{"id":108321,"date":"2024-10-10T11:09:03","date_gmt":"2024-10-10T09:09:03","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/the-road-to-autostrada\/"},"modified":"2024-10-16T10:22:49","modified_gmt":"2024-10-16T08:22:49","slug":"put-ka-autostradi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/put-ka-autostradi\/","title":{"rendered":"Put ka Autostradi"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Troje ljudi, jedna \u010ditava zajednica i istrajnost: Kako je nastala Autostrada Biennale.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Preorana zemlja i sme\u0111i mulj davali su delu Parka za inovacije i obuku (ITP) u Prizrenu izgled obi\u010dnog gradili\u0161ta. Po\u010detkom septembra, radnici su morali da vi\u010du kako bi se \u010duli, dok su se njihovi glasovi me\u0161ali sa bukom bagera i drugih gra\u0111evinskih ma\u0161ina.<\/span><\/p>

Razbacani radnici i paralelni poslovi u vi\u0161e prostora ostavljali su utisak da \u0107e se rezultat ovog rada videti tek za dugo vremena, a ne za samo nekoliko dana. Ipak, uprkos prvom utisku, radovi su zavr\u0161eni 14. septembra 2024. godine, povodom obele\u017eavanja 10-godi\u0161njice Autostrade Biennale, kada su <\/span>zvani\u010dno otvoreni<\/span><\/a> Hangar II Autostrade Biennale i otvoreni teatar.<\/span><\/p>

Pored gradili\u0161ta stajao je beli hangar sa logom na kojem su prikazana \u010detiri mosta Prizrena, koja su vidljiva sa tvr\u0111ave, pru\u017eaju\u0107i kontrast sme\u0111oj zemlji i ritmi\u010dnim udarcima \u010deki\u0107a spolja.<\/span><\/p>

Ovde se nalazi dom ve\u0107 poznatog Hangara, segmenta Autostrade Biennale namenjenog edukaciji, proizvodnji i izlo\u017ebama. U Hangaru I Autostrade Biennale, ni\u0161ta nije postavljeno bez svrhe. \u017divot se organizuje oko visokih biljaka: radni stolovi, sofe, recepcioni pult i vegetarijanska kuhinja \u2014 sve je dodirnuto njihovim listovima.<\/span><\/p>

Iza pulta, u velikom ormanu sa kvadratnim policama, precizno su pore\u0111ani materijali poput knjiga, majica i postera, koji bele\u017ee 10-godi\u0161nji put Autostrade. Orman tako\u0111e slu\u017ei kao struktura koja odvaja preostali deo prostora od izlo\u017ebenog prostora, a iza njega je mala radionica, tipi\u010dna za rad sa drvetom.<\/span><\/p>

U Hangaru I sve je na to\u010dkovima, i kuhinja, i orman, i stolovi. Ovo omogu\u0107ava transformaciju prostora u skladu sa potrebama zajednice koja ga koristi. Ta stalna pokretljivost je u sr\u017ei ideje koja je o\u017eivela Autostradu Biennale. \u201cOduvek smo posmatrali Autostradu ne kao ne\u0161to stati\u010dno, ve\u0107 u stalnom pokretu, bilo u fizi\u010dkom prostoru, bilo u metafori\u010dnom smislu \u2014 uvek u razvoju i rastu\u201d, ka\u017ee suosniva\u010dica Autostrade, Vatra Abrashi.<\/span><\/p>

Dok bonsai drve\u0107e, sna\u017eno i zdravo, stoji visoko kao da je tu ve\u0107 godinama, Autostrada Biennale i Hangar I nekada nisu imali ovako veliki dom. Put do Autostrade nije uvek bio sasvim lak, ali odlu\u010dnost sa kojom su ga pre\u0161li njeni osniva\u010di donela im je 10 bogatih godina i sada jo\u0161 jedan, drugi hangar.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Hangar I.
Fotografija: Tughan Anit, Autostrada Biennale<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Vegetarijanska kuhinja Hangara
Fotografija: Autostrada Biennale<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Pre Autostrade<\/b><\/p>

