{"id":63766,"date":"2021-05-27T14:06:13","date_gmt":"2021-05-27T12:06:13","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/why-we-must-show-feminist-solidarity-with-people-on-the-long-road-west\/"},"modified":"2021-06-01T10:04:46","modified_gmt":"2021-06-01T08:04:46","slug":"zasto-moramo-pokazati-feministicku-solidarnost-s-ljudima-na-dugom-putu-ka-zapadu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/zasto-moramo-pokazati-feministicku-solidarnost-s-ljudima-na-dugom-putu-ka-zapadu\/","title":{"rendered":"Za\u0161to moramo pokazati feministi\u010dku solidarnost s ljudima na dugom putu ka zapadu"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ljudi u pokretu na Balkanskoj ruti prema zapadnoj Evropi rutinski se susre\u0107u s nasiljem i maltretiranjima. Suo\u010diti se s korijenom problema pomak je od pukog dobrotvornog rada.<\/b><\/h4>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U 2015. godini veliki broj ljudi potra\u017eio je uto\u010di\u0161te u zemljama sjeverozapadne Evrope. \u010cetiri godine rata u Siriji donijele su najmanje \u0161est miliona izbjeglica. Samo \u0161to oni nisu bili jedini. Izbjeglice iz Afganistana, koje nisu uspjele rije\u0161iti svoj status u Iranu i Pakistanu, umorni od \u010dekanja da njihova zemlja postane mirna i prosperitetna, pridru\u017eile su se Sirijcima na ovom opasnom putu. Na put su krenuli i ljudi iz ratom napa\u0107enog Iraka i drugih bliskoisto\u010dnih i sjevernoafri\u010dkih zemalja, koji su bili iscrpljeni siroma\u0161tvom i nasiljem uzrokovanim zapadnim imperijalizmom i kolonijalizmom.<\/span><\/p>

\u201eNeposlu\u0161na\u201c masovna mobilizacija<\/span><\/a> koja je \u201euznemirila evropske re\u017eime kontrole granica\u201c privukla je pa\u017enju na takozvanu \u201eBalkansku rutu\u201c koju su ljudi u pokretu po\u010deli slijediti. U trenutku kada su se globalni mejnstrim mediji, zajedno za tvorcima politike Evropske unije, na ovo masovno kretanje po\u010deli referisati jezikom krize \u2013 izrazima poput \u201eizbjegli\u010dka kriza\u201c <\/span>ili jo\u0161 dramati\u010dnije \u201enajve\u0107a <\/span>migracijska kriza<\/span><\/a> u Evropi od Drugog svjetskog rata\u201c \u2013pove\u0107ala su se \u201ealtruisti\u010dka\u201c osje\u0107anja mnogih na zapadu.<\/span> Ljudi \u0161irom Evrope su po\u010deli da se organizuju, ali i oni u Americi i Australiji\u00a0 (iako su u ovom slu\u010daju i jedni i drugi imali svoje probleme za rje\u0161avanje), i prikupljaju humanitarnu pomo\u0107 za izbjeglice. Donose\u0107i im mno\u0161tvo nezatra\u017eene humanitarne pomo\u0107i, \u201edobrotvori\u201c su doletjeli na naju\u017earenije ta\u010dke sa kojih su mediji izvje\u0161tavali<\/span> o sve vi\u0161e izbjeglica koje pristi\u017eu.<\/span><\/p>

Nebrojeni dobrotvori su slijedili medijske izvje\u0161taje kako bi odlu\u010dili gdje da odu. Naravno, s obzirom da se sa prenapu\u0107enih gr\u010dkih ostrva – Lesvos, Samos, a pogotovo Chios \u2013 najvi\u0161e izvje\u0161tavalo, mnogima je to bila destinacija. Ali, medijima su trebale dinami\u010dnije vijesti, tako da su se izvje\u0161tavanja usmjerila na novu \u201ekrizu\u201c koja se de\u0161avala du\u017e <\/span>Balkanske rute<\/span><\/a> i dalje. Nakon gr\u010dkih otoka, dobrotvori su se po\u010deli pojavljivati u unutra\u0161njosti Gr\u010dke (<\/span>luka Pirej<\/span><\/a>, <\/span>Atina<\/span><\/a>, <\/span>Solun<\/span><\/a>, <\/span>Idomeni<\/span><\/a>), a potom u parkovima i u blizini \u017eeljezni\u010dke stanice u <\/span>Beogradu<\/span><\/a>, onda <\/span>Pre\u0161evu<\/span><\/a>, pa <\/span>Horgo\u0161u<\/span><\/a> i <\/span>Reskama<\/span><\/a>, a kasnije i na <\/span>budimpe\u0161tanskoj \u017eeljeznickoj stanici Keleti<\/span><\/a>, i drugim mjestima. Neki od dobrotvora \u2013 koji su djelovali i u organizovanim grupama i <\/span>individualno<\/span><\/a> \u2013 ostali bi nekoliko sedmica; neki su ostajali i du\u017ee, dok bi drugi dolazili na nekoliko dana, a potom i\u0161li dalje ili se vra\u0107ali ku\u0107i.\u00a0<\/span><\/p>

Ja sam bila jedna od njih. I znam kako je to kada se upecate \u2013 bilo zbog empatije, osje\u0107aja da ste korisni, ili zbog avanture. <\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
U malom gr\u010dkom selu Idomeni, na granici sa Sjevernom Makedonijom, izbjeglice su napravile sopstvene kampove nakon \u0161to je EU za njih zatvorila granice 14. april 2016. Fotografija: Sanja Vrzi\u0107<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kao neko ko je pre\u017eivio rat u Bosni i Hercegovini i iskusio jedan vid raseljenosti, a i neko ko se nau\u010dno bavi feminizmom i djeluje kao aktivistkinja za ljudska prava, ne samo da sam imala mnogo pomije\u0161anih osje\u0107anja, nego sam bila i jako svjesna vlastite odgovornosti da budem svjedok i poku\u0161am sprije\u010diti degradiranje i nehuman odnos prema ljudima. Lekcije regionalnog feministi\u010dkog mirovnog aktivizma tokom rata u BiH nau\u010dile su me nekoliko stvari: solidarnost i empatija su zna\u010dajne, ali oni ne mogu i ne smiju biti isklju\u010divo shva\u0107ene kao pru\u017eanje njege i zbrinjavanje. To najprije trebaju biti politi\u010dke akcije.<\/span><\/p>

Anga\u017eman u akcijama solidarnosti usmjerenim na ljude u pokretu na Balkanskoj ruti, kada gledate i shvatate svijet oko sebe kroz prizmu feminizma, omogu\u0107ava vam da prepoznate opresiju i mehanizme nasilja. Omogu\u0107ava i da vidite kako migracijska politika EU prema ljudima koji prolaze kroz Balkan postaje sve vi\u0161e dehumaniziraju\u0107a, rasisti\u010dka i nasilna: od po\u010detnih izraza saosje\u0107anja i dobro\u010dinstva, preko iskustva strogo kontrolisane migracijske politike EU i militarizacije granica, pa sve do novih pristupa poput \u201eupravljanja migracijama\u201c i koopcija me\u0111unarodnih multilateralnih institucija, kakva je Me\u0111unarodna organizacija za migracije (IOM).<\/span><\/p>

Svi smo nastavili sa svojim netra\u017eenim dobrotvornim radom, ali feministi\u010dki principi od nas zahtijevaju mnogo vi\u0161e od toga da budemo samo pasivni svjedoci nasilja. Pro\u0161lo je vi\u0161e od pet godina od kada se broj ljudi, koji su registrovani, na Balkanskoj ruti po\u010deo pove\u0107avati. Kako je rije\u010d o ljudima koji su i dalje u pokretu, krajnje je vrijeme da razmotrimo \u0161ta solidarnost sa njima u stvari zna\u010di, \u0161ta ona povla\u010di sa sobom, a kako bismo se oduprli rastu\u0107em nasilju, rasizmu i fa\u0161izmu.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Tvr\u0111ava Evropa<\/b><\/p>

Tvr\u0111ava Evropa je termin koji se koristi ve\u0107 najmanje tri decenije, a odnosi se na <\/span>migracijsku politiku EU<\/span><\/a> koja promovi\u0161e kriminalizaciju neregularnih migracija, militarizaciju granica EU i pla\u0107anje zemljama koje nisu \u010dlanice EU da sprije\u010de migrante u dolasku do granica EU. Ovakva politika rezultirala je <\/span>smr\u0107u desetina hiljada ljudi<\/span><\/a>, dok je Mediteran postao <\/span>najsmrtonosnija svjetska grani\u010dna zona<\/span><\/a>.<\/span><\/p>

