{"id":116664,"date":"2025-02-12T11:29:51","date_gmt":"2025-02-12T10:29:51","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/reflection-on-the-process-of-perception\/"},"modified":"2025-04-10T09:34:12","modified_gmt":"2025-04-10T07:34:12","slug":"promisljanje-samog-procesa-opazanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/promisljanje-samog-procesa-opazanja\/","title":{"rendered":"\u201cPromi\u0161ljanje samog procesa opa\u017eanja\u201d"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Mogu li tehnologija i dizajn pomo\u0107i u razumevanju vremena sukoba?<\/h4>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Po\u010detkom decembra 2024. godine, Muzej savremene umetnosti u Skoplju otvorio je izlo\u017ebu \u201cWar of the Senses\/War on the Senses\u201d (Rat \u010dula\/Rat protiv \u010dula), na kojoj su <\/span>predstavljeni radovi autora kao \u0161to su Lawrence Abu Hamdan, Beirut Urban Lab, Center for Spatial Technologies, Forensic Architecture, Kumjana Novakova, YoHa i Matthew Fuller<\/span><\/a>.<\/span><\/p>

Izlo\u017eba se bavi ratovima u Libanu, Gazi, Ukrajini i biv\u0161oj Jugoslaviji. Umetnice i umetnici koriste digitalne alate \u2014 poput open-source tehnologija i digitalnog arhiviranja \u2014 kako bi analizirali doga\u0111aje proistekle iz nasilja. Posebno je zna\u010dajna za Balkan, gde tehnologija nastavlja da oblikuje kolektivno pam\u0107enje i identitet, ostavljaju\u0107i dubok trag nasle\u0111a rata i nasilja.<\/span><\/p>

Kroz slo\u017eenu igru digitalnih tehnologija i stvaranja, tuma\u010denja i upotrebe ratnih slika, izlo\u017eba istra\u017euje preseke estetike i nasilja. Ujedno otvara prostor za promi\u0161ljanje otpora i protivmo\u0107i, podse\u0107aju\u0107i nas da rat, ma koliko delovao daleko, duboko uti\u010de na nas i izaziva na\u0161e razumevanje stvarnosti.<\/span><\/p>

Prvi put sam \u010dula za Forensic Architecture, multidisciplinarnu istra\u017eiva\u010dku grupu i u\u010desnika izlo\u017ebe, kada su objavili <\/span>revolucionarno istra\u017eivanje<\/span><\/a> u saradnji sa Amnesty Internationalom o zatvoru Sajdnaja u Siriji. Forensic Architecture koristi arhitektonske i digitalne metodologije za istra\u017eivanje kr\u0161enja ljudskih prava i dr\u017eavnog nasilja, otkrivaju\u0107i istine koje \u010desto ostaju skrivene od strane mo\u0107ni\u010dkih struktura. U neverovatnoj koincidenciji, nakon otvaranja izlo\u017ebe u Skoplju, zatvorenici iz Sajdnaje su oslobo\u0111eni usled pada Asadovog re\u017eima.<\/span><\/p>

Matthew Fuller, jedan od kustosa izlo\u017ebe, \u010dlan je savetodavnog odbora Forensic Architecture i blisko sara\u0111uje sa njima. Zajedno sa Eyalom Weizmanom, osniva\u010dem i direktorom kolektiva, koautor je knjige u kojoj istra\u017euju veze izme\u0111u arhitekture, tehnologije i pravde.<\/span><\/p>

Koriste\u0107i tehnologiju i kao istra\u017eiva\u010dki alat i kao sredstvo umetni\u010dkog izraza, izlo\u017eba pokazuje kako digitalne inovacije oblikuju na\u0161u percepciju nasilja \u2014 uti\u010du\u0107i na to kako te doga\u0111aje dokumentujemo, tuma\u010dimo i na kraju se s njima suo\u010davamo.<\/span><\/p>