Vizija za bijenale, bez prethodnog primera iz regiona koji bi mogli slediti, bila je hrabra za Vatru Abrashi, Leutrima Fishekqiua i Bar\u0131\u015fa Karamu\u00e7oa, koji su preuzeli odgovornost za njeno o\u017eivljavanje.<\/span><\/p>

Put do Autostrade Biennale zapo\u010deo je sa SculpFestom, festivalom skulpture koji je prvi put organizovan 2011. godine u Prizrenu. SculpFest je imao za cilj da okupi skulptore iz zemlje i inostranstva kako bi istra\u017eili razli\u010dite aspekte skulpture. Osim toga, \u017eeleo je da izazove ustaljeno shvatanje skulpture, u vreme kada su najvidljivije po gradovima bile bronzane statue.<\/span><\/p>

Fishekqiu, po akademskom obrazovanju skulptor, \u017eeleo je da kroz SculpFest istakne raznovrsnost materijala od kojih se mo\u017ee napraviti skulptura, kao i razli\u010dite poruke koje ona mo\u017ee preneti.<\/span><\/p>

\u201cIdeja je bila da se prika\u017ee proces stvaranja umetni\u010dkog dela, a ne samo njegov kona\u010dni oblik\u201d, ka\u017ee Fishekqiu. \u201cZato smo izabrali vodu \u2014 da je zamrznemo, pretvorimo u led, oblikujemo je, a zatim pustimo da se istopi. Sve to se de\u0161avalo pred publikom, bilo je va\u017eno pokazati proces.“<\/span><\/p>

SculpFest je tako\u0111e uklju\u010divao preno\u0161enje znanja na zajednicu kroz program SculpEdu. U ovaj program bili su uklju\u010deni Abrashi, akademski obrazovana kao pedagoginja i logopetkinja, i Karamu\u00e7o, kinematograf. Kroz SculpEdu, raspravljalo se o raznim temama, s posebnim fokusom na \u017eivotnu sredinu i recikla\u017eu.<\/span><\/p>

Festival se odr\u017eavao dva puta godi\u0161nje. Godine 2014, dok je SculpFest i dalje trajao, zvani\u010dno je osnovana Autostrada Biennale \u2014 Me\u0111unarodna izlo\u017eba savremene umetnosti \u2014 kao zasebna organizacija.<\/span><\/p>

Jedan od prvih nagove\u0161taja budu\u0107eg bijenala bila je izlo\u017eba \u201c<\/span>Parking<\/span><\/a>\u201d, u maju 2015. godine. Ova me\u0111unarodna izlo\u017eba savremene umetnosti odr\u017eana je tri sprata ispod zemlje, u parking gara\u017ei u Prizrenu, i <\/span>okupila<\/span><\/a> je umetnike razli\u010ditih disciplina iz zemalja poput Kosova, \u0160vedske, Italije, Srbije, Turske i Severne Makedonije.<\/span><\/p>

Parking kao mesto izlo\u017ebe simbolizovao je trenutak zastoja, pre nego \u0161to se nastavi putovanje ka prvom izdanju bijenala, koje \u0107e se odr\u017eati 2017. godine.<\/span><\/p>

\u201cMi smo to shvatili vrlo ozbiljno. Od po\u010detka smo znali da nije mogu\u0107e organizovati bijenale za samo jednu godinu. Ostavili smo prostor od 2014. da se pripremimo\u201d, ka\u017ee Fishekqiu.<\/span><\/p>

Nakon \u201cParkinga\u201d, u okviru niza pripremnih doga\u0111aja, u julu 2016. godine, Autostrada Biennale organizovala je dvodnevnu konferenciju pod nazivom \u201cSavremena pro\u0161lost. Istorijska budu\u0107nost.\u201d Konferencija je okupila umetnike\/ce, kustose\/kinje, galeriste\/kinje, kolekcionare\/ke, pedagoge\/inje i radnike\/ce u kulturnim institucijama, kako bi se razgovaralo o va\u017enosti organizovanja bijenala u regionu.<\/span><\/p>

