{"id":123025,"date":"2025-09-19T15:12:00","date_gmt":"2025-09-19T13:12:00","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/autostrada-biennale-e-shnderron-historine-ne-materialin-e-vet\/"},"modified":"2025-12-05T10:38:35","modified_gmt":"2025-12-05T09:38:35","slug":"bijenale-autostrada-pretvara-istoriju-u-svoj-materijal","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/bijenale-autostrada-pretvara-istoriju-u-svoj-materijal\/","title":{"rendered":"Bijenale Autostrada pretvara istoriju u svoj materijal"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Prikaz petog izdanja bijenala \u201cStruje u razotkrivanju: Puls vremena\u201d<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U svodovima Prizrenskog hamama, umetnica Doruntina Kastrati izla\u017ee seriju predmeta postavljenih na postamente oblikovane kao kru\u017ene plo\u010de. Oblo\u017eene koralno-ru\u017ei\u010dastim tonom, plo\u010de prate patinu zgrade iz 16. veka. Rasute po starom kupatilu, samo nekoliko postamenata zapravo nosi Kastratine artefakte, dok ve\u0107ina stoji prazna. Predmeti \u2013 fragmenti keramike razli\u010ditih veli\u010dina, o\u0161tri komadi, dr\u0161ke i ivice vaza \u2013 pore\u0111ani su u muzejskom maniru. Me\u0111u kerami\u010dkim ostacima, umetnica izla\u017ee i ono \u0161to se najpre mo\u017ee opisati kao talog kuhinjskog odvoda \u2013 busene kose i ko\u017ee, telesni otpad koji obi\u010dno ne pronalazi svoje mesto u muzejskoj vitrini.<\/span><\/p>

Iako ovi \u201cartefakti\u201d prizivaju razli\u010dite slojeve istorije, posetiocu nisu ponu\u0111eni nikakvi natpisi ni datumi. \u0160tavi\u0161e, i ono malo informacija \u0161to dobijamo dovodi u pitanje autenti\u010dnost izlo\u017eenih predmeta \u2013 me\u0111u prona\u0111enima su, kako saznajemo, i oni koje je sama Kastrati izradila. Tako je posetilac primoran da iz nemih artefakata sam stvara nova tuma\u010denja. Predmeti postaju rekviziti jedne neispri\u010dane istorije, \u010dekaju\u0107i da ih posetilac dopuni natpisima.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ova instalacija, svojevrsni prikaz \u201cizopa\u010denog muzeja\u201d, na neki na\u010din predstavlja dobru metaforu za peto izdanje Bijenala Autostrada, \u010diji je kustos Erzen Shkololli. \u201cStruje u razotkrivanju: Puls vremena\u201d okuplja radove 25 umetnika\/ca, lokalnih i me\u0111unarodnih, prikazanih u stalnom prostoru bijenala \u2013 u Autostrada hangaru \u2013 kao i na odabranim lokacijama u istorijskom jezgru Prizrena. Kada je <\/span>Autostrada zapo\u010dela 2017. godine<\/span><\/a> kao volonterski i entuzijasti\u010dki projekat Leutrima Fishekqiua, Vatre Abrashi i Bar\u0131\u015fa Karamu\u00e7oa, bijenale nije imalo stalni prostor niti savremene galerije na koje bi se oslonilo. U nedostatku infrastrukture, organizatori su koristili javne prostore \u2013 poput gradske autobuske stanice \u2013 za izlaganje umetnosti.<\/span><\/p>