Krajem decembra 2024. godine, K2.0 je razgovarala sa Tihomirom Topuzovskim, direktorom Muzeja savremene umetnosti u Skoplju, Novakovom, filmskom autorkom zasnovanom na istra\u017eivanjima, i Fullerom, autorom i profesorom na Goldsmiths univerzitetu u Londonu, o temama izlo\u017ebe i delu koje ona prikazuje. Razgovor se bavi estetikom, izazovima projekta i njegovim zna\u010dajem u svetlu doga\u0111aja kao \u0161to su ratovi u Gazi, Ukrajini i Libanu.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Matthew Fuller iz Forensic Architecture i Tihomir Topuzovski iz Muzeja savremene umetnosti u Skoplju saradnici su u organizovanju izlo\u017ebe. Foto: Muzej savremene umetnosti Skoplje.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Kumjana Novakova, autorka filmova zasnovanih na istra\u017eivanju, kroz vizuelnu umetnost istra\u017euje teme poput nasilja i kolektivnog pam\u0107enja. Foto: Agnese Zeltina<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

K2.0: Kako je nastala izlo\u017eba \u201cRat \u010dula\/Rat protiv \u010dula\u201d? \u0160ta obuhvata i koje umetnice i umetnici u\u010destvuju u njoj?<\/b><\/p>

Tihomir Topuzovski:<\/b> Muzej savremene umetnosti u Skoplju je i ranije realizovao projekte koji se bave temama sli\u010dnim onima u okviru ove izlo\u017ebe. Forensic Architecture je jo\u0161 2018. godine odr\u017eao prezentaciju u muzeju.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Govorimo o umetnosti koja kreativno razvija vizuelne metodologije i reinterpretira dokaze o slu\u010dajevima i posledicama koji su izve\u0161tavani u mejnstrim medijima.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Nakon te prezentacije, kao deo interdisciplinarnog programa, organizovali smo 2020. godine razgovor sa Eyalom Weizmanom o njihovom radu. Matthew Fuller je posetio Skoplje 2022. godine i govorio na jednom od na\u0161ih doga\u0111aja. Me\u0111utim, ovaj projekat je do sada najva\u017eniji i najslo\u017eeniji.<\/span><\/p>

Govorimo o umetnosti koja kreativno razvija vizuelne metodologije i reinterpretira dokaze o slu\u010dajevima i posledicama koji su izve\u0161tavani u mejnstrim medijima. Ova izlo\u017eba je va\u017ena ne samo za Severnu Makedoniju, ve\u0107 i za ceo balkanski region, imaju\u0107i u vidu sukobe koji su usledili raspadom Jugoslavije.<\/span><\/p>

Projekat ima veliki zna\u010daj kao paradigmatski model. Fokus na estetiku, u etimolo\u0161kom smislu, odnosi se na percepciju, opa\u017eanje i upotrebu. Ova izlo\u017eba predstavlja vizuelnu metodologiju koja ratu, njegovim sukobima i specifi\u010dnim slu\u010dajevima pridaje novi zna\u010daj.<\/span><\/p>

U tom kontekstu, njegov zna\u010daj le\u017ei u javnoj vidljivosti ovih tema. Eyal Weizman koristi izraz \u201cforumi istine\u201d \u2014 galerijski prostor mo\u017ee biti vi\u0111en kao forum za razotkrivanje i predstavljanje istine. Rekao bih da je ova izlo\u017eba upravo o predstavljanju istine.<\/span><\/p>

Ovde govorimo o dokazima iz razli\u010ditih slu\u010dajeva, uklju\u010duju\u0107i Ukrajinu, Liban, Gazu i biv\u0161u Jugoslaviju. U izlo\u017ebi u\u010destvuju razli\u010diti umetnici i kolektivi, kao \u0161to su Center for Spatial Technologies iz Ukrajine; Lawrence Abu Hamdan i Beirut Urban Lab, koji se bave slu\u010dajevima iz Libana; Forensic Architecture, koji istra\u017euju i u Gazi; Kumjana Novakova, sa radom o ratu u biv\u0161oj Jugoslaviji; kao i apstraktniji rad kolektiva YoHa u saradnji sa Matthewom Fullerom.<\/span><\/p>