Tako je ozbiljnije krenuo razvoj bijenala u Prizrenu, Kosovu, kao ta\u010dki susreta, kako ka\u017ee Fishekqiu, izme\u0111u Venecije u Italiji i Istanbula u Turskoj, dva grada udaljena oko 1.000 kilometara od Prizrena, oba sa dugom istorijom organizovanja bijenala. Naime, <\/span>Venecijansko bijenale<\/span><\/a>, osnovano 1896. godine, sa svojih 60 izdanja, i <\/span>Istanbulsko bijenale<\/span><\/a>, osnovano 1987. godine, sa 17 dosada\u0161njih izdanja.<\/span><\/p>

Bijenale u gradu bez galerije<\/b><\/p>

Organizacija dvodnevne konferencije otvorila je va\u017ena pitanja za tim \u2014 kako napraviti bijenale u gradu bez galerija? U maloj dr\u017eavi? Sa publikom izolovanom zbog viznog re\u017eima, koji je ukinut tek nedavno, neposredno pre nego \u0161to je Autostrada Biennale proslavila svoju 10-godi\u0161njicu?<\/span><\/p>

\u201cUpravo to je bio razlog za\u0161to smo \u017eeleli da napravimo bijenale. Videli smo potrebu za postojanjem takve platforme, u gradu bez galerija, sa omladinom koja ne mo\u017ee da putuje i pose\u0107uje galerije i izlo\u017ebe\u201d, ka\u017ee Abrashi.<\/span><\/p>

Nakon konferencije, Autostrada Biennale je predstavila svoj <\/span>savetodavni odbor<\/span><\/a>, koji \u010dine kustoskinja i umetni\u010dka kriti\u010darka Iara Boubnova, savremeni umetnik Sislej Xhafa, teoreti\u010dar umetnosti i sociolog Sezgin Boynik, kustos Juan A. Gaitan, umetni\u010dki kriti\u010dar i kustos Edi Muka, umetni\u010dki i arhitektonski kriti\u010dar Yehuda Safran i vizuelni umetnik Miran Mohar. Ovaj odbor je savetovao tim mesecima u vezi sa izgledom i smerom prvog izdanja bijenala.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Bari\u015f Karamu\u00e7o, kinematograf, bio uklju\u010den uglavnom u obrazovni program.
Foto: Erza Bata, Autostrada Biennale<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Na kraju su odlu\u010dili da prvi kustos bude Manray Hsu, nezavisni kustos i umetni\u010dki kriti\u010dar iz Tajpeja, Tajvan. Hsu je izabrao da se bavi temom budu\u0107nosti granica, \u201c<\/span>vidljivih i nevidljivih<\/span><\/a>\u201d, procenjuju\u0107i da se granice vra\u0107aju, s posebnim fokusom na izbeglice, radnike migrante i ekolo\u0161ke katastrofe.<\/span><\/p>

Prvo izdanje okupilo je desetine umetnika i umetnica iz razli\u010ditih medija, kako iz zemlje tako i iz sveta, koji su preplavili grad i pretvorili ga u galeriju. Na taj na\u010din, umetnost je stigla do ljudi, a ne ljudi do umetnosti, \u0161to je, kako ka\u017ee Abrashi, uvek bila njihova vodilja.<\/span><\/p>

Osniva\u010dki tim Autostrade Biennale, poput mnogih drugih kulturnih inicijativa u Prizrenu i \u0161irom zemlje, suo\u010dio se s ograni\u010denjima zbog nedostatka prostora i podr\u0161ke. Ovo ih je podstaklo da prona\u0111u druga re\u0161enja, \u010dime su na neki na\u010din skrenuli pa\u017enju na potrebu za odr\u017eivijom podr\u0161kom za umetnost i kulturu.<\/span><\/p>

