{"id":112167,"date":"2025-01-21T14:03:42","date_gmt":"2025-01-21T13:03:42","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/zotimet-e-partive-per-sistemin-e-mbrojtjes-sociale\/"},"modified":"2025-12-22T16:12:47","modified_gmt":"2025-12-22T15:12:47","slug":"obecanja-stranaka-o-sistemu-socijalne-zastite","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/obecanja-stranaka-o-sistemu-socijalne-zastite\/","title":{"rendered":"Obe\u0107anja stranaka o sistemu socijalne za\u0161tite"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

K2.0 analizira izborne programe.<\/b><\/h4>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Sistemi i \u0161ema socijalne za\u0161tite na Kosovu predstavlja svojevrsnu \u201czakrpu\u201d, koja je tokom godina vi\u0161e puta prepravljana. Od 2001. godine, kada je zapo\u010deto redizajniranje sistema socijalnih \u0161ema, prvenstveno penzionog sistema, ovaj sistem je pro\u0161iren nizom novih propisa i pravnih dokumenata. Tako su u njega uvedene posebne \u0161eme sa razli\u010ditim kriterijumima za ostvarivanje prava na finansijsku pomo\u0107 iz dr\u017eavnog bud\u017eeta.<\/span><\/p>

Danas ovaj sistem obuhvata 22 posebne \u0161eme, me\u0111u kojima su, izme\u0111u ostalog, \u0161ema socijalne pomo\u0107i, \u0161ema za veterane i porodice palih boraca, kao i \u0161eme za paraplegi\u010dne i tetraplegi\u010dne osobe, te \u017ertve seksualnog nasilja tokom rata.<\/span><\/p>

U osnovi, sistem socijalne za\u0161tite trebalo bi da ima za cilj: ubla\u017eavanje siroma\u0161tva, unapre\u0111enje ve\u0161tina i mogu\u0107nosti gra\u0111ana za integraciju na tr\u017ei\u0161te rada, kao i pove\u0107anje ekonomske produktivnosti. Stoga se socijalna za\u0161tita obi\u010dno zasniva na \u010detiri stuba: socijalnoj pomo\u0107i, socijalnim uslugama, socijalnom osiguranju i programima tr\u017ei\u0161ta rada. Me\u0111utim, na Kosovu se sistem socijalne za\u0161tite prete\u017eno fokusira na finansijsku podr\u0161ku (nov\u010dane transfere), dok socijalno osiguranje i programi tr\u017ei\u0161ta rada u velikoj meri nedostaju.<\/span><\/p>

Na Kosovu, finansijska podr\u0161ka unutar 22 razli\u010dite \u0161eme usmerena je na razli\u010dite dru\u0161tvene grupe. Na primer, \u0161ema socijalne pomo\u0107i posebno je usmerena na ubla\u017eavanje siroma\u0161tva i trebalo bi da slu\u017ei kao privremena mera koja omogu\u0107ava korisnicima da ostvare socijalnu mobilnost uz druge programe koje dr\u017eava nudi, kao \u0161to su obuke i subvencionisanje plata na radu. \u0160ema za osobe sa invaliditetom, s druge strane, cilja gra\u0111ane s odre\u0111enim oblicima invaliditeta koji im ote\u017eavaju zapo\u0161ljavanje. Me\u0111utim, ove \u0161eme, kao i mnoge druge posebne \u0161eme, dostupne su samo do trenutka kada se korisnik zaposli.<\/span><\/p>

Kriterijum zaposlenja, usko povezan sa pristupom nekim \u0161emama, tokom godina je bio jedan od razloga za odr\u017eavanje neformalnog tr\u017ei\u0161ta rada. Naime, gra\u0111ani koji ostvaruju prava iz \u0161ema sa ovim kriterijumom \u010desto su radili bez ugovora o radu kako bi zadr\u017eali finansijsku podr\u0161ku dr\u017eave. Osim toga, jo\u0161 jedan diskutabilan kriterijum je nemogu\u0107nost ostvarivanja prava na dve \u0161eme istovremeno, kao \u0161to je slu\u010daj sa osnovnom penzijom i, na primer, \u0161emom za \u017ertve seksualnog nasilja tokom rata.<\/span><\/p>