Tokom zadnjih 20 godina mnogi ljudi koji su neregularno stigli, bilo kopnom ili morem, <\/span>ostali su u Gr\u010dkoj<\/span><\/a>. Ipak, ostanak u Gr\u010dkoj za mnoge nije bila opcija \u2013 iz vi\u0161e razloga, uklju\u010duju\u0107i i \u010dinjenicu da je i ta zemlja bila pogo\u0111ena previranjima te da su mnogu Grci oti\u0161li u potrazi za boljim \u017eivotom.\u00a0<\/span><\/p>

Kako bi do\u0161li do ostatka Evropske unije, mnogi migranti se krenuli kopnenom rutom kroz balkanske zemlje koje spajaju Gr\u010dku sa drugim dijelovima EU.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Du\u017e Balkanske rute i dalje u EU, granice su militarizovane uz prisutvo jakog osiguranja i postavljanje \u017ei\u010danih ograda, pored drugih mjera. Horgo\u0161 07. juli 2016. Fotografija: Sanja Vrzi\u0107<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ljudi u pokretu na Balkanskoj ruti<\/b><\/p>

S obzrom na svoj geografski polo\u017eaj mosta izme\u0111u Istoka i Zapada, Balkan je oduvijek predstavljao trgova\u010dku i tranzitnu rutu za ljude i robe. Stoga je logi\u010dno da je ova regija postala tranzitna ruta i za ljude koji su bili prisiljeni na iregularnu migraciju tra\u017ee\u0107i sigurnost od ratova, progona, siroma\u0161tva, klimatskih promjena ili ne\u010deg drugog.\u00a0<\/span><\/p>

Opredijeliti se za Balkansku rutu za ljude u pokretu nije lagan izbor. Pored izazovnog reljefa i o\u0161tre klime, kretanje po Balkanu dodatno je iskomplikovano mno\u0161tvom granica.\u00a0<\/span><\/p>

Mnoge dr\u017eave ovog regiona nisu jo\u0161 uvijek \u010dlanice EU niti \u0160engenskog pograni\u010dnog re\u017eima. \u010cinjenica je da su mnogu ljudi na Balkanu i sami imali brojna migracijska iskustva, pro\u0161av\u0161i te\u0161ku borbu sa Tvr\u0111avom Evropom, dok su bje\u017eali iz ratova ’90tih, ili usljed te\u0161ke ekonomske i politi\u010dke situacije koja je nastupila nakon tih ratova. Politike EU vezane za upravljanje granicama su potom i dalje uticale i oblikovale <\/span>granice balkanskih zemalja i politiku davanja azila<\/span><\/a>.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Balkan je postao dodatna tampon zona: kako bi pre\u0161li iz Gr\u010dke i Bugarske (obje zemlje EU) u zemlje sjeverozapadne Evrope, ljudi moraju iza\u0107i iz EU kako bi ponovo u\u0161li u nju. Zbog niza politi\u010dkih i ekonomskih razloga \u2013 uklju\u010duju\u0107i i uslove za bezvizni re\u017eim za njihove gra\u0111ana kada je u pitanju ulazak u zemlje \u0160engena \u2013 balkanske vlasti su se <\/span>slo\u017eile<\/span><\/a> da stvore prepreke za ljude u pokretu unutar ovog prostora koji ne pripada EU. Tako\u0111e, ponovni ulazak u EU sa sobom nosi i prijetnju daljeg nasilja i <\/span>militarizovanih granica<\/span><\/a>.\u00a0<\/span><\/p>

U znak podr\u0161ke onima koji su se odlu\u010dili po\u0107i na ovo zastra\u0161uju\u0107e putovanje, krajem ljeta 2015. grupa nas, uglavnom prijatelja iz Sarajeva koji smo se poznavali kroz druge aktivisti\u010dke intervencije po pitanjima ljudskih prava u BiH, oti\u0161la je u Beograd i posjetila park u blizini \u017eeljezni\u010dke i autobuske stanice. Medijski snimci stotina ljudi koji su boravili u parku potakli su nas da odemo tamo.\u00a0<\/span><\/p>

Kada smo stigli u Beograd po\u010deli smo razgovarati sa ljudima i nastojali im donijeti stvari za koje su rekli da im odmah trebaju, hranu, higijenske potrep\u0161tine i odje\u0107u. Proveli smo nekoliko dana u ovom parku, prije nego je ovaj beogradski kvart zatvoren kako bi se prisilno napravio prostor za izgradnju megalomenskog projekta <\/span>Beograd na vodi<\/span><\/a>. <\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\tMnoge izbjeglice dijele fotografije te\u0161kih \u017eivotnih uslova, poput ove iz kampa BIRA u Biha\u0107u, BiH. Fotografija: Facebook grupa \u201ePomo\u0107 izbjeglicama u BiH\u201c, 2021.<\/span>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\tBrojne izbjeglice koje su prolazile kroz Beograd pretvorile su parkove u privremene kampove, u nadi da \u0107e nastaviti svoje putovanje prema zapadu. 18. oktobar 2015. Fotografija ; Sanja Vrzi\u0107<\/span>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U jednu ruku, nalazili smo se u dijelu grada koji je namjenski zapu\u0161ten kako bi se pripremio za nasilje globalizovanog neoliberalnog urbanisti\u010dkog projekta obnavljanja. Ovo je bio dio grada koji su politi\u010dki i ekonomski mo\u0107nici odlu\u010dili iskoristili kao alat za iznajmljivanje stanova i prostora kako bi postali jo\u0161 <\/span>bogatiji<\/span><\/a> i <\/span>mo\u0107niji<\/span><\/a>. U isto vrijeme umanjivali su \u0161anse onima koji su \u017eivjeli u gradu da do\u0111u do cjenovno pristupa\u010dnog smje\u0161taja, javnog prostora, prirodnih i drugih urbanih resursa, tjeraju\u0107i ih time jo\u0161 sna\u017enije u potla\u010denost i siroma\u0161tvo.\u00a0<\/span><\/p>

U drugu ruku, u tom zapu\u0161tenom prostoru nalazile su se porodice koje je nasilju i odbijanju izlagalo militarizovani neoliberalni sistem granica Tvr\u0111ave Evrope. Izmu\u010deni od putovanja prema sigurnosti i stabilnosti, za koje se \u010dinilo da nema kraja, ti ljudi su nastojali prona\u0107i malo hladovine da se sklone od iscrpljuju\u0107e vru\u0107ine i malo odspavaju kako bi povratili ne\u0161to snage i nastavili putovanje prema miltarizovanim granicama.<\/span><\/p>

Cijelo to nasilje ostavlja na vama sna\u017ean trag. Ba\u0161 kao i svjedo\u010denje kolonama iscrpljenih ljudi koji su kroz blato, jednog ki\u0161nog jutra stizali u Pre\u0161evo, na granici izme\u0111u Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije \u2013 na nekih 100km od granice sa Bugarskom. To je bila ista ona iscrpljenost kakvu sam vidjela u kolonama ljudi koji su jedne tamne no\u0107i prelazili granicu iz Hrvatske ka Srbiji, kroz lavirint kukuruznog polja u blizini \u0160ida; ili kod ljudi koji su poku\u0161avali prona\u0107i ne\u0161to da se zgriju nakon \u0161to su proveli ledenu no\u0107 u Tovarniku, hrvatskom gradu na granici sa Srbijom. Svjedo\u010diti umornim ljudima, prisiljenim da stoje na suncu, ki\u0161i, ledenoj hladno\u0107i, koji ti se pri tome i dalje smije\u0161e, ostavlja sna\u017ean utisak na tebe i gura te jo\u0161 dalje u nastojanjima da pomogne\u0161 \u2013 bez obzira da li je tvoja pomo\u0107 potrebna ili ne.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

I da, osje\u0107a\u0161 se korisno kada nosi\u0161 cigarete ljudima koji \u010dekaju; kada ljudima u pokretu daje\u0161 bo\u010dice vode i banane da se okrijepe; kada \u017eenama daje\u0161 kozmeti\u010dke potrep\u0161tine i higijenske ulo\u0161ke i omogu\u0107i\u0161 im malo sigurnog intimnog prostora; kada se igra\u0161 sa djecom u parku. U tim interakcijama ti si sasvim sigurno ganut kao ljudsko bi\u0107e. Ali istovremeno ti mora\u0161 biti i svjesno politi\u010dko bi\u0107e, a to nisu mnogi od nas, sa odgovorno\u0161\u0107u da digne\u0161 svoj glas protiv nepravde. Tako\u0111e, mora\u0161 razmisliti, \u0161to mnogi od nas ne rade, i o vlastitoj poziciji mo\u0107i i o tome da li su i tvoji sopstveni postupci patroniziraju\u0107i.\u00a0<\/span><\/p>