Autostrada je svoj stalni dom dobila 2018. godine, kada su nema\u010dke snage KFOR-a napustile lokaciju, ostavljaju\u0107i iza sebe 39 hektara zemlje i niz objekata. U zajedni\u010dkoj inicijativi nema\u010dke i kosovske vlade, kamp je pretvoren u Park za inovacije i obuku, a Bijenale Autostrada postalo je njegov prvi stanar 2019. godine. Od tada se prostor transformisao u Autostrada hangar \u2013 Centar za savremenu umetnost, stalnu instituciju koja izme\u0111u bijenalnih izdanja izla\u017ee umetnost i organizuje obrazovne programe.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Shkololli odbacuje uobi\u010dajeni muzejski na\u010din predstavljanja pro\u0161losti.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Odr\u017eano na vi\u0161e lokacija \u0161irom Prizrena \u2013 od biv\u0161ih kasarni na rubu grada do osmanskih ku\u0107a u njegovom sredi\u0161tu \u2013 ovo izdanje bijenala uzima istoriju tih zdanja kao svoj materijal, istoriju koju otvara kroz plasti\u010dnost umetnosti. Shkololli, <\/span>prvi kustos bijenala<\/span><\/a>, oslanja se na transformacije koje su ti prostori do\u017eiveli kako bi oblikovao svoju kustosku logiku. To se, u najboljem slu\u010daju, ostvaruje putem \u201credimejdova\u201d, obi\u010dnih predmeta koji su prenamenjeni u umetni\u010dka dela \u2013 praksa koja se prote\u017ee i na same prostore, \u010dije uklju\u010divanje u program \u010dini da se i oni pretvore u prona\u0111ene objekte.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\u201cAnd So We Lay New Stones Upon The Old\u201d, Doruntina Kastrati. Fotografija: Tughan Anit. Uz dozvolu Bijenala Autostrada.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Isti\u010du\u0107i te transformacije, Shkololli odbacuje uobi\u010dajeni muzejski na\u010din predstavljanja pro\u0161losti, u kojem se artefakti izla\u017eu u svojim izvornim kontekstima, uz natpise koji obja\u0161njavaju njihove nekada\u0161nje funkcije i datume porekla. Nasuprot takvom istorijskom pristupu, koji prednost daje onome \u0161to su predmeti nekada bili, ovde se njihove funkcije prenamenjuju, a konteksti menjaju, kako bi se istorija probudila i dovela u sada\u0161njost.<\/span><\/p>

U Autostrada hangaru, ova kustoska logika najavljena je radom \u201cCirculations\u201d<\/span> Tamare Gr\u010di\u0107, velikom instalacijom u kojoj je vi\u0161e od 11.000 boca raspore\u0111eno u obliku vodenih struja, koje se prote\u017eu i savijaju preko golog betonskog poda Hangara 3. Uz pa\u017eljiv tretman umetnice, industrijski otpad o\u017eivljava, poprimaju\u0107i oblik reke koja se preliva u zelenim i sme\u0111im nijansama, prelamaju\u0107i svetlost kroz staklo. Taj ose\u0107aj lako\u0107e i lebde\u0107e pokretljivosti poja\u010dan je i zvukom vetra, koji zvi\u017edi iz svih uglova ogromnog prostora.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\u201cCirculations\u201d, Tamara Gr\u010di\u0107. Fotografija: Tughan Anit. Uz dozvolu Bijenala Autostrada.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Gr\u010di\u0107 je izvela ovo staklo iz njegovog proizvodnog ciklusa kako bi materijal pretvorila u privremeno umetni\u010dko delo. Iako su boce \u201c<\/span>oslobo\u0111ene svoje prvobitne funkcije<\/span><\/a>\u201d, njihov novi \u017eivot bi\u0107e kratkog daha \u2013 po zavr\u0161etku izlo\u017ebe, bi\u0107e \u201cu potpunosti reciklirane\u201d i vra\u0107ene u prvobitnu upotrebu. Me\u0111utim, rad Tamare Gr\u010di\u0107 ima mnogo dublje implikacije od poruke o recikla\u017ei na koju bi se ova fusnota mogla svesti. Mnogo provokativnije od same ideje recikliranja jeste lepota koja izranja iz industrijskih materijala \u2013 lepota u kojoj se reka ogleda u krutim, neorganskim oblicima.<\/span><\/p>