Dakle, kako je trenutno osmi\u0161ljen, sistem finansijske podr\u0161ke koji se nudi unutar ovih \u0161ema vi\u0161e se mo\u017ee smatrati \u201csredstvom za pre\u017eivljavanje\u201d nego pravom socijalnom za\u0161titom u \u0161irem smislu, a posebno ne podr\u0161kom za socijalnu mobilnost.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Neadresiranje problema sistema, zajedno sa stalnim uvo\u0111enjem posebnih \u0161ema od strane uzastopnih vlada, \u010desto je opisivano kao \u201ckupovina socijalnog mira.\u201d Kako bi se akomodirale razli\u010dite grupe, sistem je zavr\u0161io kao skup zakrpljenih \u0161ema. Dok inicijative za reformu celokupnog sistema socijalne za\u0161tite nisu pokrenute, <\/span>postojale su odre\u0111ene inicijative za reformu \u0161eme socijalne pomo\u0107i \u2014 jedne od 22 \u0161eme \u2014 od strane razli\u010ditih vlada<\/span><\/a>.<\/span><\/p>

Ova \u0161ema je jedina koja se specifi\u010dno fokusira na ubla\u017eavanje siroma\u0161tva, ali je ujedno i jedna od onih koja najmanje obuhvata ciljnu grupu. Glavna kritika Svetske banke na ovu \u0161emu je da ona ne uklju\u010duje sve gra\u0111ane kojima je potrebna pomo\u0107, demotivi\u0161e zapo\u0161ljavanje jer porodice gube pravo na pomo\u0107 kada se jedan \u010dlan zaposli, a iznosi koji se dodeljuju u okviru \u0161eme nisu ni pribli\u017eno dovoljni da pokriju osnovne potrebe korisnika.<\/span><\/p>

Trenutno, \u0161emu socijalne pomo\u0107i koristi oko 18.000 porodica. Od 500 miliona evra iz dr\u017eavnog bud\u017eeta koji su namenjeni svim 22 \u0161eme, ovoj \u0161emi pripada <\/span>samo oko 40 miliona evra<\/span><\/a> (pre pove\u0107anja u oktobru 2024. godine). Iako je broj porodica korisnica smanjen za 10% u pore\u0111enju sa 2023. godinom, trenutna \u0161ema socijalne pomo\u0107i i dalje ne pokriva sve siroma\u0161ne porodice. <\/span>Izve\u0161taj Svetske banke za Kosovo iz 2022. godine<\/span><\/a> pokazuje da dok oko 7% ukupne populacije koristi ovu \u0161emu socijalne pomo\u0107i, zvani\u010dna stopa siroma\u0161tva iznosi oko 20%. To zna\u010di da samo jedna od tri osobe iz najsiroma\u0161nijeg sloja dobija socijalnu pomo\u0107.<\/span><\/p>

Porodice sa jednim \u010dlanom dobijaju 60 evra, dok porodice sa 15 \u010dlanova dobijaju 180 evra. Porodice koje koriste ovu \u0161emu dobijaju dodatnih pet evra po detetu mla\u0111em od 18 godina.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Dosledna praksa svih vlada, od posleratnog perioda do danas, bila je pove\u0107anje iznosa naknada koje gra\u0111ani primaju kroz ove \u0161eme. Me\u0111utim, vlade su, jedna za drugom, kontinuirano zakazivale u re\u0161avanju su\u0161tinskih problema ovog sistema. Re\u0161avanje ovih problema omogu\u0107ilo bi \u0161iru pokrivenost za sve gra\u0111ane kojima je pomo\u0107 potrebna, unapre\u0111enje ciljanosti, kao i kreiranje odr\u017eivih politika s ciljem pove\u0107anja socijalne mobilnosti, pri \u010demu dr\u017eavna finansijska podr\u0161ka ne bi bila zami\u0161ljena isklju\u010divo kao sredstvo za pre\u017eivljavanje.<\/span><\/p>

