{"id":64051,"date":"2021-06-10T13:58:54","date_gmt":"2021-06-10T11:58:54","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/the-ghosts-of-privatization\/"},"modified":"2021-06-11T10:09:30","modified_gmt":"2021-06-11T08:09:30","slug":"duhovi-privatizacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/duhovi-privatizacije\/","title":{"rendered":"Duhovi privatizacije"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Obe\u0107anje vlade da \u0107e preokrenuti proces privatizacije na Kosovu nai\u0161lo na podjednak broj problema i \u0161ansi.<\/b><\/h4>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U centru Pri\u0161tine, uspavana lepotica i\u0161\u010dekuje prestrojavanje koje \u0107e okon\u010dati njen dugoro\u010dni ko\u0161mar sa\u010dinjen od zaborava. Visoke zidine nekada\u0161njeg bioskopa Kino Rinia, nekada prozora u svet za generacije ro\u0111ene posle pedesetih godina, danas li\u010de na nepomi\u010dni skelet u vegetativnom stanju koji se nada \u010dudu.<\/span><\/p>

Tragovi ovog zaboravljenog blaga u gradskom centru, koje je sada obu\u010deno u gigantsku reklamu za supermarket, nisu jedinstveni u svojoj borbi za pam\u0107enje, pre\u017eivljavanje ili \u010dak ponovno ro\u0111enje. Kao ni brojnim \u2018srodnicima\u2019, ni njemu nije lako da pre\u017eivi.<\/span><\/p>

Kino Rinia samo je jedna od mnogih zgrada sa nere\u0161enim nasledstvom i statusom.<\/span><\/p>

Ovaj poslovni model je upravo ro\u0111en u periodu socijalisti\u010dke Jugoslavije \u2014 kada je podrazumevao kolektivno vlasni\u0161tvo radnika nad entitetom kroz doprinose na zarade \u2014 pa je istu ulogu igrao i na Kosovu. Me\u0111utim, usled raspada Jugoslavije, represije srpskog dr\u017eavnog aparata nad Albancima, rata i posledi\u010dnog dolaska kapitalizma, na scenu stupa druga\u010dija pri\u010da koja je za sobom ostavila brojne duhove: privatizacija.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Umesto da se vrate tamo gde su nekada bili, u ruke radnika, dva propisa odobrena u Misiji UN-a na Kosovu (UNMIK) 1999. i 2002. dala su ovom me\u0111unarodnom entitetu upravna prava nad dru\u0161tvenim preduze\u0107ima. Tako je utabana staza kreiranju dveju agencija: prvo je to bila Kosovska povereni\u010dka agencija (KPA) 2004. i kasnije njen preobra\u017eaj u Kosovsku agenciju za privatizaciju (KAP), koja je trebalo da nadgleda prelazak iz kolektivnog vlasni\u0161tva u preduze\u0107a u privatnom vlasni\u0161tvu.<\/span><\/p>

Od dolaska na vlast po\u010detkom godine, aktuelna kosovska vlada na \u010delu sa Samoopredeljenjem (alb. Vet\u00ebvendosje) poru\u010duje da \u0107e preobraziti proces privatizacije. Optu\u017euju\u0107i pomenutu agenciju za dubokoukorenjenu korupciju i odugovla\u010denje procesa, vlada je obe\u0107ala da \u0107e direktno preuzeti da rukovodi dru\u0161tvenim preduze\u0107ima i njihovom imovinom, tako \u0161to \u0107e ih prebaciti u Suvereni fond, koji tek treba da se ustanovi. Nedavno predstavljen <\/span>program upravljanja<\/span><\/a> pru\u017ea uvid u nekolicinu novih informacija o tom re\u017eimu rada, jer samo navodi da \u0107e strate\u0161ka imovina dobiti na vrednosti sa ciljem privla\u010denja stranih ulaganja i pristupa inostranim tr\u017ei\u0161tima, te da \u0107e KAP da bude ukinut i pretvoren u vladinu agenciju.<\/span><\/p>

Ipak, vlada Aljbina Kurtija (Albin Kurti) planira da ve\u0107 slede\u0107e godine pokrene ove procese, a prema medijskim <\/span>napisima<\/span><\/a>. Nova vlada je tek nedavno napravila prvi potez u preobra\u017eaju procesa privatizacije tako \u0161to je raspustila <\/span>Upravni odbor<\/span><\/a> Agencije uz dozvolu Skup\u0161tine Kosova i nagove\u0161taj da je to tek prvi korak.<\/span><\/p>

Takav poduhvat bi morao da pro\u0111e kroz skup\u0161tinu, a iz KAP-a poru\u010duju da \u0107e prihvatiti sve \u0161to parlament usvoji. Me\u0111utim, oni tvrde da bi mogli da nastupe rizici poput finansijske neizvesnosti ili pravnih problema za sve strane obuhva\u0107ene ovim slu\u010dajem \u2014 za prethodne upravnike i menad\u017eere, trenutne ili potencijalne budu\u0107e vlasnike \u2014 jer su se problemi, na \u010dijem su re\u0161avanju radili, godinama gomilali i mogli bi da se prenesu na vladu.<\/span><\/p>

Duhovi koje su ostavili za sobom imaju \u0161ta da ka\u017eu o svojoj velikoj muci.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Rilindja, iseljenje giganta kulture<\/b><\/p>