U slede\u0107oj prostoriji hangara, rad \u201cLeft Overs II\u201d Ay\u015fe Erkmen prati sli\u010dnu, ali druga\u010dije izvedenu logiku. Od drvenih otpadaka prikupljenih iz lokalnih radionica, Erkmen stvara \u0161arene motive koji se prote\u017eu preko re\u0161etkaste strukture vojnog hangara. U tandemu sa Tamarinim radom, ovi prenamenjeni predmeti u prvi plan iznose demilitarizaciju prostora u kojima su sme\u0161teni \u2013 prelazak od skladi\u0161ta vojne opreme ka prostorima koji danas nose umetnost. Ovaj kustoski zaokret, koji zajedno prave zgrade i predmeti, istovremeno odbacuje zamor izazvan stalnim osvrtima na rat, kojima je Kosovo \u010desto optere\u0107eno.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tPrevious slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tNext slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cLeft Overs II\u201d, Ay\u015fe Erkmen. Fotografija: Tughan Anit. Uz dozvolu Bijenala Autostrada<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Sli\u010dno tome, fotografije Armenda Nimanija u Hangaru 10 otvaraju traumati\u010dnu pro\u0161lost Kosova za alternativna tuma\u010denja. Slike, prenamenjene iz Nimanijeve fotonovinarske prakse, ovde su uve\u0107ane na muzejsku skalu, raste\u017eu\u0107i digitalne fotografije do njihovih krajnjih granica. Iz ovog procesa uve\u0107avanja pojavljuju se razliveni i mastiljavi pikseli, \u0161to samo dodatno slikarski oblikuje fotografije. Prikazane scene bele\u017ee razna mesta i doga\u0111aje \u2013 od lokalnih obreda inicijacije, poput festivala obrezivanja, do obli\u017enjih ruta kretanja tra\u017eilaca azila. U radu \u201cNestale osobe\u201d Nimani bele\u017ei tugu \u010dlanova porodica \u010diji voljeni jo\u0161 uvek nisu prona\u0111eni od rata na Kosovu 1990-ih.<\/span><\/p>

Shkololli je izvukao ove slike iz njihovog novinarskog konteksta, pozivaju\u0107i Nimanija da izlo\u017ei svoj rad na novi na\u010din. Prikazane po prvi put u galerijskom kontekstu, Nimanijeve fotografije se osloba\u0111aju o\u0161trih izraza novinara, kojima takve fotografije \u010desto slu\u017ee. Ovim kustoskim gestom, slike vi\u0161e nisu samo fotografski dokazi, puki indeksi istine. Naprotiv, one se otvaraju ka drugim zna\u010denjima, uzdrmavaju\u0107i \u017eanr koji je me\u0111unarodnoj publici vizuelno ozna\u010dio najnoviju istoriju zemlje.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tPrevious slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tNext slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cCircumcision\u201d i \u201cRefugee Crisis\u201d. Fotografija: Tughan Anit. Uz dozvolu Bijenala Autostrada.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U istorijskom centru grada, bijenale poprima mnogo intimniji format u svojih \u010detiri preostala prostora. U Rezidenciji porodice Dorambari, ku\u0107i iz osmanskog perioda, ponovo se pojavljuju prenamenjeni predmeti. Poput radova Davida Fesla, veli\u010dine dlana, razbacanih po kre\u010dom ofarbanim zidovima ku\u0107e. Ove male asambla\u017ee okupljaju razli\u010dite predmete: izlomljene limenke, perje, filtere za sudopere, razbijene loptice za badminton i druge materijale \u010diji je originalni izvor delimi\u010dno neprepoznatljiv. Bez naslova, radovi ponovo odbacuju natpise, nude\u0107i umesto toga praksu brikoliranja kao na\u010din stvaranja novih veza i srodstva.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Porodi\u010dna rezidencija Dorambari. Fotografija: uz dozvolu Bijenala Autostrada.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ovi svakodnevni predmeti prikazani su zajedno sa radom \u201cTears\u201d dvojca Small But Dangers. Ovde se kori\u0161\u0107ene maramice pretvaraju u platna razapeta na drvenim okvirima. Izlo\u017eeni u praznoj ku\u0107i, prenamenjeni otpaci iz generacije na\u0161ih dedova i baka izazivaju razli\u010dite uspomene, kako intimne, tako i doma\u0107e.<\/span><\/p>