Matthew Fuller:<\/b> Poku\u0161avamo da promislimo razli\u010dite pristupe informacijama, iskustvima i podacima koji su nam dostupni. Cilj nam je da sistematski sagledamo na\u010dine na koje umetnici i druge srodne oblasti reaguju na rat.\u00a0<\/span><\/p>

To uklju\u010duje razne metode organizovanja podataka, iskustava, znanja i refleksije kroz umetni\u010dke projekte. Iako svi dele zajedni\u010dku temu, svaki projekat istra\u017euje druga\u010diji fenomen ili doga\u0111aj, na svojstven na\u010din.<\/span><\/p>

Imamo radove koji su refleksivni i zasnovani na li\u010dnim iskustvima, ispituju\u0107i kako se ratna de\u0161avanja prepli\u0107u sa \u017eivotima ljudi. Tako\u0111e, postoje radovi koji su vi\u0161e dijagramatski, poku\u0161avaju\u0107i da razviju sistemski, prostorni pristup razumevanju sukoba. Tu su i radovi koji se bave procesima, ispituju\u0107i kako digitalne forme funkcioni\u0161u unutar savremenih struktura koje proizvode rat.\u00a0<\/span><\/p>

Svi ovi pristupi predstavljaju poku\u0161aj umetnika da na\u0111u odgovaraju\u0107i na\u010din razumevanja savremenog sveta. To su istra\u017eivanja materijalnosti i slo\u017eenih sistema koji nastaju u sada\u0161njem vremenu, u kojem se \u010dini da se namere iza konflikata sve vi\u0161e intenziviraju.<\/span><\/p>

K2.0: U tekstu o izlo\u017ebi pi\u0161ete da je estetika klju\u010dna za odnose mo\u0107i u dana\u0161njem svetu. Mo\u017eete li da pro\u0161irite ovo razmi\u0161ljanje, posebno u vezi sa sukobima poslednjih godina u Ukrajini, Palestini i Libanu?<\/b><\/p>

Matthew Fuller:<\/b> Pitanje estetike je veoma \u0161iroko. Mo\u017eda deo toga mo\u017ee da se razjasni kroz na\u010din na koji umetnici razvijaju pro\u0161ireno shvatanje estetike. Estetika se, kao \u0161to je Tihomir spomenuo, odnosi na percepciju, ali i na promi\u0161ljanje samog procesa opa\u017eanja.<\/span><\/p>

Ako estetiku shvatimo kao opa\u017eanje, a zatim i kao stvaranje zna\u010denja, ona postaje jo\u0161 jasnija. Estetika se odnosi ne samo na na\u010din na koji opa\u017eamo svet oko sebe, ve\u0107 i na na\u010din na koji mu dajemo smisao i razmi\u0161ljamo o njemu.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Estetika je deo toga, u smislu strukturiranja na\u010dina na koji ove emocionalne snage ulaze u igru.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Estetika danas tako\u0111e uklju\u010duje razvoj novih oblika opa\u017eanja. Od proteza ili novih oblika senzorne sposobnosti, novih tehnologija razli\u010ditih vrsta ili novih oblika dru\u0161tvenih procesa \u2014 okupljanje i kolektivizacija opa\u017eanja postaju pristupa\u010dniji.<\/span><\/p>

Za ove umetnike, opa\u017eanje ima zna\u010daj, ali estetika je postala sve va\u017enija u sada\u0161njem trenutku, kada razum \u010desto bude nadma\u0161en oblicima ose\u0107anja. Mnogo toga je vo\u0111eno ili strukturisano i prikriveno od strane snaga koje nagla\u0161avaju ose\u0107anja ili emocije, kao \u0161to su bes, ljutnja, gnev, stid i tako dalje, koje mogu pokrenuti veliki deo savremene geopoliti\u010dke dinamike. Estetika je deo toga, u smislu strukturiranja na\u010dina na koji ove emocionalne snage ulaze u igru.<\/span><\/p>

