{"id":106150,"date":"2024-08-14T12:51:56","date_gmt":"2024-08-14T10:51:56","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/lebibe-topalli-muralet-tona-i-kundervihen-zymtesise-se-betonizimit\/"},"modified":"2024-09-12T10:33:36","modified_gmt":"2024-09-12T08:33:36","slug":"lebibe-topalli-nasi-murali-prkose-sivilu-betona","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/lebibe-topalli-nasi-murali-prkose-sivilu-betona\/","title":{"rendered":"Lebibe Topalli: Na\u0161i murali prkose sivilu betona"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Suosniva\u010dica MuralFesta govori o vizuelnoj umetnosti i njenom preplitanju sa urbanim i rodnim identitetom.<\/b><\/h4>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Grad Uro\u0161evac sam oduvek zami\u0161ljala kao mesto gde odlazi\u0161 da \u201cobavi\u0161 neki posao\u201d \u2014 kao tranzitno mesto. Budu\u0107i da sam iz Lipljana, se\u0107am se da su veze sa Uro\u0161evcem bile uglavnom industrijske, a donekle i zdravstvene. Poveznica izme\u0111u dva grada bila je \u017eelezni\u010dka pruga Kosovo Polje\u2014Elez Han. \u017delezni\u010dka stanica u Lipljanu bila je prepuna putnika od 7 ujutru, sa \u017eenama, mu\u0161karcima i decom \u2014 Albancima, Romima i A\u0161kalijama, koji su i\u0161li u Uro\u0161evac da obave neki posao.\u00a0<\/span><\/p>

Neki su i\u0161li radi trgovine, ili neke neznatne materijalne koristi, drugi da dobiju besplatne zdravstvene usluge koje su postojale u Uro\u0161evcu, a nedostajale Lipljanu. Dva-tri puta sam i sama krenula tim putem dok sam bila u\u010denica. Voz je ostavljao gorak ukus \u2014 sumorna lica koja su \u017eurila, ljudi optere\u0107eni brigama, koji su jedva uspevali da do\u0111u do sedi\u0161ta, pa\u017eljivo podeljenih, u jednom delu vagona za Rome i A\u0161kalije, a u drugom za Albance.\u00a0<\/span><\/p>

Dugo sam Uro\u0161evac povezivala sa ovim gu\u0161e\u0107im ose\u0107ajima i sivim tonovima. Me\u0111utim, ovaj grad je promenio svoju boju zahvaljuju\u0107i umetnicama poput Lebibe Topalli, suosniva\u010dice i predvodnice MuralFesta, organizacije \u010diji je cilj da bude platforma za izra\u017eavanje dru\u0161tvenih ciljeva kroz muralnu umetnost. MuralFest, sada ve\u0107 u devetom izdanju, postao je godi\u0161nji festival Uro\u0161evca, a grad je sada dom za oko 150 murala proiza\u0161lih iz ovog kolektiva.<\/span><\/p>

Francuski teoreti\u010dar Michel de Certeau ka\u017ee da hodanje gra\u0111ana ulicama grada predstavlja jedan od najotpornijih \u010dinova protiv surove urbanizacije, koju kroje strukture mo\u0107i, prave\u0107i metropole samo da bi posmatrali dru\u0161tvo odozgo. Me\u0111utim, koraci, kako ka\u017ee Certeau, imaju mo\u0107 da izbegnu ta posmatranja, postaju\u0107i simbol prkosa praznoj urbanisti\u010dkoj mapi. Ove korake podstakla je umetnost MuralFesta, pretvaraju\u0107i \u0161etnju kroz grad ne samo u prelazak od ta\u010dke A do ta\u010dke B, ve\u0107 i u prijatno, oboga\u0107uju\u0107e iskustvo.<\/span><\/p>