Sa 74 metara visine, nekad su se nad gradom Pri\u0161tina nadvijali brutalisti\u010dka kula (arhitektonski stil, prim. prev.) i dom biv\u0161e Palate \u0161tampe \u201cRilindja\u201d. Danas je to vladina zgrada u blizini Palate omladine i sporta. Ono \u0161to mnogi ne znaju jeste da prvi projekat palate uop\u0161te nije predvi\u0111ao kulu. Tako\u0111e, trebalo je da bude izgra\u0111ena na mestu gde sada stoji Grand Hotel Pri\u0161tina. Me\u0111utim, naposletku, Palata \u0161tampe je izgra\u0111ena malo dalje ka zapadu.<\/span><\/p>

Osamnaestospratna kula i njeno susedno krilo sada ne izgledaju nimalo nalik na ono kakvi su nekada bili unutra i spolja.<\/span><\/p>

Kosovska vlada je intervenisala, obavljaju\u0107i radove na kuli Rilindje 2008. godine, kada su pokrili sve slojeve brutalizma i pretvorili je u suvoparnu kancelarijsku zgradu \u2014 druga\u010diju od estetike i svrhe koja joj je dodeljena prilikom izgradnje 1978. Zauvek je nestao brutalisti\u010dki dizajn koji je pri\u0161tinski arhitekta Arber Sadiki nazvao elegantnim, ekspresivnim poklonom gradu. Skoro da je obrisan, kao i istorija koja je tamo obitavala.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Privatizacija: Za\u0161to?<\/b><\/p>

Padom Berlinskog zida, dr\u017eave \u0161irom Isto\u010dne i Centralne Evrope zaputile su se u takozvanu \u201cdemokratsku tranziciju\u201d. Taj proces je pra\u0107en \u0161irokim spektrom ekonomskih transformacija u pravcu tr\u017ei\u0161ne privrede \u2014 to jest, u kapitalizam. Proces privatizacije ne\u0161to je \u0161to ve\u0107ina postsocijalisti\u010dkih i postkomunisti\u010dkih privreda imaju zajedni\u010dko.<\/span><\/p>

Sli\u010dna sudbina zadesila je zemlje proistekle iz raspada Jugoslavije, posebno kada su u pitanju dru\u0161tvena i dr\u017eavna preduze\u0107a. U slu\u010daju Kosova, ove promene su se desile posle rata 1999.<\/span><\/p>

Dru\u0161tvena preduze\u0107a su po\u010divala na ideji o dru\u0161tvenoj imovini koja je uvedena pedesetih godina pro\u0161log veka. U pitanju je kolektivni oblik imovine u kom dru\u0161tvena zajednica, \u0161ira dru\u0161tvena mre\u017ea gra\u0111ana \u2014 a ne dr\u017eava \u2014 poseduje ono \u0161to proizvede i zaradi.<\/span><\/p>

Procesom privatizacije na Kosovu <\/span>nasle\u0111eno<\/span><\/a> je oko 500 dru\u0161tvenih preduze\u0107a, od kojih je tek 30% funkcionisalo po zavr\u0161etku rata. Mnoga prosto nisu pre\u017eivela i obustavila su rad, \u0161to je posledica mera koje je na Kosovu uveo srpski dr\u017eavni aparat u doba dok je napetost rasla krajem osamdesetih i po\u010detkom devedesetih godina.<\/span><\/p>

Brojne firme su do\u017eivele drasti\u010dne promene: Albance na rukovode\u0107im polo\u017eajima zamenili su Srbi, a hiljade albanskih stanovnika dobilo je otkaz. Po zavr\u0161etku rata, mnoga od ovih preduze\u0107a, koja su bila poprili\u010dno disfunkcionalna u pomenutoj deceniji, suo\u010davala su se sa problemima kao \u0161to je tehnolo\u0161ka zastarelost, obezvre\u0111ena imovina i mali resursi. U me\u0111uvremenu su se pojavili brojni problemi, poput sukobljenih imovinskih potra\u017eivanja i nedostaju\u0107ih dokumenata koji su ukradeni ili izgubljeni.<\/span><\/p>

Tehni\u010dki gledano, op\u0161tinski organi su do 1989. upravljali dru\u0161tvenim preduze\u0107ima i dru\u0161tvenom imovinom; uz odobrenje UNmikove Rezolucije 2002\/12, ovo me\u0111unarodno telo je postalo upravnik dru\u0161tvenih preduze\u0107a koja su na Kosovu registrovana u doba Jugoslavije.<\/span><\/p>

Ova rezolucija je iznedrila Kosovsku povereni\u010dku agenciju, koja je dobila zadatak da upravlja dru\u0161tvenim i dr\u017eavnim preduze\u0107ima. U su\u0161tini, Povereni\u010dka agencija je prethodnik Agencije za privatizaciju. Zakon o Kosovskoj agenciji za privatizaciju predvi\u0111ao je upravljanje dru\u0161tvenim preduze\u0107ima, njihovu privatizaciju i likvidaciju, i trebalo je da pomogne u deblokadi socijalnih programa, smanjenju nezaposlenosti i da se tako pobolj\u0161a sveukupno stanje ekonomije.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, dve decenije kasnije, privatizacija i dalje nije dovr\u0161ena, a pro\u017eeta je <\/span>nedostacima<\/span><\/a>. Me\u0111u njima su i slede\u0107i: tendencija da se uveliko obezvrede dru\u0161tvena preduze\u0107a nasle\u0111ena iz pro\u0161losti; onemogu\u0107avanje gra\u0111ana i biv\u0161ih radnika da odlu\u010duju o sudbini velike imovine i brojnih firmi; lo\u0161e iskori\u0161\u0107ena sredstva prikupljena kroz akumulaciju sredstava iz privatizacije, a koja treba da se upotrebe za razvoj privrede; spre\u010davanje u\u010de\u0161\u0107a poljoprivrednika u privatizovanju poljoprivrednog zemlji\u0161ta; kao i nikakav doprinos rastu zaposlenosti.<\/span><\/p>