Nijedna od stranaka koje u\u010destvuju na ovim izborima nije pokazala viziju za reformu sistema u celini, koja bi omogu\u0107ila pristupa\u010dniju socijalnu za\u0161titu za razli\u010dite dru\u0161tvene grupe. Izborni programi sadr\u017ee obe\u0107anja i predloge za odre\u0111ene pojedina\u010dne \u0161eme, dok neke partije predla\u017eu nove \u0161eme, ali uglavnom zadr\u017eavaju postoje\u0107e strukture.<\/span><\/p>

Jedan novi predlog koji se mo\u017ee primetiti u izbornim programima tri najve\u0107e opozicione partije \u2014 Demokratske partije Kosova (PDK), Demokratskog saveza Kosova (LDK) i Alijanse za budu\u0107nost Kosova (AAK), koja se takmi\u010di u koaliciji sa Socijaldemokratskom inicijativom \u2014 jeste fond za nezaposlene ili osiguranje u slu\u010daju nezaposlenosti. Ova \u0161ema bila bi novitet na Kosovu, iako je ve\u0107 prisutna u svim zemljama regiona.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Obuhva\u0107ene \u0161eme<\/b><\/h4>
\u00a0<\/div>

U regionu Zapadnog Balkana, fondovi za nezaposlenost slu\u017ee kao mre\u017ee socijalne sigurnosti. Ovi fondovi se obi\u010dno finansiraju i odr\u017eavaju putem doprinosa zasnovanih na prihodima radnika i poslodavaca. Naknada za nezaposlenost (NN) pru\u017ea se onima koji su izgubili posao u formalnom sektoru, kako bi se nadoknadili privremeni gubitak prihoda tokom tra\u017eenja novog zaposlenja.<\/span><\/p>

Kriterijumi za sticanje prava na naknadu za nezaposlenost razlikuju se od zemlje do zemlje. U Crnoj Gori, pojedinac mora biti formalno zaposlen najmanje 9 meseci bez prekida ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. U Albaniji i Srbiji, zahteva se period doprinosa od najmanje 12 meseci. Trajanje naknade tako\u0111e varira: u Bosni i Hercegovini, pojedinac mo\u017ee primati naknadu do 24 meseca, dok u drugim zemljama regiona maksimalni period traje 12 meseci, u zavisnosti od perioda doprinosa. Metode za izra\u010dunavanje naknade uklju\u010duju odnos sa minimalnom platom ili procenat prihoda pojedinca iz poslednjih meseci.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Uo\u010di op\u0161tih izbora 2025. godine, K2.0 je analizirao planove ovih triju politi\u010dkih stranaka.<\/p>

Pokret Samoopredeljenje (LVV) jo\u0161 uvek nije objavio svoj izborni program, pa \u0107e K2.0 razmotriti korake koje je ova stranka preduzela tokom svoje \u010detvorogodi\u0161nje vladavine i ispitati \u0161ta to govori o dosada\u0161njem na\u010dinu upravljanja i \u0161ta bi se moglo o\u010dekivati ukoliko osvoje jo\u0161 jedan mandat.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span>Orijentacija LVV u poslednje \u010detiri godine
<\/b><\/p>

Tokom poslednje \u010detiri godine, vlada koju predvodi LVV nije sprovela sveobuhvatnu reformu sistema socijalne za\u0161tite. Fokusirala se isklju\u010divo na jednu \u0161emu \u2014 \u0161emu socijalne pomo\u0107i, dok su druge intervencije uglavnom podrazumevale pove\u0107anje iznosa beneficija koje gra\u0111ani ostvaruju kroz pojedine \u0161eme.<\/span><\/p>