Formalnom osnivanju ovog kolektiva 2016. godine prethodilo je nekoliko umetni\u010dkih inicijativa lokalnih umetnica iz Uro\u0161evca, podstaknutih nadom i \u017eeljom da doprinesu promeni lokalnog urbanog identiteta. Kreativan tim mladih, punih energije i ideja, okuplja se u prostoru iznad poznatog ferizajskog lokala \u201cN\u2019dritare\u201d, gde se nalaze kancelarije MuralFesta. Odatle, ovaj kolektiv, predvo\u0111en Lebibom Topalli, stvorio je veze izme\u0111u njegove uli\u010dne umetnosti i lokalne dru\u0161tvene svakodnevice gra\u0111ana i gra\u0111anki Uro\u0161evca.<\/span><\/p>

K2.0 je razgovarala sa Lebibom Topalli kako bi sagledala dosada\u0161nji rad na stvaranju ovih umetni\u010dkih veza, kao i isprepletenost identiteta, urbanizma i rodnih tema kroz vizuelnu umetnost.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Mural umetnice Reme Salihu, u okviru izdanja \u201cHer spotlight\u201d. Foto: MuralFest<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

K2.0: Kako se kod sedamnaestogodi\u0161nje devojke izbeglice iz Uro\u0161evca rodila \u017eelja da se izrazi kroz vizuelnu umetnost? <\/b>\u00a0<\/span><\/p>

Lebibe Topalli: Umetno\u0161\u0107u sam se povezala jo\u0161 tokom rata, kao devojka izbeglica sa Kosova u izbegli\u010dkom kampu u Turskoj. Sve \u0161to sam tada znala da radim bilo je da prona\u0111em olovke ili vodene boje i da naslikam stvarnost oko sebe. Kao i svaki \u010dovek, pretpostavljam, poku\u0161ava\u0161 da prona\u0111e\u0161 ne\u0161to \u0161to \u0107e ti odvu\u0107i pa\u017enju tokom rata. Slikala sam \u0161atore, kamp, uglavnom objekte koji su me okru\u017eivali. Op\u0161tina i osoblje kampa su mi tada organizovali prvu javnu izlo\u017ebu, kao izlo\u017ebu jedne izbeglice koja slika. Bilo je to neverovatno za mene, moj prvi rad u javnom prostoru.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>

Od tada se nisam odvojila od umetnosti, iako umetnost tokom rata nije bila prioritet, pa ni nakon njega. Slikala sam i kada smo se vratili na Kosovo, nakon rata, i to u\u017eas koji sam tamo zatekla. Slikala sam objekte koje je KFOR \u010duvao u Uro\u0161evcu. Ljudi su me gledali \u010dudno, nisu razumeli \u0161ta to radi jedna devojka, i to u javnom prostoru. Bilo je to veoma osetljivo pitanje.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>

Posle nekog vremena, upisala si Fakultet umetnosti u Makedoniji. Kako si donela tu odluku?\u00a0\u00a0<\/b><\/p>

Nisu me primili na slikarstvo na Univerzitetu u Pri\u0161tini. Ali bila sam odlu\u010dna da nastavim tim putem, obo\u017eavala sam umetnost. Mama, videv\u0161i moju odlu\u010dnost, rekla mi je: \u201cU Tetovu pri\u010daju o nekom univerzitetu, idi i probaj\u201d.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>

To je bilo odmah posle rata, 1999. godine, kada nisi mogla da izvadi\u0161 dokumenta, a meni je tada bio istekao jugoslovenski paso\u0161, dok su paso\u0161i UNMIK-a iza\u0161li kasnije [2000. godine]. Da bih oti\u0161la u Makedoniju, uzela sam paso\u0161 svoje sestre. Uvila sam kosu, kao \u0161to je ona nosila, da bih oti\u0161la u Tetovo sama, i to po prvi put, odmah posle rata, sa njenim dokumentima.<\/span><\/p>

Na kraju su me primili na fakultet. Dve godine sam putovala s tim dokumentima, dok nisam dobila kosovski paso\u0161, dugo nakon rata.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Lebibe Topalli na po\u010detku svoje karijere. Foto: Arhiv Lebibe Topalli.<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kako je izgledala atmosfera kada si po\u010dela da se bavi\u0161 umetno\u0161\u0107u u Uro\u0161evcu? Kakve su bile prve reakcije gra\u0111anki i gra\u0111ana Uro\u0161evca kada su te videli na skeli, dok si intervenisala u javnom prostoru?<\/b><\/p>