Naposletku, KAP je \u010desto predmet <\/span>optu\u017ebi<\/span><\/a> za korupciju, politizaciju i da od njega korist imaju mo\u0107ni pojedinci i privatne firme.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Sadiki se i dalje se\u0107a re\u010di graditelja zgrade, makedonskog arhitekte obrazovanog na Jejlu, Georgija Konstantinovskog, kada je posetio zgradu 2014. \u201cPri\u0161li smo joj i on je i dalje zurio u nju; u tome nije bilo laganja ni glume \u2014 samo je rekao: \u2018Ne mogu da je prepoznam.\u2019\u201d<\/span><\/p>

U svojoj celini, kao zgrada i kao poduhvat, Rilindja je nekada bila kraljica dru\u0161tvenih preduze\u0107a na Kosovu, a posebno u pogledu njenog kulturnog nasle\u0111a.<\/span><\/p>

U februaru 1945, nekoliko meseci pre kraja Drugog svetskog rata, objavljeno je prvo izdanje novina na albanskom jeziku Rilindja. One su dugo putovale od obi\u010dnog organa u Narodnooslobodila\u010dkom frontu u Prizrenu do Palate \u0161tampe u Pri\u0161tini 1978.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Rilindja je nekada bila kraljica dru\u0161tvenih preduze\u0107a na Kosovu, a posebno u pogledu njenog kulturnog nasle\u0111a.<\/h1>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Od svojih po\u010detaka, Rilindja je prikupljala znala\u010dku snagu na albanskom jeziku, doprinose\u0107i borbi protiv nepismenosti, \u0161ire\u0107i kulturno blago i pospe\u0161uju\u0107i pristup obrazovanju i informacijama, a ponekad i propagandi.<\/span><\/p>

Poznata po nazivu novina, Palata \u0161tampe je do 1979. bila dom brojnih entiteta iz Rilindjine zadruge \u2014 novina, \u010dasopisa, izdava\u010dke ku\u0107e, \u0161tamparije, reklamne agencije i ostalih; neprikosnoveni bastion kulture. Unutar zidina visoke kule i susednog ni\u017eeg krila, Palata \u0161tampe je bila dom drugih manjih medija, poput TAN-a na turskom jeziku i Jedinstva na srpskohrvatskom.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, kada je Srbija ukinula kosovsku autonomiju 1989. i naposletku poja\u010dala podrivanje prava Albanaca, i Rilindja je patila od posledica. Rilindjina publikacija je suspendovana 1990, jer su se radnici pobunili protiv mera nametnutih iz Beograda, koje su podrazumevale da se ovaj list proglasi organom Skup\u0161tine Srbije. \u0160tampanje novina i ostale aktivnosti u zgradi suspendovane su, uz izuzetak jednog sprata, koji je ipak nastavio rad.<\/span><\/p>

\u201cNajgori dan u mom \u017eivotu je bio kada novine nisu iza\u0161le iz \u0161tampe\u201d, ka\u017ee osamdesetogodi\u0161nji Nazmi Rahmani (Rrahmani), biv\u0161i pisac-novinar u Rilindjinoj zajednici i \u0161ef izdava\u010dke ku\u0107e.<\/span><\/p>

Publikacije ovog preduze\u0107a su devedesetih godina, uglavnom, nastavile da rade van rodne ku\u0107e, dok su novine Rilindja potajno delovale, objavljuju\u0107i sadr\u017eaj pod imenom drugih postoje\u0107ih publikacija, poput listova Fjalja (Fjala) i Bujku. Mirovnja\u010dke snage NATO u\u0161le su na Kosovo 12. juna 1999, kada se i Rilindjina ekipa vratila. Novine su nastavile rad u zgradi i ve\u0107 narednog dana po\u010dele distribuciju lista.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, to su bili poslednji trzaji ovih novina.<\/span><\/p>

Po\u0161to je rat zavr\u0161en i zemlja oslobo\u0111ena, pojavila se nova prepreka za kori\u0161\u0107enje zgrade. Sa izvr\u0161nom vla\u0161\u0107u nad dr\u017eavom, UNMIK je postao upravnik.<\/span><\/p>

Druga istorijska li\u010dnost Rilindje, Behljulj Ja\u0161ari (Behlul Jashari), poslednji glavni i odgovorni urednik novina i predstavnik radnika biv\u0161eg dru\u0161tvenog preduze\u0107a, nije zaboravio kako su izgubili posao.<\/span><\/p>

\u201cPre 19 godina, 21. februara 2002, tradicionalne kosovske novine Rilindja divlja\u010dki su primorane da napuste svoj dom, nazvan Palata, dok ga je UNMIK naposletku zatvorio\u201d, ka\u017ee on.<\/span><\/p>

Njegove re\u010di odi\u0161u razo\u010daranjem u me\u0111unarodnu upravu koja je trebalo da pomogne, ali je, umesto toga, posadila seme procesa koji, dve decenije kasnije, jo\u0161 nije zavr\u0161en.<\/span><\/p>

UNMIK je 1999. preuzeo upravu nad ostalom imovinom na Kosovu koja je ranije registrovana na ime Jugoslovenske Federacije i Republike Srbije. Tri godine kasnije, 2002, UNMIK je usvojio <\/span>Propis 2002\/12<\/span><\/a>, kojim je osnovana Kosovska povereni\u010dka agencija, KAP-ov prethodnik, sa ciljem da \u201cupravlja dru\u0161tvenim preduze\u0107ima, da ih o\u010duva i privatizuje\u201d.<\/span><\/p>

