{"id":105130,"date":"2024-07-25T11:25:37","date_gmt":"2024-07-25T09:25:37","guid":{"rendered":"https:\/\/kosovotwopointzero.com\/international-connections-in-the-fight-against-femicide\/"},"modified":"2024-08-05T10:32:31","modified_gmt":"2024-08-05T08:32:31","slug":"medunarodne-veze-u-borbi-protiv-femicida","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/medunarodne-veze-u-borbi-protiv-femicida\/","title":{"rendered":"Me\u0111unarodne veze u borbi protiv femicida"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Poziv \u2018nijedna vi\u0161e\u2019 odjekuje od Kosova do Meksika.<\/b><\/h4>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

U aprilu 2024. godine, nakon dva femicida u prethodnoj nedelji, predsednica Kosova Vjosa Osmani <\/span>proglasila<\/span><\/a> je dan \u017ealosti \u201cu znak se\u0107anja na sve \u017eene i devojke ubijene na Kosovu kao rezultat rodno zasnovanog nasilja\u201d. Demonstranti\/kinje i grupe za ljudska prava u Pri\u0161tini i drugim gradovima zahtevali\/e su pravdu za te dve \u017eene, kao i za sve one koje su ubijene i one koje su u opasnosti da budu ubijene.<\/span><\/p>

\u010clanovi\/ce grupa za ljudska prava sa sedi\u0161tem na Kosovu, uklju\u010duju\u0107i Leonidu Molliqaj, <\/span>izvr\u0161nu direktorku<\/span><\/a> Centra za informacije, kritiku i akciju (QIKA), vi\u0161e puta su izrazili\/e zabrinutost zbog broja neprijavljenih incidenata rodno zasnovanog nasilja i femicida. \u017dene na Kosovu koje do\u017eivljavaju oblike rodno zasnovanog nasilja imaju malo poverenja u vlasti, s obzirom na stalni nedostatak pozivanja po\u010dinilaca na odgovornost.<\/span><\/p>

Izve\u0161taj<\/span><\/a> Amnesty Internationala iz 2023. godine zaklju\u010duje da \u017eene na Kosovu koje se obrate policiji u slu\u010dajevima ekonomskog, psiholo\u0161kog i fizi\u010dkog zlostavljanja \u010desto nisu ozbiljno shva\u0107ene i, u nekim slu\u010dajevima, \u010dak su ohrabrivane da ih ne prijavljuju. Izve\u0161taj je obuhvatio nekoliko intervjua sa pre\u017eivelima porodi\u010dnog nasilja i ispitao njihove interakcije sa lokalnom policijom. Jedna \u017eena iz Severne Mitrovice prisetila se da joj je policija \u201crekla da ne postoji tako ne\u0161to [kao ekonomsko zlostavljanje]. Tako\u0111e su rekli da moj mu\u017e ima pravo da mi uskrati finansijsku podr\u0161ku jer je on taj koji radi i zara\u0111uje novac u porodici\u201d.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Nesposobnost kosovskih vlasti da za\u0161tite \u017eene koje prijave zlostavljanje primorava ih da pravdu i bezbednost tra\u017ee kroz proteste i uporno zagovaranje.\n\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Druga \u017eena iz Pri\u0161tine je rekla da su joj, kada je oti\u0161la u policiju sa vidljivim dokazima fizi\u010dkog zlostavljanja, pru\u017eili podr\u0161ku i resurse. Me\u0111utim, kada ih je bila pozvala iz svog kupatila, skrivaju\u0107i se od nasilnog mu\u017ea, re\u010deno joj je da \u201cte probleme treba [sama] da re\u0161i\u201d i da ne treba \u201cda zove policiju za svaku sitnicu\u201d:<\/span><\/p>

Nesposobnost kosovskih vlasti da za\u0161tite \u017eene koje prijave zlostavljanje primorava ih da pravdu i bezbednost tra\u017ee kroz proteste i uporno zagovaranje. Pokreti protiv rodno zasnovanog nasilja na Kosovu odjekuju porukama protesta koje su \u017eene \u0161irom Latinske Amerike organizovale jo\u0161 ranih 2010-ih.<\/span><\/p>