Znamo da estetika ne mora nu\u017eno biti povezana sa lepotom, a ovo je posebno va\u017eno kada su u pitanju ratne slike. Mo\u017eete li se malo osvrnuti na ovu temu? Mo\u017eda Kumjana mo\u017ee govoriti o svom radu za dokumentarac \u201cSilence of Reason\u201d koji se bavi ratnim zlo\u010dinom silovanja \u017eena u Fo\u010di, Bosna i Hercegovina.<\/b><\/p>

Kumjana Novakova<\/b>: Mislim da se ono \u0161to su Tihomir i Matthew izlo\u017eili direktno ti\u010de onoga \u010dime se i sama bavim, posebno iz prostora u kojem radim \u2014 sa Balkana i iz feministi\u010dke perspektive. U radu \u201cSilence of Reason\u201d (Ti\u0161ina razuma) bila sam zainteresovana za stvaranje estetskog arhiva koji potkopava hijerarhije postoje\u0107ih arhiva koji oblikuju \u017eensko iskustvo rata devedesetih, konkretno u Bosni i Hercegovini.<\/span><\/p>

Bez obzira na to kako je Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud za biv\u0161u Jugoslaviju (MKSJ) pravno pristupio seksualnom nasilju, \u0161iri javni diskurs se nije promenio. Zapravo, pravna odluka MKSJ-a u slu\u010daju Kunarac i drugi je daleko vi\u0161e emancipatorska u na\u010dinu na koji tretira pre\u017eivele \u017ertve seksualnog nasilja u odnosu na ono \u0161to postoji u javnom prostoru.<\/span><\/p>

Moja ideja bila je da uka\u017eem na nasle\u0111e koje imamo i da ga ponovo arhiviram \u2014 iz pozicije pre\u017eivelih. Cilj je bio da se stvori alternativni arhiv koji mo\u017ee podsta\u0107i emancipaciju, \u010dak i dvadeset godina nakon su\u0111enja.<\/span><\/p>

Ponovo sam arhivirala sve dokaze i podatke koje je sud koristio kako bi dokazao da je silovanje kori\u0161\u0107eno kao ratna strategija \u2014 ali iz ugla pre\u017eivelih, a ne iz perspektive nasilja ili samog zlo\u010dina. Tokom tog procesa, shvatila sam da je jedno od osnovnih na\u010dela bilo da se ne koristi nijedan element koji dolazi iz odbrane po\u010dinilaca.<\/span><\/p>

Pri\u010da dolazi isklju\u010divo od pre\u017eivelih \u2014 to je samo jedan na\u010din kako se mo\u017ee stvoriti ovakav digitalni arhiv. Film i instalacija obuhvataju iskustva samo dela \u017eena koje su svedo\u010dile. Nadam se da \u0107emo u budu\u0107nosti \u2014 ili ja sa svojim saradnicama \u2014 uspeti da stvorimo pun arhiv svih \u017eena koje su pre\u017eivele i svedo\u010dile pred sudom, iz kog bi se mogli izvesti razli\u010diti vidovi dokaza.<\/span><\/p>

Kako vidite evoluciju istra\u017eiva\u010dkih alata poput slika i tehnologije u oblikovanju narativa o odgovornosti i pravdi? Tako\u0111e, koja eti\u010dka razmatranja bi trebalo da vode umetnike\/ce i istra\u017eiva\u010de\/ice u primeni ovih tehnologija za dokumentovanje i predstavljanje istorija nasilja?<\/b><\/p>