Ispod \u0161kripavih stepenica ku\u0107e Dorambari, objekat o\u017eivljava kroz delo Nike \u0160pan \u201cWho is there \/ Who\u2019s there?\u201d U ovom uglu, audio snimak udaraca odjekuje iza starih drvenih vrata. Nema nikakvih oznaka koje signaliziraju delo, pa se zvukovi prvo registruju kao stvarni udarci, izazivaju\u0107i prijatan ose\u0107aj straha.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tPrevious slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tNext slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cUntitled\u201d Davida Fesla i \u201cTears\u201d dvojca Small but Dangers. Fotografija: Tughan Anit. Uz dozvolu Bijenala Autostrada.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Na spratu, ezan iz obli\u017enje Bajrakli d\u017eamije deluje podjednako aran\u017eirano i neobi\u010dno u kombinaciji sa radom \u201cBeiti\u201d \u2013 na arapskom \u201cmoja ku\u0107a\u201d \u2013 Laurenta Mareschala. Taj ose\u0107aj nelagodnosti poja\u010dava izbor teme: za\u010dini prosuti po podu u oblike koji podse\u0107aju na geometriju islamske umetnosti. Koriste\u0107i za\u010dine iz kulinarskih tradicija Palestine i Bliskog istoka u \u0161irem smislu, Mareschal aludira na tradicije devastirane kolonijalnim nasiljem.<\/span><\/p>

Ove teme nisu izgubljene u ku\u0107i; arhitektonski relikt Osmanskog carstva, kojem su nekada pripadali i Kosovo i Palestina \u2013 carstva \u010diji pad je izazvao brojne raseljavanja i nasilne prevrate. Ovde, krhki rad uklju\u010duje samu zgradu \u2013 ostatke arhitektonskog nasle\u0111a koje je u Evropi, u nekim slu\u010dajevima, bilo svesno brisano. U Prizrenu, rat i nesmotren urbanizam Jugoslavije, kroz \u201cmodernizaciju\u201d grada, ostavili su o\u017eiljke \u2014 poput usamljenog minareta Arasta d\u017eamije niz ulicu. U novije vreme, nekontrolisani turbo-urbanizam doveo je do toga da vekovne osmanske ku\u0107e ustupe mesto parking prostorima.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\"Beiti\u201d, Laurent Mareschal. Fotografija: Tughan Anit. Uz dozvolu Bijenala Autostrada.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Tema istorije ponovo se pojavljuje u Ku\u0107i Shani Efendije, prostoru koji je pro\u0161ao kroz niz transformacija \u2013 od privatne rezidencije do mesta javnih okupljanja u periodu Jugoslavije. Sada je prelepo adaptirana u obliku belog kubusa. U ovom prostoru izlo\u017eeni su i radovi preminulih umetnika Simona Shiroke i Alije Vokshi, li\u010dnosti koje su zauzele svoje mesto u umetni\u010dkom kanonu Kosova kao primeri kosovske modernisti\u010dke umetnosti. Radovi Shiroke i Vokshi ovde funkcioni\u0161u na dva na\u010dina zahvaljuju\u0107i ovoj istoriji. Mogu se \u010ditati kao umetni\u010dki objekti ili kao istorijski objekti sami po sebi, citati jedne druge epohe.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Ku\u0107a Shani Efendije. Fotografija: Ferdi Limani.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U Vokshijinom radu \u201cStill Life\u201d, posmatra\u010da do\u010dekuju dva velika platna, apstraktne praznine sa gestualnim potezima \u010detkicom u prljavo sme\u0111im, maslinastim i senf \u017eutim nijansama, sa sitnijim akcentima u mesnato-ru\u017ei\u010dastoj. Ovaj tretman otkriva nejasne obrise tradicionalnih mrtvih priroda i osvrta na albansku kulturu koji se stapaju sa pozadinom, \u010dine\u0107i razliku izme\u0111u prvog plana i pozadine jedva primetnom. Rad Shiroke, na sli\u010dan na\u010din, crpi iz narodnih motiva; ovde, u filigranu, slo\u017eeni srebrni rad poprima oblik ljudi, mitova i simbola, u snovitim tablama grozni\u010davog stila.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tPrevious slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tNext slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Still Life\u201d Alije Vokshi i \u201cUntitled\u201d Simona Shiroke. Fotografija: Tughan Anit. Uz dozvolu Bijenala Autostrada.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ove modernisti\u010dke prerade tradicije dopunjuju duh bijenala u celini. Ipak, pored svojih formalnih kvaliteta, rad se posmatra i kao istorijski artefakt. Iz ovih objekata, Shkololli izvla\u010di veze sa savremenim kosovskim umetnicima, stvaraju\u0107i pretke i genealo\u0161ke linije kroz generacije. Ova uredna pri\u010da o istoriji umetnosti, me\u0111utim, odaje mnogo radikalnije sagledavanje istorije koje bijenale negde drugo ostvaruje kroz elipse i prekide.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tPrevious slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tNext slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cUntitled\u201d Brilanta Milazimija i \u201cUntitled\u201d Blerte Hashani. Fotografija: Tughan Anit. Uz dozvolu Bijenala Autostrada.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Na primer, kada se uporede, savremene apstrakcije \u017eivota na selu na Kosovu Blerte Hashani i ranije apstrakcije Alije Vokshi po\u010dinju da se ogledaju jedna u drugoj. Sli\u010dno tome, aludira se na neku vrstu srodstva izme\u0111u Shiroke i novijih radova Brilanta Milazimija, \u010dije su zamrljane i mastilom potamnjene figure izlo\u017eene pored Shirokinog figurativnog filigrana. Iako su ovi parovi vizuelno dopunjeni, ovakvo linearno tuma\u010denje rizikuje da radovi Shiroke i Vokshi budu svedeni u pro\u0161lost, tako da se \u010ditaju u suprotnosti sa sopstvenim istorijama, umesto da deluju istovremeno.<\/span><\/p>