Kada je re\u010d o \u0161emi socijalne pomo\u0107i, LVV je, uz podr\u0161ku Svetske banke, zapo\u010dela pilotiranje reforme ove \u0161eme, \u0161to podrazumeva testiranje na manjoj skali radi procene efikasnosti i identifikovanja neophodnih pobolj\u0161anja pre pune implementacije.<\/span><\/p>

Ovaj pilot projekat uklju\u010duje proveru imovinskog stanja za 1.824 porodice kako bi se utvrdilo da li se njihova ekonomska situacija poklapa s prijavljenom \u2014 \u010desto se de\u0161avalo da prijavljeno stanje ne odgovara stvarnom. Pilot projekat tako\u0111e predvi\u0111a podr\u0161ku porodicama da se integri\u0161u na tr\u017ei\u0161te rada.<\/span><\/p>

Projekat ukida dva kriterijuma postavljena Zakonom o socijalnoj pomo\u0107i iz 2003. godine, koji su isklju\u010divali porodice bez dece mla\u0111e od pet godina i one sa jednim zaposlenim \u010dlanom. Ovi kriterijumi su \u010desto izostavljali stotine siroma\u0161nih porodica iz sistema pomo\u0107i. Pilot projekat uvodi kao osnovni kriterijum siroma\u0161tvo porodica, nezavisno od toga da li imaju zaposlenog \u010dlana.<\/span><\/p>

Promene koje ovaj pilot projekat donosi odnose se samo na 1.824 porodice, dok je u novembru 2024. godine nov\u010danu pomo\u0107 iz \u0161eme socijalne pomo\u0107i primilo 18.226 porodica. Kroz ovaj pilot, vlada \u0107e subvencionisati 70% bruto plate do 350 evra mese\u010dno za \u0161est meseci za zaposlenog \u010dlana iz porodica koje u\u010destvuju u pilot projektu. Poslodavcima koji nastave anga\u017eovanje radnika jo\u0161 \u0161est meseci nudi se jednokratna nagrada od 20% proseka plata tog radnika tokom drugog \u0161estomese\u010dnog perioda.<\/span><\/p>

Ipak, put do pune reforme \u0161eme socijalne pomo\u0107i je dug, \u0161to pokazuje i sam proces finalizacije sporazuma za pilot projekat. LVV je ve\u0107 u oktobru 2021. potpisala kredit od 47 miliona evra sa Svetskom bankom, tra\u017ee\u0107i finansijsku podr\u0161ku i ekspertizu za reformu ove \u0161eme. Bile su potrebne tri godine da se sporazum ratifikuje u Skup\u0161tini, nakon \u0161to su ga opozicione partije <\/span>osporavale<\/span><\/a> zbog odluke LVV da 43 miliona evra kredita iskoristi za direktne isplate korisnicima. Institut GAP je tada <\/span>upozorio da uzimanje kredita za ovakve svrhe mo\u017ee stvoriti lo\u0161 presedan u upravljanju javnim finansijama<\/span><\/a> ubudu\u0107e.<\/span><\/p>

\u0160to se ti\u010de \u0161ire reforme, kredit Svetske banke pokriva samo fazu pilotiranja, dok \u0107e za \u0161iru implementaciju biti potreban dodatni bud\u017eet. LVV jo\u0161 nije predstavila plan za slede\u0107e faze, koje bi dovele do potpune reforme \u0161eme socijalne pomo\u0107i.<\/span><\/p>