\u201cNije bilo galerija, ali smo koristili alternativne prostore, koji nisu nu\u017eno bili napu\u0161teni, ve\u0107 su imali neku funkciju, a mi smo im dali i dodatnu\u201d, ka\u017ee ona. \u201cOd po\u010detka smo koristili javne prostore koji pripadaju zajednici, \u010dine\u0107i ih suu\u010desnicima u stvaranju umetni\u010dkih dela.\u201d<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Abrashi je ljubav prema umetnosti negovala jo\u0161 od svoje druge godine.
Foto: Majlinda Hoxha \/ K2.0<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Koriste\u0107i prostore koji ne moraju nu\u017eno biti na itineraru tipi\u010dnog posetioca Prizrena, Autostrada Biennale je na neki na\u010din pro\u0161irila potencijal istorijskog grada izvan centra. Tako je stvorena prilika da kroz savremenu umetnost Prizrenci upoznaju svoj grad na druga\u010diji na\u010din, a onima koji dolaze iz inostranstva vide delove Prizrena koji se \u010desto dave u borbi izme\u0111u centra i periferije.<\/span><\/p>

Umetni\u010dki radovi su bili izlo\u017eeni na Autobuskoj stanici, u preostalim ru\u0161evinama ku\u0107a ispod Prizrenske tvr\u0111ave i u privatnim ku\u0107ama. Dakle, prvo bijenale sa svim svojim uspesima nije se dogodilo slu\u010dajno \u2013 do\u0161lo je kao \u017eelja i promi\u0161ljena i strpljiva priprema tima. Kao rezultat toga, za ro\u0111enje Autostrade su direktno zaslu\u017eni njeni\/e kreatori\/ke.<\/span><\/p>

Sav posao za prvo izdanje, do 2019. godine, kada je na red do\u0161lo drugo izdanje bijenala, Abrashi, Fishekqiu i Karamu\u00e7o, svi u svojim dvadesetim godinama, radili su na dobrovoljnoj bazi. Svo troje, koji su se bavili drugim poslovima, delili su novac od svoje skromne mese\u010dne plate za Autostradu.<\/span><\/p>

Ova istrajnost u viziji Autostrade ne dolazi bez razloga. Ona poti\u010de iz se\u0107anja, odrastanja i vrlo li\u010dnih iskustava.<\/span><\/p>

Da bi prona\u0161la izvor svoje odlu\u010dnosti, Vatra Abrashi se odmah vra\u0107a u svoje rano detinjstvo, kada je njeno ime krasilo jednu galeriju u gradu u kojem je odrasla. Godine 1991. njen otac, pravnik i aktivista Adnan Abrashi, otvorio je svoju galeriju, nazvav\u0161i je Vatra, po svojoj dvogodi\u0161njoj \u0107erki. Paralelno sa represijom nad Albancima unutar Jugoslavije, koja je naro\u010dito oja\u010dala ukidanjem autonomije 1989. godine, razvijao se i rastao otpor, u razli\u010ditim oblicima.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Arhiva iz galerije \u201cVatra\u201d bila je deo \u010detvrtog izdanja bijenala, pod nazivom \u201cSve \u0107e slike jednog dana nestati\u201d.\nFotografije: Tughan Anit, Autostrada Biennale\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Galerija je bila oblik otpora pravnika Abrashija protiv su\u017eavanja javnog prostora za Albance. U njoj su se odr\u017eavale izlo\u017ebe, koncerti i knji\u017eevne aktivnosti, sa u\u010desnicima\/ama poput umetnika Xhevdeta Xhafe, kustosa i vizuelnog umetnika Maksuta Vezgishija i slikara Esata Valle.<\/span><\/p>