Naravno, bilo je zna\u010dajno u\u010diniti vidljivom borbu sa nasilnim granicama. I naravno, bilo je bitno i to \u0161to su se ljudi mobilizovali kako bi pomogli drugima. Me\u0111utim, gledaju\u0107i unazad sa petogodi\u0161nje distance, sve to je u stvari bio jo\u0161 jedan neoliberalni spektakl koji je zasjenio \u2013 i jo\u0161 uvijek zamagljuje \u2013 stvarne razloge masovnih migracija i rezultiraju\u0107e humanitarne katastrofe. Ovi razlozi <\/span>uklju\u010duju globalni kapitalizam<\/span><\/a> i militarizovanje granica. <\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Aktivizam zbrinjavanja kao \u017eenski \u201elot\u201c<\/b><\/p>

Tokom 1990-tih godina<\/span><\/a>, mno\u0161tvo feministi\u010dke energije diljem regije potro\u0161eno je na direktno pru\u017eanje njege i zbrinjavanje. Ta vrsta pomo\u0107i bila je itekako potrebna \u2013 trebale su je \u017eene izbjeglice, \u017eene koje su pre\u017eivjele silovanja, \u017eene koje su ostale same i time postale jedini hranioci porodice, i druge. Ali, ove aktivnosti u isto vrijeme su uticale i na mejnstrim javnu percepciju aktivizma zbrinjavanja kao \u017eenske \u201eoblasti\u201c, \u010dime su oja\u010dani patrijarhalni stereotipi o tome gdje je \u017eenama mjesto.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>

Ta\u010dno je, u isto vrijeme <\/span>\u017eenske aktivistkinje u regiji anga\u017eovale su se i oko mirovnog aktivizma<\/span><\/a>. Zajedno sa me\u0111unarodnim feministkinjama one su formulisale svoje zahtjeve i zalagale se za procesiranje ratnih zlo\u010dina, naro\u010dito za krivi\u010dno gonjenje <\/span>ratnog silovanja nesrazmjerno po\u010dinjenog nad \u017eenama<\/span><\/a>. Ipak, uprkos njihovim naporima, feministkinje i aktivistkinje bile su odba\u010dene kao politi\u010dki akteri u mirovnim pregovorima i diskusijama u kojima su se odre\u0111ivale strukture politi\u010dke i ekonomske mo\u0107i ovih zemalja: <\/span>feministi\u010dka politi\u010dka vizija mira i jednakosti je izignorisana<\/span><\/a>.<\/span><\/p>

Ovo iskustvo nau\u010dilo je mnoge od nas feministkinja iz regije o va\u017enosti \u010dinjenice da ne budemo sasvim predane davanju humanitarne pomo\u0107i. Iskustvo vezano za regionalne dinamike iz ’90-tih tako\u0111e nas je nau\u010dilo, da kao feministkinje moramo biti svjesne svoje pozicije i dinamika mo\u0107i izme\u0111u nas i ljudi kojima omogu\u0107ujemo humanitarnu pomo\u0107.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201eNe vjerujem u dobrotvorni rad. Vjerujem u solidarnost. Dobrotvorni rad je tako vertikalan. Ide od vrha ka dnu. Solidarnost je horizontalna. Ona po\u0161tuje drugu osobu\u201c,\u00a0<\/h2><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

urugvajski novinar Eduardo Galeano<\/h4>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Stoga sam svjesna da, iako i sama dolazim sa periferije Evrope, ljudima u pokretu djelujem kao neko obilje\u017een bjelinom i mo\u0107i Evrope. U ovom konkretnom slu\u010daju, dok smo nudili humanitarnu pomo\u0107 ljudima u pokretu na Balkanskoj ruti, njihova tijela su bila izlo\u017eena nasilnim iskustvima njihovog putovanja, a ne na\u0161a. Dakle, pitanje predstavljanja, odnosno ko u \u010dije ime govori, zajedno sa odgovorno\u0161\u0107u da se ne \u0161uti o naru\u0161avanjima ljudskih prava, postali su permanentne niti mog na\u010dina razmi\u0161ljanja.\u00a0<\/span><\/p>

Jedno od osnovnih pitanja koje smo si postavljale ja i moje prijateljice feministkinje iz BiH, u kontekstu na\u0161eg aktivizma vezanog za ljude u pokretu, ticalo se na\u0161eg razumijevanja solidarnosti. \u0160ta je specifi\u010dno u konceptu <\/span>\u017eenske solidarnosti<\/span><\/a> i kako da to primijenimo u ovoj situaciji?<\/span><\/p>

Feminizam nas u\u010di da izdvojimo na\u0161e postupke iz sistema opresije i ne padnemo u zamku sistemske koopcije na\u0161e solidarnosti. Primjer ovakvih zamki je dobrotvorni rad. Ova vrsta kritike naj\u010de\u0161\u0107e se pojavljuje u akademskim krugovima koji se bave postkolonijalnim studijama. Na\u017ealost, ova vrsta kritike nikada nije postala dio mejnstrima i gotovo nikada se ne pominje u kontekstu humanitarne pomo\u0107i upu\u0107ene ljudima u pokretu na Balkanu.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Na putu ka Njema\u010dkoj izbjeglice protestuju u \u0160idu, u Srbiji, tra\u017ee\u0107i pravo prolaska. 28. februar 2016. Fotografija: Sanja Vrzi\u0107<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Kada govorimo o solidarnosti sa ljudima koju su u pokretu u regiji Balkana u kojoj \u017eivimo, svjesni smo da je na\u0161a solidarnost i dalje oblikovana nejednakim pozicijama mo\u0107i.<\/h3>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U kontekstu na\u0161e interakcije sa ljudima u pokretu, razumijevanje solidarnosti\u00a0 najprije dolazi kao ne\u0161to \u0161to je opre\u010dno dobrotvornom radu. U tom smislu vodimo se principima velikog latinoameri\u010dkog pisca i novinara iz Urugvaja <\/span>Eduarda Galeana<\/span><\/a>: \u201eNe vjerujem u dobrotvorni rad. Vjerujem u solidarnost. Dobrotvorni rad je tako vertikalan. Ide od vrha ka dnu. Solidarnost je horizontalna. Ona po\u0161tuje drugu osobu. Ja imam puno toga da nau\u010dim od drugih ljudi.\u201c<\/span><\/p>

Tako\u0111e, feminizam nas je nau\u010dio mnogo o solidarnosti: ameri\u010dka autorica i dru\u0161tvena aktivistkinja <\/span>bell hooks<\/span><\/a> nam je prije 35 godina rekla da politi\u010dka solidarnost ne mo\u017ee biti bazirana na kulturolo\u0161ki dominantnoj ideologiji, nego se upravo stvara kroz komunikaciju u situacijama u kojima se pojavljuju ideolo\u0161ke razlike. Uzimaju\u0107i u obzir razlike, solidarnost je vrsta politi\u010dkog savezni\u0161tva i (obe\u0107anja) politi\u010dkog djelovanja kroz koju izra\u017eavamo na\u0161u empati\u010dnu podr\u0161ku drugome. Savezni\u0161tvo i djelovanje odre\u0111uju se u dvosmjernoj komunikaciji tokom na\u0161ih interakcija.\u00a0<\/span><\/p>

Kada govorimo o solidarnosti sa ljudima koju su u pokretu u regiji Balkana u kojoj \u017eivimo, krajnje smo svjesni pote\u0161ko\u0107a u ostvarivanju adekvatne interakcije i komunikacije za jasnije odre\u0111ene politi\u010dke alijanse i akcije, s obzirom na \u010dinjenicu da se ovi ljudi kre\u0107u. Samim tim, svjesni smo da je na\u0161a solidarnost oblikovana nejednakim pozicijama mo\u0107i.\u00a0<\/span><\/p>

Bez obzira na to, osje\u0107amo i dalje potrebu da djelujemo, jer feministi\u010dka politika nam nala\u017ee da ne \u0161utimo i ne prihvatamo fa\u0161isti\u010dku i rasisti\u010dku politiku, ve\u0107 da ih, putem solidarnosti, razmontiramo.\u00a0<\/span><\/p>