Druga inicijativa LVV vlade koja je bila usmerena ka porodicama bez zaposlenih \u010dlanova jeste program \u201cVlada za porodice\u201d, lansiran 2022. godine kao deo paketa \u201cEkonomski oporavak\u201d. Ovom inicijativom subvencionisano je 70% bruto plate do 300 evra za \u0161est meseci za jednog zaposlenog \u010dlana porodice. <\/span>Prema podacima vlade<\/span><\/a>, 4.100 porodica je koristilo ovu meru. Ovo mo\u017ee biti jedan od razloga za\u0161to je broj korisnika \u0161eme socijalne pomo\u0107i smanjen za 10% u 2023. godini, jer porodice sa jednim zaposlenim \u010dlanom vi\u0161e ne mogu koristiti ovu \u0161emu.<\/span><\/p>

Iako je ova politika uvela jedan od osnovnih elemenata socijalne za\u0161tite, te\u0161ko je razumeti njenu odr\u017eivost u celokupnom sistemu dok se ne adresiraju i drugi elementi, poput sveobuhvatne reforme socijalne pomo\u0107i, socijalnih usluga i socijalnih osiguranja.<\/span><\/p>

Pored ove politike i pilotiranja reforme \u0161eme socijalne pomo\u0107i, LVV je u mandatu intervenisala dvaput u pove\u0107anju iznosa koji gra\u0111ani dobijaju kroz \u0161eme finansirane iz dr\u017eavnog bud\u017eeta.<\/span><\/p>

Prvi put, 2022. godine, odlu\u010deno je da se svi penzioni iznosi ispod 100 evra pove\u0107aju na 100 evra. Ovo pove\u0107anje obuhvatilo je \u010detiri \u0161eme \u2014 osnovne penzije, koje su bile 90 evra, i tri druge \u0161eme: penzije za osobe sa invaliditetom, koje su bile 74 evra, porodi\u010dne penzije i invalidske penzije, koje su tako\u0111e bile 90 evra.<\/span><\/p>

Drugi put, u oktobru 2024. godine, vlada je odlu\u010dila da pove\u0107a finansijsku podr\u0161ku za 20% u svih 22 \u0161eme socijalne za\u0161tite, \u010dime je bud\u017eet za ove \u0161eme pove\u0107an sa 500 na 600 miliona evra. Ove intervencije nisu obuhvatile \u0161emu socijalne pomo\u0107i.<\/span><\/p>

Pored ovoga, LVV je tokom mandata vi\u0161e puta dodeljivala jednokratne pomo\u0107i od 100 evra za penzionere i korisnike socijalne pomo\u0107i.<\/span><\/p>

\u0160to se ti\u010de reforme sistema \u0161ema finansiranih od strane dr\u017eave, aktuelni premijer i kandidat LVV za jo\u0161 jedan mandat, Albin Kurti, obe\u0107ao je da \u0107e je sprovesti <\/span>u narednom mandatu, ali bez detalja<\/span><\/a>.<\/span><\/p>

Aktivnosti LVV u protekle \u010detiri godine ukazuju na dva mogu\u0107a pravca u budu\u0107em mandatu: ad hoc intervencije u pove\u0107anju finansijske podr\u0161ke gra\u0111anima kroz dr\u017eavne \u0161eme i delimi\u010dnu, ali ne sveobuhvatnu reformu sistema socijalne za\u0161tite.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span>Izborni program LDK<\/b><\/p>

Izborni program LDK ne predvi\u0111a sveobuhvatnu reformu postoje\u0107eg sistema socijalne za\u0161tite, ve\u0107 predla\u017ee mere za postoje\u0107e \u0161eme i uvodi nove \u0161eme socijalne za\u0161tite. LDK predla\u017ee reorganizaciju socijalne za\u0161tite, pre svega kroz kategorizaciju u \u010detiri stuba, \u0161to nazivaju \u201creformom arhitekture penzionog sistema\u201d. Me\u0111utim, iz dizajna stubova mo\u017ee se zaklju\u010diti da se ne planira su\u0161tinska reforma \u0161ema koje se finansiraju iz dr\u017eavnog bud\u017eeta.<\/span><\/p>