\u201cOdrasla sam sa velikom ljubavlju prema umetnosti i kulturi. Kod ku\u0107e, otac je uvek poku\u0161avao da kupi dela koja su bila izlo\u017eena, tako da je sav prihod od drugih poslova ulagao u galeriju\u201d, se\u0107a se Abrashi.<\/span><\/p>

U me\u0111uvremenu, Fishekqiu se prise\u0107a 2011. godine, kada se vratio iz Turske gde je zavr\u0161io studije skulpture. \u201cNajve\u0107a radost bila je kad sam se vratio, u vreme kad su svi \u017eeleli da odu\u201d, ka\u017ee Fishekqiu. \u201cUvek smo umetnost do\u017eivljavali kao obrazovni proces. Za napredak dru\u0161tva, uvek su potrebni umetnost i kultura.\u201d<\/span><\/p>

Uprkos sumnjama, kako umetni\u010dkih radnika\/ca, tako i onih koji su ih potcenjivali zbog mladosti, ostali su uvereni da \u0107e pravi pristup izgraditi publiku. Vremenom se ta uverenost pokazala ispravnom.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Dok su mnogi napu\u0161tali Kosovo, Fishekqiu je jedva \u010dekao da se vrati. Foto: Majlinda Hoxha \/ K2.0<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Prvi hangar<\/b><\/p>

Uspeh prvog izdanja bijenala 2017. godine trebalo je o\u010duvati i na njemu graditi dalji napredak za naredno izdanje. Kako bi se potpuno posvetili ovom cilju, Abrashi, Fishekqiu i Karamu\u00e7o napustili su svoje pozicije u drugim institucijama, u kojima su primali plate, 2019. godine.<\/span><\/p>

Na\u010din na koji je prvo izdanje bilo primljeno i veliki interes javnosti dodatno su oja\u010dali njihovu \u017eelju da osna\u017ee obrazovnu komponentu organizacije. Me\u0111utim, to je bilo te\u0161ko posti\u0107i u maloj kancelariji u centru Prizrena, gde su radili troje suosniva\u010da. Te godine tim je po\u010deo da detaljnije razvija obrazovni program. \u201cMnogi mladi su \u017eeleli da budu deo bijenala, i videv\u0161i njihov interes i koristi koje su imali, odlu\u010dili smo da stvorimo i kulturni prostor gde bismo imali i obrazovne programe za razvoj ve\u0161tina kod mladih\u201d, ka\u017ee Abrashi.<\/span><\/p>

To vreme poklopilo se sa povla\u010denjem <\/span>Bundeswehra<\/span><\/a>, nema\u010dkog KFOR-a, iz vojnog kampa u Prizrenu krajem 2018. godine. Iza sebe su ostavili prostor od 39 hektara sa <\/span>desetinama<\/span><\/a> korisnih objekata. Zatim, kroz zajedni\u010dki projekat vlada Kosova i Nema\u010dke, vojni kamp je transformisan u Park za inovacije i obuku (ITP) \u2014 zajedni\u010dko \u010dvori\u0161te za <\/span>lokalne i me\u0111unarodne kompanije i organizacije<\/span><\/a>, koje je otvorilo vrata u maju 2020. godine. ITP je tra\u017eio zakupce ili korisnike iz <\/span>pet glavnih oblasti<\/span><\/a>: informacione tehnologije, zelena energija, kreativne i kulturne industrije, istra\u017eivanje i razvoj, i profesionalna obuka.<\/span><\/p>