\u201cRilindja je institucionalni stub Kosova\u201d, ka\u017ee spisateljica i istra\u017eiva\u010dica Ervina Halili, koja je igrala va\u017enu ulogu u o\u010duvanju jednog dela nasle\u0111a ovog doma kulture, i to kroz projekat <\/span>Arkivi Rilindja<\/span><\/a> i jedan dokumentarni film. \u201cIz toga su nastale knjige, novine, \u010dasopisi, ali i politi\u010dke stranke. Tretirana je kao fabrika koja proizvodi auto-delove ba\u0161 kao \u0161to je kulturno pam\u0107enje kreirano u njoj kao ustanovi tretirano kao fabrika auto-delova.\u201d<\/span><\/p>

Pored publikovanja specijalnih izdanja u obliku protesta i otpora zatvaranju, Rilindja nikada nije uspela da se povrati i njeno opipljivo nasle\u0111e \u2014 to jest, biblioteka, arhivi, \u0161tampa\u010di, i ostalo \u2014 gotovo je sasvim izgubljeno.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Pod upravom KAP-a, Rilindjina preduze\u0107a zadu\u017eena za grafi\u010dki dizajn i novine u\u0161la su u proces likvidacije, i to 2014, odnosno 2017. Ovaj proces daje prostora poverila\u010dkim potra\u017eivanjima i prodaji imovine koja je i dalje u vlasni\u0161tvu. Istovremeno, Rilindjini radnici podneli su zahteve Specijalnom odeljenju Vrhovnog suda, zahtevaju\u0107i nadoknadu kolektivnog gubitka radnog mesta kada je UNMIK preuzeo zgradu.<\/span><\/p>

Vlada je 2014. na\u0161la pre\u010dicu i izvr\u0161ila eksproprijaciju, mehanizam koji mo\u017ee da primeni na imovinu dru\u0161tvenih preduze\u0107a kada je to u javnom interesu, preuzev\u0161i vlasni\u0161tvo nad Palatom \u0161tampe.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, nekoliko godina kasnije, iako Palatu ve\u0107 godinama zaposedaju vladini slu\u017ebenici, biv\u0161i radnici Rilindje i dalje \u010dekaju da prime 20% vrednosti imovine koja im sleduje <\/span>po zakonu<\/span><\/a> kada se dru\u0161tvena preduze\u0107a privatizuju.<\/span><\/p>

U gorkom i ironi\u010dnom istorijskom preokretu, KAP \u0107e ove godine da premesti svoje sedi\u0161te u prostorije u kojima su Rilindjini \u0161tampa\u010di nekada boravili.<\/span><\/p>

Njena privatizacija se mo\u017eda smatra zavr\u0161enom, ali nere\u0161eni status doprinosa i njenog kulturnog nasle\u0111a \u2014 pa \u010dak i potencijala \u2014 i dalje nisu svr\u0161ene pri\u010de.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Kino Rinia, dragulj koji i\u0161\u010dekuje spasenje<\/b><\/p>

Kada dragoceni lokalni bioskop postane supermarket, kol-centar ili butik, to nas podse\u0107a na kapitalizam. Ovo su samo neke od brojnih sudbina koje bi mogle da zadese ono \u0161to se nekada zvalo Kino Rinia \u2014 kako ga mnogi i dan-danas zovu.<\/span><\/p>

Izgra\u0111eno pedesetih godina i sme\u0161teno na dana\u0161njoj frekventnoj raskrsnici ulica Ljuana Haradinaja (Luan Haradinaj) i OVK (U\u00c7K), Kino Rinia je du\u017ee od polovine svog \u017eivota va\u017eilo za jedno od glavnih gradskih bioskopa. Me\u0111utim, u protekle dve decenije, ono je postalo dom raznih institucija i biznisa, me\u0111u kojima i kazina, makar dva no\u0107na kluba, suda, prodavnica doner kebaba i televizijske stanice.<\/span><\/p>

Kino Rinia jo\u0161 nije postalo novi biznis, ali je postojala bojazan na po\u010detku pandemije, na leto 2020, kada su prve mere zaklju\u010davanja polako ukidane. Po\u0161to je u procesu likvidacije od 2014, gra\u0111evinski radovi na zgradi ubrzo su doveli do toga da gra\u0111ani podignu uzbunu.<\/span><\/p>

Kulturni radnici, op\u0161tinari i ministri su morali da se okupe da bi sabrali dva i dva i brzo pokucali na KAP-ova vrata, \u0161to je institucija zadu\u017eena za upravljanje biv\u0161im bioskopom koji je nekada bio svetionik kulturnog \u017eivota u ovome gradu.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Iako mo\u017eda deluje da njegova budu\u0107a zaostav\u0161tina i\u0161\u010dekuje novi status, Kino Rinia ve\u0107 generacijama nadahnjuje nove anegdote.<\/h1>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Iz KAP-a poru\u010duju da je investitor odlu\u010dio da se povu\u010de. Me\u0111utim, kao \u0161to prime\u0107uje direktor Kinematografskog centra Kosova Arber \u017darku (Zharku), tome je doprinela i zakonska prepreka. Prema slovu <\/span>Zakona o kinematografiji<\/span><\/a>, bioskop u dru\u0161tvenom vlasni\u0161tvu, a pod upravom Agencije, mora da zadr\u017ei svoje prvobitne funkcije \u010dak i prilikom prodaje, dok svoju primarnu funkciju mo\u017ee da promeni samo uz saglasnost Kinematografskog centra.<\/span><\/p>