Na primer, u prvom stubu, Stubu A, ostaju sve \u0161eme koje se finansiraju iz bud\u017eeta i koje su ure\u0111ene posebnim zakonima \u2014 konkretno, 22 postoje\u0107e \u0161eme (izuzev osnovne penzije, za koju LDK predvi\u0111a reformu, \u0161to \u0107e biti detaljnije obja\u0161njeno u nastavku). Stubovi A, C i D zadr\u017eavaju sada\u0161nje komponente penzionog sistema: u Stub C spadali bi obavezni penzijski doprinosi, dok bi Stub D obuhvatao dobrovoljno penzijsko i zdravstveno osiguranje na tr\u017ei\u0161tu.<\/span><\/p>

Klju\u010dne promene predvi\u0111ene su u okviru Stuba B.<\/span><\/p>

Unutar Stuba B, LDK uvodi socijalno osiguranje, koje bi uklju\u010divalo socijalna davanja poput starosne penzije, invalidske penzije, porodi\u010dne penzije, roditeljske za\u0161tite, za\u0161tite od nezaposlenosti i bolovanja. Za finansiranje Stuba B, LDK predvi\u0111a uvo\u0111enje dodatnog doprinosa za sve zaposlene i poslodavce u zemlji, koji bi se kretao izme\u0111u 1,5% i 2,5%. Me\u0111utim, ovaj korak, prema LDK, mora biti prethodno pripremljen reformama usmerenim na formalizaciju tr\u017ei\u0161ta rada.<\/span><\/p>

Jedna od klju\u010dnih promena koju LDK predla\u017ee je preme\u0161tanje osnovne starosne penzije u Stub B, \u0161to zna\u010di da bi se finansirala kroz dodatne doprinose zaposlenih i poslodavaca, a ne u potpunosti iz dr\u017eavnog bud\u017eeta. Ovaj pristup bi mogao da obnovi poznati penzioni princip \u201cPay As You Go\u201d (PAYG). Prema PAYG modelu, sada\u0161nja generacija zaposlenih finansira penzije trenutnih penzionera, dok budu\u0107e generacije finansiraju penzije dana\u0161njih zaposlenih kada odu u penziju. Na ovaj na\u010din, finansijski teret penzija ne bi pao na dr\u017eavni bud\u017eet, \u0161to je posebno va\u017eno s obzirom na rastu\u0107i broj starijeg stanovni\u0161tva.<\/span><\/p>

\u00a0<\/span>Izborni program PDK i koalicije koju predvodi AAK <\/b><\/p>

PDK se ne obavezuje na reformu postoje\u0107eg sistema socijalnih programa. Intervencije ove stranke se, pre svega, odnose na pove\u0107anje iznosa korisni\u010dkih naknada postoje\u0107ih programa, konkretno osnovne penzije, penzija za veterane i porodice palih boraca, kao i socijalne pomo\u0107i. Prva dva programa predvi\u0111aju pove\u0107anje iznosa naknada, dok u slu\u010daju socijalne pomo\u0107i uvode i prate\u0107i program koji, prema njihovim re\u010dima, treba da smanji zavisnost od ove \u0161eme.<\/span><\/p>

PDK obe\u0107ava pove\u0107anje osnovne penzije sa 120 na 200 evra i pove\u0107anje penzija sa doprinosima za 30%. Drugi prioritet PDK-a je podr\u0161ka veteranima i njihovim porodicama. Podr\u0161ka za kategorije pogo\u0111ene ratom, uklju\u010duju\u0107i porodice palih boraca, veterane i invalide rata, prema PDK-u, bi\u0107e pove\u0107ana za 50%.<\/span><\/p>