Tada je Autostrada Biennale prikupila potrebnu podr\u0161ku i postala jedan od prvih zakupaca u ITP-u. Tako se, umesto u maloj kancelariji, tim Autostrade na\u0161ao pred prostorom od 550 kvadratnih metara \u2014 u pravom hangaru. Vojni izgled i vojna pro\u0161lost hangara nisu predstavljali manu. Naprotiv, predstavljali su priliku za promenu, za demilitarizaciju tog prostora.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Prvi dan u Hangaru I.
Fotografija levo: Sibel Sumu\u00e7, Autostrada Biennale<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
i Hangar I danas.
Fotografija desno: Tughan Anit, Autostrada Biennale<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cNama se dopalo da na toj istoriji izgradimo novu pri\u010du. To vi\u0161e nije vojni prostor, ve\u0107 prostor za umetnost\u201d, ka\u017ee Abrashi, dok se Fishekqiu prise\u0107a kako je grubi izgled prvog hangara zapravo bio osloba\u0111aju\u0107i. \u201cU prostornom kontekstu, bilo je pravo \u010dudo za nas videti prazan kontejner u kojem smo imali potpunu slobodu da osmislimo i kreiramo sve \u0161to smo \u017eeleli\u201d, ka\u017ee on.<\/span><\/p>

U me\u0111uvremenu, bijenale se nastavljalo.<\/span><\/p>

Godine 2019. organizovano je drugo izdanje pod nazivom \u201cLa rivoluzione siamo noi\u201d (Revolucija, to smo mi), koje je kurirao istori\u010dar umetnosti Giacinto Di Pietrantonio. Me\u0111u mnogim u\u010desnicima\/ama, drugo izdanje obuhvatilo je dela vizuelnog umetnika <\/span>Leka M. Gjeloshija<\/span><\/a>, savremenog umetnika Jakupa Ferrija, interdisciplinarne vizuelne umetnice Hristine Ivanoske i umetnika i autora Jana Fabrea.<\/span><\/p>

Kao i ranije, bijenale je <\/span>pro\u017eimalo ceo grad<\/span><\/a>.<\/span><\/p>

\u201cOd samog po\u010detka imali smo mnogo posetilaca jer je to bila nova platforma koja ih je \u010dinila da se ose\u0107aju kao deo nje, a ne ne\u0161to ekskluzivno, jer je umetnost dolazila njima\u201d, obja\u0161njava Abrashi. \u201cGimnaziju smo pretvorili u izlo\u017ebeni prostor; Adrian Paci i Lek Gjeloshi su imali svoja dela tamo. Dvesta u\u010denika je dolazilo na \u010dasove umetnosti, gde su kriti\u010dki diskutovali o delima.\u201d<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Delo \u201cI am Maria\u201d vizuelnog umetnika Seada Kazanxhiua, prvo izdanje bijenala.
Fotografije: Autostrada Biennale<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Delo \u201cIntrospektivna intima: Umetnik i\/ili dru\u0161tvo\u201d od Hristine Ivanoske, drugo izdanje bijenala.
Fotografije: Autostrada Biennale<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Pre nego \u0161to je otvoren Hangar I, odr\u017eano je i tre\u0107e izdanje, pod nazivom \u201c<\/span>\u0160ta ako jedno putovanje<\/span><\/a>\u201d, koje su zajedni\u010dki kurirale kustoskinja, spisateljica i edukatorka \u00d6v\u00fcl \u00d6. Durmusoglu i kustoskinja, urednica i spisateljica Joanna Warsza. Ova edicija okupila je umetnike\/ce kao \u0161to su umetni\u010dki kolektiv <\/span>HAVEIT<\/span><\/a>, multimedijalna umetnica Flaka Haliti, istra\u017eiva\u010dka umetnica i skulptorka <\/span>Doruntina Kastrati<\/span><\/a>, vizuelna umetnica Camila Rocha, vizuelni umetnik Alban Muja i feministi\u010dka umetnica Agnes Denes.<\/span><\/p>

Za razliku od drugih edicija, bijenale se sada pro\u0161irilo ne samo na Prizren, ve\u0107 i na Pe\u0107 i Pri\u0161tinu. U Pe\u0107i se <\/span>odr\u017ealo<\/span><\/a> u nekada\u0161njem prostoru \u201cEXIT\u201d, koju je 1999. godine osnovao umetnik <\/span>Sokol Beqiri<\/span><\/a> i kustos i umetnik Erzen Shkololli. U Pri\u0161tini, izlo\u017eene su dva umetni\u010dka dela. Jedno od dela, \u201cLule Mosm\u00ebharro\u201d (Cvet Nezaboravak), realizovali su vizuelni umetnici Petrit Halilaj i Alvaro Urbano. Ova umetni\u010dka instalacija <\/span>slavila je<\/span><\/a> nekonformizam i pozivala na nove vizije.<\/span><\/p>