Ni una menos<\/b><\/p>

Hiljade \u017eena iza\u0161le su na ulice <\/span>Argentine<\/span><\/a> 2015. godine kao odgovor na ubistvo \u010detrnaestogodi\u0161nje devoj\u010dice od strane njenog momka. Demonstrantkinje su nosile transparente na kojima je pisalo \u201cNi una menos\u201d (srp. Ni jedna manje) kako bi skrenule pa\u017enju na ponovljene slu\u010dajeve femicida koje su lokalne vlasti zanemarile. Ovaj slogan se pojavio na protestima, postao je popularan hashtag na dru\u0161tvenim mre\u017eama i na kraju simbol zajedni\u010dkih zahteva feministkinja \u0161irom Latinske Amerike, od Argentine do Meksika. \u201cNi una menos\u201d <\/span>simbolizovao<\/span><\/a> je zahteve \u017eena u Latinskoj Americi, pozivaju\u0107i svoje vlade da se pobrinu da nijedna \u017eena vi\u0161e ne postane \u017ertva femicida.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Ovi pokreti zahtevaju pove\u0107anu za\u0161titu i ja\u010danje institucija kako bi se obezbedila sigurnost \u017eena od rodno zasnovanog nasilja, o\u010duvalo pravo na abortus i ograni\u010dila dalja kr\u0161enja ljudskih prava.\n<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Pokret je bio katalizator protesta \u0161irom Latinske Amerike, koja ima<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t0<\/span>\n\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

od 25 zemalja<\/span><\/a> s najvi\u0161im stopama femicida.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u201cNi una menos\u201d pro\u0161irio se na <\/span>Boliviju i Peru<\/span><\/a> i inspirisao <\/span>druge pokrete<\/span><\/a>, poput Las Tesis u \u010cileu. Ovi pokreti zahtevaju pove\u0107anu za\u0161titu i ja\u010danje institucija kako bi se obezbedila sigurnost \u017eena protiv rodno zasnovanog nasilja, o\u010duvalo pravo na abortus i ograni\u010dila dalja kr\u0161enja ljudskih prava.<\/span><\/p>

Poput Argentine, Bolivije, \u010cilea i Perua, i u Meksiku su se pojavili mnogi pozivi protiv nasilja nad \u017eenama. Pokret \u201cNi una menos\u201d doveo je pitanja prava \u017eena u prvi plan meksi\u010dke politike, podse\u0107aju\u0107i zvani\u010dnike da vlasti ne uspevaju da za\u0161tite \u017eene.<\/span><\/p>

Godine 2018. i 2019, dr\u017eava Meksiko je objavila da<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t0<\/span>\n\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u017eena<\/span><\/a> dnevno biva \u017ertvom femicida. <\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Ta statistika se poklapa sa trenutnim podacima o femicidu. Sli\u010dno kao na Kosovu, umesto da se oslanjaju na lokalne zakone i politiku za za\u0161titu, \u017eene u Meksiku su preuzele odgovornost da \u0161tite jedna drugu od rodno zasnovanog nasilja i femicida.<\/span><\/p>

Organizacije kao \u0161to je <\/span>Nuestras Hijas de Regreso a Casa<\/span><\/a> \u2014 Na\u0161e \u0107erke se vra\u0107aju ku\u0107i \u2014 osnovane su od strane Meksikanki koje su preuzele na sebe da sprovedu sopstvena istra\u017eivanja i ispitaju nestanke i ubistva \u017eena \u0161irom zemlje.<\/span><\/p>

Femicid i neka\u017enjivost<\/b><\/p>

Institucionalni nemar omogu\u0107ava prekr\u0161iocima zakona da nastave sa zlostavljanjem bez posledica. Sistemi na Kosovu i u Meksiku ne re\u0161avaju adekvatno slu\u010dajeve rodno zasnovanog nasilja, a u mnogim slu\u010dajevima \u010dak pogor\u0161avaju nasilje.<\/span><\/p>