Iako mlada umetnica, odmah sam prona\u0161la na\u010dine da kanali\u0161em svoj rad, jer je nakon rata u Uro\u0161evcu do\u0161lo do eksplozije privatnih biznisa. Ljudi su po\u010deli da ula\u017eu u reklame. Mnogi iz dijaspore su se vratili da \u017eive u Uro\u0161evcu i po\u010deli da investiraju u grad.<\/span><\/p>

Me\u0111utim, iako sam imala posla, bilo je trenutaka kada sam bila jako razo\u010darana jer je mentalitet bio izuzetno te\u017eak za podneti. Prolazila sam kroz razli\u010dite provokacije i predrasude. Vre\u0111ali su me verbalno i uznemiravali, a dobijala sam i krajnje grube komentare. Kad sada razmislim o tome, ka\u017eem sebi: \u201cKoliko li sam samo bila sna\u017ena!\u201d<\/span><\/p>

Bilo je momenata kada sam razmi\u0161ljala da odustanem od svega. Morala sam neprestano da se podse\u0107am da je sve \u0161to radim zapravo na\u010din da se izdr\u017eavam tokom studija, i iz te misli sam crpela snagu. Penjala sam se na skele i kranove, i nikada nisam stala, uprkos te\u0161kim re\u010dima.<\/span><\/p>

Moj fokus je uvek bio grad Uro\u0161evac. Kao danas, se\u0107am se svog prvog murala ve\u0107ih razmera. Bio je to mural za op\u0161tinu, povodom prve Nove godine nakon rata. Napravila sam veliku tablu na kojoj je pisalo \u201cSre\u0107na Nova godina u slobodi\u201d, pored jedne slike.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/i><\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Cilj je jo\u0161 tada bio jasan: uneti boje u grad Uro\u0161evac.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Zatim si suosnovala MuralFest. Kako je MuralFest nastao, u smislu ekipe i cilja?\u00a0<\/b><\/p>

Pre osnivanja MuralFesta, zapo\u010deli smo nekoliko manjih umetni\u010dkih inicijativa u javnim prostorima. Tih ranih 2000-ih, bila sam na \u010delu umetni\u010dkog udru\u017eenja \u201cZef Kolombi\u201d u Uro\u0161evcu, s kojim smo formirali grupu mladih umetnika i po\u010deli da slikamo po razli\u010ditim delovima grada, kao \u0161to su stara trafostanica i betonski objekti uz puteve.\u00a0<\/span><\/p>

Cilj je jo\u0161 tada bio jasan: uneti boje u grad Uro\u0161evac. Ova inicijativa je nai\u0161la na pozitivan prijem, kako unutar grada, tako i van njega, \u0161to nas je motivisalo da pre\u0111emo s malih projekata na realizaciju ve\u0107ih umetni\u010dkih dela u javnim prostorima.<\/span><\/p>

Planiraju\u0107i festival, se\u0107am se da sam rekla Naimu Feratiju, tada\u0161njem op\u0161tinskom direktoru za kulturu, omladinu i sport, da mi je san da radim na pet zidova istovremeno, i da odjednom skinemo pet skela i vidimo kako se grad transformi\u0161e. Taj san se ostvario, sada radimo na 10 skela u isto vreme.<\/span><\/p>

Tako je po\u010deo MuralFest, s ekipom organizacija i pojedinih umetnika, od kojih su neki i dalje deo kolektiva. Mene su izabrali za direktorku. Prvo izdanje festivala bilo je pod menad\u017ementom udru\u017eenja umetnika \u201cZef Kolombi\u201d, ali smo se kasnije osamostalili kao nevladina organizacija u novembru 2016. godine, \u010dije su suosniva\u010dice bile Pranvera Sylejmani i Antigona Heta.<\/span><\/p>