Iako je pomenuta akcija opozvana, o\u010digledna reklama supermarketa na fasadi, zajedno sa neonskim znakovima doner kebaba koji su se ranije prodavali u bioskopskoj zgradi, predstavljaju neukusan podsetnik sveprisutne pretnje koja \u017eivi nadomak svoje potencijalne \u017ertve.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, \u017darku vidi optimisti\u010dko re\u0161enje: izmene i dopune Zakona o kinematografiji, da bi se Kinematografskom centru dala puna zakonska nadle\u017enost nad ovom imovinom i njenom budu\u0107no\u0161\u0107u.<\/span><\/p>

Iako mo\u017eda deluje da njegova budu\u0107a zaostav\u0161tina i\u0161\u010dekuje novi status, Kino Rinia ve\u0107 generacijama nadahnjuje nove anegdote, imaju\u0107i u vidu njegovo poluvekovno postojanje.<\/span><\/p>

Prema mi\u0161ljenju \u0161ezdesetdevetogodi\u0161njeg pisca i izdava\u010da Abdulaha Zenelija (Abdullah Zeneli), ovo pozori\u0161te je bilo njegov Fejsbuk (Facebook) i njegov internet.<\/span><\/p>

\u201c\u010cesto smo dolazili sa odeljenjem i terao sam celo odeljenje da do\u0111emo da gledamo \u2018Rat i mir\u2019\u201d, ka\u017ee Zeneli, koji se posebno \u017eivopisno se\u0107a \u010detvorodelne ruske produkcije zasnovane na romanu Lava Tolstoja.<\/span><\/p>

Dok je bioskop omogu\u0107avao odr\u017eavanje nekih muzi\u010dkih de\u0161avanja, tamo su prikazivane i albanske i jugoslovenske filmske produkcije; to je zaista bio prozor u svet zahvaljuju\u0107i inostranim produkcijama, ali i beg za mnoge kada je Kosovo bivalo sve izolovanije usled politi\u010dke represije devedesetih godina.<\/span><\/p>

Po mi\u0161ljenju sociolo\u0161kinje Linde Gusia, koja je, tako\u0111e, te decenije \u010desto pose\u0107ivala bioskop, ovaj prostor je bio jedna od retkih kulturnih ustanova dostupnih za upotrebu, a me\u0111u njima je i \u0161a\u010dica drugih izuzetaka, poput galerije Dodona, gde su se ljubitelji kulture tako\u0111e okupljali. \u201cBilo je to mesto gde ste mogli da se dru\u017eite, dok su sloboda okupljanja i sloboda kretanja Albancima bile ograni\u010dene\u201d, ka\u017ee ona.<\/span><\/p>

Poput mnogih koji su u bioskopu gledali film \u201cHrabro srce\u201d Mela Gibsona (Mel Gibson), ona se se\u0107a aplauza koji bi se ra\u0161irio me\u0111u Albancima kada bi lik koga tuma\u010di Gibson, Vilijam Valas (William Wallace), izgovorio \u010duveni citat: \u201cMogu da nam oduzmu \u017eivot, ali nikad nam ne\u0107e oduzeti slobodu!\u201d<\/span><\/p>

Uz ograni\u010denu operativnu i distributivnu sposobnost u najte\u017eoj deceniji u novijoj kosovskoj istoriji, bioskop je radio do 1998. i jedva se oporavio posle rata. Zajedno sa Kinom Vlaznimi (Vllaznimi, koji trenutno radi pod imenom bioskop ABC u Ulici Red\u017eepa Lucija), oni su bili u vlasni\u0161tvu preduze\u0107a \u201cNikola Tesla\u201d koje je, posle rata, promenilo naziv u ABC Genci. Prema re\u010dima predstavnika KAP-a, inostrani stru\u010dnjaci procenjivali su stanje Kina Rinia po zavr\u0161etku rata, proglasiv\u0161i ga neispravnim za rad, dok drugo malo pozori\u0161te, danas poznato kao ABC, funkcioni\u0161e jo\u0161 od 2000.<\/span><\/p>

Potencijalna reaktivacija Kina Rinia kao kulturnog prostora nagove\u0161tena je pro\u0161le zime, kada je fondacija <\/span>Shtat\u00ebmb\u00ebdhjet\u00eb<\/span><\/a> (Sedamnaest) organizovala <\/span>izlo\u017ebu<\/span><\/a> ispred Kina Rinia, u njegovom dvori\u0161tu; to je letnja bioskopska oaza pripojena unutra\u0161njim prostorijama Kina Rinia koje je i dalje prazno.<\/span><\/p>

\u201cNama je bilo va\u017eno da zapalimo iskru i osvestimo narod o postojanju ovog prostora, da mu ka\u017eemo da je ovde nekada bio bioskop\u201d, ka\u017ee Sihana Klisurica, slu\u017ebenica za odnose sa javno\u0161\u0107u u fondaciji Sedamnaest.<\/span><\/p>

Voljna da nastavi mobilizaciju snaga kroz umetnost i istra\u017eivanje kulture kako bi od zaborava spasila javne i napu\u0161tene prostore \u2014 uklju\u010duju\u0107i i prostorije kojima preti privatizacija \u2014 fondacija je pokrenula godi\u0161nji projekat pod nazivom \u201cMetamorfoza\u201d. U ovogodi\u0161njem izdanju, oni \u0107e svoju energiju usmeriti na oporavak kolektivnog se\u0107anja o bioskopu.<\/span><\/p>

