><\/i><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Borba za ambijent se nastavlja i prilago\u0111ava. \u201e\u010ciste vode su u velikoj opasnosti jer su suprotstavljene interesima usmjerenim na njihovo…<\/p>\n","protected":false},"author":409,"featured_media":65790,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[973],"tags":[419],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66495"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/409"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=66495"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66495\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":66500,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/66495\/revisions\/66500"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/65790"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=66495"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=66495"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=66495"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}