Ulo\u017eile smo mnogo u ovaj kolektiv, koji funkcioni\u0161e vi\u0161e iz ljubavi prema umetnosti nego iz bilo kakve te\u017enje za finansiranjem ili materijalnim ciljevima. MuralFest je ro\u0111en iz tih malih inicijativa, ali svoj dalji razvoj duguje umetni\u010dkoj zajednici i upornosti mojih koleginica umetnica.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Artivisti\/kinje MuralFest-a Fotografije: MuralFest<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kako je oblikovan identitet MuralFesta u odnosu na ciljeve i teme koje birate svake godine? Iz spoljnog ugla, \u010dini se da MuralFest \u010desto deluje kao kolektiv aktivistkinja i aktivista koji spaja gra\u0111ansku pobunu s vizuelnom umetno\u0161\u0107u. Da li je to slika koju ste \u017eeleli da stvorite za va\u0161 tim?<\/b><\/p>

Odli\u010dno funkcioni\u0161emo zajedno, kao umetni\u010dki tim. Mlade ljude u MuralFestu namerno nazivamo artivistima \u2014 aktivisti kroz umetnost. Spremni su na bilo kakvu intervenciju, samo ih treba pozvati. Veoma su posve\u0107eni tome da umetnost bude deo zajednice. Ovu povezanost naro\u010dito prime\u0107ujem kod devojaka umetnica iz Uro\u0161evca koje su deo MuralFesta. Imam utisak da im umetnost u javnim prostorima omogu\u0107ava da izraze svoje postojanje kao \u017eene i devojke ove zajednice, u obliku pobune, pru\u017eaju\u0107i podr\u0161ku jedna drugoj.<\/span><\/p>

Naravno, ne mislim da umetnost ima pol. Me\u0111utim, iz razmene iskustava sa devojkama umetnicama iz Uro\u0161evca prime\u0107ujem da su one spremnije i odlu\u010dnije da pove\u017eu aktivizam s umetno\u0161\u0107u, dok su momci u ovom pogledu vi\u0161e rezervisani. \u010cini se da su momci potpuno zadovoljni tamo gde jesu, mo\u017eda se ose\u0107aju udobno u svojoj poziciji u dru\u0161tvu. Ne ose\u0107aju potrebu da reaguju ili podr\u017ee ne\u0161to kao \u0161to to ose\u0107aju devojke, zbog svoje ranjivije pozicije.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/i><\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

U nedostatku horizontalnih prostora posve\u0107enih \u017eenama, interveni\u0161emo u vertikalnim prostorima, stavljaju\u0107i ih u sredi\u0161te na\u0161e umetnosti.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U zemlji kao \u0161to je Kosovo, gde su javni prostori izuzetno ograni\u010deni za \u017eene, po\u010dev\u0161i od faze njihovog urbanisti\u010dkog planiranja pa sve do upotrebe, kako je biti vizuelna umetnica, \u017eena, koja na neki na\u010din ponovo kreira te prostore?<\/b><\/p>

Izazvale smo rodne stereotipe, ne samo rodnu segregaciju u javnim prostorima. Videti devojke na skelama je za Uro\u0161evac u dru\u0161tvenom smislu bilo nezamislivo. Sada to vi\u0161e nije tako neobi\u010dno, probile smo tu barijeru. Ali uvek neko mora da nosi teret promena. Sre\u0107na sam \u0161to sam prevazi\u0161la predrasude i komentare, te sada devojke stvaraju umetnost pod malo lak\u0161im uslovima, iako jo\u0161 uvek trpe seksualna uznemiravanja. Barem \u0161to se ti\u010de Uro\u0161evca, mogu re\u0107i da je na\u0161 rad u javnim prostorima postao normalizovan. To nije nu\u017eno slu\u010daj u drugim op\u0161tinama, gde mlade umetnice jo\u0161 uvek trpe seksualna uznemiravanja.<\/span><\/p>