Nekada istorijski nevidljive, \u017eene su vremenom postajale sve vidljivije stavljaju\u0107i se na \u010delo politi\u010dkih borbi za jednakost u mnogim dijelovima svijeta, do mjere da se danas glorifikuju u razli\u010ditim <\/span>foto kompilacijama<\/span><\/a> koje kru\u017ee <\/span>internetom<\/span><\/a>. U kontekstu solidarnosti sa ljudima u pokretu, <\/span>dvije \u017eene, kapetanke brodova<\/span><\/a>, postale su poznate nakon \u0161to su se suo\u010dile sa dugogodi\u0161njim zakonskim kaznama jer su odlu\u010dile ne poslu\u0161ati nepravedne naredbe svojih nadre\u0111enih kako bi spasile \u017eivote ljudi na brodovima.\u00a0<\/span><\/p>

I na Balkanskoj ruti, \u017eene koje pokazuju solidarnost ljudima u pokretu nisu tako vidljive. Iako je ta\u010dno da su se mnoge od njih anga\u017eovale na davanju humanitarne pomo\u0107i, feministkinje (od kojih mnoge lokalne) su ipak bile me\u0111u najglasnijim politi\u010dkim aktivistima na terenu jo\u0161 od 2015.\u00a0<\/span><\/p>

Neuskla\u0111enost izme\u0111u doma\u0107ih i me\u0111unarodnih aktera humanitarnog anga\u017emana postala je naro\u010dito evidentna u dobrotvornim intervencijama. Na primjer, u mno\u0161tvu dobrotvornih aktivnosti koje su dolazile sa zapada, brojne lokalne feministkinje su gurnute u stranu nakon \u0161to bi njihove dobrotvorne intervencije i njihovi politi\u010dki aspekti postali kriti\u010dni. Njihova kritika ticala se stanovi\u0161ta da je dobrotvorni rad lagan izlaz jer se ne bavi uzrocima (u ovom slu\u010daju to su politike EU i Tvr\u0111ave Evrope), \u0161to bi za mnoge me\u0111unarodne aktere zna\u010dilo da se moraju uklju\u010diti u neki vid politi\u010dke borbe u vlastitim zemljama. \u0160ta vi\u0161e, trenutne dobrotvorne intervencije me\u0111unarodnih aktera vi\u0161e podsje\u0107aju na \u201e<\/span>volonturizam<\/span><\/a>\u201c nego na intervencije politi\u010dke solidarnosti kojima bi se poku\u0161ala zaustaviti militarizacija i naslilje na EU granicama, kao i upravljanje migracijama. Umjesto anga\u017eovanog politi\u010dkog rada, puno je lak\u0161e uputiti se u <\/span>turisti\u010dku avanturu<\/span><\/a> posje\u0107ivanja novih mjesta i u isto vrijeme baviti se humanitarnim radom koji \u010dini da se \u201eosje\u0107amo dobro\u201c. Me\u0111utim, \u201evolonturisti\u201c zanemaruju politi\u010dku intervenciju u zajednicama u koje su do\u0161li nuditi humanitarnu pomo\u0107, ali i u objektivizaciji ljudi u pokretu. <\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Dobrotvorni rad nije politika, on doprinosi i omogu\u0107ava opstanak nasilnog i patrijarhalnog dru\u0161tva koje nas sviju ugnjetava.<\/h2><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Dinamika koja se stvorila du\u017e Balkanske rute izme\u0111u me\u0111unarodnih i lokalnih aktera koji nude humanitarnu pomo\u0107 podsjetila je na bosansko iskustvo odmah nakon rata (a stvari se od onda nisu mnogo promijenile) kada su se me\u0111unarodni akteri sjatili u BiH da \u201egrade mir\u201c. Bosance su kao politi\u010dke aktere stranci bili sasvim odbacili, kao \u0161to je i pokazala Kimberly Coles u <\/span>svojim istra\u017eivanjima<\/span><\/a> koja su se bavila odnosom stranaca\u00a0 koji su do\u0161li da \u201egrade mir i demokratiju\u201c prema ljudima koji su \u017eivjeli u BiH. Me\u0111utim, ovaj put me\u0111unarodni dobrotvorni diskurs isklju\u010dio je dvije grupe ljudi: i ljude u pokretu i \u201elokalce\u201c.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ipak, ima i izuzetaka od pravila. I neki doma\u0107i ljudi insistirali su isklju\u010divo na dobrotvornom radu i odbijali politi\u010dki anga\u017eman, ignori\u0161u\u0107i \u010dinjenicu da dobrotvorni rad samo omogu\u0107ava dalju eksploataciju i u\u010dvr\u0161\u0107uje razlike. U me\u0111uvremenu su se i neke me\u0111unarodne dobrotvorne organizacije i grupe politi\u010dki anga\u017eovale u svojim mati\u010dnim zemljama, zemljama EU, shvataju\u0107i da u korijenu nasilja i militarizacije stoji politika Tvr\u0111ave Evrope.\u00a0<\/span><\/p>

Feministi\u010dke politike nas u\u010de da razmi\u0161ljamo o odnosima mo\u0107i, i to ne samo uop\u0161teno, ve\u0107 i o odnosima mo\u0107i u na\u0161oj solidarnosti i odnosu prema drugima. Ne smijemo pomije\u0161ati dobro\u010dinstvo sa solidarno\u0161\u0107u jer dobro\u010dinstvo zna\u010di status quo. Dobrotvorni rad nije politika, on doprinosi i omogu\u0107ava opstanak nasilnog i patrijarhalnog dru\u0161tva koje nas sviju ugnjetava.\u00a0<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Koridor: EU ponovo preuzima kontrolu<\/b><\/p>

U jesen 2015. \u2013 odgovor EU na iznenada sve vidljiviju Balkansku rutu i masovno kretanje po njoj, ne samo da ju je oblikovao, nego je dao formu i politici solidarnosti du\u017e nje.<\/span><\/p>

Trebalo je nekoliko mjeseci da se administracija EU oporavi od \u0161oka usljed masovnog kretanja ljudi prema EU te da na\u0111e na\u010din da povrati kontrolu nad granicama i nad \u201eupravljanjem\u201c migrantima. Ovo je rezultiralo stvaranjem \u201ehumanitarnog koridora\u201c koji bi kanalisao kretnje preko Balkana i prema sjevernozapadnoj Evropi.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Militarizacija koridora dodatno se poja\u010dala na ruti od istoka prema zapadu. U isto\u010dnohrvatskom gradu Slavonski Brod snage obezbje\u0111enja poput policije sa\u010dekuju dolazak novih izbjeglica. 3. novembar 2015. Fotografija: Sanja Vrzi\u0107<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Humanitarni koridor bio je formalizovana ruta koja je iz Gr\u010dke vodila do srednje i sjeverne Evrope, a kojim su koordinisale zemlje smje\u0161tene du\u017e same rute od jeseni 2015. pa do marta 2016. Transport je du\u017e ovog koridora bio organizovan vozovima, autobusima, a ljudi su i masovno hodali \u201e<\/span>dok bi ih nadgledala i usmjeravala policija, koja je ljude u pokretu prisiljavala da prate pravac koridora i brzinu grupnog kretanja<\/span><\/a>.\u201c I dok je ovaj koridor omogu\u0107io da se <\/span>najmanje pola miliona<\/span><\/a> ljudi br\u017ee i lak\u0161e kre\u0107e od juga ka sjeverozapadu, to je bilo samo privremeno \u201erje\u0161enje\u201c kako bi se EU omogu\u0107ilo da napravi stro\u017eije mjere, sna\u017enije militarizuje granice\u00a0 i (ponovo) sklopi dogovore o eksternalizaciji granica (npr. dogovori <\/span>EU-Turska<\/span><\/a> i <\/span>EU-Libija<\/span><\/a>, koji su podstakli Tursku i Libiju da sprije\u010davaju ljude da napu\u0161taju njihove granice). Istovremeno, to je omogu\u0107ilo EU da sa Gr\u010dke skine ne\u0161to \u201etereta\u201c masovnih dolazaka.\u00a0<\/span><\/p>