Na Kosovu \u017eene te\u0161ko napu\u0161taju nasilne veze zbog <\/span>finansijske zavisnosti<\/span><\/a>, zaklju\u010duje BIRN. U 2021. godini, samo oko <\/span>18,5%<\/span><\/a> \u017eena starosti izme\u0111u 20 i 64 godine bilo je zaposleno, \u0161to mnoge ostavlja zavisnim od svojih mu\u017eeva ili drugih \u010dlanova porodice za ekonomsku podr\u0161ku.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

Ciklusi nasilja se nastavljaju jer \u017eene nemaju poverenja u vlasti i moraju da zavise od svojih zlostavlja\u010da da bi pre\u017eivele.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Od \u017eena se o\u010dekuje da ostanu kod ku\u0107e i bave se ku\u0107nim poslovima, a od mu\u0161karaca da vode ekonomske i politi\u010dke poslove. Tu zatim dolazi do sukoba izme\u0111u takvih patrijarhalnih normi i nastojanja da se smanji razlika izme\u0111u rodova na tr\u017ei\u0161tu rada. Ciklusi nasilja se nastavljaju jer \u017eene nemaju poverenja u vlasti i moraju da zavise od svojih zlostavlja\u010da da bi pre\u017eivele. U najgorim slu\u010dajevima, ti ciklusi dovode do femicida.<\/span><\/p>

Sli\u010dno tome, \u017eene u Meksiku \u010desto nailaze na pasivan pristup policije kada je re\u010d o femicidu i rodno zasnovanom nasilju. U Meksiku, uprkos naizgled naprednim politikama, duboko ukorenjen <\/span>patrijarhat<\/span><\/a> omogu\u0107ava da se diskriminacija i rodno zasnovano nasilje nastave i da potraju kao posledica nedostatka pravnog gonjenja, \u0161to doprinosi kulturi neka\u017enjivosti.<\/span><\/p>

Unapre\u0111enje institucija<\/b><\/p>

Ve\u0107ina slu\u010dajeva femicida u Meksiku ne tretira se kao takva. Podaci iz Izvr\u0161nog sekretarijata Nacionalnog sistema javne bezbednosti Meksika pokazuju da je u <\/span>2023.<\/span><\/a> godini ubijeno vi\u0161e od <\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t0<\/span>\n\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\u017eena, od kojih je samo 830 slu\u010dajeva kategorizovano kao femicid.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

Novinarka Gloria Pi\u00f1a je <\/span>izvestila<\/span><\/a> Kancelariju UN-a za ljudska prava da mnoge \u017eene koje pre\u017eive napade rodno zasnovanog nasilja stalno strahuju od ponovnog napada od strane istih po\u010dinilaca.<\/span><\/p>

\u017dene na Kosovu suo\u010davaju se sa sli\u010dnim situacijama. Jedan od primera je slu\u010daj <\/span>Gjyljete Ukelle<\/span><\/a>, \u017eene iz Pe\u0107i koja je ubijena u aprilu 2024. godine. Njen nasilnik je prethodno bio optu\u017een i ka\u017enjen od strane policije, ali je izbegao zatvor pla\u0107anjem kazne od 300 evra. Drugi prestupnici zakona na Kosovu, osu\u0111eni zbog nasilja u porodici ili kr\u0161enja zakona o oru\u017eju, uspevaju da izbegnu zatvorsku kaznu <\/span>pla\u0107anjem<\/span><\/a> nov\u010danih kazni.<\/span><\/p>

Slu\u010daj<\/span><\/a> Sebahate Morine je sli\u010dan. Biv\u0161i mu\u017e Morine bio je pritvoren zbog nasilja u porodici 2019. godine, ali je pu\u0161ten nakon \u0161to je platio kaznu. Nalog za zabranu pristupa bio je na snazi do tri meseca pre njenog ubistva. Ovo oslikava bespravnost koja prati rodno zasnovano nasilje. Stigma koju \u017eene do\u017eivljavaju zbog prijavljivanja nasilja policiji, u kombinaciji sa op\u0161tom <\/span>korupcijom<\/span><\/a> u pravosudnom sistemu, omogu\u0107ava \u0161irenje nepravde.<\/span><\/p>