Tako\u0111e smo \u017eelele da izazovemo i rodno planiranje u urbanizmu, kroz neke murale, poku\u0161avaju\u0107i da portreti\u0161emo \u017eene u nadrealnim formama, jer ih ne vidimo dovoljno zastupljene u realnim oblicima. U nedostatku horizontalnih prostora posve\u0107enih \u017eenama, interveni\u0161emo u vertikalnim prostorima, stavljaju\u0107i ih u sredi\u0161te na\u0161e umetnosti.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Mural \u201c\u010cvor\u201d umetnice D\u00ebbore Hetemi. Foto: MuralFest<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Mural umetnice Virginije Bersab\u00e9, u okviru izdanja \u201cFragments of Utopia\u201d. Foto: MuralFest<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kako se Va\u0161 identitet umetnice povezuje sa Va\u0161im rodnim identitetom? Da li dru\u0161tveni i kulturni kontekst, koji \u017eene \u010de\u0161\u0107e zadr\u017eava unutar privatne sfere, ograni\u010dava kreativnost u vizuelnoj umetnosti?<\/b><\/p>

Te\u0161ko je navigirati kao \u017eena umetnica u na\u0161em dru\u0161tvu. Na\u0161i rodni identiteti igraju veoma sna\u017enu ulogu u tome. Ali \u010dovek mora da odlu\u010di \u0161ta \u0107e postaviti kao prioritet.<\/span><\/p>

Sre\u0107om, deca su imala baku da brine o njima, iako im je majka \u010desto bila odsutna. U jednom trenutku me je \u0107erka pitala da li vi\u0161e volim posao ili njih, decu. Nisam joj ni\u0161ta odgovorila, od tuge… Uvek sam se trudila da pritisak koji ose\u0107am na poslu ne donesem ku\u0107i.<\/span><\/p>

Sada, nakon nekoliko godina, \u010desto razmi\u0161ljam da mo\u017eda treba da napustim festival, da je dosta. Ali onda se zapitam, \u0161ta drugo bih mogla da radim? Umetnost je sada deo mog identiteta, ne mogu da se odvojim od nje. Samo bih volela da, kada se govori o umetnicima, ljudi vide i pozadinu i teret koji \u017eene umetnice nose i sve te dugotrajne izazove kroz koje prolaze.<\/span><\/p>

Te\u0161ko je baviti se tako specifi\u010dnom umetno\u0161\u0107u kao \u0161to je uli\u010dna umetnost, u zemlji koja nema bogatu umetni\u010dku tradiciju, unutar grada zatvorenijeg mentaliteta. Dodajte tome i \u010dinjenicu da ste \u017eena umetnica u ovom dru\u0161tvu, koja poku\u0161ava da sru\u0161i kulturne barijere prisutne na svakom koraku koji napravimo.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Mural \u201cN\u00eb hijen e drit\u00ebs\u201d umetnice Lebibe Topalli. Foto: MuralFest<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Da li Va\u0161a umetnost uspeva da dotakne svest mu\u0161karaca i \u017eena Uro\u0161evca?<\/b><\/p>

Na\u0161 festivalski pristup, kao celina, ima za cilj da postepeno anga\u017euje gra\u0111ane, kako mu\u0161karce, tako i \u017eene, i da ih putem umetnosti podstakne na razmi\u0161ljanje. Smatramo da dru\u0161tvene promene zahtevaju vreme. Na\u0161a umetnost, na neki na\u010din, odra\u017eava transformaciju kulturnog i dru\u0161tvenog identiteta Uro\u0161evca tokom godina. I mi sami smo se promenili, zajedno sa gradom. Kada pogledamo koliko su na\u0161i umetni\u010dki radovi evoluirali u pore\u0111enju sa ranijim delima, shvatamo koliko smo sazreli. Gra\u0111ani se tako\u0111e menjaju i oblikuju paralelno sa na\u0161om umetno\u0161\u0107u. Svuda, umetnost je ogledalo dru\u0161tva, kao i njegovih promena.<\/span><\/p>