Trenutno, ove ratne kategorije su obavezne da izaberu da koriste samo jednu \u0161emu. Na primer, gra\u0111anin\/ka koji\/a je dostigao\/la penzioni uzrast, treba da bira izme\u0111u osnovne penzije ili drugih vrsta koristi iz \u0161ema. PDK obe\u0107ava da \u0107e ukloniti ovaj uslov, omogu\u0107avaju\u0107i im da primaju penzije iz obe \u0161eme istovremeno. Sli\u010dno tome, PDK se obavezuje da \u0107e ukinuti ograni\u010denja za veterane, koji, ukoliko se zaposle, ne mogu da koriste finansijsku pomo\u0107. Prema PDK-u, ovo bi omogu\u0107ilo njihovo potpuno u\u010de\u0161\u0107e na tr\u017ei\u0161tu rada. Dakle, sve ove mere podrazumevaju pove\u0107anje iznosa pomo\u0107i, ali bez daljeg strate\u0161kog plana za socijalnu podr\u0161ku ovim dru\u0161tvenim grupama.<\/span><\/p>

Tako\u0111e, u okviru socijalne pomo\u0107i, PDK obe\u0107ava pove\u0107anje finansijske pomo\u0107i za porodice koje koriste ovu \u0161emu za 50%. Kroz program \u201cDil prej sociali\u201d (Iza\u0111i iz socijale) \u2014 izraz koji preti da oja\u010da stigmatizaciju korisnika ove \u0161eme \u2014 PDK se obavezuje da \u0107e podsta\u0107i korisnike da se integri\u0161u na tr\u017ei\u0161te rada.<\/span><\/p>

Program predvi\u0111a pokrivanje tro\u0161kova putovanja i obuka, kao i pru\u017eanje subvencija za zapo\u0161ljavanje. Klju\u010dni elementi programa za podsticanje zapo\u0161ljavanja kroz obuke za tr\u017ei\u0161te rada mogli bi da re\u0161e nedostatak pripremljenosti koji je evidentiran u <\/span>izve\u0161taju Svetske banke iz 2019. godine<\/span><\/a>. Prema izve\u0161taju SB, korisnici socijalne pomo\u0107i suo\u010davaju se sa mnogim izazovima pri integraciji na tr\u017ei\u0161te rada, jer prema podacima SB, 97,5% njih nema radnog iskustva, tri \u010detvrtine su zavr\u0161ili samo osnovno obrazovanje ili nemaju obrazovanje, a gotovo 80% je nezaposleno vi\u0161e od \u010detiri godine.<\/span><\/p>

Koalicija koju predvodi AAK tako\u0111e ne predvi\u0111a reformu postoje\u0107eg sistema socijalnih \u0161ema, osim pove\u0107anja iznosa koji korisnici primaju. AAK obe\u0107ava da \u0107e kroz druge ekonomske intervencije pove\u0107ati fond za rast penzija i socijalnih transfera, ali ne obja\u0161njava kako, osim kroz obe\u0107anja.<\/span><\/p>

AAK se obavezuje na pove\u0107anje starosnih penzija na nivo minimalne plate, koju obe\u0107avaju da \u0107e podi\u0107i na 500 evra, dok ka\u017eu da \u0107e posebna pa\u017enja biti posve\u0107ena ratnim kategorijama, koje \u0107e biti obuhva\u0107ene posebnim zakonima, \u010dime \u0107e im biti omogu\u0107eno da rade bez gubitka prava na penziju. Tako\u0111e, za porodice koje nemaju nijednog zaposlenog, AAK obe\u0107ava mese\u010dnu pomo\u0107 od 300 evra kako bi pomogli ekonomsku i socijalnu stabilnost tih porodica.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kao i LDK, tako i PDK i AAK predvi\u0111aju formiranje Fondacije za nezaposlene, ili u slu\u010daju LDK, osiguranje u slu\u010daju nezaposlenosti. PDK i LDK predvi\u0111aju da \u0107e fond biti zasnovan na doprinosima poslodavaca i radnika, dok AAK predvi\u0111a da \u0107e to biti pokriveno iz dr\u017eavnog bud\u017eeta.<\/p>