Ovo linearno tuma\u010denje vremena potpuno je napu\u0161teno kod vrhunskog dela bijenala, \u201cLighthouse\u201d Vadima Fishkina, instalacije u kojoj je transformisana sahat-kula iz 19. veka. Broj\u010danik koji je nekada merio vreme pretvoren je u novi svetionik, koji sada pulsira crvenim zracima u ritmu otkucaja \u2013 u\u017eivo preno\u0161enim \u0161umom Fishkinovog srca. Dok ovaj signal poma\u017ee posetiocima da se orijenti\u0161u no\u0107u, jo\u0161 va\u017enije je \u0161to upozorava na plitke vode ispod \u2013 skliske padine historicizma prikazane u Arheolo\u0161kom muzeju u Prizrenu na donjem spratu, gde su izlo\u017eeni dodatni Fishkinovi radovi.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>
<\/div>
<\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tPrevious slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/i>\t\t\t\t\t\t\tNext slide<\/span>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cLighthouse\u201d i \u201cDark Times\u201d, Vadim Fishkin. Fotografija: Tughan Anit. Uz dozvolu Bijenala Autostrada.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cDark Times\u201d, poput gore pomenutog dela \u201cLighthouse\u201d, prikazuje kako Fishkin transformi\u0161e seriju satova razli\u010ditih tipova, oblika i veli\u010dina tako \u0161to ih potpuno pocrni, a stakla preprska sprejom. Ovi vise\u0107i objekti na prvi pogled podse\u0107aju na minimalisti\u010dke slike, dok suptilni zvuci otkucaja na kraju poma\u017eu da se prona\u0111e pravi smer. Postavljeni pored arheolo\u0161ke izlo\u017ebe pro\u0161losti Prizrena, koja obuhvata periode od neolita do rimskog, vizantijskog i osmanskog doba, ovi \u201cprazni\u201d satovi razbijaju linearno tuma\u010denje istorije u muzeju. Oni predstavljaju gest koji osloba\u0111a na\u0161u istoriografsku ma\u0161tu, otvaraju\u0107i pukotine i raskole tamo gde je nekada postojalo jednostavno ure\u0111enje uzroka i posledica.<\/span><\/p>

Prikaz istorije vi\u0111en ovde i na drugim mestima bijenala predstavlja najbolje \u0161to Autostrada i Shkololli nude: pro\u0161lost iznetu u prvi plan, sa svim svojim bogatstvom i traumama otvorenim za intervenciju.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Peto izdanje Bijenala Autostrada otvoreno je 5. jula 2025. i traje do 5. oktobra 2025, na vi\u0161e lokacija u Prizrenu, Kosovo. Za vi\u0161e informacija posetite <\/span><\/i>autostradabiennale.org<\/span><\/i><\/a>.<\/span><\/i><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prikaz petog izdanja bijenala \u201cStruje u razotkrivanju: Puls vremena\u201d U svodovima Prizrenskog hamama, umetnica Doruntina Kastrati izla\u017ee seriju predmeta postavljenih…<\/p>\n","protected":false},"author":990,"featured_media":122441,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[1737],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/123025"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/990"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=123025"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/123025\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":124897,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/123025\/revisions\/124897"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/122441"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=123025"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=123025"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=123025"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}