Zvani\u010dni koridor zna\u010dio je ne samo kanalisanje ljudi u pokretu, nego i rasnu segregaciju. Tijela u pokretu efikasno su bila sprije\u010dena u bilo kakvoj interakciji sa lokalnom populacijom\u00a0 i onim koji su sa bogatog\u00a0 Zapada do\u0161lii da pomognu. Kako se pribli\u017eavalo zatvaranje koridora, nastala je i aktivna segregacija samih tijela u pokretu, gdje bi samo pripadnicima nacija za koje je Zapad izrazio preference bivalo <\/span>dozvoljeno da pristupe koridoru<\/span><\/a>. Do po\u010detka februara 2016. ulazak u zemlje du\u017e ove rute bio je dozvoljen samo ljudima iz <\/span>Sirije, Iraka i Afganistana<\/span><\/a>, a kasnije tog istog mjeseca bio je limitiran samo na ljude iz <\/span>Sirije i Iraka<\/span><\/a>. Kako bi cijela stvar funkcionisala, anga\u017eovani su vojska, policija i administrativni mehanizmi u svim zemljama du\u017e koridora. <\/span>Finansijsku podr\u0161ku<\/span><\/a> za ovaj eksperiment obezbijedila je Evropska unija.\u00a0<\/span><\/p>

Pukom slu\u010dajno\u0161\u0107u se nekoliko nas feministkinja iz BiH na\u0161lo <\/span>u grupi sa feministkinjama iz drugih zemalja<\/span><\/a> kojima je bilo dozvoljeno da u\u0111u u tranzitne centre koji su bili napravljeni du\u017e koridora u svim zemljama Balkanske rute. U svim tim centrima ljudi su iskrcavani sa vozova i autobusa, registrovani ili barem identifikovani, a potom ponovo ukrcavani u organizovane autobuse i vozove kako bi putovali u sljede\u0107u zemlju na ruti. Sve ove aktivnosti bile su sakrivene od o\u010diju javnosti, ali mi smo bile u mogu\u0107nosti da svjedo\u010dimo te\u0161koj militarizaciji koja se provodila nad ljudima u pokretu.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Ubrzano kanalisanje ljudi podje\u0107alo je na neko drugo, ne tako hvale vrijedno vrijeme u istoriji Evrope i Balkana<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Svjedo\u010dili smo kako su ljudi ukrcavani na autobuse iz Pre\u0161eva do \u0160ida, potom stavljani na voz od \u0160ida do Slavonskog Broda, zatim bi promijenili voz kako bi pre\u0161li zonu Slavonskog Broda, a potom je uslijedila sli\u010dna, ali jo\u0161 sna\u017enije militarizovana promjena voza u Dobovi. Kako smo se kretali od istoka prema zapadu Balkanskog koridora, militarizacija je postajala sve o\u010ditija. \u0160ta vi\u0161e, ljudima koji su se u koloni kretali koridorom bila je oduzeta sloboda kretanja jer je te\u0161ko naoru\u017eana policija pratila svaki njihov korak tokom tranzita, prave\u0107i na taj na\u010din od koridora neku vrstu <\/span>mobilnog pritvora<\/span><\/a>. <\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ljudi su se pla\u0161ili da \u0107e se granice zatvoriti i da \u0107e biti zaglavljeni na sred puta, tako da je postojala neka vrsta pre\u0161utnog dogovora da se po\u0161tuju pravila i da budu kanalisani du\u017e koridora. Ubrzano kanalisanje ljudi podsje\u0107alo je na neko drugo, ne tako hvale vrijedno, vrijeme u istoriji Evrope i Balkana.\u00a0<\/span><\/p>

Pored posjete maskulizovanim i militarizovanim tranzitnim zonama u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, imali smo priliku da susretnemo lokalne aktiviste, kao i predstavnike UN agencija u Srbiji i Hrvatskoj. I opet se u susretima sa njima pojavljivala ta rodna dinamika: mu\u0161karci su se nalazili na liderskim pozicijama u agencijama Ujedinjenih nacija (sa vi\u0161e politi\u010dke mo\u0107i i vi\u0161e novca), a \u017eene su bile obilato prisutne u lokalnim organizacijama (prisiljenim da se bore za javni i politi\u010dki prostor bez ikakvih resursa). Lokalne organizacije i inicijative na \u010delu kojih su se nalazile \u017eene \u2013 poput <\/span>NoBorder<\/span><\/a> i <\/span>\u017dene u crnom<\/span><\/a> iz Beograda, ili organizacije <\/span>Are You Serious<\/span><\/a> i <\/span>Centra za mirovne studije<\/span><\/a> iz Zagreba \u2013 bile su anga\u017eivane u akcijama solidarnosti sa ljudima u pokretu i prili\u010dno otvoreno kritikovale rasizam, ksenofobiju i rastu\u0107i fa\u0161izam u Evropi. Ba\u0161 kao i ’90-tih godina i u ratu u BiH, mu\u0161karci zvani\u010dnici UN-a su ponovo proglasili neutralnost i \u010dinilo se da ne znaju ni\u0161ta o tome kako militarizacija granica kr\u0161i ljudska prava.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Koridor se zatvara: rodno obilje\u017eene migracije\u00a0\u00a0<\/b><\/p>

Nikada nije bilo predvi\u0111eno da \u201ehumanitarni koridor\u201c EU traje dugo. Koristio je dvostrukoj svrhi: da poka\u017ee \u201ehumano lice\u201c EU, dok se istovremeno uzimalo vrijeme kako bi se uspostavila kontrola nad masovnim kretanjem kroz Balkan. U stvari, postojanje \u201ekoridora\u201c nije zna\u010dilo da su granice otvorene, nego da postoji pukotina u grani\u010dnom re\u017eimu koja se su\u017eavala na dnevnoj bazi. Strah ljudi da \u0107e ubrzano do\u0107i do zatvaranja pokazao se ta\u010dan. <\/span>Koridor je zatvoren<\/span><\/a> za sve u martu 2016, nakon \u0161to je bio otvoren nekih pet mjeseci. Granice su se zatvarale jedna za drugom, opasane bodljikavom \u017eicom, a ljudi ostali zaglavljeni u izme\u0111u.\u00a0<\/span><\/p>

U me\u0111uvremenu je EU jo\u0161 jednom promijenila narativ, pa su \u201eizbjeglice\u201c postale \u201emigranti\u201c kako bi se granice mogle osigurati bez cjepidla\u010denja stanovnika tih zemalja koji bi mogli osjetiti suosje\u0107anje za \u201eizbjeglice iz ratom izmu\u010dene Sirije\u201c, ali ne i za \u201emigrante koji ho\u0107e na\u0161e poslove\u201c. To je tako\u0111e zahtijevalo postepenu promjenu rodne zastupljenosti ljudi u pokretu na Balkanskoj ruti.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Granica kod srbijanskog grada Horgo\u0161a je militarizovana \u017ei\u010danom ogradom, kako bi se izbjeglice sprije\u010dile da u\u0111u u susjednu Ma\u0111arsku. 07. juli 2016. Fotografija: Sanja Vrzi\u0107<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Srbijanski grad Horgo\u0161, u kojem su izbjeglice improvizovale kampove, je prvo mjesto du\u017e Balkanske rute na kojem je raspore\u0111ena vojska. 7. juli 2016. Fotografija: Sanja Vrzi\u0107<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Tokom 2015, na mejnstrim medijima, \u017eene izbjeglice postojale su samo kao krhki predmeti kojima <\/span>treba za\u0161tita<\/span><\/a>: one su bile ili <\/span>majke koje su brinule o djeci<\/span><\/a> (a naravno, sve majke su samo pasivni predmeti, postoje samo da slu\u017ee svojoj djeci za koju uvijek imamo vi\u0161e saosje\u0107anja nego za odrasle) ili <\/span>\u017ertve nasilja njihovih mu\u0161kih partnera izbjeglica<\/span><\/a> (sa ranjivim \u017eenskim tijelima koja su onda bila kori\u0161tena da se poka\u017eu nasilje koje nad njima vr\u0161e mu\u0161ka izbjegli\u010dka tijela). U svakom slu\u010daju, svo\u0111enje \u017eena izbjeglica samo na ulogu njegovateljica koje i same ovaj put trebaju njega, ili \u017ertava za\u0161tite (a svih mu\u0161karaca izbjeglica kao potencijalnih po\u010dinioca nasilja), zanemaruje \u017eensko djelovanje i potencijal za stvaranje politi\u010dkih saveza zasnovanih na solidarnosti.<\/span><\/p>

Nakon zatvaranja koridora svjedo\u010dili smo promjeni scene: od prostranog terena u Idomeniju prekrivenog \u0161atorima <\/span>izme\u0111u kojih su se igrala djeca<\/span><\/a>, do sivih <\/span>slika mu\u0161karaca<\/span><\/a> koji se smrzavaju u beogradskim ru\u0161evinama ili na gradili\u0161tima predstoje\u0107ih rasko\u0161nih konstrukcija. Patrijarhalna i orijentalisti\u010dka logika tjera nas da vi\u0161e saosje\u0107amo sa djecom nego s tim mladim mu\u0161kim napa\u0107enim tijelima \u2013 kojih se nekako i dalje bojimo.\u00a0<\/span><\/p>