\u201cOvogodi\u0161nja \u2018Metamorfoza\u2019 pomo\u0107i \u0107e nam da na njega usmerimo pa\u017enju, da ustanovimo kako mo\u017eemo da ga za\u0161titimo i da ga, mo\u017eda, vratimo narodu\u201d, ka\u017ee Klisurica. \u201cTo mo\u017eemo ako se okupimo.\u201d<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kao i ostala imovina kojom upravlja KAP, biv\u0161i bioskop Rinia se, tako\u0111e, nalazi u neodre\u0111enom stanju \u2014 to jest, obitava u sudu. Zgrada je izgra\u0111ena na op\u0161tinskom zemlji\u0161tu, pa tako sada i Op\u0161tina Pri\u0161tina i KAP pola\u017eu pravo na vlasni\u0161tvo nad samom zgradom.<\/span><\/p>

Pravni problemi se pojavljuju u raznim oblicima kada je u pitanju imovina u procesu privatizacije.<\/span><\/p>

Prema najnovijem <\/span>godi\u0161njem izve\u0161taju<\/span><\/a> KAP-a, postoje hiljade slu\u010dajeva koji su se zaglavili u sudu; bilo zbog sporova oko imovinskih prava, potra\u017eivanja po osnovu duga koja Agencija nije priznala ili iz drugih razloga povezanih sa ovim procesom.<\/span><\/p>

Zna se da je u Specijalnom odeljenju Vrhovnog suda zaglavljeno oko 19.000 slu\u010dajeva koji se odnose na proces privatizacije i oko 2.000 slu\u010dajeva koji su zaglavljeni u osnovnim sudovima.<\/span><\/p>

Po mi\u0161ljenju direktora KAP-a, Valjona Toljaja (Valon Tolaj), ovi sudski sporovi mogli bi da predstavljaju veliku opasnost ukoliko bi vlada, bez dovoljno pravne sigurnosti, preuzela kontrolu nad imovinom kojom upravlja Agencija.<\/span><\/p>

Toljaj dodaje da \u201cvi\u0161emilionski iznosi u evrima, a u obliku potra\u017eivanja, \u010dekaju sudsku odluku\u201d.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, premda je nova vlada obe\u0107ala da \u0107e preobraziti KAP, nije jasno kako \u0107e zadovoljiti potrebe onih koji tra\u017ee re\u0161enja.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Grand Hotel: privatizacija kao zlatna i izgubljena prilika<\/b><\/p>

Poput mamuta koji sedi usred pustinje, Grand Hotel je svedok svega i sva\u010dega. Od prvoklasnih \u017eurki, preko manjih protesta, pa sve do silovanja i mu\u010denja unutar svojih zidova. Turisti u poslednje vreme govore o buba\u0161vabama i vlagi. Ve\u0107i deo Grand Hotela danas se iznajmljuje ili nije uop\u0161te u upotrebi, iako pod upravom KAP-a.<\/span><\/p>

\u0160etnja kroz mra\u010dne hodnike sugeri\u0161e posetiocu da je ovo mesto dosta propatilo i da je predmet velikog nemara.<\/span><\/p>

Izgra\u0111en 1978, Grand Hotel je dizajniran kao da \u0107e biti sme\u0161ten na hrvatskom primorju, gde bi, umesto trenutnih pravougaonih kula, imao valjkaste, sa balkonima. Me\u0111utim, prilago\u0111en je novoj poziciji u kosovskoj prestonici, kao \u0161to su tada\u0161nja vremena diktirala, a s obzirom na pove\u0107ani arhitektonski i urbanisti\u010dki rast i razvoj u Pri\u0161tini.<\/span><\/p>

\u201cGrand mo\u017ee da izdr\u017ei sna\u017ene zemljotrese koje nijedna druga zgrada ne bi pre\u017eivela\u201d, ka\u017ee Zeka \u010ceku (Zek\u00eb \u00c7eku), biv\u0161i direktor hotela osamdesetih godina, koji je tamo radio do sredine devedesetih.<\/span><\/p>

Ceo svoj \u017eivot posvetio je uzdizanju kosovskog turizma na vi\u0161i nivo, pa tako sa nostalgijom govori o periodu punom odu\u0161evljenosti Grand Hotelom.<\/span><\/p>

Grand Hotel je potpadao pod ki\u0161obran hotelijerskog preduze\u0107a poznatijeg kao Sloga, gde su spadali i drugi biznisi, poput biv\u0161eg Hotela Ilirija (trenutno poznatog kao hotel Svis dajmond, Swiss Diamond) i Hotela Union (gde se sada nalaze kafi\u0107 i butik), oba u centru Pri\u0161tine. Ipak, Grand Hotel je, sa svojih 32.000 kvadratnih metara i povla\u0161\u0107enim polo\u017eajem, sadr\u017eao i specijalni apartman za Josipa Broza Tita i posebni restoran Panorama na zadnjem spratu.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Iako \u010ceku za Grand ka\u017ee da je sposoban da izdr\u017ei zemljotres, \u010dini se da to ne va\u017ei za pre\u017eivljavanje procesa privatizacije.<\/h1>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u010ceku je ponosan na te\u017eak rad koji su obavljali da bi opravdali znak sa pet zvezdica, posebno osamdesetih godina, kada je preuzeo ono \u0161to naziva \u2018lo\u0161om upravom koja je vodila hotel\u2019. Ipak, devedesete su bile neizvesno doba koje je na njemu ostavilo te\u0161ke posledice.<\/span><\/p>

Uprkos tome \u0161to je tamo radilo me\u0161ano osoblje i dolazili razni gosti, od po\u010detka pomenute decenije Albanci nisu bili dobrodo\u0161li, niti su se ose\u0107ali udobno u hotelu, gde su kasnije sme\u0161tene pla\u0107eni\u010dke paravojne formacije \u017deljka Ra\u017enatovi\u0107a Arkana. Godine 1992. na vrata je postavljen natpis: \u201cUlaz nije dozvoljen psima, Albancima i Hrvatima.\u201d<\/span><\/p>