\u201cTona cve\u0107a je instalirana bez da je probijena ijedna rupa,\u201d se\u0107a se Fishekqiu, nagla\u0161avaju\u0107i poseban respekt i pa\u017enju koju posve\u0107uju izlo\u017ebenim prostorima tokom bijenala.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\u201cCvet Nezaboravak\u201d Petrita Halilaja i Alvara Urbana, tre\u0107e izdanje bijenala.
Fotografija: Autostrada Biennale<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Drugo delo bila je instalacija Denes, koja je posadila cve\u0107e na <\/span>sivom krovu<\/span><\/a> Palate omladine i sporta, u okviru projekta \u201cPolje suncokreta 2021\u201d. Ovaj <\/span>rad<\/span><\/a> nastao je u saradnji s Manifestom 14, nomadskim bijenalom umetnosti koje je do\u0161lo u Pri\u0161tinu za svoj \u010detrnaesti ciklus, od jula do oktobra 2022. godine. Manifesta 14 privremeno je smestila svoje kancelarije odmah pored prostora gde su posa\u0111ene te biljke.<\/span><\/p>

U isto vreme, zajedno s tim cve\u0107em, po\u010deo je da \u201ccveta\u201d i Hangar I. \u010cim su dobili prostor, Autostrada Biennale je 2021. godine otvorila poziv za mlade da se pridru\u017ee obrazovnom programu posve\u0107enom transformaciji tog mesta. Na poziv je odgovorilo preko 100 ljudi iz celog Kosova, a izabrano je 60 u\u010desnika\/ca, od kojih su 90% bile \u017eene.<\/span><\/p>

Nabavili su ma\u0161ine, opremu za obradu drveta, metala i tekstila, kao i ra\u010dunare i kamere za medijski i komunikacijski program, i prionuli na posao. Zajedno su <\/span>pravili sve<\/span><\/a> \u2014 od ormara i stolova do kuhinje, sve \u0161to je bilo potrebno za Hangar I, u dve faze. Polovina kori\u0161\u0107enog materijala bila je reciklirana iz umetni\u010dkih radova s prethodnih edicija bijenala, koji su \u010duvani u malom skladi\u0161tu u gradu.<\/span><\/p>

\u201cBilo nam je va\u017eno da mladi osete da je prostor njihov i da budu deo procesa. \u017deleli smo da s njima vodimo razgovore i spojimo razli\u010dite discipline\u201d, rekla je Abrashi.<\/span><\/p>

Prostor, koji je <\/span>zvani\u010dno otvoren u martu 2022. godine<\/span><\/a>, uklju\u010duje tehnolo\u0161ku laboratoriju, izlo\u017ebeni prostor, zeleni paviljon, biblioteku, bar, kuhinju i zajedni\u010dki radni prostor. U isto vreme, dok je i polje suncokreta Denes iz 2022. godine cvetalo, pripremao se i \u010detvrti ciklus bijenala pod <\/span>nazivom<\/span><\/a> \u201cSve \u0107e slike jednog dana nestati.\u201d<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Od obrazovnog programa koji je doveo do izrade Hangara I. Foto: Autostrada Biennale<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ovaj \u010detvrti ciklus bijenala prvi put je uklju\u010dio Hangar I kao izlo\u017ebeni prostor. Od ukupno 30 radova prikazanih u ovom izdanju, 17 je izra\u0111eno u radionicama Hangara I. Odr\u017ean u Prizrenu, Pri\u0161tini i Mitrovici, \u010detvrti ciklus bijenala <\/span>prepoznat je<\/span><\/a> kao jedna od deset najboljih evropskih izlo\u017ebi za 2023. godinu, prema me\u0111unarodnom \u010dasopisu savremene umetnosti \u201cFrieze\u201d.<\/span><\/p>