Topuzovski<\/b>: Rad Forensic Architecture kao kontrauvi\u0111aji ili kontraforenzika to dobro obja\u0161njava. To je praksa koja poziva na odgovornost. Kroz ovaj rad mo\u017eete konstruisati sliku ili novu naraciju zasnovanu na dokazima, \u010dak nude\u0107i nova tuma\u010denja u nekim slu\u010dajevima. Ona mo\u017ee ponuditi novu perspektivu koja nije prisutna u mejnstrim diskusiji ili institucionalnim agencijama.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Izlo\u017eba, izme\u0111u ostalog, na implicitan na\u010din prati neke od pomaka u na\u010dinu na koji se digitalna tehnologija posmatra u odnosu na pitanje javnih istina.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Zbog toga, sa ovim novim tuma\u010denjima, mislim da je rad ovih umetnika i kolektiva klju\u010dan. On pomera celo polje savremene umetnosti na eti\u010dki teren. Mi smo odgovorni, suo\u010davamo se sa hitnim situacijama i sukobima, i imamo obavezu da na neki na\u010din delujemo i radimo na tome.<\/span><\/p>

Ne postoji smislen na\u010din da se radi druga\u010dije; na\u0161e odgovornosti i na\u0161 eti\u010dki stav nas teraju da gradimo i artikuli\u0161emo na ovaj na\u010din. Sa razvojem tehnologije, mo\u017eemo pru\u017eiti dokaze kako bismo rekonstruisali istinu.<\/span><\/p>

Kako ova izlo\u017eba, odnosno Va\u0161 rad, pristupa ulozi digitalnih tehnologija u oblikovanju istina o ratu kroz slike i dezinformacije?<\/b><\/p>

Fuller:<\/b> Mislim da izlo\u017eba, izme\u0111u ostalog, na implicitan na\u010din prati neke od pomaka u na\u010dinu na koji se digitalna tehnologija posmatra u odnosu na pitanje javnih istina. Tokom devedesetih godina postojala je nova nada da \u0107e internet stvoriti prostor koji je nekontrolisan \u2014 prostor za slobodu govora, za izgovaranje istine pred mo\u0107nicima.<\/span><\/p>

Ali, desilo se ne\u0161to drugo s internetom. Ipak, zanimljivo je pratiti genealo\u0161ki razvoj sposobnosti da se istina o konfliktima iznese kroz digitalne medije. Krajem devedesetih i po\u010detkom 21. veka pojavljuje se ideja gra\u0111anskog novinarstva.<\/span><\/p>

Decentralizovanost interneta omogu\u0107ila je razli\u010ditim glasovima da javno nastupaju s vrstom novinarskog autoriteta. Pojavljivale su se nove platforme i nezavisni mediji koji su prepoznali tu priliku, no to se dogodilo u manjoj meri nego \u0161to se o\u010dekivalo.<\/span><\/p>

Nakon toga, i nakon prvog dot-com kraha po\u010detkom 2000-ih, pojavljuju se novi oblici, poput WikiLeaks-a, gde je \u2014 u svojevrsnoj radikalnoj aproprijaciji softvera za za\u0161titu privatnosti \u2014 mala grupa ljudi uspela da kreira prostor u kojem su se poverljivi dr\u017eavni dokumenti mogli distribuirati bez dozvole. To je bio zanimljiv prekid u dotada\u0161njem kontinuitetu razvoja interneta.<\/span><\/p>

Dalji razvoj doneo je pojavu tzv. open-source (otvorene) obave\u0161tajne delatnosti, kakvu sprovode grupe poput Bellingcata, gde se razli\u010diti podaci mogu prikupljati i me\u0111usobno upore\u0111ivati kako bi se do\u0161lo do novih oblika informacija, novinarskih uvida i provere istinitosti tvrdnji iznetih u javnosti.<\/span><\/p>

Open-source obave\u0161tajna praksa se tokom vi\u0161e od jedne decenije razvijala na slo\u017een na\u010din. Postala je ne samo alat entuzijasta i amatera koji su prerasli u profesionalce, ve\u0107 i obave\u0161tajnih agencija, vojski, menad\u017eera rizika i drugih. Sve je vi\u0161e profesionalizovana i danas predstavlja stvarni prostor delovanja u okviru savremenih konflikata.<\/span><\/p>