Iako je osiguranje od nezaposlenosti neophodan korak u socijalnoj za\u0161titi, njegova efektivnost na Kosovu mo\u017ee zna\u010dajno zavisiti od smanjenja neformalnog tr\u017ei\u0161ta rada. Prema poslednjem istra\u017eivanju <\/span>Kosovskog centra za rodne studije iz 2024. godine<\/span><\/a>, oko 42% zaposlenih u zemlji radi bez ugovora. U slu\u010daju primene osiguranja od nezaposlenosti, samo formalno zaposleni radnici \u0107e mo\u0107i da koriste ovu uslugu.<\/span><\/p>

\u0160ta mo\u017eemo da zaklju\u010dimo iz ovih izbornih programa?<\/b><\/p>

Nijedna od velikih politi\u010dkih stranaka koje u\u010destvuju na ovim izborima nije se obavezala na reformu celokupnog sistema socijalne za\u0161tite. Dok je LVV obe\u0107ala potpune reforme penzijskog sistema u narednom mandatu vlasti \u2014 \u0161to im je trebalo skoro tri godine da ratifikuju u Skup\u0161tini sporazum za po\u010detak pilotiranja samo jednog sistema reforme \u2014 ona, osim tih obe\u0107anja, jo\u0161 uvek nije objavila svoj izborni program.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Zakon o \u0161emi socijalne pomo\u0107i <\/b><\/h4>

\u00a0<\/p>

Zakon o socijalnoj pomo\u0107i, usvojen 2003. godine, defini\u0161e dve kategorije porodica koje mogu aplicirati za socijalnu pomo\u0107. Prva kategorija obuhvata porodice u kojima su svi \u010dlanovi zavisni i nisu sposobni da rade. Druga kategorija obuhvata porodice sa jednim \u010dlanom koji je radno sposoban, ali nezaposlen, a koji ima na izdr\u017eavanju barem jedno dete mla\u0111e od pet godina ili jedno siro\u010de mla\u0111e od 15 godina. <\/span>Prema Svetskoj banci<\/span><\/a> (SB), kriterijumi za sticanje prava na naknadu za nezaposlenost ne samo da podsti\u010du neformalno tr\u017ei\u0161te rada, ve\u0107 i motivi\u0161u korisnike druge kategorije da poku\u0161aju da se kvalifikuju kao nesposobni za rad, kako bi pre\u0161li u prvu kategoriju i zadr\u017eali pravo na pomo\u0107.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

S druge strane, LDK se obavezuje na restrukturiranje ovog sistema, uvode\u0107i socijalna osiguranja i smanjuju\u0107i zavisnost od osnovne penzije iz dr\u017eavnog bud\u017eeta. Ipak, oni ne predvi\u0111aju reformu postoje\u0107ih sistema.<\/span><\/p>

Tako\u0111e, PDK ne predvi\u0111a nikakvu reformu sistema socijalne za\u0161tite u celini, sli\u010dno koaliciji AAK-Nisma, koja se fokusira samo na pove\u0107anje iznosa korisni\u010dkih naknada i ukidanje odre\u0111enih kriterijuma za neke programe.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, pozitivni pomaci u programima tri opozicione stranke su obe\u0107anje o osnivanju fonda za nezaposlenost u slu\u010daju PDK i AAK, odnosno osiguranja od nezaposlenosti u slu\u010daju LDK. Ipak, da bi se to ostvarilo, bi\u0107e potrebni stalni napori za formalizaciju tr\u017ei\u0161ta rada.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Naslovna slika: K2.0<\/strong><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

K2.0 analizira izborne programe. Sistemi i \u0161ema socijalne za\u0161tite na Kosovu predstavlja svojevrsnu \u201czakrpu\u201d, koja je tokom godina vi\u0161e puta…<\/p>\n","protected":false},"author":743,"featured_media":111937,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[1766,1764],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/112167"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/743"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=112167"}],"version-history":[{"count":18,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/112167\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":125106,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/112167\/revisions\/125106"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/111937"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=112167"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=112167"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=112167"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}