Filozof Henri Lefebvre je istakao da gradski prostori nisu fiksni i nepromenljivi, ve\u0107 da se kre\u0107u izme\u0111u ideje i stvarnosti, misli i prakse, kao umetni\u010dko delo, a ne samo proizvod ekonomskih ili politi\u010dkih struktura. Da li se prema kolektivu MuralFesta grad pretvara u umetni\u010dko delo, kao protivte\u017ea tim strukturama?<\/b><\/p>

Upravo je to i bio cilj \u2014 da kroz umetnost ispunimo Uro\u0161evac pri\u010dama gra\u0111ana. Istorijski gledano, Uro\u0161evac nije imao neku ta\u010dku po kojoj bi bio prepoznatljiv ili koja bi privukla turiste. Bio je industrijski grad, i \u010dak se i dalje identifikuje kao poslovni centar. Grad je bio i jo\u0161 uvek je ispunjen betonom i gra\u0111evinama. Nismo se na ozbiljan na\u010din osvrnuli na kolektivno nasle\u0111e i kulturnu ba\u0161tinu. Ta\u010dno, imali smo mural konobara kod hotela \u201cLybeteni\u201d iz 1961. godine, ali smo se uvek pitali, \u0161ta nudimo van od toga?<\/span><\/p>

Kako se gra\u0111anin mo\u017ee poistovetiti sa svojim gradom, gde mo\u017ee da usmeri pogled? Zbog toga smo \u017eeleli da Uro\u0161evac pretvorimo u grad pri\u010da, da gra\u0111ani budu okru\u017eeni umetno\u0161\u0107u koja je svima dostupna i sa kojom mogu da se identifikuju.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Inicijative MuralFesta anga\u017euju gra\u0111ane u planiranje njihovih radova. Foto: MuralFest<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Uro\u0161evac je sada poznat i kao grad murala. Mural konobara postao je prepoznatljiv znak grada. Neka od Va\u0161ih dela mo\u017eda \u0107e vremenom postati deo kulturne ba\u0161tine Uro\u0161evca, kao izraz kulturnog identiteta grada. Koliko je u opasnosti da se ovakva transformacija umetnosti u kolektivnu ba\u0161tinu ugrozi surovim komercijalizmom i birokratijom?<\/b><\/p>

Lokalni kontekst kulturne svesti jo\u0161 uvek treba da se razvija u vezi sa umetno\u0161\u0107u i kulturnom ba\u0161tinom. Konkretno, u vezi sa muralom konobara, imali smo slu\u010dajeve kada su mural pokrivale reklame i promotivni materijali. To se desilo i po\u010detkom ove godine. Sre\u0107om, ove godine smo kolektivno reagovali i reklama je uklonjena sa objekta gde se nalazi mural, koji je privatni objekat. Ove godine smo bili aktivniji u za\u0161titi umetnosti u dru\u0161tvu. Ipak, ponekad imam utisak da to nije dovoljno.<\/span><\/p>

Jo\u0161 uvek se ose\u0107amo kao da smo nevidljivi i da nemamo dovoljno snage da se suprotstavimo ovakvim postupcima, bilo privatnim ili institucionalnim.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Mural \u201cRruga\u201d umetnice Pranvere Sylejmani. Foto: MuralFest<\/figcaption>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/figure>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u0160to se ti\u010de na\u0161ih murala, naravno, svesni smo da nisu svi priznati kao duhovna i materijalna ba\u0161tina. Neki su \u010dak po\u010deli da blede zbog polo\u017eaja u kojem se nalaze i protoka vremena. Me\u0111utim, postoje i oni koji imaju duhovnu vrednost i koji bi trebalo da budu priznati od strane stru\u010dnjaka iz ove oblasti kao vredni o\u010duvanja. Na primer, govorim o muralu koji smo napravili u okviru edicije \u201cHOME\u201d MuralFesta, \u010dija je autorka Pranvera Sylejmani, kod \u017eelezni\u010dke stanice u Uro\u0161evcu. Mural prikazuje \u017eelezni\u010dku stanicu, istu onu odakle su kosovske izbeglice krenule kao ratne izbeglice i kao takve se na istu vratile kada se rat zavr\u0161io. Oti\u0161li su s bolom, a vratili se s nadom, na isto mesto. Za takve murale koji pri\u010daju pri\u010de iz istorije, bilo bi dobro da se uspostavi praksa o\u010duvanja.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/i><\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