Grupa Forensic Architecture, zajedno sa mre\u017eom saveznika okupljenih oko njih, razvila je \u010ditav niz pristupa zasnovanih na znanjima iz arhitekture. Kori\u0161\u0107enjem geometrijskih modela \u2014 u koje se mogu ugraditi video-zapisi, vizuelni podaci, fotografije, satelitski snimci i drugi izvori \u2014 omogu\u0107ava se analiza i upore\u0111ivanje razli\u010ditih tvrdnji o istini.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Prikaz iz kartografije Gaze, koju je izradila grupa Forensic Architecture, bele\u017ei podatke o napadima izraelske vojske na civile i civilnu infrastrukturu od 2023. godine. Foto: Muzej savremene umetnosti u Skoplju.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Tokom ovog perioda, dolazi i do ogromne ekspanzije dostupnih podataka. Model gra\u0111anskog novinarstva bio je u osnovi zasnovan na upotrebi desktop i laptop ra\u010dunara.<\/span><\/p>

Eksplozija podataka koju su omogu\u0107ili pametni telefoni, kako su se \u0161irili \u0161irom sveta, proizvela je ogromne koli\u010dine novih vrsta informacija. Ljudi koji pre\u017eivljavaju nasilje, ali i oni koji u njemu u\u010destvuju, na razne na\u010dine stvaraju video-snimke i fotografije koje zatim postavljaju na internet.<\/span><\/p>

Ogroman broj slika i video-materijala koji danas kru\u017ei iz savremenih sukoba neuporediv je sa onim \u0161to je bilo dostupno pre deset godina. Pametni telefon postao je jo\u0161 jedan istorijski akter koji je promenio ne samo prirodu ratnog iskustva, ve\u0107 i na\u010dine na koje dolazimo do saznanja o ratu. Sve ove razli\u010dite tehnike, geopoliti\u010dki konteksti i konkretne intervencije istra\u017eiva\u010dkih grupa promenile su ono \u0161to posmatramo tokom poslednje dve i po decenije.<\/span><\/p>

U eseju \u201cRegarding the Pain of Others\u201d (O tu\u0111em bolu) Susan Sontag pi\u0161e da ljudi postaju manje osetljivi na slike u\u017easa jer shvataju da se sam rat ne mo\u017ee zaustaviti. Dalje navodi da saose\u0107anje mora biti preto\u010deno u akciju \u2013 u suprotnom, ono i\u0161\u010dezava. Kako vidite ovo tuma\u010denje u odnosu na svoj rad?<\/b><\/p>

Novakova:<\/b> Mislim da otvarate jedno izuzetno kompleksno pitanje. Susan Sontag je radila i pisala u sasvim druga\u010dijem vremenu, naro\u010dito kada je re\u010d o tehnolo\u0161kim promenama i o tome kako tehnologija oblikuje na\u0161u percepciju \u2013 o \u010demu je govorio i Matthew. Ali smatram da je pomak koji jo\u0161 uvek nismo u stanju da u potpunosti sagledamo upravo poslednji talas nasilja \u0161irom sveta, posebno u vezi s Ukrajinom i Gazom.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Nemogu\u0107nost kreiranja narativa ili zauzimanja stava, u obilju i buci podataka i informacija, nagla\u0161ava ulogu i zna\u010daj istra\u017eiva\u010dkog umetni\u010dkog projekta.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ovo izlaganje svih razli\u010ditih vrsta nasilja koje oblikuje na\u0161 svakodnevni \u017eivot potpuno se menja. Ne samo u sposobnostima za empatiju i razumevanje nasilja, ve\u0107 i u na\u0161em sopstvenom polo\u017eaju. Mislim da je veoma te\u0161ko diskutovati o tome generalno, bez uzimanja preciznog slu\u010daja i registra kroz koji posmatramo ovo pitanje.<\/span><\/p>