Ta\u010dno je da se nakon zatvaranja granica izme\u0111u zemalja EU i zemalja takozvanog Zapadnog Balkana, uz porast nasilja na granicama, spolni sastav ljudi u pokretu promijenio i mu\u0161karci su postali vidljiviji i prisutniji. Razlozi za ovo su i u \u010dinjenici da su mnogu maloljetni mladi\u0107i poslani da zarade ne\u0161to i pomognu svoje porodice, i \u2013 s obzirom na te\u017einu i uslove putovanja du\u017e cijele rute \u2013 mu\u0161ki \u010dlanovi porodica odlaze na put nadaju\u0107i se da \u0107e u budu\u0107nosti uspjeti organizovati ne\u0161to humanije putovanje za \u010dlanove svoje porodice.\u00a0<\/span><\/p>

Ovo se uklapa u patrijarhalne predrasude da su samo \u017eenska tijela ranjiva. Kako bi saosje\u0107anje bilo zamijenjeno strahom, na djelo stupa orijentalisti\u010dka hipermaskulinizacija i hiperseksualizacija ljudi u pokretu. Tako su <\/span>uplakana lica \u017eena sa djecom<\/span><\/a> (kao da samo ona zaslu\u017euju za\u0161titu bijelaca sa Zapada, a i to samo dok su u podre\u0111enom polo\u017eaju, jer \u017eene sklone politi\u010dkom djelovanju nisu dobrodo\u0161le) zamijenjena <\/span>slikama<\/span><\/a> divljih mladi\u0107a za koje se moglo re\u0107i \u201e<\/span>oni koji su stigli da vr\u0161e seksualno nasilje nad na\u0161im \u017eenama<\/span><\/a>\u201c.\u00a0<\/span><\/p>

I usprkos stalnim svjedo\u010danstvima o \u017eenama i njihovoj borbi na Balkanskoj ruti, zami\u0161ljena masa mu\u0161kih tijela dominira aktuelnim narativom o ljudima koji se kre\u0107u Balkanom. Samo je nekoliko incidenata malo poremetilo ovu viziju, ali oni \u010desto nisu dobivali zaslu\u017eenu pa\u017enju u mejnstrim medijima. Incident koji je bio medijski \u0161ire pokriven bila je <\/span>smrt \u0161estogodi\u0161nje Madine Hussiny koju je ubio voz<\/span><\/a> nakon ilegalnog potiskivanja sa hrvatske granice. Ali taj interes medija kratako je trajao, usprkos <\/span>poku\u0161ajima aktivista<\/span><\/a> da tra\u017ee pravdu za Medinu, dok su neki od njih bivali i <\/span>inkriminirani \u0161to su upoznali javnost sa ovim slu\u010dajem<\/span><\/a>.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>

Ono \u0161to se u\u010dinilo nevidljivim bilo je nasilje na granicama, nasilje du\u017e koridora, a kasnije i nasilje u kampovima. Tako\u0111e, ignorisano je i rasno, ksenofobno nasilje prema ljudima u pokretu i rodna ugro\u017eenost koju ovakve vrste nasilja stvaraju.<\/span><\/p>

Promjena narativa koja je uslijedila nakon zatvaranja koridora ozna\u010dila je i promjenu u uklju\u010divanju me\u0111unarodnih organizacija u upravljanje migracijma. Umjesto monitoringa naru\u0161avanja ljudskih prava, multilateralne organizacije su se uklju\u010dile u upravljanje migracijama. Ono \u0161to se de\u0161ava u BiH je dobar primjer kako je uklju\u010divanje me\u0111unarodnih organizacija u taj proces EU, rodno obilje\u017eeno. Najbolji primjer ovoga je odluka EU da dodjeli <\/span>desetine miliona eura<\/span><\/a> organizaciji IOM u BiH kako bi \u201eupravljala migracijama\u201c kroz BiH, nakon \u0161to je Balkanska ruta preusmjerena kroz ovu zemlju.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>

U 2015. UNHCR (zajedno sa UNICEF-om) imao je vidljivo (iako ne mnogo korisno) prisustvo na ruti. Njihovi zvani\u010dnoci ostali su u zemljama du\u017e Balkanske rute i, usprkos vlastitim tvrdnjama o ograni\u010denom mandatu u svakoj od ovih zemalja, njihovo prisustvo je barem stvorilo osje\u0107aj da neko nadgleda ljudska prava. Nakon <\/span>neuspjeha UNHCR-a<\/span><\/a> da obezbjedi adekvatnu pomo\u0107 za izbjeglice tokom ratova ’90-tih godina, o\u010dekivalo se da \u0107e ovaj put UNHCR biti uspje\u0161niji.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Agencija za izbjeglice Ujedinjenih nacija UNHCR inicijalno je bila glavna referentna ta\u010dka za izbjeglice du\u017e Balkanske rute i dalje, ali je potom Evropska unija nominovala IOM (Me\u0111unarodnu organizaciju za migracije) kao svog glavnog partnera. Pre\u0161evo, Srbija, 17. oktobar 2015. Fotografija: Sanja Vrzi\u0107<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U BiH je <\/span>Zakon o azilu<\/span><\/a> UNHCR-u \u010dak dodijelio ulogu u dr\u017eavnom procesu davanja azila. Stoga su se ljudi, u trenutku kada je Balkanska ruta preusmjerena na BiH krajem 2017. i po\u010detkom 2018. godine, po\u010deli obra\u0107ati UNHCR-u za pomo\u0107. Bez obzira na to, u momentu kada je EU shvatila da mo\u017ee koristiti ovu rutu kako bi dodatno upravljala migracijama, odlu\u010dila je ulogu partnera dodijeliti IOM-u.\u00a0<\/span><\/p>

Iako je EU zasigurno imala razloge za izbor IOM-a za saradnju (npr. IOM je u Gr\u010dkoj vodio kampove), ne mo\u017ee se zanemariti \u010dinjenica da se na \u010delu IOM-a u BiH nalazio mu\u0161karac, a na \u010delu UNHCR-a \u017eena. Naravno, to mo\u017ee biti samo slu\u010dajnost, ali osta\u0107e vje\u010dno pitanje da li su rodni stereotipi odigrali ulogu kada se odlu\u010divalo kome dodijeliti fondove.\u00a0<\/span><\/p>

Rodni elementi su odmah uo\u010deni kada je u pitanju borba za finansiranje migracijskog menad\u017ementa: jednom kada je razja\u0161njeno da \u0107e biti obezbje\u0111eni fondovi za migracijski menad\u017ement u BiH, IOM je uzeo agresivniji (mu\u0161ki) pristup kako bi osigurao svoju vidljvost na terenu. IOM je iznenada postao mobilniji i aktivniji na terenu, dok je UNHCR bio ograni\u010den na puku administrativnu ulogu registracije novih dolazaka. Na kraju, dok su UNHCR i UNICEF dobivali fondove od EU kao partneri IOM-a, institucionalna sje\u0107anja na te organizacije i protokoli za\u0161tite koje su razvijali desetlje\u0107ima, zamijenjeni su <\/span>nedefinisanim mandatom IOM-a<\/span><\/a>.\u00a0<\/span><\/p>

Saskia <\/span>Stachowitsch<\/span><\/a> preporu\u010duje da se uzmu u obzir \u201erodni dualizmi i na\u010dini na koje oni djeluju u hijerarhijskoj opoziciji izme\u0111u \u017eenstvenosti i mu\u0161kosti ili izme\u0111u idealnih i devijantnih (feminiziranost, hipermu\u017eevnost, itd.) maskuliniteta\u201c institucija kako bi se vidio na\u010din na koji se rodne strategije koriste u politi\u010dkim i ekonomskim borbama. U BiH mo\u017eemo vidjeti feminizaciju dr\u017eave i hipermaskulizaciju lokalnih vlasti – a, s obzirom na njihove pravne nadle\u017enosti, i dr\u017eava i lokalne vlasti bi trebale imati prioritet u finansiranju u odnosu na IOM.\u00a0<\/span><\/p>

S obzirom da je Dejtonski mirovni sporazum dr\u017eavu Bosnu i Hercegovinu u\u010dinio disfunkcionalnom i decentralizovanom, tu dr\u017eavu bilo je lako prikazati kao histeri\u010dnu \u2013 korumpiranu i bez jasnih linija dono\u0161enja odluka. Koriste\u0107i tu situaciju, IOM se predstavio kao pouzdan migracijski menad\u017eer, \u010dista raprezentacija idealne mu\u017eevnosti. Shodno tome, IOM je, umjesto dr\u017eave BiH, primio fondove EU.\u00a0<\/span><\/p>