Tokom rata na Kosovu, Grand Hotel je bio dom i kancelarija novinara i diplomata, a tu funkciju je stekao odmah po zavr\u0161etku rata. U tim ranim posleratnim danima, \u010ceku je prevodio za jednog britanskog pukovnika i bio svedok razgovora o oporavku jo\u0161 jednog tada\u0161njeg dru\u0161tvenog preduze\u0107a, Elektro Kosova. \u201cPredstavio sam se i objasnio mu da sam ja, u stvari, zakonski direktor Grand Hotela i pitao sam da li mogu da mi pomognu da povratim hotel\u201d, ka\u017ee on.<\/span><\/p>

\u010ceku se se\u0107a da je za samo nekoliko sedmica preduzeo hrabre korake da vrati Grand Hotel u formu. Snizio je cene i poku\u0161ao da vrati radnike. Kao ljubitelj kafe, \u010dak je otputovao u slovena\u010dku fabriku kafe sa ciljem da napravi ekskluzivnu vrstu kafe za hotel i za Kosovo, pod nazivom \u201cGrand Barcaffe\u201d \u2014 brend za koji tvrdi da je doprineo \u0161irenju pasije prema makijatu na Kosovu.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, to nije bilo dovoljno za ono \u0161to \u0107e tek uslediti. Iako za Grand ka\u017ee da je sposoban da izdr\u017ei zemljotres, \u010dini se da to ne va\u017ei za pre\u017eivljavanje procesa privatizacije.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Privatizacija: Kako?<\/b><\/p>

Pravni okvir koji je stupio na snagu posle rata utabao je stazu brojnim oblicima privatizacije, prvo kroz Kosovsku poverila\u010dku agenciju, a zatim preko Kosovske agencije za privatizaciju.<\/span><\/p>

Preduze\u0107a su, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, privatizovana posredstvom procesa \u201codvrtanja\u201d (eng. spin off). To je zna\u010dilo osnivanje nove korporacije (ili \u201cNewCo\u201d) i da se na nju prenesu imovina, dugovi, prava i obaveze preduze\u0107a. S jedne strane, sredstva dobijena od prodaje akcija bila bi data poveriocima i vlasnicima dru\u0161tvenog preduze\u0107a. S druge strane, posle potpunog prenosa imovine sa starog dru\u0161tvenog preduze\u0107a na <\/span>NewCo<\/span><\/i>, ostatak dru\u0161tvenog preduze\u0107a bio bi likvidiran, prodat i zatvoren.<\/span><\/p>

Na drugim mestima desio se poseban proces <\/span>odvrtanja<\/span><\/i>. On je podrazumevao da investitor ispuni neke obaveze, kao \u0161to je isplata finansijske ponude, kapitalna ulaganja u preduze\u0107e i\/ili zapo\u0161ljavanje. Nepo\u0161tovanje ovih obaveza dovelo bi do poni\u0161tavanja prenosa.<\/span><\/p>

Agencija za privatizaciju sada upravlja prodajom imovine, kao \u0161to su zgrade dru\u0161tvenih preduze\u0107a pod likvidacijom, gde nema potrebe da se kupi cela <\/span>NewCo<\/span><\/i>, ve\u0107 samo odre\u0111ena zgrada. <\/span>Neposredni pregovori<\/span><\/a> tako\u0111e predstavljaju jedan na\u010din za prodaju odre\u0111ene imovine, kada bi tenderski postupak bio kontraproduktivan. Ovaj proces \u010desto ra\u0111a navode o koruptivnim delima.<\/span><\/p>

Javna ustanova, poput op\u0161tine ili vlade, tako\u0111e mo\u017ee da preuzme vlasni\u0161tvo nad imovinom, kao \u0161to su zgrade, kroz eksproprijaciju \u2014 sve dok postoji opravdan javni interes. Iako nije re\u010d o potpunoj privatizaciji, kosovska vlada, uz odobrenje skup\u0161tine, vlasna je da predlo\u017ei prenos prava na upotrebu dru\u0161tvene nepokretne imovine, poput zgrade, na period do 99 godina, ako to smatra korisnim kao <\/span>strate\u0161ko ulaganje<\/span><\/a>.<\/span><\/p>

U svim ovim slu\u010dajevima, kolektiv prijavljenih radnika biv\u0161eg preduze\u0107a ima <\/span>pravo<\/span><\/a> da dobije 20% prihoda od prodaje privatizovane imovine. Me\u0111utim, \u010desto se de\u0161ava da zbog priznavanja prava ovih radnika \u2014 koji su bili prijavljeni kao radnici u vreme privatizacije ili likvidacije u skladu sa prvobitnim propisima Unmika \u2014 nastaje jo\u0161 jedan sudski problem.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Grand Hotel je krajem 2006. <\/span>prodat<\/span><\/a> na javnom tenderu, i to posredstvom specijalnog procesa <\/span>odvrtanja<\/span><\/i>, \u0161to je podrazumevalo da ponu\u0111a\u010di, pored drugih uslova, ulo\u017ee u zgradu i odr\u017eavaju odre\u0111eni broj zaposlenih. Uz ponudu od osam miliona evra, vlasnik firme Unio komerc (Unio Commerce) Zel\u0107if Beri\u0161a (Zelqif Berisha) pobedio je na licitaciji, premda, prema re\u010dima predstavnika KAP-a, nije ispunio svoje obaveze o investiranju od oko 20 miliona evra u Grand Hotel i zapo\u0161ljavanja vi\u0161e od 400 radnika. KAP je iz tog razloga 2012. poni\u0161tio prodaju i preduze\u0107e Grand Hotel je 2015. vra\u0107eno u likvidaciju pod upravom Agencije. Otada \u010deka da se donese odluka o njegovoj sudbini.<\/span><\/p>