Pokret \u201cNi una menos\u201d zalagao se za \u0161iroku medijsku prisutnost kako bi skrenuo pa\u017enju na probleme sa pravosudnim sistemom. Kolektivne aktivisti\u010dke grupe na Kosovu rade isto. <\/span>Protesti<\/span><\/a> na Kosovu u poslednjim godinama \u0161ire istu poruku kao i oni u Meksiku, sa demonstrantima\/kinjama koji\/e nose transparente sa <\/span>natpisom<\/span><\/a> \u201cAsnj\u00eb ma shum\u00eb\u201d, \u0161to na albanskom zna\u010di \u201cNijedna vi\u0161e\u201d.<\/span><\/p>

NVO QIKA, Kosovski kolektiv za feministi\u010dku misao i akciju i programi <\/span>UN Women<\/span><\/a> aktivno rade na istra\u017eivanju i uspostavljanju institucija koje pobolj\u0161avaju rad policijskih i pravosudnih organa. Mnogi projekti UN Women na Kosovu organizovali su <\/span>obuke<\/span><\/a> za policijske i pravosudne slu\u017ebenike kako bi pobolj\u0161ali njihovu reakciju na nasilje u porodici i uklju\u010dili prakse ljudskih prava u lokalno upravljanje.<\/span><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t

I Meksiko i Kosovo se bore sa izazovom da reformi\u0161u svoje pravne sisteme kako bi uveli preventivne politike koje \u0107e omogu\u0107iti ka\u017enjavanje po\u010dinilaca pre nego \u0161to do\u0111e do tragi\u010dnih posledica.<\/h2>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

I Meksiko i Kosovo bore se sa izazovom da reformi\u0161u svoje pravne sisteme kako bi uveli preventivne politike koje \u0107e omogu\u0107iti ka\u017enjavanje po\u010dinilaca pre nego \u0161to do\u0111e do tragi\u010dnih posledica. Kao \u0161to je <\/span>napisala<\/span><\/a> dobitnica Pulicerove nagrade <\/span>Cristina Rivera Garza<\/span><\/a>: \u201cNeka\u017enjivost je u\u010dvrstila taj smrtonosni ugovor koji dr\u017ei \u017eene na svom mestu \u2014 u kuhinji ili u grobu. Ti\u0161ina je zape\u010datila patrijarhalni pakt koji dr\u017ei mu\u0161karce na vrhu.\u201d<\/span><\/p>

\u017dene na Kosovu i u Meksiku zaslu\u017euju za\u0161titu od svojih lokalnih i centralnih vlasti. Zlo\u010dini rodno zasnovanog nasilja ne bi smeli da budu zanemareni. Me\u0111utim, jo\u0161 uvek nije jasno da li \u0107e rad aktivista\/kinja te dr\u017eavnih i svetskih organizacija dovesti do toga da donosioci odluka preduzmu konkretne korake za pobolj\u0161anje postoje\u0107ih institucija i steknu poverenje \u017eena koje treba da \u0161tite.<\/span><\/p>

\u00a0<\/p>

Naslovna slika:<\/strong> Atdhe Mulla \/ K2.0.<\/b><\/p>\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Poziv \u2018nijedna vi\u0161e\u2019 odjekuje od Kosova do Meksika. U aprilu 2024. godine, nakon dva femicida u prethodnoj nedelji, predsednica Kosova…<\/p>\n","protected":false},"author":935,"featured_media":104948,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[1031],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/105130"}],"collection":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/935"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=105130"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/105130\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":105140,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/105130\/revisions\/105140"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/104948"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=105130"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=105130"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/archive.kosovotwopointzero.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=105130"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}