Pored bijenala, Hangar I ostaje otvoren za javnost, posebno za mlade umetnike\/ce, dizajnere\/ke i arhitekte\/kinje, kao mesto gde mogu realizovati svoje projekte. To je deo napora Autostrade Biennale da popuni praznine u formalnom obrazovnom sistemu.<\/span><\/p>

\u201cNa\u017ealost, obrazovanje ovde je previ\u0161e teorijsko, posebno za profesije koje zahtevaju prakti\u010dan rad. Mi smo hteli da stvorimo multidisciplinarne timove umetnika, dizajnera, arhitekata i mehatroni\u010dara, da rade zajedno i razmi\u0161ljaju izvan granica onoga \u0161to se u\u010di na studijama\u201d, ka\u017ee Fishekqiu.<\/span><\/p>

Svake godine, Autostrada Hangar okuplja mlade kroz raznovrsne obrazovne inicijative, sa ciljem da bude deo zajednice i podr\u017ei njen razvoj, odvojeno od samog bijenala.<\/span><\/p>

Novi hangar<\/b><\/p>

Prvi hangar, sa svojim rastu\u0107im uticajem, postao je premali. Deset godina nakon osnivanja, Autostrada Biennale zapo\u010dela je rad na otvaranju Hangara II, koji je svojevrsno otvoren za zajednicu jo\u0161 pre nego \u0161to su radovi zavr\u0161eni. I dok su zidovi jo\u0161 bili u fazi farbanja, mlade preduzetnice iz \u201cPezulla\u201d ve\u0107 su \u0161ile ode\u0107u na svojim ma\u0161inama u jednom delu prostora.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Hangar II. Fotografije: Autostrada Biennale<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Hangar II \u0107e obezbediti vi\u0161e prostora za proizvodnju, skladi\u0161te prema potrebnim standardima za \u010duvanje umetni\u010dkih dela, kao i rezidenciju za umetnike\/ce koji\/e dolaze u Prizren da stvaraju svoja dela. U sredini, na iskopanom zemlji\u0161tu, nalazi se otvoreni teatar za doga\u0111aje na otvorenom, bilo da ih organizuje Autostrada Biennale ili druge organizacije i inicijative koje \u017eele da ga koriste.<\/span><\/p>

Dok su tri izdanja bijenala realizovana bez ijednog hangara, peto \u0107e se realizovati sa dva. Peto izdanje bi\u0107e odr\u017eano 2025. godine, a <\/span>kurator \u0107e biti<\/span><\/a> Erzen Shkololli. Tema bijenala bi\u0107e objavljena u narednim mesecima.<\/span><\/p>

Nakon 10 godina, kad se osvrnemo unazad, mo\u017eda \u0107e delovati sasvim uobi\u010dajeno pomisliti da troje mladih ljudi, koji su nekad delili platu kako bi odr\u017eali organizaciju, nisu mogli ni u najlu\u0111im snovima da zamisle ovakav razvoj. Ali nije tako. Oni su uvek imali na umu da ostvare ovakav uticaj i rast. \u201cOvo je lep\u0161e nego \u0161to smo zami\u0161ljali,\u201d ka\u017ee Abrashi.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Naslovna slika: Majlinda Hoxha \/ K2.0<\/b><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Troje ljudi, jedna \u010ditava zajednica i istrajnost: Kako je nastala Autostrada Biennale. Preorana zemlja i sme\u0111i mulj davali su delu…<\/p>\n","protected":false},"author":463,"featured_media":108204,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[1439],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/108321"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/463"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=108321"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/108321\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":108330,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/108321\/revisions\/108330"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/108204"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=108321"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=108321"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=108321"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}