U me\u0111uvremenu, hipermaskulizacija, kao devijantna forma maskulizacije, tako\u0111e je kori\u0161tena kako bi se diskvalifikovali potencijalni primaoci novca EU: lokalne vlasti Unsko-sanskog kantona \u2013 gdje je zaglavila ve\u0107ina ljudi u pokretu s obzirom na \u010dinjenicu da ovaj kanton geografski grani\u010di sa Hrvatskom. Ta\u010dno je i da su se nesposobne vlasti Unsko-sanskog kantona, usljed svojih haoti\u010dnih postupaka koji su naginjali ka nasilnim i rasisti\u010dkim reakcijma, i same ulovile u zamku da budu vi\u0111ene kao hipermaskulizirane. Bilo je lako prikazati ih kao devijantne (tj. hipermaskulizirane), jer su tihi rasizam i nasilje u kampovima IOM-a i na granicama EU nevidljivi u odnosu na agresivne postupke unsko-sanskih vlasti. <\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Sa svojim nehumanim i degradiraju\u0107im uslovima, ovi centri vi\u0161e podsje\u0107aju na koncentracione logore nego na smje\u0161taj dostojan \u010dovjeka.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U ovom trenutku uslovi u kojima se nalaze ljudi u pokretu u BiH se mogu nazvati nasilnim. Mnogu od njih smje\u0161teni su u \u201eprihvatnim centrima\u201c, koji bi trebali obezbijediti skloni\u0161te, hranu i zdravstvenu skrb za ljude u pokretu. Trenutno <\/span>u BiH postoji osam centara<\/span><\/a>, razli\u010ditih kapaciteta, uslova i na\u010dina vo\u0111enja. Menad\u017ement centara je mutan, sa IOM-om i Ministarstvom sigurnosti BiH koji, \u010dini se, zajedni\u010dki vode \u0161est centara, dok Ministarstvo sigurnosti BiH, \u010dini se, samostalno vodi dva manja centra, ali uz aktivno prisustvo IOM-a. Dva manja centra koja vodi Ministarstvo sigurnosti BiH koriste objekte koji su izgra\u0111eni za ove svrhe prije porasta broja ljudi u pokretu u BIH, dok su ostali centri smje\u0161teni u napu\u0161tenim objektima fabrika, vojnih kasarni, starih hotela ili jednostavno u poljima. U svim centrima ljudi se smje\u0161taju u kontejnere ili \u0161atore.<\/span><\/p>

Sa svojim nehumanim i degradiraju\u0107im uslovima, ovi centri vi\u0161e podsje\u0107aju na <\/span>koncentracione logore<\/span><\/a> nego na smje\u0161taj dostojan \u010dovjeka. Ve\u0107ina <\/span>kampova<\/span><\/a> su prenapu\u0107eni, bez grijanja u zimskim danima i bez adekvatnih higijenskih uslova (mnogi od ovih ljudi imaju \u0161ugu, itd.) i bez tople vode. Hrana koja se nudi je nedovoljna, i koli\u010dinski i nutritivno. Opravdanja za nehumane uslove i nasilje su rodno uzrokovana, jer se tvrdi da je sve to neophodno kako bi se za\u0161titili gra\u0111ani od divljaka koji bi trebali biti sretni \u0161to su im ponu\u0111eni neadekvatan smje\u0161taj i hrana u logoru.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\tMnoge izbjeglice podijelile su slike lo\u0161ih \u017eivotnih uslova u kampovima u BiH. Fotografija: Facebook grupa \u201ePomo\u0107 izbjeglicama u BiH\u201c<\/span>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\tJadni \u017eivotni uslovi jednaki su u cijeloj regiji. Biha\u0107, 8. septembar 2018. Fotografija: Sanja Vrzi\u0107<\/span>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Mnogi ljudi su ostavljeni da se sami brinu o sebi na ulicama i po \u0161umama BiH. Dok je policijsko nasilje bilo vidljivo na ulicama nekih gradova i prije izbijanja pandemije, <\/span>mjere za\u0161tite od \u0161irenja Covida-19<\/span><\/a> iskori\u0161tene su da se dodatno <\/span>poja\u010da nasilje<\/span><\/a>. Od momenta kada su kampovi IOM-a militarizovani i maskulizovani (\u017ei\u010dana ograda, anga\u017eovane privatne za\u0161titarske agencije te ograni\u010den pristup ljudima koji nisu registrovani u kampovima kao \u201estanovnici\u201c ili uposlenici, sa proizvoljnim ulascima lokalne policije i njihovom proizvoljnom upotrebom sile, privatnih za\u0161titara, uposlenika, itd.), to se vi\u0161e nije promijenilo, \u010dak i kada je na \u010delo IOM-a do\u0161la \u017eena, zamijeniv\u0161i mu\u0161karca.\u00a0<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Pitanja zastupanja<\/b><\/p>

U kontekstu nastojanja da se iskustva nasilja u\u010dine vidljivim, feminizam nas u\u010di da stalno moramo preispitivati pitanje zastupanja, odnosno ko u \u010dije ime govori. Jedan zna\u010dajan na\u010din da izvr\u0161imo ovu revalorizaciju je da preispitamo svoj odnos sa ljudima u pokretu i kako da osiguramo da se \u010duje glas onih koji borave samo privremeno na ovom podru\u010dju.\u00a0<\/span><\/p>

Za ve\u0107inu ljudi Balkan je samo tranzitna ruta. Suo\u010deni s konstantnim strahom, poja\u010danim mjerama sigurnosti, militarizacijom i pove\u0107anjem nasilja na granicama, ljudi u pokretu poku\u0161avaju ostati \u0161to je kra\u0107e mogu\u0107e u bilo kojoj od zemalja Balkana. Kako mo\u017eemo, u ovakvim uslovima, omogu\u0107iti siguran prostor u kojem se mo\u017ee \u010duti glas ljudi u pokretu? Tako\u0111e, kako izbje\u0107i da ljude u pokretu tretiramo kao homogenu grupu, kao da svi do jednog imaju ista iskustva, ambicije i ciljeve? Kako da postignemo da se prizna da \u017eene imaju slobodu djelovanja, i da nisu samo eteri\u010dna i ranjiva tijela? Nije dovoljno samo upitati ih ne\u0161to pred kamerama (ko \u0161to to mediji vole da rade) dok jednostavno prolaze ili se nalaze u situacijama u kojima su najranjiviji.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Od 2015. godine zastupanje ljudi u pokretu podlije\u017ee kontrolisanom narativu, bilo od strane medija ili vlada \u0161irom Evrope. Pre\u0161evo, Srbija, 17. oktobar 2015. Fotografija: Sanja Vrzi\u0107<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kada sam prvi put oti\u0161la u Beograd, u avgustu 2015., nai\u0161la sam na mno\u0161tvo izvje\u0161taja i fizi\u010dkom nasilju nad ljudima u pokretu. Tamo smo susreli mladi\u0107e koji su do\u0161li kroz Bugarsku i koji su nam govorili o nasilju koje su pretrpili, <\/span>i kako su pretrpili veliku traumu kada su na njih pustili pse<\/span><\/a>.\u00a0<\/span><\/p>

Svjesne da smo izvje\u0161tavale o ugro\u017eavanjima ljudskih prava drugoga, moje prijateljice feministkinje i ja morale smo u\u010dinite sve \u0161to mo\u017eemo da izbjegnemo orijentalizaciju i ostranjenje ovih mladih mu\u0161karaca. Na\u0161e iskustvo sa patrijarhalnim dinamikama mu\u0161karaca nacionalista i me\u0111unarodnih elita u post-konfliktnoj BiH te isklju\u010denje odre\u0111enih glasova iz diskusije vezane za politi\u010dka i ekonomska rje\u0161enja, zahtijevalo je od nas da ne dominiramo diskursom. Morale smo ponovo i detaljno razmotriti \u0161ta u stvari zna\u010de solidarnost i empatija. \u0160ta vi\u0161e, morale smo razmotriti kako da pri\u010damo o nasilju, a da pri tome ne dovedemo u opasnost ljude izlo\u017eene nasilju. Naravno, ako se na\u0111ete u ulozi svjedoka u najekstremnijim situacijama nasilja, tada odmah reagujete. Ako na koji na\u010din mo\u017eemo i ovakve intervencije u\u010diniti zna\u010dajnim i dugotrajnim? Naro\u010dito ukoliko ovi ljudi ne \u017eele ostati u zemlji.<\/span><\/p>