Ali za mene, ovo je u samom jezgru problema, ovo je mesto gde vidim va\u017ean ulaz za umetnike koji rade sa istra\u017eiva\u010dkom estetikom. Nemogu\u0107nost kreiranja narativa ili zauzimanja stava, u obilju i buci podataka i informacija, nagla\u0161ava ulogu i zna\u010daj istra\u017eiva\u010dkog umetni\u010dkog projekta.<\/span><\/p>

Izlo\u017eba je, na neki na\u010din, prostor u kojem smo pozvani da poku\u0161amo da razumemo izuzetno kompleksne doga\u0111aje, naro\u010dito u slu\u010daju Gaze, pa \u010dak i Ukrajine. Iako je pristup razli\u010ditim registrima istine znatno olak\u0161an savremenim tehnolo\u0161kim napretkom, na\u0161e mogu\u0107nosti da ih razumemo kao obi\u010dni gra\u0111ani ostaju znatno ograni\u010dene. Zbog toga je od klju\u010dnog zna\u010daja dalje razvijati ovakve projekte u okviru javnih umetni\u010dkih institucija.<\/span><\/p>

Fuller: <\/b>Da, mislim da je Kumjana potpuno u pravu. Smatram da su ova pitanja delimi\u010dno pokrenuta tehnologijom. Na neki na\u010din bih korigovao svoj prethodni narativ, jer verujem da se veliki deo inovacije mora ostvariti na dru\u0161tvenom nivou. Na primer, vratimo se pitanju zatvora Sajdnaja i istra\u017eivanjima koja su sprovedena sa pre\u017eivelima iz tog zatvora. Veliki deo rada koji su uradili Lawrence [Abu Hamdan] i Forensic Architecture sastojao se u pronala\u017eenju novih na\u010dina da se obrade uslovi koji su progla\u0161eni kao neizrecivi \u2014 uslovi koji su namerno osmi\u0161ljeni da onemogu\u0107e ili blokiraju sposobnost pre\u017eivelih da o njima govore.<\/span><\/p>

Zloglasni Sajdnaja bio je zatvor koji se temeljio na ti\u0161ini i nametnutom apsolutnom \u0107utanju zatvorenicima. Dr\u017eani su u mraku. Projekat o Sajdnaji imao je cilj da se pomo\u0107u satelitskih snimaka i drugih izvora, a pre svega kroz pa\u017eljivo strukturisane susrete sa svedocima i pre\u017eivelima, rekonstrui\u0161e model tog prostora.<\/span><\/p>

Svedoci su sa velikom pa\u017enjom i oprezom prepri\u010davali vrste zvukova koje su mogli da \u010duju, kao i svoja svakodnevna iskustva \u017eivota u tim uslovima. U saradnji sa umetnicima, detaljno je rekonstruisano stanje zatvora, doga\u0111aji koji su se tamo odigravali i oblici brutalnosti koji su ljudima sistematski nano\u0161eni.<\/span><\/p>

Pitanje rada na konkretnim slu\u010dajevima, empirijski, pa\u017eljivo i u saradnji sa pre\u017eivelima, uz stvaranje oblika zajedni\u0161tva ili savezni\u0161tva, postaje na\u010din da se odgovori na ono \u0161to je strukturno osmi\u0161ljeno da ostane neizrecivo. To je poku\u0161aj da se, makar delimi\u010dno, prevazi\u0111e nametnuta mo\u0107 nad ljudima. Mislim da su ovo zaista va\u017ene stvari na koje Kumjana ukazuje.<\/span><\/p>

Videli smo mnogo razvoja u poslednjim godinama u umetni\u010dkim i kulturnim institucijama i razne reakcije i stavove prema onome \u0161to se de\u0161avalo u Ukrajini, a kasnije i u Gazi i Libanu. \u0160ta mislite o tome kako se te reakcije razlikuju?<\/b><\/p>