\u017delimo da na\u0161i murali na neki na\u010din nadma\u0161e gradnju u gradu, beton, i prkose njegovom sivilu.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Kako birate prostore u kojima reflektujete svoj umetnost? Po\u0161to svaki edicija ima svoju temu, da li namerno birate mesta koja \u201coblikuju\u201d i defini\u0161u javni diskurs?<\/b><\/p>

Ne nu\u017eno, jer ponekad iz razli\u010ditih razloga ne dobijamo dozvolu od stanara da radimo murale na odabranim mestima. Obi\u010dno umetnici sami biraju lokacije, uzimaju\u0107i u obzir infrastrukturne uslove potrebne za kreiranje murala. I to ti tako u\u0111e u naviku, stalno hodamo i skeniramo mesta gde bismo mogli da stvaramo umetnost. Tako\u0111e, bilo je slu\u010dajeva kada smo birali javne prostore sa namerom da pokrenemo diskusiju o odre\u0111enim pitanjima.<\/span><\/p>

Koji je, po Va\u0161em mi\u0161ljenju, najva\u017eniji cilj Va\u0161ih murala?<\/b><\/p>

Uvereni smo da grad odra\u017eava svoje gra\u0111ane, da je produ\u017eetak nas samih. Zato \u017eelimo da na\u0161i murali na neki na\u010din nadma\u0161e gradnju u gradu, beton, i prkose njegovom sivilu. Na\u0161 cilj je da reflektujemo postepenu promenu sebe i grada, ponekad kroz revolt, ponekad kroz slavljenje i negovanje razli\u010ditih identiteta, kulturnih i rodnih, kroz umetnost.<\/span><\/p>

\u017delimo da umetnost bude dostupna svakom gra\u0111aninu Uro\u0161evca, da grad pretvorimo u urbanu galeriju. Niko ne bi trebalo da bude isklju\u010den iz umetnosti, \u010dak ni besku\u0107nici koji borave u podzemnim prolazima u Uro\u0161evcu. Murali koje smo napravili u tim prolazima imaju u vidu i njih. Poruka je shva\u0107ena. Gra\u0111ani se poistove\u0107uju sa na\u0161im muralima, ne o\u0161te\u0107uju ih, ve\u0107 ih \u010duvaju. To je upravo ono \u0161to smo \u017eeleli \u2013 da svako ima pravo da u\u017eiva u na\u0161oj umetnosti. Ovaj cilj je inspirisao na\u0161u ediciju \u201cFragments of Utopia\u201d, da prona\u0111emo na\u010dine za rekreaciju Uro\u0161evca, od grada na\u0161ih utopijskih snova i ma\u0161tanja do stvarnog grada, \u017eivopisnog i pogodnog za sve.<\/span><\/p>

Ovaj \u010dlanak je skra\u0107en i ure\u0111en radi jasno\u0107e. Intervju je vo\u0111en na albanskom jeziku.<\/span><\/i><\/p>

\u00a0<\/span><\/i><\/p>

Naslovna slika: Iz arhive Lebibe Topalli<\/b><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Suosniva\u010dica MuralFesta govori o vizuelnoj umetnosti i njenom preplitanju sa urbanim i rodnim identitetom. Grad Uro\u0161evac sam oduvek zami\u0161ljala kao…<\/p>\n","protected":false},"author":850,"featured_media":105347,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[60],"tags":[1284],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/106150"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/850"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=106150"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/106150\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":106162,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/106150\/revisions\/106162"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/105347"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=106150"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=106150"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=106150"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}