I \u0161ta uraditi s nasiljem koje se \u010dini pod krinkom za\u0161tite? \u017dene u pokretu koje su zaglavljene u zemlji kroz koju prolaze (bilo na par dana, par mjeseci ili \u010dak par godina), naj\u010de\u0161\u0107e su prisiljene da borave u kampovima u kojima je njihova sigurnost ugro\u017eena. \u017dene nisu sigurne zbog nasilja koje provodi sam sistem niti su sigurne u patrijarhalnim okru\u017eenjima.\u00a0<\/span><\/p>

Naravno, kao feministkinje, nas je prvenstveno zanimala dobrobit \u017eena. Kao neformalna grupa feministkinja aktivistkinja iz BiH, nastojale smo posebno obratiti pa\u017enju na specifi\u010dne na\u010dine na koje mo\u017eemo pomo\u0107i ovim \u017eenama i solidarisati se s njima. Ipak, i nakon nekoliko godina na\u0161a jedina rodno specifi\u010dna podr\u0161ka ovim \u017eenama svodila se na obezbje\u0111ivanje humanitarne pomo\u0107i trudnim \u017eenama koje, iz niza razloga, nisu bile smje\u0161tene u kampovima: organizovanje medicinske skrbi kako bi se mogle poroditi, pomaganje oko administracije prilikom registracije djeteta, pomaganje u brizi oko beba i djece. Bitno je pomo\u0107i \u017eene na ovaj na\u010din, ali se i dalje borimo s mogu\u0107nostima da odemo dalje od toga.\u00a0<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u00a0<\/h2>

Kamp predstavlja patrijarhalno okru\u017eenja i name\u0107e patrijarhalna ograni\u010denja \u017eenama.<\/h2><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\u00a0<\/h2>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Sljede\u0107i element podr\u0161ke ti\u010de se pronala\u017eenja odgovaraju\u0107ih mehanizama za za\u0161titu \u017eena \u017ertava nasilja na rodnoj osnovi. Ve\u0107ina \u017eena smje\u0161tena je u kampove, a kao nefomalnoj feministi\u010dkoj grupi nama nije dozvoljeno da do\u0111emo do njih. Bez mogu\u0107nosti da sa njima uspostavimo iakav odnos povjerenja, na\u0161a uloga svedena je na to da \u017eenama donosimo hranu za bebe, odje\u0107u, higijenske potrep\u0161tine, dje\u010dije pelene i higijenske ulo\u0161ke u trenutku kada ostanu bez zaliha u kampu. Tako\u0111e, \u010dinjenica da ve\u0107ina \u017eena boravi kratak vremenski period u BiH ostavlja nam samo prolazne prilike da im pomognemo u integraciji, kao \u0161to su pronalazak posla ili \u010dasovi jezika. <\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U kampovima, prostor koji je organizovan za \u017eene uglavnom ima svrhu davanja stereotipne pomo\u0107i \u2013 u vidu neoliberalnih <\/span>aktivnosti \u201eosna\u017eivanja \u017eena\u201c<\/span><\/a> koje se isklju\u010divo ohrabruju da \u0161iju, pletu, kuhaju ili vode brigu o djeci. Tu su vrlo rijetko uklju\u010dene politi\u010dke feministi\u010dke aktivnosti. Kamp je patrijarhalno okru\u017eenje i, kao takav, name\u0107e patrijarhalna ograni\u010denja \u017eenama. Kako pomo\u0107i \u017eanama u takvim uslovima, naro\u010dito ako ondje samo privremeno borave?<\/span><\/p>

U ovom kontekstu, kako je mogu\u0107e da iko usmjeri ljude da koriste mehanizme za\u0161tite, ako oni i postoje, u zemljama koje neprekidno poku\u0161avaju kriminalizovati neregularne migracije? Ovo je naro\u010dito problemati\u010dno u zemljama koje nastavljaju ignorisati postojanje \u017eena u pokretu i u kojima neke strukture tih dr\u017eava i same provode nasilje nad \u017eenama u pokretu, kao u slu\u010daju grani\u010dne policije.\u00a0<\/span><\/p>

Svjesni smo da se moramo suprotstaviti kriminalizaciji ilegalnih migracija. Jer ona, pored \u0161to kriminalizuje ljude, tako\u0111e kriminalizuje i solidarnost. Ovo smo mogli vidjeti u <\/span>napadima<\/span><\/a> na <\/span>\u017eene<\/span><\/a> koje brane ljudska prava u BiH. Osim \u0161to sklanja \u017eene od o\u010diju javnosti, kriminalizacija tako\u0111e ometa feministi\u010dke prekograni\u010dne mre\u017ee.Svjesni smo da se moramo suprotstaviti kriminalizaciji neregularnih migracija. Jer ona, pored \u0161to kriminalizuje ljude, tako\u0111e kriminalizuje i solidarnost. Ovo smo mogli vidjeti u napadima<\/a> na \u017eene<\/a> koje brane ljudska prava u BiH. Osim \u0161to sklanja \u017eene od o\u010diju javnosti, kriminalizacija tako\u0111e ometa feministi\u010dke prekograni\u010dne mre\u017ee.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Od 2015. godine ljudi u pokretu na Balkanskoj ruti su sna\u017eno kriminalizovani i izlo\u017eeni nasilju, \u0161to je diskurs i praksa na koje ukazuju humanitarne organizacije i organizacije i grupe za ljudska prava. \u0160id, Srbija. 18. oktobar 2015. Fotografija: Sanja Vrzi\u0107<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kako mo\u017eemo, umjesto ovoga, stvoriti politi\u010dku mre\u017eu koja se bavi patrijarhatom, rasizmom, kesnofobijom, nasiljem i fa\u0161izmom?<\/span><\/p>

Naravno, diljem Balkana postoje mre\u017ee solidarnosti, koje uglavnom poma\u017eu \u017ertve nasilja. Neke <\/span>feministi\u010dke mre\u017ee<\/span><\/a> napravljene su i prije ratova ’90-tih godina i djeluju od tada. Ali, i u ovim slu\u010dajevima, kapacitet i kontekst feministi\u010dkih grupa razlikuju se od zemlje do zemlje.\u00a0<\/span><\/p>

Samim tim postoji potreba za stvaranjem \u017eenskih mre\u017ea solidarnosti koje nude podr\u0161ku \u017eenama i priznaju njihovo djelovanje, umjesto da ih samo vide kao ranjiva tijela. Postoji potreba za sigurnim prostorima kako bi se otvorila dvosmjerna komunikacija za stvaranje politi\u010dkih alijansi\u00a0 i zajedni\u010dki formulisale politi\u010dke akcije koje treba preduzeti. To zna\u010di da je neophodno iza\u0107i iz zone komfora i pozabaviti se mehanizmima operesije i nasilja, kao \u0161to su granice i zakon o azilu, ali i militarizacija cijelih dru\u0161tava. I, naravno, akcije se moraju preduzeti du\u017e cijele Evrope, zahtijevaju\u0107i da se adresiraju uzroci nejednakosti. Takve mre\u017ee mogle bi integrisati snage u jednu sveobuhvatnu borbu protiv fa\u0161izma.<\/span><\/p>

Ipak, ispred nas je dug i iscrpljuju\u0107i put jer neoliberalni okvir iznimno pogoduje rasizmu, fa\u0161izmu i nasilju, tako da su u ovom trenutku oni u porastu. S druge strane, feministi\u010dka perspektiva, oslobo\u0111ena neoliberalnih okova, mo\u017ee pomo\u0107i u ovoj borbi, na isti na\u010din na koji nam poma\u017ee da razmislimo o svom djelovanju kada je u pitanju dobrotvorni rad, migracijski menad\u017ement i nasilje na granicama.\u00a0<\/span><\/p>

Naslovna fotografija: Sanja Vrzi\u0107<\/b><\/p>

Izradu ove pri\u010de podr\u017eala je organizacija<\/span><\/i> Rosa-Luxemburg-Stiftung Gesellschaftsanalyse und politische Bildung e.V. \u2013 Ured u Bosni i Hercegovini.<\/span><\/i><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljudi u pokretu na Balkanskoj ruti prema zapadnoj Evropi rutinski se susre\u0107u s nasiljem i maltretiranjima. Suo\u010diti se s korijenom…<\/p>\n","protected":false},"author":504,"featured_media":63692,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[973],"tags":[91],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63766"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/504"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=63766"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63766\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":63773,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63766\/revisions\/63773"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/63692"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=63766"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=63766"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=63766"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}