Fuller:<\/b> Mislim da je o\u010digledno da su u toku veoma, veoma kompleksne pojave. Moglo bi se govoriti o razli\u010ditim na\u010dinima na koje me\u0111unarodna zajednica tretira konflikte u Gazi i Ukrajini. To bi bio jedan pristup. Tako\u0111e, mo\u017ee se re\u0107i da su regioni i zemlje razli\u010dito odgovorili na raspravu o tim konfliktima, sa razli\u010ditim vrstama represije ili amplifikacije u razli\u010ditim kontekstima.<\/span><\/p>

Mo\u017eemo se baviti pitanjem represije palestinskih glasova u Nema\u010dkoj, Austriji i drugim zemljama, \u0161to je u\u017easno i izuzetno sramotno. Neophodno je da se s tim suo\u010dimo.<\/span><\/p>

Mislim da je slo\u017eenije razmisliti o vrstama razlika u tome kako se konflikt posreduje, intenzivira i ocenjuje \u2014 one pokazuju napetosti i neuspehe preovla\u0111uju\u0107ih geopoliti\u010dkih strategija, i s tim treba da se suo\u010dimo.<\/span><\/p>

Kako oblikujemo na\u0161 svet u smislu linija konflikta i snaga kojima je dopu\u0161teno da budu preovla\u0111uju\u0107e? Mislim da je potrebno sprovesti testiranje tih percepcija koje oblikuju stvarnost. Ali, tako\u0111e, \u017eelim da ka\u017eem da postoji opasnost u na\u010dinu na koji su ovi konflikti prikazani, kako ih percipiramo i prikazujemo, zanemaruju\u0107i pritom brutalne \u010dinjenice tih konflikata.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Mislim da je va\u017eno primijetiti da su prostori solidarnosti, bez obzira koliko mali ili skromni, veoma va\u017eni za odr\u017eavanje zdravog razuma. \n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Mo\u017eemo imati beskrajne diskusije o estetskim oblicima koje prikazivanje tih konflikata mo\u017ee da uzme. Me\u0111utim, to ne sme da se koristi kao na\u010din da sakrijemo ili da nas zaokuplja pitanjima koja, iako su va\u017ena, ne bi smela da nas spre\u010de da prepoznamo ove konflikte i da zahtevamo njihov momentalni prestanak.<\/span><\/p>\n

Novakova:<\/b> Za mene je va\u017eno i da priznamo zna\u010daj tih prostora. Dolaze\u0107i iz biv\u0161e Jugoslavije i odrastaju\u0107i u sred ratova, mislim da je klju\u010dno primetiti da su prostori solidarnosti, ma koliko mali i skromni, od ogromnog zna\u010daja za o\u010duvanje zdravog razuma.<\/span><\/p>\n

Reakcije u razli\u010ditim zemljama i institucijama veoma se razlikuju, kao \u0161to je Matthew pomenuo. Mislim da su ti prostori, ma koliko mali ili skromni bili, izuzetno va\u017eni, naro\u010dito za one koji su bili izlo\u017eeni stra\u0161nim strategijama kr\u0161enja prava i torture. Naglasila bih zna\u010daj umetni\u010dkih prostora kao javnih prostora kritike i foruma koji nam poma\u017eu da razumemo svet u kojem \u017eivimo, kroz ovu vrlo ljudsku dimenziju.<\/span><\/p>\n

Ovaj \u010dlanak je skra\u0107en zbog du\u017eine i jasno\u0107e. Razgovor je vo\u0111en na engleskom jeziku.<\/span><\/i><\/p>


<\/span><\/i><\/p>\n

\n<\/p>

Naslovna slika: <\/b>Muzej savremene umetnosti u Skoplju<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mogu li tehnologija i dizajn pomo\u0107i u razumevanju vremena sukoba? Po\u010detkom decembra 2024. godine, Muzej savremene umetnosti u Skoplju otvorio…<\/p>\n","protected":false},"author":966,"featured_media":112073,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[60],"tags":[1737],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116664"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/966"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=116664"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116664\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":116670,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116664\/revisions\/116670"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/112073"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=116664"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=116664"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=116664"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}