Pod palicom vlade na \u010delu sa LDK-om, Ministarstvo trgovine i industrije je pro\u0161le godine privatizovalo hotel na osnovu <\/span>Zakona o strate\u0161kim ulaganjima<\/span><\/a>, ali je i ovaj proces propao.<\/span><\/p>

Koliko god je nekada bio luksuzan, neki delovi hotela se danas iznajmljuju biznisima, me\u0111u kojima je i teretana i kikboks klub, dok se druge prostorije zakupljuju za potrebe konferencija i doga\u0111aja.<\/span><\/p>

U probleme se ubrajaju i neizmirena potra\u017eivanja dugovanja raznih poverilaca odranije \u2014 u ukupnom iznosu od 44 miliona evra, a prema re\u010dima predstavnika Agencije, iako je tek jedan milion evra formalno priznat u KAP-ovoj Upravi za likvidaciju.<\/span><\/p>

Potra\u017eivanja dugovanja spadaju u fundamentalne probleme s kojima KAP mora da se uhvati uko\u0161tac i koje \u0107e svi budu\u0107i naslednici morati da re\u0161e. U Agenciji funkcioni\u0161e nezavisna Uprava za likvidaciju koja proverava i priznaje potra\u017eivanja poverilaca u pogledu novca ulo\u017eenog u dru\u0161tvena preduze\u0107a u pro\u0161losti. Kada Uprava za likvidaciju odbaci potra\u017eivanje zato \u0161to se smatra neosnovanim, ti isti poverioci imaju pravo da svoj slu\u010daj proslede Specijalnom odeljenju Vrhovnog suda, gde je nagomilano na hiljade predmeta.<\/span><\/p>

Prema re\u010dima predstavnika Agencije, ukupno ima oko dve milijarde evra u formi neizmirenih potra\u017eivanja, od \u010dega je 1,2 milijarde od poverilaca sa sedi\u0161tem u Srbiji.<\/span><\/p>

\u201cNe znamo \u0161ta \u0107e se desiti: Mo\u017eda \u0107e svi biti odba\u010deni, mo\u017eda \u0107e svi biti prihva\u0107eni\u201d, ka\u017ee Toljaj. \u201cI to je rizik koji svaka vlada mora da uzme u obzir.\u201d<\/span><\/p>

Dok razmatranja traju, Grand Hotel \u0107e izgledati veli\u010danstveno dekadentno kao podsetnik na stvari koje su po\u0161le po zlu i na posao koji tek sledi.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U budu\u0107nost sa prtljagom iz pro\u0161losti<\/b><\/p>

Iako proces raspu\u0161tanja KAP-a nije do detalja obrazlo\u017een u izvr\u0161nom programu Samoopredeljenja, on je, u prakti\u010dnom smislu, mo\u017eda ve\u0107 zapo\u010det otpu\u0161tanjem \u010dlanova Upravnog odbora KAP-a, \u0161to je odobreno u parlamentu maja meseca ove godine.<\/span><\/p>

\u201cOvo je tek novi korak ka ga\u0161enju Agencije za privatizaciju, \u010dime se utabava staza osnivanju Suverenog fonda\u201d, rekao je premijer Kurti u skup\u0161tini. On je na ra\u010dun Agencije izgovorio te\u0161ke re\u010di, optu\u017euju\u0107i \u010dlanove biv\u0161eg Upravnog odbora da su \u201cgodinama krali isplate i privatizacije\u201d.<\/span><\/p>

Ali \u010dak i da nova vlada po\u017eeli da ubrza zatvaranje Agencije i da preuzme upravljanje nad procesom privatizacije, mora\u0107e da smisli re\u0161enja za pregr\u0161t problema koje \u0107e tom prilikom da nasledi.<\/span><\/p>

U godi\u0161njem izve\u0161taju za 2020, KAP izve\u0161tava o 591 dru\u0161tvenom preduze\u0107u pod njenom upravom, od kojih je 500 i dalje u procesu likvidacije. Brojna imovina koja tek treba da se proda pro\u017eeta je problemima, dok se na sudu gomilaju hiljade predmeta \u2014 sve se to mora razre\u0161iti da bi se pravna pitanja regulisala i da bi biv\u0161i radnici dobili zaslu\u017eeni udeo.<\/span><\/p>

Bilo da to \u017eeli da u\u010dini ili ne i koji god pristup da primeni, nova vlada \u0107e morati da se suo\u010di sa procesom privatizacije i njenim duhovima \u2014 a ako se ova \u0161ansa ozbiljno shvati, mo\u017eda \u0107e duhovi prona\u0107i raj.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) \/ K2.0<\/strong>.<\/span><\/i><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Objavljivanje ove publikacije omogu\u0107eno je finansijskom podr\u0161kom Evropske unije. Sadr\u017eaj iste isklju\u010diva je odgovornost Kosovo 2.0 iInstituta GAP i ni na koji na\u010din ne odra\u017eava stavove Evropske unije.<\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Obe\u0107anje vlade da \u0107e preokrenuti proces privatizacije na Kosovu nai\u0161lo na podjednak broj problema i \u0161ansi. U centru Pri\u0161tine, uspavana…<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":63998,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[973],"tags":[1038],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/64051"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=64051"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/64051\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64068,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/64051\/revisions\/64068"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/63998"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=64051"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=64051"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=64051"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}